Kontinentalna filozofija je izraz koji je potekao od filozofa engleskog govornog područja da opiše različite filozofske tradicije koje su pod snažnim utjecajem određenih filozofa 19. i 20. stoljeća iz kontinentalne Europe. Izraz se često koristi u kontrastu sa analitičkom filozofijom. U tradicije koje obuhvaćaju kontinentalnu filozofiju spadaju njemački idealizam, fenomenologija, egzistencijalizam i njeni antecedenti hermeneutika, strukturalizam, poststrukturalizam, francuski feminizam, kritička teorija Frankfurtske škole i još neki drugi pravci zapadnog marksizma.
Континентална филозофија је израз који је потекао од филозофа енглеског говорног подручја да опише различите филозофске традиције које су под сна\ним утицајем одређених филозофа 19. и 20. века из континенталне Европе. Израз се често користи у контрасту са аналитичком филозофијом. У традиције које обухватају континенталну филозофију спадају немачки идеализам, феноменологија, егсистенцијализам и њени атецеденти херменеутика, структурализам, постструктурализам, француски феминизам, критичка теорија Франкфуртске школе и још неки други правци западнок марксизма.
Teško je odrediti važne značajke koje bi bile zajedničke svim navedenim filozofskim pravcima. Nazivu «kontinentalna filozofija» kao i nazivu «analitička filozofija» nedostaje čista definicija i možda označava obiteljsku sličnost među filozofskim pogledima. Unatoč tome neki učenjaci su nastojali da utvrde uobičajene filozofske teme koje tipično karakteriziraju kontinentalnu filozofiju.
Тешко је одредити ваЖне значајке које би биле заједничке свим наведеним филозофским правцима. Називу континентална филозофија као и називу аналитичка филозофија недостаје чиста дефиниција и моЖда означава породичну сличност међу филозофским погледима. Упркос томе неки учењаци су настојали да утврде уобилајене филозофске теме које типично карактеришу континенталну филозофију.
Neki učenjaci nalaze tu podjelu u kasnom 19. stoljeću kada Brentano, Husserl i Reinach predlažu novu filozofsku metodu fenomenologije, razvoj ogrubo suvremen sa radom Gottloba Fregea i Bertranda Russella koji su uvodili novu filozofsku metodu temeljenu na analizi jezika putem moderne logike (stoga izraz «analitička filozofija»). Drugi učenjaci stavljaju datum razdora jedno stoljeće unatrag u recepciji radova Immanuela Kanta, najzadnji filozof smatran kanonom u objema tradicijama. Datiranje toga razdora – početak 19. stoljeća – je podržan stavom neuvažavanja Russella i G. E. Moora prema post-kantovskim idealističkim filozofima kao Fichte, Schelling i Hegel i esejom Johna Stuarta Milla iz 1840. o Coleridgu gdje Mill stavlja u kontrast pod Kantovim utjecajem misao «kontinentalne filozofije» i «kontinentalnih filozofa» sa Engleskim empirizmom Benthama i općenito 18.stoljeća.
Израз је први пут шире употребљен да опише свеучилиште колегије у 70-има, створивши се као колективно име за филозофије тада раширене у Француској и Немачкој као феонменологија, егзистенцијализам, структурализам и постструктурализам. Стога је постао удомљен од филозофа енглеског говорног подручја под утицајем тих идеја. Ипак постоје докази да је разлика постојала пуно пре 70-их. Неки налазе ту поделу у касном 19. веку када Брентано, Хусерл и Раинах предлаЖу нову филозофску методу феноменологије, развој огрубо суверен са радом Готлоба Фрегеа и Бертранда Русела који су уводили нову филозофску методу темељену на анализи језика путем модерне логике. Други стављају датум раздора један век уназад у рецепцији Канта, последњи филозоф сматран каноном у обе традиције. Датирање тог раздора - почетак 19. века је подршан ставом неуваЖавање Расела Мура према пост-кантовским идеалистичким филозофима.
20. stoljeće
20. ве
Budući da institucionalni temelji "kontinentalne filozofije" u mnogim slučajevima drektno proizlaze iz onih od strane fenomenologije Edmund Husserl je uvijek bio kanonska figura kontinentalne filozofije.
Будући да институциони темељу континенталне филозофије у многим случајевима директно произилазе из оних од стране феноменологије.
Bez obzira na to, Husserl je i poštovan predmet istraživanja u analitičkoj tradiciji. Husserlov pojam noeme (nepsihološki sadržaj misli), njegova korespondencija sa Gottlobom Fregeom i njegovo istraživanje prirode logike nastavljaju stvarati interes među analitičkim filozofima.
Edmund Husserl је увек био канонска фигура континенталне филозофије. Без обзира на то, Edmund Husserl је и поштован предмет истраЖивања у аналитичкој традицији. Хуслерлов појам ноеме, његова кореспонденција са Фрегеом и његово истраЖивање природе логике настављају да стварају итрес међу аналитилским филозофима.
Sa ceremonije dodele Nagrade 23. decembra 2015. godine u centralnom holu zgrade Pokrajinske Vlade AP Vojvodine
Са церемоније доделе Награде 23. децембра 2015. године у централном холу зграде Покрајинске Владе АП Војводине
Nagrada "Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika i istraživača" u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini tradicionalno se dodeljuje od 2004. godine.
Награда "Др Зоран Ђинђић за младог научника и истраживача" у Аутономној Покрајини Војводини традиционално се додељује од 2004. године.
Nagradu dodeljuju Fondacija dr Zoran Đinđić i Vlada Autonomne Pokrajine Vojvodine, sve do 2015. godine kada se dodela Nagrade poverava Univerzitetu u Novom Sadu.
Награду додељују Фондација др Зоран Ђинђић и Влада Аутономне Покрајине Војводине, све до 2015. године када се додела Награде поверава Универзитету у Новом Саду.
Univerzitet u Novom Sadu po predlogu Fondacije dodeljuje ovu nagradu najuspešnijem mladom naučniku i istraživaču sa teritorije AP Vojvodine u tekućoj godini.
Универзитет у Новом Саду по предлогу Фондације додељује ову награду најуспешнијем младом научнику и истраживачу са територије АП Војводине у текућој години.
Predlog kandidata za ovu prestižnu nagradu potvrđuje Senat Univerziteta u Novom Sadu.
Предлог кандидата за ову престижну награду потврђује Сенат Универзитета у Новом Саду.
Nagrada se sastoji od svečane povelje i novčanog dela u iznosu od milion dinara.
Награда се састоји од свечане повеље и новчаног дела у износу од милион динара.
Dosadašnji laureati Nagrade "Dr Zoran Đinđić za mladog naučnika i istraživača" u Autonomnoj Pokrajini Vojvodini su:
Досадашњи лауреати Награде "Др Зоран Ђинђић за младог научника и истраживача" у Аутономној Покрајини Војводини су:
Ime i prezime laureata Ustanova Godina Dr Strahinja Kovačević Tehnološki fakultet Novi Sad 2015.
Име и презиме лауреата Установа Година Др Страхиња Ковачевић Технолошки факултет Нови Сад 2015.
Dr Dejan Orčić Prirodno-matematički fakultet Novi Sad 2014.
Др Дејан Орчић Природно-математички факултет Нови Сад 2014.
Dr Jovana Nikolov Prirodno-matematički fakultet Novi Sad 2013.
Др Јована Николов Природно-математички факултет Нови Сад 2013.
Dr Jovana Grahovac Tehnološki fakultet Novi Sad 2012.
Др Јована Граховац Технолошки факултет Нови Сад 2012.
Dr Vesna Tumbas Tehnološki fakultet Novi Sad 2011.
Др Весна Тумбас Технолошки факултет Нови Сад 2011.
Dr Mihalj Poša Medicinski fakultet Novi Sad 2010.
Др Михаљ Поша Медицински факултет Нови Сад 2010.
Dr Dušan Mrđa Prirodno-matematički fakultet Novi Sad 2009.
Др Душан Мрђа Природно-математички факултет Нови Сад 2009.
Dr Miloš Stojaković Prirodno-matematički fakultet Novi Sad 2008.
Др Милош Стојаковић Природно-математички факултет Нови Сад 2008.
Dr Goran Stojanović Fakultet tehničkih nauka Novi Sad 2007.
Др Горан Стојановић Факултет техничких наука Нови Сад 2007.
Dr Igor Dolinka Prirodno-matematički fakultet Novi Sad 2006.
Др Игор Долинка Природно-математички факултет Нови Сад 2006.
Dr Karmen Stankov Medicinski fakultet Novi Sad 2005.
Др Кармен Станков Медицински факултет Нови Сад 2005.
Dr Ivana Ivančev-Tumbas Prirodno-matematički fakultet Novi Sad 2004.
Др Ивана Иванчев-Тумбас Природно-математички факултет Нови Сад 2004.
Metoda Zigalski-listova je kriptografska tehnika korišćena od strane Poljskog kriptografskog odseka pre i tokom Drugog svetskog rata, kao i od strane britanskih kriptografa u [ Blečli parku] za dešifrovanje poruka šifrovanih pomoću nemačkih Enigma uređaja.
Метода Зигалски-листова је криптографска техника коришћена од стране Пољског криптографског одсека пре и током Другог светског рата, као и од стране британских криптографа у Блечли парку за дешифровање порука шифрованих помоћу немачких Енигма уређаја.
Zygalski sheet aparatura je dobila naziv po poljskom matematičaru i kriptologu Henriku Zigalskom, koji ga je izumeo u oktobru 1938. godine.
Зyгалски схеет апаратура је добила назив по пољском математичару и криптологу Хенрику Зигалском, који га је изумео у октобру 1938. године.
Metoda
Метода
Zygalski sheet
Зигалски листови
Zigalskijev aparat se sastoji od 26 perforiranih listova, za svaku od, u početku, šest mogućih sekvenci za ubacivanje tri rotora u skrembler Enigma mašine.[1] Svaki list se odnosi na početnu poziciju levog (najsporijeg) rotora.
Зигалскијев апарат се састоји од 26 перфорираних листова, за сваку од, у почетку, шест могућих секвенци за убацивање три ротора у скремблер Енигма машине. Сваки лист се односи на почетну позицију левог (најспоријег) ротора.
Matrica 26 × 26 predstavlja 676 mogućih početnih pozicija levih rotora i rotora u sredini koji su kopirani horizontalno i vertikalno: a-z, a-y.
Матрица 26 × 26 представља 676 могућих почетних позиција левих ротора и ротора у средини који су копирани хоризонтално и вертикално: a-z, a-y.
Potom se u listove utiskuju rupice u određenim pozicijama.
Потом се у листове утискују рупице у одређеним позицијама.
Poljski matematičar i kriptolog Marijan Rejevski piše o načinu rada uređaja preforiranih listova: Procedura Zigalski-listova je nezavisna od broja priključaka Enigma mašine, kao i metoda ,,kalatoga karata'' Marijana Rejevskog koja je nastala korišćenjem njegovog ciklometra.(3)
Пољски математичар и криптолог Маријан Рејевски пише о начину рада уређаја префорираних листова: Процедура Зигалски-листова је независна од броја прикључака Енигма машине, као и метода ,,калатога карата'' Маријана Рејевског која је настала коришћењем његовог циклометра.(3)
Proizvodnja
Производња
Primer dva preforirana listova u muzeju Blečli Park
Пример два префорирана листова у музеју Блечли Парк
Ručna proizvodnja listova od strane matematičara-kriptologa Poljskog kriptografskog odseka iz sigurnosnih razloga (4) korišćenjem oštrica brijača je trajala poprilično dugo, tako da je samo trećina posla bila završena do 15. decembra 1938. godine.
Ручна производња листова од стране математичара-криптолога Пољског криптографског одсека из сигурносних разлога (4) коришћењем оштрица бријача је трајала поприлично дуго, тако да је само трећина посла била завршена до 15. децембра 1938. године.
Istog datuma su Nemci ubacili četvrti i peti rotor i time su desetostruko uvećali potreban rad za pravljenje listova, jer je u tom slučaju bilo potrebno deset puta više listova (od prvobitno mogućih 60 kombinacija sekvenci sa tri rotora) za pet rotora Enigma mašine.
Истог датума су Немци убацили четврти и пети ротор и тиме су десетоструко увећали потребан рад за прављење листова, јер је у том случају било потребно десет пута више листова (од првобитно могућих 60 комбинација секвенци са три ротора) за пет ротора Енигма машине.
Pet nedelja pre izbijanja Drugog svetskog rata, 25. jula 1939. godine u Varšavi, generalni štab Poljskog kriptografskog odseka otkriva britanskim i francuskim saveznicima svoja kriptografska postignuća u rešavanju Enigme, u koja je uključen metod perforiranih listova Henrika Zigalskog.
Пет недеља пре избијања Другог светског рата, 25. јула 1939. године у Варшави, генерални штаб Пољског криптографског одсека открива британским и француским савезницима своја криптографска постигнућа у решавању Енигме, у која је укључен метод перфорираних листова Хенрика Зигалског.
Britanska deonica predvođena Džonom R.F. Džefrizom (su u Blečli parku (u blizini Londona) izradili dva kompletirana seta perforiranih listova uz pomoć perforatora.
Британска деоница предвођена Џоном Р.Ф. Џефризом (су у Блечли парку (у близини Лондона) израдили два комплетирана сета перфорираних листова уз помоћ перфоратора.
(6) (7) Listovi su u Blečli parku bili poznatiji pod imenom Netz (nastalo od nemačke reči Netzverfahren, čije je značenje ,,novi metod''), a kasnije su postali poznati po Gordonu Velhmanu kao ,,Džefrizovi listovi'' i odnosili su se na novi katalog koji je proizvela Džefrizova deonica.
(6) (7) Листови су у Блечли парку били познатији под именом Netz (настало од немачке речи Netzverfahren, чије је значење ,,нови метод''), а касније су постали познати по Гордону Велхману као ,,Џефризови листови'' и односили су се на нови каталог који је произвела Џефризова деоница.
Prvi set je završen u decembru 1939. godine, a deo drugog seta je dostavljen poljskim kriptografima 28. decembra (7) , koji su do tad pobegli od nemačkog preuzimanja Poljske u poljsko-francusku stanicu za presretanje signala i dešifrovanje nemačkih poruka PC Bruno u blizini Pariza.
Први сет је завршен у децембру 1939. године, а део другог сета је достављен пољским криптографима 28. децембра (7) , који су до тад побегли од немачког преузимања Пољске у пољско-француску станицу за пресретање сигнала и дешифровање немачких порука PC Bruno у близини Париза.
Preostali listovi su kompletirani 7. januara 1940. godine (8) i Alan Tjuring ih je ubrzo nakon toga poslao u Francusku.(7).
Преостали листови су комплетирани 7. јануара 1940. године (8) и Алан Тјуринг их је убрзо након тога послао у Француску.(7).
,,Uz njihovu pomoć'', piše Rejevski, ,,smo nastavili da rešavamo Enigma ključeve svakodnevno.'' (3) Listovi su korišćeni od strane Poljaka za pravljenje prve dekripcije poruka sa Enigme za vreme rata 17. januara 1940. godine.
,,Уз њихову помоћ'', пише Рејевски, ,,смо наставили да решавамо Енигма кључеве свакодневно.'' (3) Листови су коришћени од стране Пољака за прављење прве декрипције порука са Енигме за време рата 17. јануара 1940. године.
U maju 1940. godine su Nemci ponovo promenili proceduru ključeva za šifrovanje poruka (sa izuzetkom Norverške mreže).
У мају 1940. године су Немци поново променили процедуру кључева за шифровање порука (са изузетком Норвершке мреже).
Iz tog razloga su Zigalski listovi postali beskorisni, ali je zato Herivelova ideja ideja za razbijanje šifre bila od koristi.
Из тог разлога су Зигалски листови постали бескорисни, али је зато Херивелова идеја идеја за разбијање шифре била од користи.
Javascript demonstration of Zygalski sheets "Polish Enigma Double" About the Enigma (National Security Agency) "The Enigma Code Breach" by Jan Bury The „Enigma” and the Intelligence "Codebreaking and Secret Weapons in World War II" By Bill Momsen
Javascript demonstration of Zygalski sheets "Polish Enigma Double" About the Enigma (National Security Agency) "The Enigma Code Breach" by Jan Bury The „Enigma” and the Intelligence "Codebreaking and Secret Weapons in World War II" By Bill Momsen, A Brief History of Computing Technology, 1930 to 1939
Popis pjesama
Popis pesama
Sve pjesme su napisali Gary Driscoll, David Feinstein, Ronnie James Dio i Micky Lee Soule.
Sve pesme su napisali Gary Driscoll, David Feinstein, Ronnie James Dio i Micky Lee Soule.
Osoblje
Članovi
Vanjske veze
Спољне везе