U Лебед пулсирачка промнелива ѕвезда од видот на Мириди, во соѕвездието Лебед.[1]
U Cygni är en pulserande variabel av Mira Ceti-typ, i stjärnbilden Svanen.[1]


U Лебед ја менува својата привидна величина во распонот од 5,9 до 12,1 во период од 463,24 денови.[1]
U Cygni varierar mellan magnitud +5,9 och 12,1 med en period av 463,24 dygn.[1]

V Cygni, (Нова Cygni 1974) пулсирачка променлива ѕвезда од типот на Мириди, во conвездието Лебед. [1]
V Cygni, eller Nova Cygni 1974, är en pulserande variabel av Mira Ceti-typ, i stjärnbilden Svanen.[1]

V Лебед се менува меѓу привидните величини од 7,7 до 13,9 со период од 421,27 дена. [1]
V Cygni varierar mellan magnitud +7,7 och 13,9 med en period av 421,27 dygn.[1]

Променлива sвезда
Variabla stjärnor

Наводи
Referenser

Y Cygni двојна ѕвезда и краткопериодична затемнувачка променлива од типот Algol (EA/DM)[1] во соѕвездието Лебед.[1]
Y Cygni är en dubbelstjärna och en kortperiodisk förmörkelsevariabel av Algol-typ (EA/DM)[1] i stjärnbilden Svanen.[2]

Ѕвездата има привидна величина од 7.3 и за време на фазата на затемнување достигнува до 7.9 со период од 2.9963328 дена.[1]
Stjärnan har magnitud +7,3 och når i förmörkelsefasen ner till +7,9 med en period av 2,9963328 dygn.[1]

Поврзано
Se även

Променливи ѕвезди
Variabla stjärnor

Z Cygni пулсирачка променлива ѕвезда Мирида, во соѕвездието Лебед. [1]
Z Cygni är en pulserande variabel av Mira Ceti-typ, i stjärnbilden Svanen.[1]

Ѕвездата својата привидна величина ја менува од 7,1 до 14,7 во период од 263,69 денови. [1]
Stjärnan varierar mellan magnitud +7,1 och 14,7 med en period av 263,69 dygn.[1]

Променливи sвезди
Variabla stjärnor

9 Лебед двојна ѕвезда и можна променлива ѕвезда [1] во соѕвездието Лебед .
9 Cygni är en dubbelstjärna och misstänkt variabel[1] i stjärnbilden Svanen.

Ѕездата ја менува својата привидна величина меѓу 5,38 и 5,42 без да се забележи некоја периодичност. [1]
Stjärnan varierar mellan visuell magnitud +5,38 och 5,42 utan någon påvisad periodicitet.[1]

14 Лебед можна променлива ѕвезда [1]во соѕвездието Лебед.
14 Cygni är en misstänkt variabel[1] i stjärnbilden Svanen.

Ѕездата ја менува својата привидна величина меѓу 5,28 и 5,558 без да се забележи некоја периодичност. [1]
Stjärnan varierar mellan magnitud +5,28 och 5,58 utan någon påvisad periodicitet.[1]

Променлива ѕвезда
Variabla stjärnor

19 Лебед (V1509 Лебед) долгопериодична неправилна променлива ѕвезда од типот LB [1] во соѕвездието Лебед .
19 Cygni, eller V1509 Cygni är en långsam irreguljär variabel av LB-typ[1] i stjärnbilden Svanen.

Ѕвездата ја менува својата привидна величина меѓу 5,08 и 5, 4 без да се забележи некоја периодичност. [1]
Stjärnan varierar mellan magnitud +5,08 och 5, 4 utan någon påvisad periodicitet.[1]

Каса е град во општината Пајала, округот Норботен.
Kassa är en ort i Pajala kommun, Norrbottens län.

На пописот од 1890 година, градот имал 15 жители[1], а во август 2016 година, според Ратсит, имало 31 лице постаро од 16 години, регистрирани со адресата Каса.[2] Авторот Бенгт Похјанен е од Каса.
Vid folkräkningen 1890 hade orten 15 invånare[1] och i augusti 2016 fanns det enligt Ratsit 31 personer över 16 års ålder som var registrerade med adressen Kassa.[2] Författaren Bengt Pohjanen är ifrån Kassa.

Област за одмор во Каса со своја куќа за скара
Rastplatsen i Kassa med tillhörande grillstuga

^ ”Folkräkningen 1890 - Norrbottens län”.
↑ ”Folkräkningen 1890 - Norrbottens län”.

Arkiverad från originalet den 20 september 2016.
Arkiverad från originalet den 20 september 2016. https://web.archive.org/web/20160920020921/http://www2.foark.umu.se/folk/bd/Sok.asp?selarkbild=Pajala&txtfnamn=&txtenamn=&ns=exakt&fodd=&selar=Exakt&fodfors=&fscbkod=&hemort=Kassa&yrke=&selkon=&selciv=&sortering=&action=S%F6k. Läst 9 augusti 2016. ↑ ”Ratsit.se”. https://www.ratsit.se/sok/person?vem=&var=Kassa+Pajala&m=1&k=1&r=1&er=1&b=1&eb=1&amin=&amax=.

Läst 9 augusti 2016.
Läst 9 augusti 2016.

Паксуниеми е мал град во областа Јукасјарви ( парохија Јукасјарви) во општината Кируна.
Paksuniemi är en småort i Jukkasjärvi distrikt (Jukkasjärvi socken) i Kiruna kommun.

Селото се наоѓа на глава во реката Торне, неколку километри низводно од градот Јукасјарви.
Byn är belägen på en udde i Torne älv några kilometer nedströms tätorten Jukkasjärvi.

Наводи
Källor

На границата на малиот град во 1995 година, процентот на ненаселени имоти за викендички во малиот град бил повеќе од 50% од сите имоти.[1] На границите на малиот град 2000 до 2010 година, процентот на ненаселени имоти за викендички во малиот град била повеќе од 30 % од сите имоти.[2] [3] [4]
Vid småortsavgränsningen 1995 utgjorde andelen obebodda fritidshusfastigheter i småorten mer än 50 % av samtliga fastigheter.[3] Vid småortsavgränsningarna 2000 till 2010 utgjorde andelen obebodda fritidshusfastigheter i småorten mer än 30 % av samtliga fastigheter.[4][5][6]

Паксуниеми може да се преведе на Tjockudden (Густаа перница) на шведски.
Paksuniemi kan översättas till Tjockudden på svenska.

На пописот во 1890 година, 24 луѓе биле регистрирани во Паксуниеми.[1]
Vid folkräkningen år 1890 var 24 personer skrivna i Paksuniemi.[8]

Сопственост
Ägare

Фармата е позната од крајот на 14 век.
Gården är känd sedan slutet av 1300-talet.

Вестби или Весби се споменати во раните 1400 -ти години како дворец во кој живеелплеменикот Ерик Нилсон.[1] Фармата била во сопственост во 1485-1506 година од подредениот Кнут Карлсон.[2]
Vestby eller Vesby omnämns i början av 1400-talet som sätesgård vilken beboddes av väpnaren Erik Nilsson.[4] Gården ägdes 1485–1506 av underlagmannen Knut Karlsson.[5]

Во 17 век, имотот му припаѓал на советникот Јанс Кнутсон Курк Помладиот.
På 1600-talet tillhörde egendomen riksrådet Jöns Knutsson Kurck den yngre.

Неговиот син Кнут Курк ја продал Стора Весби во 1668 година на сопственикот на мелницата Емануел Де Гер во Ловстабрук.
Hans son Knut Kurck sålde Stora Väsby 1668 till brukspatron Emanuel De Geer på Lövstabruk.

Имало поставено градина и парк и изграден и дворот Каролингија, кој бил пред сегашната главна зграда.
Han lät anlägga trädgården och parken och bygga den karolinska gården som var föregångaren till nuvarande huvudbyggnaden.

Сегашната главна зграда е додадена во 1750 -тите и 1760 -тите години (види подолу).
Nuvarande huvudbyggnad tillkom på 1750- och 1760-talen (se nedan).

Емануел Де Гер починал неженет и го наследил неговиот внук, гувернерот Чарлс Де Гер аф Леуфста (1660-1730).
Emanuel De Geer avled ogift och ärvdes av sin brorson, landshövdingen Charles De Geer af Leufsta (1660-1730).

Непосредно пред неговата смрт, тој со тестамент на 6 мај 1730 година, Големиот Весби, го предал на фидекомeсарот, кој потоа го презел тогаш само десетгодишниот внук Чарлс Де Гир аф Леуфста.
Strax före sin död gjorde han genom testamente den 6 maj 1730 Stora Väsby till fideikommiss som sedan tillträddes av den då endast tioårige brorsonen Charles De Geer af Leufsta.

Имотот тогаш бил во сопственост на семејството Де Гер, кое го поседува и денес.
Egendomen innehades därefter av släkten De Geer som äger den fortfarande idag.

Во 1925 година, баронот Луис Де Гир се приклучил на фидеикомисијата.
1925 tillträdde friherren Louis De Geer fideikommisset.

За време на неговото време, дворот бил обновен со почит под раководство на архитектот Исак Густаф Класон и украсен со стилски мебел.
Under hans tid restaurerades gården pietetsfull under ledning av arkitekt Isak Gustaf Clason och inreddes med stilenlig möblemang.

Неговиот син, директорот на банката Карл Де Гер, ја продолжил работата и, исто така, успеал да откупи и неколку предмети што претходно постоеле во Весби.
Han son, bankdirektören Carl De Geer, fortsatte arbetet och lyckades även att återköpa flera föremål som tidigare funnits på Wäsby.

Главни згради
Corps de logi

Главните згради на Весби се наоѓаат на пресекот на двете авении, една од југ и една од исток.
Väsbys huvudbebyggelse ligger i skärningspunkten av två alléer, en från söder och en från öster.

Последната претставува 1Централна оска долга 400 метри по која биле поставени замоците, крилата и паркот.
Den senare utgör en 1 400 meter lång centralaxel längs vilka slott, flyglar och parken anlades.

Сегашната главна зграда започнала да се гради во раните 1750-ти под водство на Карл Херлеман.
Nuvarande huvudbyggnad började byggas i början av 1750-talet under ledning av Carl Hårleman.

Неговите нови градежни планови се оформиле во 1748 година.
Hans nybyggnadsplaner tog form 1748.