На 24 август 2016 во 03:36 по локално време, земјотрес ја погодила Централна Италија, блиску до Норча, 75 км југоисточно од Перуџа и 45 км северно од Л'Аквила. Потресот бил првично забележан од Геолошкиот топографски институт на САД дека се случил на длабочина од 6.2 км со јачина од 6.4 степени. Првичниот земјотрес бил проследен со најмалку 40 силни последователни потреси.
На 24. августа 2016. године у 03:36 по локалном времену, земљотреса погодила Централној Италији, недалеко од Норча, 75 км југо-источно од Перуџа.
Земјотрес во Централна Италија (2016)
Земљотрес у Централној Италији 2016
Љубомир Филиповски (или скратено Љупчо Филипов) бил познат македонски автор на стрипови, и единствениот кој што своето творештво целосно го посветил на деветтата уметност како професионален стрип-цртач.[1] Својот прв стрип под наслов „Мирко немирко“ го објавувал во неделна стрип-лента, во весникот „Трудбеник“ почнувајќи од 1961 година.
Љубомир Филиповски (или скраћено Љупчо Филипов) био је познати македонски аутор стрипова, и једини који је у Македонији свој рад у потпуности посветио деветој уметности, као професионални цртач.[1] Свој први стрип под називом "Мирко немирко" објављивао је као недељни каиш у листу "Трудбеник", почев од 1961. године.
Останувајќи ѝ до смртта верен на „деветтата уметност“, Филипов остварил редица стрипови што ги објавувал во публикации како во СР Македонија, во други југословенски весници и публикации, така и во странство.[2]
Остајући до смрти веран деветој уметности, Филипов је направио мноштво радова, које је објављивао у публикацијама како у публикацијама у СР Македонији, другим југословенским издањима, тако и у иностранству.[2]
Филипов „Osveta jednookih“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
Филипов „Освета једнооких“, стрип едиција „Никад робом“, бр.
69, 1966 година Љ.
69, 1966. година Љ.
Јанковиќ „Osvetnik devolskih šuma“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
Јанковић, „Осветник деволских шума“, „Никад робом“, бр.
76, 1966 година Љ.
76, 1966. Љ.
Филипов „Zamke“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
Филипов „Замке“, „Никад робом“, бр.
95, 1967 година Љ.
95, 1967. Љ.
Јордановски „Sirma Vojvoda“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
Јордановски, „Сирма Војвода“, „Никад робом“, бр.
105, 1967 година Љ.
105, 1967. Љ.
Јордановски „Dobrovoljno u smrt“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
Јордановски „Добровољно у смрт“, „Никад робом“, бр.
121, 1967 година Љ.
121, 1967. Љ.
Јордановски „U neprijateljlskom osinjaku“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
Јордановски. „У непријатељлском осињаку“, „Никад робом“, бр.
133, 1968 година Љ.
133, 1968. Љ.
Филипов „Priča o Marmaju“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
Филипов „Прича о Мармају“, „Никад робом“, бр.
165, 1968 година Љ.
165, 1968. Љ.
Филипов „U obruču“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
Филипов „У обручу“, „Никад робом“, бр.
176, 1968 година
176, 1968.
Миле Топуз е еден од најплодните македонски стрип илустратори.
Миле Топуз је један од најплоднијих стрипских стваралаца из Македоније.
За прв пат нацртал стрип на 24-годишна возраст, а негово прво објавено стрип дело е стрипуваната биографија на „Цар Самуил“, според сценарио на Драган Ташковски, објавена во 1962 година во весникот „Трудбеник“.[1]. Во југословенската стрип едиција „Никад робом“, Топуз има објавено поголем број на стрипови на тематика од македонската историја, меѓу кои се и оние за Хацон, крал Пребонд, цар Самоил, Климент Охридски, Гаврил Радомир, Ѓорѓи Војтех, Карпош и други.[2] Освен со стрип, Миле Топуз се занимава и со илустрирање книги и сликање.
Први стрип је нацртао са 24 године, а прво објављено стрипско дело је биографија "Цар Самуило", по сценарију Драгана Ташковског, објављена 1962. године у листу "Трудбеник".[1] У југословенској стрипској едицији "Никад робом" издавача „Дечје новине“ из Горњег Милановца (Србија), Топуз је објавио велики број стрипова на тему историје Македоније и њених народа, чији су јунаци Хацон, краљ Пребонд, цар Самуило, Климент Охридски, Гаврило Радомир, Ђорђе Војтех, Карпош и други.[2] Осим стрипова, Миле Топуз се бави и илустрацијом књига и сликањем.
За својата долгогодишна дејност во областа на стрипот, тој е добитник на признанието за развој и афирмација на македонскиот стрип „Љупчо Филипов“ доделено од Стрип центарот на Македонија со седиште во Велес.[3]
За своју дугогодишњу делатност у области стрипа, Топуз је добитник признања за развој и афирмацију македонског стрипа "Љупчо Филипов" које додељује Стрип центар Македоније, са седиштем у Велесу.[3]
Миле Топуз, Драган Ташковски „Hacon“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
Миле Топуз, Драган Ташковски „Хацон“, стрип едиција „Никад робом“, бр.
109, 1967 година Миле Топуз, Драган Ташковски „Kralj Prebond“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
109, 1967 година Миле Топуз, Драган Ташковски „Краљ Пребонд“, стрип едиција „Никад робом“, бр.
112, 1967 година Миле Топуз, Драган Ташковски „Car Samuilo“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
112, 1967 година Миле Топуз, Драган Ташковски „Цар Самуило“, стрип едиција „Никад робом“, бр.
126, 1967 година Миле Топуз, Драган Ташковски „Kliment Ohridski“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
126, 1967 година Миле Топуз, Драган Ташковски „Климент Охридски“, стрип едиција „Никад робом“, бр.
134, 1968 година Миле Топуз, Драган Ташковски „Car Gavril Radomir“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
134, 1968 година Миле Топуз, Драган Ташковски „Цар Гаврил Радомир“, стрип едиција „Никад робом“, бр.
142, 1968 година Миле Топуз, Драган Ташковски „Đorđe Vojteh“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
142, 1968 година Миле Топуз, Драган Ташковски „Ђорђе Војтех“, стрип едиција „Никад робом“, бр.
160, 1968 година Миле Топуз, Драган Ташковски „Karpoš makedonski seoski kralj“, стрип едиција „Nikad robom“, бр.
160, 1968 година Миле Топуз, Драган Ташковски „Карпош македонски сеоски краљ“, стрип едиција „Никад робом“, бр.
Драган Секулиќ (Прилеп, 1947 - Прилеп, 2000 ) — македонски цртач и дизајнер, еден од раните автори на стрипот и карикатурата во Македонија.[1]
Драган Секулић (Прилепе, 1947 Погрешан унос за неопходни параметар 1, месец!, Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „{“..({{{1}}}-Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „{“.-1947) - Прилеп, 2000 ) — цртач и дизајнер, један од раних аутора стрипова и карикатура у СР Македонији.[1]
Секулиќ е роден во Прилеп во 1947 година.
Секулић је рођен у Прилепу 1947 . године.
Тој првите карикатури ги нацртал во 1961/62 година за ѕидниот весник на основното училиште „Кочо Рацин” во Прилеп.
Први пут је цртао карикатуре 1961/62. за зидне новине у основној школи "Кочо Рацин" у Прилепу.
Првата карикатура му ја објавил, во тоа време најзначајниот југословенски весник за млади „Кекец”, а подоцна, цртежот на групата „Ролинг стоунс”, популарниот магазин „Џубокс”.
Прву карикатуру му је објавио тада најважнији југословенски часопис за младе, београдски "Кекец", и касније цртеж групе "Ролингстонси" популарни магазин "Џубокс".
Уште како средношколец, почнувајќи од 1966 година, Секулиќ го работел неделниот стрип „Трпко” кој го објавувал во локалниот весник „Народен глас”.
Још као средњошколац, почев од 1966, Секулић је радио недељни стрип "Трпко" који је објављивао у локалним новинама "Народен глас".
Инаку, од цртањето и дизајнот не се откажал сè до прераната смрт во 53 година од животот.
Од цртања и дизајна није одустајао све до преране смрти у 53. години живота.
За театарскиот плакат за претставата „Лепа Ангелина” на МНТ на Театарскиот фестивал „Војдан Чернодрински” во 1997 година ја добил наградата за најдобар плакат.
За плакат представе "Лепа Ангелина" Македонског народног позоришта добио је награду за најбољи плакат на Позоришном фестивалу "Војдан Чернодрински" 1997. године.
Автор е на повеќе дизајнерски решенија за книги и дизајн во индустријата за фирмите „Микросам”, „Пролукс” и др.
Био је аутор више дизајнерских решења за књиге и индустријски дизајн за фирме "Микросам", "Пролукс" итд.
Автор е на логоата на „Леснина инженеринг”, „Еуроинвест”, хотелот „Липа”, како и заштитниот знак на „Макпетрол” од Скопје.
Аутор је знакова за "Леснина инжењерство", "Еуроинвест", хотел "Липа, као и заштитног знака за "Макпетрол" из Скопља.
Експериментирајќи и во новите техники, Секулиќ во 1998 година ја освоил првата награда на светскиот конкурс на софтверската фирма „Корел” од Канада за најуспешен цртеж реализиран во програмата Соrel draw во категоријата до 2600 компјутерски потези.
Огледајући се и у новим технологијама, Секулић је 1998. освојио прву награду на међународном такмичењу софтверске фирме "Корел" из Канаде за најуспешнији цртеж реализован у програму Корел дроу, у категорији до 2600 потеза рачунара.
За своето творештво тој бил добитник на голем број награди и признанија, а постхумно бил награден со наградата „Златно сонце”.
За своја достигнућа био је добитник бројних награда и признања, а посмртно је добио награду "Златно сунце".
Секулиќ бил уредник во списанието „Стремеж”, како и уредник на „Народен глас”, каде што насловната страница со години ја донесувал неговата дежурна карикатура на пати и во форма на стрип.
Секулић је био уредник у часопису "Стремеж", као и уредник "Народног гласа", који је на првој страни годинама доносио његову актуелну карикатуру, често и у облику стрипа.
Драган Секулиќ
Драган Секулић
Дарко Марковиќ (Скопје, 1940 - Скопје, 9 јуни 2016 ) - познат македонски карикатурист, сатиричар, филмски режисер, автор на популарниот стрип Пецко.
Дарко Марковић (Скопље, 1940 Погрешан унос за неопходни параметар 1, месец!, Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „{“..({{{1}}}-Грешка у изразу: непознати интерпункцијски карактер „{“.-1940) - Скопље, 9. јуна 2016 ) био је познати македонски карикатуриста, сатиричар, филмски режисер, сценариста, сценограф, аниматор, стрип цртач, илустратор и дизајнер. Творац је популарног стрипа „Пецко“.
Карикатурист, сатиричар, филмски режисер, сценарист и сценограф, аниматор, стрип цртач, илустратор и дизајнер. Во 1966 година дипломира архитектура, а во 1972 година специјализира анимиран филм во Загреб, под менторство на оскаровецот Душан Вукотиќ.
Дипломирао је 1966. године архитектуру, а 1972. специјализовао анимирани филм у Загребу, у оквиру менторства оскаровца Душана Вукотића.
Професионалната кариера како карикатирист ја започнал 1960 година, работејќи за повеќе весници и списанија во Македонија и поранешна Југославија.
Професионалну каријеру као карикатуриста почео је 1960, радећи за бројне новине и часописе Македоније и бивше Југославије.
Од 1966 до 1975 година работи како главен уредник на хумористично-сатиричното списание „Остен“ и како директор на Светската галерија на карикатури во Скопје.
Од 1966. до 1975. године радио је као главни уредник хумористично-сатиричног часописа Остен и као директор Светске галерије карикатуре у Скопљу.
Со филм активно се занимава од 1975, кога се вработува во „Вардар филм“, отворајќи го студиото за анимиран филм.
Филмом се активно бавио од 1975. године, када се запослио у "Вардар филму", отварајући студио анимираног филма.
Од 1978 работи како слободен уметник, а во 1983 е назначен за професор на Факултетот за уметност во Скопје по предметот анимиран филм.
Од 1978. радио као слободан уметник, а 1983. је именован за професора Факултета уметности у Скопљу, на предмету анимирани филм.
Во истиот период работи како главен уредник на културно-уметничката програма во Телевизија Скопје.
У истом периоду радио је као главни уредник културно-уметничког програма Телевизије Скопље.