Зана Алиу е пејачка и текстописец од Македонија.
Zana Aliu este o cântăreață și compozitoare din Republica Macedonia.
Во 2006 година ја претставуваше Република Македонија на Детска Евровизија 2006.
În anul 2006 a reprezentat Republica Macedonia la Eurovision Junior 2006.
Флоарја Калоте (родена 27 март 1956 во село Беука, округот Телеорман) [1] [2] е романска пејачка на народна музика.
Floarea Calotă (n. 27 martie 1956, satul Beuca, județul Teleorman)[1][2] este o cântăreață de muzică populară românească.
Таа имаше ранг на заменик во законодавниот дом 1990-1992 година, кога беше избрана во округот Телеорман на листите на партијата Националниот фронт на спасот, под името Флоарја Калоте Лупу, и во законодавниот дом 1992-1996 година, кога беше избрана во истата област на листите на Социјалдемократската партија од Романија.[3][4]
A deținut demnitatea de deputat în legislatura 1990-1992, când a fost aleasă în județul Teleorman pe listele partidului Frontul Salvării Naționale, sub numele Floarea Calotă Lupu și în legislatura 1992-1996, când a fost aleasă în același județ pe listele Partidului Democrației Sociale din România.[3][4] În 1978 a obținut trofeul „Floarea din grădină”.
Црна Река — најголема десна притока на Вардар.
Râul Cerna este cel mai mare afluent de pe dreapta al Vardarului.
Нејзината должина изнесува 207 км.
Lungimea sa este de 207 km.
Течение
Cursul
Извира од изворот Црна Дупка во близина на селото Железнец на надморска височина од 760 м.
Izvorăște din zona Țrna Dupka, în apropierea satului Jelezneț, la o altitudine de 760 m.
Од изворот до селото Бучин, Црна Река тече низ Демирхисарско, а оттука до селото Скочивир низ најголемата котлина во земјата — Пелагонија.
De la izvor și până la satul Bucin, Cerna trece prin Demirhisarsko, și apoi, în zona satului Skocivir prin cea mai mare vale din țară — Pelagonia.
Низ Пелагонија таа има правец на течење север-југ, а од атарот на селото Брод прави лак и свртува кон исток и североисток.
Prin Pelagonia, curge pe direcția nord-sud, dar din vecinătatea satului Brod face un cot și se întoarce spre direcția est și nord-est.
Од селото Скочивир таа влегува во Скочивирската Клисура, најдолга клисура во Македонија, долга 104 км, како и во највисоката област Мариово.
Din satul Skocivir, începe defileul Skocivirskata, cel mai lung defileu din Macedonia, cu o lungime de 104 km, traversând zona cea mai înaltă, Mariovo.
Низ Мариово Црна Река има карактер на планинска река, бидејќи е брза, со тесно корито, со високи страни со изглед на кањон.
Prin Mariovo, Cerna are un caracter de un râu de munte, rapid, cu albie îngustă, cu maluri înalte, cu aspect de chei.
Навлегувајќи во атарот на селото Галиште, Црна Река започнува да се заезерува во должина од 30 км, бидејќи пред излезот од клисурата е подигната брана висока 105 м.
În zona satului Galiște, Cerna formează un lac de acumulare în lungime de 30 de km, deoarece înainte de ieșirea din defileu este ridicat un baraj înalt de 105 m.
Така Црна Река го полни Тиквешкото Езеро.
Deci, Cerna formează lacul Tikveșkoto.
Водите од Црна Река се користат (главно) за наводнување на посевите и лозовите насади во општина Кавадарци и општина Неготино, а потоа и за добивање на електрична енергија.
Apele Cernei sunt folosite (în principal) pentru irigarea recoltelor și plantațiilor de viță de vie din comunele Kavadarți și Negotino, dar și pentru obținerea de energie electrică.
Од браната во близина на селото Возарци, па до утоката во Вардар кај античкиот локалитет Стоби, Црна Река има особини на рамничарска река.
De la barajul din apropierea satului Bozarți, și până la gura de vărsare în râul Vardar, la situl arheologic antic de la Stobi, Cerna are caracteristicile unui râu de câmpie.
Според деталните описи на македонскиот револуционер Ѓорче Петров во книгата Материјали по изучувањето на Македонија, Црна Река започнува да тече од планината Срт, при што таа настанува од 3 планински потоци: едниот од нив слегува од билото на Срт каде што тој се нарекува Лиска каде што изворот се наоѓа во една букова корија во месноста Господски Бачила и иако е на многу високо место во него има рипки – пастрмки, за кои селаните од околните села мислат дека се од Охридското Езеро со кое изворот имал подземно поврзување[1]. Од селото Илино таа под името Илинска Река се спушта надолу по еден длабок дол[1]. Другиот поток ги собира водите од железничката клисура и се нарекува Железничка Река затоа што минува низ с.Железнец[1].
Potrivit descrierilor detaliate ale revoluționarului macedonean Gjorge Petrov în cartea Materiale de studiu al Macedoniei, Cerna începe de la Srt, unde se formează din 3 izvoare de munte: unul coboară de pe muntele Srt și se numește Liska, izvorul ei fiind situat într-o pădure de fagi în localitatea Gospodski Bacila și, deși se află la mare altitudine, are pești, iar sătenii din satele din jur cred că râul are o legătură subterană cu un lac.[1] Din satul Ilino, sub numele de râul Ilinska, el coboară într-o vale adâncă.[1] Alte pâraie adună apele de pe versanții văii Jelezneț, și formează râul Zelezneț, deoarece trece prin satul cu același nume.[1] Al treilea afluent colectează apele de pe valea între Bigla și dealurile învecinate și se numește Sloeșticika, pentru că trece prin satul Sloeștița.[1] Aceste trei ape au debit redus, pentru că izvoarele sunt slabe, în satul Jelezneț, ele unindu-se într-un râu care se numește Jelezneț.
Третиот поток ги собира водите на долот меѓу Бигла и нејзиното подгорје и се нарекува Слоештичка Река, затоа што минува низ с.Слоештица[1]. Тие три потоци имаат малку вода затоа што изворите им се слаби и кај селото Железнец тие се соединуваат во една река која се нарекува Железничка.
În satul Jelezneț, în râu se varsă și un izvor cu o apă întunecată, tulbure.[1] De la acel izvor, râul capătă numele de Cerna.[1] În satul Jelezneț râul iese dintre munți la Demir Hisar.
Кај с.Железнец до самата река има извор со темна, зацрнета вода[1]. Од тој извор надолу реката го добива називот Црна[1]. Под селото Железнец реката излегува од планинското грло во Демир Хисар.
În acea zonă, primește di partea stângă apele râului Delcikata, care adună apele din Suvo Pole și de pe versanții de sud-vest ai Strmolului și Slivei.
При самата утока на грлото, од левата страна ја прима Делечката Река, којашто ги собира водите на Суво Поле и југозападните падини на Стрмол и Слива. Од нејзината утока надолу Црна тече во една тесна долина.
De la ea gura acesteia, Cerna curge printr-o vale îngustă. Nu departe de satul Belce, Cerna iese prin capătul de nord al miciu Slepansko Pole.
Недалеку од с.Белче, Црна Река излегува во североисточниот крај на малото Слепчанско Поле. Тука Црна од десно го прима Смилевскиот Поток кој започнува од Црн Врв над с.Смилево и ги собира водите на Слепчанското Поле и на оној дел од источната падина на Бигла, која го заградува тоа поленце.
Aici Cerna primește din dreapta afluentul Smilevskiot, care pornește de sub Țrn Vrv (Vârful Negru) de deasupra satului Smilevo și adună apele de pe platoul Slepceanskoto și de pe o parte din versantul estic al Biglei.
Тука Црна е веќе голем планински поток, но сѐ уште не е полноводна река.
Aici, Cerna este încă un pârâu de munte, dar nu poate fi încă numit râu.
Тој дел го сочинува нејзиното горно течение.
Zona aceasta constituie cursul său superior.
Течението тука ѝ е силно, но не е бујно, затоа што чисто планинскиот дел на нејзината долина е мал, а од Железнец надолу долината ѝ е доста хоризонтална.
Aici, râul curge puternic, dar nu este năvalnic, fiind un râu de munte în principal pentru că are o vale îngustă, ea devenind destul de orizontală de la Jelezneț în jos.
Малку подолу од утоката на таа рекичка, Црна влегува во клисурата којашто ја пресекува Крушевската Планина и води од Демир Хисар во Прилепското Поле.
Puțin mai jos, Cerna intră într-un defileu ce taie Munții Krușevo și Demir Hisar către platoul Prilep.
Таа е не многу кривулеста клисура со широко дно и средно стрмни земјени падини.
Defileul nu este meandrat, dar este adânc, și are maluri abrupte.
Во Прилепското Поле таа завршува кај с.Бучин, според кое е позната и под името Бучинска Клисура.
În platoul Prilep, ajunge la satul Bucin, de la care zona și-a tras denumirea de „cheile Bucinului”.
Во Прилепското Поле, Црна Река тече при самото оголено подножје на продолжението на Крушевската Планина преку клисурата.
În platoul Prilep, Cerna curge pe la poalele muntelui Krusevo, prin defileu.
Самото нејзино корито е плитко.
Albia este superficială.
Кај с.Чепигово од нејзината лева страна се влева Блато Река.
În satul Cepigovo, dinspre stânga primește apele râului Blato.
Кај селото Тополчани, Црна Река влегува во Битолското Поле и продолжува да тече во подножјето на јужниот крај на Селечка Планина.
În satul Topolceani, Cerna intră în platoul Bitola și continuă să curgă pe la poalele capătului sudic al Muntelui Selecika.
Штом се сретне со полите на таа планина, реката свртува кон југ и прави голем агол.
Imediat după acest punct, râul cotește spre sud și face un unghi mare.
Црна Река го има карактерот на суводолиците, само што е во многу поголем размер.
Cerna are aici caracter montan, dar pe o scară mult mai mare ca mai sus.
Зимно време таа е голема река, а лете таа речиси пресушува.
Pe timp de iarnă, este un râu mare, dar vara aproape seacă.
Коритото е високо околу 1-2 човечки висини, а бреговите и се земјени и лесно се разронуваат.
Talvegul are o adâncime de aproape 1-2 înălțimi de om, și malul este mai ușor de escaladat.
Преку целата зима таа е полна со вода, а во пролетно и есено време, кога се топат снеговите на околните планини или кога врне многу дожд, водата се прелева преку бреговите поплавувајќи го полето со вода на ½ час растојание од реката.
Toat iarna este plin cu apă, iar primăvara și toamna, odată cu topirea zăpezilor de pe munții din jur sau când plouă abundent, râul se revarsă și inundă zona până la o distanță de jumătate de oră de mers.
Бидејќи бреговите во долните делови на полето се ниски и местата наоколу се рамни, крај Црна кон крајот на XIX век имало многу блата. Најголемото блато се наоѓало меѓу селата: Логоварди, Новаци, Рибарци и Оптичари.
Pentru că malurile din zona mai joasă a platoului sunt mici, iar locul din apropiere este șes, la sfârșitul secolului al XIX-lea zona era foarte mlăștinoasă.
Тоа се простира од двете страни на реката и има 4 часа должина и ¾ - 1 ¼ час широчина.
Cea mai mare mlaștină era între satele: Logovardi, Novați, Ribarți și Opticeari.
Зимно време при надоаѓањата на реката тоа се раширува до 2 часа. Во Пелагонија ги прима своите три најголеми притоки: Шемница, Драгор и Сакулева Река.
Acestea se află pe ambele maluri ale râului. În Pelagonia primește trei mari afluenți: Șemnița, Dragov și Sakuleva.
Кај с.Скочивир, Црна Река го напушта полето и влегува во Мариово.
În satul Skocivir, Cerna iese din platou și intră în Mariovo.
Пресекувајќи ја таа област во должина по една дива, кривулеста и длабока долина со каменесто дно и со стрмни шумовити падини, и низ една тесна клисура излегува во Тиквешкото Поле.
El taie platoul în lungime printr-o vale sălbatică, meandrată și adâncă cu albia pietroasă și cu maluri abrupte, după care iese printr-un defileu îngust în platoul Tikveșkoto.
Тука нејзините води слободно си течат по една широка долина, којашто е покриена со оризишта.
Aici apele sale curg liber într-o vale largă, acoperită cu orezării.
Летно време, овде Црна едвај ги покрива нозете до колената на бродителот, а преку зимата таа е непрегазлива.
Vara, aici Cerna abia acoperă picioarele până la genunchi.
Бидејќи нема мост, во тоа време ја минуваат со кораб.
Pentru că nu există niciun pod, pe aici râul se trece doar cu barca.
Црна Река се влева во Вардар под железничката станица Криволак.
Cerna se varsă în râul Vardar sub gara Krivolak.
Зимно време Црна му придодава вода на Вардар исто онолку колку што тој донесува одгоре.
Iarna, Cerna aduce în Vardar la fel de multă apă cât curge și prin el.
Црна Река е најголемата притока на Вардар и четврта река по големина и значење во Македонија, после Вардар, Црн Дрим и Бистрица (Алијакмон).
Cerna este cel mai mare afluent al Vardarului și al patrulea râu ca mărime și importanță din Macedonia, după Vardar, Țrn Drim și Bistrița (Aliakmon).
Црна Река располага со мошне значајна хидроенергетска моќ, особено во Скочивирската Клисура.
Cerna are o importanță hidroenergetică mare, mai ales în Скочивирската Râpă.
Меѓутоа целокупната нејзина моќност не е потполно искористлива па затоа се прават планови за што поефикасно искористување.
În general, însă, energia sa nu este complet exploatată, existând planuri de extindere.
Во сливот на Црна Река се изградени 35 вештачки акумулација, меѓу кои поголеми се: Тиквешко Езеро, Стрежевско Езеро и Суводол, а другите се мали акумулации[2]. Водите на Црна Река се користат за наводнување, за производство на електрична енергија (ХЕЦ „Тиквеш“), за риболов и рибогојство, за спорт и рекреација и за други потреби[2].
Pe cursul Cernei sunt construite 35 de lacuri de acumulare, dintre care principalele sunt: Tikveșko, Strejevsko și Suvodol, iar altele sunt mai mici.[2] Apele Cernei sunt folosite pentru irigare, pentru producția de energie electrică (CHE „Tikveș”), pentru pescuit și creșterea peștilor, pentru sport si recreere și pentru alte scopuri.[2]