喜熨斗 勝史(きのし かつひと、1964年10月6日 - )は、日本のサッカー指導者。日本サッカー協会公認S級コーチ(監督・コーチ・フィジカルコーチ)。東京都練馬区出身。東京大学大学院修了、日本体育大学卒業。
Кацушито Киноши (јап. 喜熨斗 勝史, Токио, 6. октобар 1964) је јапански фудбалски тренер, кондициони тренер фудбалске репрезентације Србије и помоћник селектора Драгана Стојковића Пиксија. [1]
また、財団法人生涯学習開発財団公認ビジネスコーチの資格も持ち、コミュニケーションやモチベーションコントロールのスキルを多方面にわたり発揮している。
Квалификован је и за пословног тренера сертификованог од стране Фондације за целоживотно учење и развој.
指導歴
Каријера
1995年6月 - 1996年: ベルマーレユース フィジカルコーチ 1997年 - 1999年: ベルマーレ平塚 フィジカルコーチ 1999年 - 2002年: セレッソ大阪 フィジカルコーチ 2002年: 浦和レッドダイヤモンズ フィジカルコーチ 2003年: 大宮アルディージャ フィジカルコーチ 2004年 尚美学園大学サッカー部 ヘッドコーチ 東京YMCA社会体育保育専門学校 監督 三浦知良 パーソナルコーチ 2005年: 横浜FC コーチ 2006年 - 2008年: 横浜FC フィジカルコーチ(チーフフィジカルディレクター) 2008年 - 2013年: 名古屋グランパス フィジカルコーチ 2014年 - 2015年8月: 名古屋グランパス コーチ 2015年8月 - : 広州富力 トップチーム コーチ 兼 ユースアカデミー テクニカルディレクター(U9監督兼任) 2019年11月-12月 同クラブトップチーム監督代行 2021年3月: セルビア代表コーチ[3]
1995-1996: ФК Шонан белмаре, омладински физички тренер 1997-1999: Белмаре Хирацука, физички тренер 1999-2002: ФК Серезо Осака, физички тренер 2002: Урава ред дајмондс, физички тренер 2003: ФК Омија ардиџа, физички тренер 2004 Тренер фудбалског клуба Универзитета Шоби Начелник токијског одсека социјалног физичког васпитања и колеџа за бригу о деци Казујоши Мијура, лични тренер 2005: ФК Јокохама, тренер 2006-2008: ФК Јокохама, главни тренер 2008-2013: ФК Нагоја грампус, физички тренер 2014-2015: ФК Нагоја грампус, тренер 2015: први тренер тима Гуангџоу Фили и технички директор Омладинске академије 2019: вршилац дужности менаџера врхунског тима клуба 2021: помоћник селектора репрезентације Србије [1]
著作物
Дела
DVD
Видео обуке
フィジコ・テクニコトレーニング(ジャパンライム、2008年) サッカー選手/フットサル選手のためのSPEED・AGILITY・COORDINATION トレーニング (リアルスタイル、2010年) トータルテクニカルトレーニング (ジャパンライム、2011年)
Физичко-технички тренинг (2008) Тренинг БРЗИНЕ/АГИЛНОСТИ/КООРДИНАЦИЈЕ за фудбалере/футсал играче (2010) Укупна техничка обука (2011)
著書
Књиге
超一流 自己実現力 (学習研究社、2008年) サッカーのコンディショニング 第 III 章 (大修館書店、2010年)
Суперлативна способност самоактуализације (超一流 自己実現力) (2008) Фудбалска кондиција (サッカーのコンディショニング 第 III 章), поглавље 3 (2010)
脚注
Извори
↑ 2015年10月27日、中日スポーツ紙面より ↑ “「監督を受ける条件が喜熨斗コーチ」ピクシーが絶大な信頼置く日本人コーチの存在【日本✕セルビア】”.
↑ „INTERVJU "Glava htela da pukne kad me Piksi pozvao u Srbiju" NOVA portal”.
FNNプライムオンライン (2021年6月11日).
NOVA portal (на језику: српски). 2021-04-11.
2021年6月16日閲覧。 ↑ “National team | Football Association of Serbia” (英語).
Приступљено 2022-12-01. ↑ 2015年10月27日、中日スポーツ紙面より ↑ „「監督を受ける条件が喜熨斗コーチ」ピクシーが絶大な信頼置く日本人コーチの存在【日本✕セルビア】”. FNNプライムオンライン. 2021-06-11.
2022年8月22日閲覧。
Приступљено 2021-06-16. ↑ „ЈЕДАН ОД САРАДНИКА СЕЛЕКТОРА ДРАГАНА СТОЈКОВИЋА, КАЦУШИТО КИНОШИ, ПОСЕТИО НАШЕ РЕПРЕЗЕНТАТИВЦЕ У ФИРЕНЦИ | Фудбалски савез Србије”. fss.rs (на језику: српски). Приступљено 2022-12-01. ↑ ↑ „National team | Football Association of Serbia” (на језику: енглески). Приступљено 2022-08-22.
関連項目
Спољашње везе
二代目市川小太夫 (祖父)
Инстаграм Професионални профил
来歴
Биографија Рођен је у Токију 1964. године.
日本体育大学卒業後、教員を経て東京大学大学院総合文化研究科に入学。東京都高校体育連盟サッカー地区選抜のコーチや監督を歴任し、同修士課程修了後、1995年にベルマーレ平塚でプロ指導者キャリアを始める。一方、プロ選手歴はないが関東サッカーリーグでフォワードとして29歳までプレーした経験がある。その後同博士課程で学びながらベルマーレ平塚トップチームをはじめ、Jリーグ所属のプロクラブでコーチやフィジカルコーチを歴任。
Након што је дипломирао на спортском факултету Нипон, уписао је постдипломске студије за уметност и науку на Универзитету у Токију. После места тренера и директора у селекцији Токијског средњошколског атлетског савеза и после усавршавања, започео је своју професионалну тренерску каријеру у ФК Шонан Белмаре 1995. године. С друге стране, иако нема искуства као професионални играч, има искуство у игри као нападач у Канто фудбалској лиги до 29. године.
2004年には尚美学園大学サッカー部をヘッドコーチとして指導し、関東大学リーグ2部に昇格させたほか、同年には三浦知良のパーソナルコーチとして契約。2005年以降は後に三浦知良が所属する横浜FCでコーチを務め、2006年には横浜FCをJ2リーグ優勝に導きJ1昇格を、2010年には名古屋グランパスのJ1初優勝を陰で支えた。
Године 2004. тренирао је фудбалски клуб Универзитета Шоби Гакуен као главни тренер и унапређен је уласком у другу лигу Канто универзитетске лиге. После 2005. године радио је као тренер у Јокохами, а 2006. водио је ФК Јокохаму до шампионата.
2007年4月-2010年3月、早稲田大学スポーツ科学学術院の研究員。2008年4月-2011年3月、日本体育大学大学院でコーチ学、2014年4月-2015年8月、愛知学泉大学現代マネージメント学科でスポーツ戦略・戦術論の非常勤講師も務めた。
Од 2007. године до 2010. године, истраживач је на Факултету спортских наука Универзитета Васеда.
2008年シーズンより名古屋グランパストップチームのフィジカルコーチに就任し、ドラガン・ストイコビッチ監督を支えた。2009年4月にJFA 公認S級コーチライセンスを取得。ストイコビッチ退任後も2014年から2015年8月まで名古屋グランパスコーチを務めた。
Од сезоне 2008. године постао је физички тренер врхунског тима ФК Нагоја грампус и пратећи менаџер Драгана Стојковића. У априлу 2009. добио је ЈФА сертификовану тренерску лиценцу С-класе. Након повлачења из Стојковића, био је тренер Нагоје Грампуса од 2014. до августа 2015. године.
2015年8月よりストイコビッチが中国スーパーリーグの広州富力監督に就任し、ヘッドコーチ格としてスタッフ入りしている[1]。
Стојковић је од августа 2015. године постављен за менаџера Гуангџоу Фурија кинеске Супер лиге, а у штаб је ушао као селектор. [1]
2021年3月、ストイコビッチのセルビア代表監督就任に伴いコーチに就任。ストイコビッチは代表監督を引き受けるにあたって喜熨斗の入閣を条件としていた[2]。
У марту 2021. године постаје помоћник тренера након што је Стојковић постављен за селектора репрезентације Србије. [1][2] [3]
シュコドラから見たタラボシ山
Поглед на планину Тарабош из Скадра
タラボシ山(алб. )は、 アルバニア北西部のシュコドラの西、シロカ[1]、ゾガジ、ヴァラスにある山である。アルバニアとモンテネグロの国境近くにある。
Тарабош (алб. ) је планина у сјеверозападној Албанији, западно од Скадра, изнад села Широка [1], Зогај и Валас. Налази се поред границе Албаније и Црне Горе.
タラボシ山はルミジャ山の南東の尾根で、シュコダル湖の南岸に平行に伸びている。[1]タラボシュの頂上(593 m)は、この尾根の最高点ではなく、尾根の最高点はマリとゴリシット(651 m)であるが、尾根全体がタラボシと呼ばれている。名前は、タラバという言葉から来ている。これは、フェンスを意味する。
Тарабош је југоисточни огранак планине Румије и пружа се паралелно са јужном обалом Скадарског језера. [2] Врх Тарабоша (593 m) није највиша тачка овог огранка Румије, већ је то Мали и Голишит (651 m). Ипак, Тарабошем се назива цијели овај гребен.
タラボシ山は1912年と1913年のバルカン戦争でオスマン帝国対モンテネグロ・セルビア軍の激しい戦闘の場になった。[1]この闘いを記念して、アレクサ・サンティッチが「 タラボス 」という曲を書いた。
У Балканским ратовима 1912. и 1913. године, Тарабош је био поприште тешких борби црногорских и србијанских снага против Отоманског царства. [3] У спомен на те борбе, Алекса Шантић је написао пјесму „Тарабош“.
参考文献
Референце
ヴェリコ・タルノヴォの聖デメトリウス教会。
Црква Светог Димитрија у Великом Трнову.
イヴァン・アレクサンダル皇帝の福音書。
Четворојеванђеље цара Ивана Александра.
タルノヴォ派は、第二次ブルガリア帝国(1185–1396)の文化史的時代を表す用語である。この芸術はブルガリアの興亡と密接に関係している。
Трновска школа је термин који означава културноисторијски период у Бугарској за време Другог царства (1185–1396). Школа је тесно повезана са успоном и падом Бугарске.
第二次ブルガリア帝国は戦争、蜂起、権力を愛する封建領主の虐待により揺さぶられる一方で、建築、芸術、文学、音楽、精神的な生活は発展を遂げた。 1185年にブルガリア帝国が復活したことで、ブルガリアの芸術に対するビザンチンの影響はなくなり、第一次ブルガリア帝国の芸術が続いた。 タルノヴォ派の発展は、王国の新しい首都であるタルノヴォ周辺に限られなかった。タルノヴォ派をビザンチン美術と分ける重要な特徴は、装飾的な傾向の豊かさである。
Иако је Друго бугарско царство било потресено ратовима, устанцима, узурпацијама властољубивих феудалних господара, архитектура, уметност и књижевност, музика и духовни живот бележили су развој. Рестаурацијом Бугарског царства 1185. византијски утицај на бугарску уметност је престао, а уметност Првог бугарског царства настављена. Трновска уметничка школа развијала се не само у дворским школама око нове престонице Царства - Трнова, чије име носи.
1396年のニコポリスの戦いでトルコ人が勝利した後のヴィディンの陥落により、第二次ブルガリア帝国は崩壊し、それとともにその芸術は崩壊した。人間の創造性のすべての分野で見られる14世紀の文化的成果は、ヨーロッパ文明へのブルガリアの貢献である。
Падом Видина после победе Турака у Никопољској бици 1396. пало је Друго бугарско царство а са њом и његова уметност. Културна достигнућа која су у 14. веку била видљива у свим областима људског стваралаштва, допринела су бугарском уделу европске цивилизације.
第二次ブルガリア帝国の文化
Бугарска под Иваном Асеном.
12世紀半ば、ブルガリアの皇帝は政治的および軍事的権力を確立し、それによって帝国全体に文化分野で多数の教会、修道院、裁判所を建設することができた。中世にはトルノヴォはバルカン半島の最も重要な巡礼地の1つと見なされていた。同時代の人々にとって、トルノヴォはエルサレム、ローマ、コンスタンティノープルと同様に考えられていた。聖サヴァ、テッサロニキの聖ディミトリオス、聖ペトカ、リラの聖イオアンを含む多くの聖人の遺物が、この目的のために特別に建てられた建物に保管されていた。13世紀から14世紀に絵画と本の装飾はピークに達した。その代表は、伝統的なイコン絵画のルールを超えていた。
Трново је у средњем веку важило за једно од најзначајнијих ходочасних места на Балканском полуострву. За савременике Трново у исто време било Јерусалим, Рим и Константинопољ. Бројне реликвије светаца, међу којима светог Саве, светог Димитрија Солунског, свете Петке, светог Ивана Рилског биле су похрањене овде, у грађевинама подигнутим специјално у ту сврху.
オスマン帝国の侵略により、ブルガリアの筆記者、建築家、画家、建築家は、トルノヴォ、ヴィディン、ドブルジャから周辺国(セルビア、ワラキア、モルダビア、トランシルバニア、ロシア)へ避難し、例えばセルビアの哲学者コンスタンティンのように彼らの文化的発展に大きな影響を及ぼした。ほんのわずかな傑作(建物、イコン、写本)が、ブルガリア文化の全盛期からの何世紀にもわたるオスマン帝国の支配を生き延びた。それらの多くはブルガリアの外にある。
Надирањем Осланлија бугарски писари, архитекте, сликари и грађевинари склонили су се из Трнова, Видина, Добруџе у околне земље (Србију, Влашку, Молдавску, Трансилванију и Русију) и извршили знатан утицај на њихов културни развој (нпр. Константин Филозоф код Срба). Само неколико ремек дела (грађевина, икона, рукописа) из периода процвата бугарске културе преживело је вишевековну владавину Османлија.