ד"ר חיים אַבְּרַבַנְאֵל (במקדונית: Хаим Абраванел, בסרבו-קרואטית: Haim Abravanel; 25 בדצמבר 1896, פירוט, ממלכת סרביה – 15 במרץ 1984, בת ים, ישראל) היה רופא יהודי, מנהל בית החולים הממשלתי בביטולה בשנים 1946 - 1963. אברבנאל ורעייתו ברטה היו המשפחה היהודית האחרונה שהתגוררה בעיר, לאחר חורבן הקהילה היהודית בשואה.
Хаим Абраванел (вомакедонскиот: Хаим Абраванел, воСрпско-хрватскиот: Haim Abravanel; 25 декември, 1896, детали, Кралството Србија – 15 Март 1984 Година, Бат-Yam, Израел) бил лекар, Евреин, Директор на болницата владата воукинувањето во години 1946 - 1963 година. Abarbanel и неговата сопруга Berta биле Еврејска фамилија минатиот век во градот, по уништувањето на Еврејската заедница во Холокаустот.
חיים אברבנאל
Хаим Абраванел
מפת האי
Карта на Голем Град
בשל ערכי הטבע שנמצאים באי, תוכנית התכנון המרחבית של הפארק לאי קובעת כי יש להקים משטר הגנה מיוחד שיוצב באזור להגנה קפדנית. משטר ההגנה באזורים אלו מוגדר בסעיף 104 לחוק הגנת הטבע (Сл.
Поради природните вредности кои ги поседува, со Планот за просторно уредување на паркот за островот одреден е посебен режим на заштита и ставен е во зоната за строга заштита. Режимот на заштита во овие зони дефиниран е во член 104 од Законот за заштита на природата (Сл.
אנדרטאות היסטוריות באי
Историски споменици
מספר אנדרטאות תרבותיות והיסטוריות, וערכי הטבע מרוכזים באי על שטח קטן יחסית. מסלול המים שאורכו כ-2 קילומטרים מהכפר קונג'קו מוביל לאי הטבעי הזה, המתנשא לגובה 30 מטר מעל מי האגם ושטח של כ-18 דונם. כיום הוא אינו מיושב, אך הוא עשיר בצמחים אנדמיים, ציפורים נדירות, וכמו כן מבנים, רשומות וממצאים המדברים על אוכלוסיות בנות מאות השנים שנמצאו על האי.
На островот на релативно мала површина сконцентрирани се голем број културни историски споменици и природни вредности. Два километри долгиот воден пат од селото Коњско води до оваа природна тврдина, издигната 30 м над езерската вода и со површина од 18 хектари. Денес е ненаселена, но е богата со ендемски растенија, ретки птици, залични заедници на животни, како и објекти, записи и наоди кои зборуваат за долгите векови на населеност на островот.
מלבד חובבי הטבע וחוקרי הטבע, האי גולם גראד הוא אחד מהמקומות האטרקטיביים ביותר עבור מי שמעוניין לגלות ולחקור את שרידי היישובים הנאוליתיים, ההלינסטים והרומאים (נקרופוליס). בנוסף לנקרופוליס הרומית, התגלו שרידים של שש כנסיות. האי היה מאוכלס ברציפות למשך כ-2000 שנה, וחיי הנזירות באי נמשכו בין המאה ה-10 למאה ה-14. בין כל הכנסיות שהתגלו, כנסייה אחת צוירה ב-XIV על יסודות מיכל מים רומי[1].
Освен за љубителите и проучувачите на природата, островот Голем Град е едно од најатрактивните места за оние чии интересирања се насочени кон откривањето и исражувањето на остатоците на населбите од неолитот, старомакедонското и римското време (некропола) и средновековието. Освен римската некропола, откриени се шест цркви постоеле дванаесет. Островот впрочем бил континуирано населен 2000 години, а манастирскиот живот се одвивал од X до XIV век.
מלבד הכנסייה השמורה של כנסיית סיינט פטאר , כנסיית סיינט דימיטרייה, יש גם את הבזיליקה הנוצרית הקדומה שהוקמה בסוף המאה ה-4 ובתחילת המאה ה-5. בבזיליקה, התגלו שרידי רצפה עשויים מפסיפס[1].
Освен сочуваната црква Св. Петар, средновековната црква Св. Димитрија, постои и ранохристијанската базилика од крајот на IV и почетокот на V век, каде се откриени остатоци од поден мозаик[6].
באי שלושה נמלים: סיינט פטאר, גוג'אריקה ובלג'יה.
Островот има три пристаништа: „Св. Петар“, „Гојдарица“ и „Влаија“.
ראו גם
Поврзано
אגם פרספה
Мал Град Преспанско Езеро Список на острови во Македонија
הערות שוליים
Наводи
גולם גראד או אי הנחש הוא אי שנמצא באגם פרספה. לאי יש משמעות תרבותית והיסטורית רבה.[1] בטעות הוא נחשב לאי היחיד במקדוניה הצפונית,[2] אך למעשה ישנם מספר איים.
Голем Град (Змиски Остров или Св. Петар) — остров во Преспанското Езеро од големо културно-историско значење.[1] За него погрешно се смета дека е единствениот остров во Република Македонија,[2] во која впрочем постојат повеќе езерски и речни острови.
</img> עיר האוצר הגדולה ? אתר המוקדש לאי גולם גראד (מקדוני) (אנגלית)
Голем Град на Ризницата ? Мрежно место посветено на островот Голем Град (македонски) (англиски)
מבט על גולם גראד
Колонија корморани, Голем Град
גולם גראד הוכרזה כשמורת טבע קפדנית בשל מאפייניה הגיאומורפולוגיים הספציפיים, החי והצומח האופייני והעבר ההיסטורי שלה. אורכו של האי הוא 750 מטר ורוחבו 450 מטר, כאשר הנקודה הגבוהה ביותר באי הוא 50 מטר מעל האגם. מכל צדדיו, האי מוקף בסלעים וספירלות בגובה של 20-30 מטר. מעליהם, נמצאים 2 גבעות (אחת בצפון האי והשניה בדרומו). בין הגבעות יש אוכף שמסתיים בחופי הים עם מפרצים קטנים. מפרצים אלו הם המקומות היחידים שאפשר לגשת אליהם אל תוך האי[1] .
Голем Град е прогласен за строг природен резерват заради специфичните геоморфолошки карактеристики, карактеристичната флора и фауна и поради своето историско минато. Островот е долг 750 м, а широк 450 м, со највисок дел 50 м над езерото. Од сите страни островот е заобиколен со карпи и спили со височина 20 до 30 метри.
האי מוקף בכמויות גדולות של מים, ברקע גיאולוגי ובסמיכותו לים התיכון, יש לאי מיקרו אקלים מיוחד שהוא הגורם לצמחייה העשירה ולעיתים רחוקות, גם נפוצה.
Опкружувањето со големата количина на вода, геолошката подлога и близината на Медитеранот овозможиле на островот да владее посебна микроклима која е причина за појава на богата и ретко распространета вегетација, во која доминираат јужноевропските флорни елементи (41 или 25,6 % - субмедитерански видови; 29 или 18,2 % - евроазиски; 20 или 12,6 % - медитерански; 18 или 11,2 % - понтски; 17 или 10,6 % - европски; 10 или 6,2 % - мезиски; 8 или 5,0 % - циркумполарни; 5 или 3,1 % - културни; 4 или 2,5 % - атланско-субмедитерански; 3 или 1,9 % - космополити; 3 или 1,9 % - илирски; 2 или 1,2 % - скардо-пиндски).
באי, לדברי האקדמאי האנס אם , ישנם 2 יערות בולטים, הביארו טניופוליה-ג'יניפרטום אקסלסה ופרונו וובבי-סלטאטם גלברה.
На островот Голем Град според академик Ханс Ем, јасно се издвојуваат две шумски заедници и тоа шумата на дива фоја (Biaro tenuifoliae-Juniperetum excelsae) и шумата на вебиевиот бадем и мазната копривка (Pruno webbii-Celtetum glabrae).
סטטוס
Статус
על פי ההכרזה על חוק הכרזת החלק מהר גליצ'יקה כפארק לאומי, סעיף 4 לחוק הזה מדגיש כי האי גולם גראד באגם פרספה נופל גם הוא בגבולות הפארק[1].
Според Указот за прогласување на Законот за прогласување на дел од планината Галичица за Национален парк, во членот 4 на овој закон се потенцира дека во границите на паркот влегува и островот Голем Град во Преспанското Езеро[4].
סמל פסטיבל הקיץ אוחריד שהיה בשימוש עד 2019
Амблемот на фестивалот „Охридско лето“ употребуван до 2019 година
פסטיבל הקיץ אוחריד הוא פסטיבל בין-לאומי למוזיקה ולבמה שנערך באוחריד, בחסות נשיא מקדוניה הצפונית. הפסטיבל חבר באיגוד האירופי לפסטיבלים.
Охридско лето - меѓународен музичко-сценски фестивал којшто се одржува во Охрид, под покровителство на претседателот на Република Македонија. Фестивалот е член на Европската асоцијација на фестивали
וסו ריסטוב (בורר מוסיקה) אלכסנדר פופובסקי (בורר דרמה)
Васо Ристов (музички селектор) Александар Поповски (драмски селектор)
פסטיבל הקיץ באוחריד התחיל ב-4 באוגוסט 1961, עם הופעתה של זמרת האופרה אנה ליפסה טופוביץ', [1] בליווי הפסנתרנית לדיסלב פרלדיק, שנערכה בכנסיית סיינט סופיה . בשנים הראשונות של הפסטיבל, הפסטיבל נערך בדרך כלל בכנסיית סיינט סופיה. בהדרגה החלו להגיע לפסטיבל אמני מוזיקה בעלי מוניטין רב כמו: ולדימיר רוז'האק מקרואטיה, מרטינה ארויו מארצות הברית, שמיניית סלובניה, מוזיקאי פראג, רביעיית שער הזהב, מילקה אפטימובה , טודור סקאלובסקי ואמנים אחרים. כנראה בתקופה זו, הפסטיבל הגיע לשיא עם הופעות של מוזיקאים בעלי שם עולמי - הכנר הרוסי לאוניד קוגן והצ'לן הצרפתי אנדרה נבארה. עם הזמן, הפסטיבל נהיה מעניין יותר, עשיר יותר בתוכן ומושך יותר עבור אמנים והרכבים ברחבי העולם. בשנות ה-70 וה-80, הופיעו בפסטיבל אישים מפורסמים רבים, כמו מסטיסלב רוסטרופוביץ', אלדו צ'יקוליני, גדעון קרמר, רוג'יירו ריצ'י, ויקטור טרטיאקוב, הנריק שרינג, סלבטורה אקרדו, אלנה אוברסקובה, קטיה ריצ'ארלי, ויקטוריה דה לוס אנג'לס, מקסים ונגרוב, ודים רפין, יוליאן רחלין, איוו פוגורליץ', התזמורת הקאמרית של מינכן, התזמורת הקאמרית "וירטואוזי די רומא", התזמורת הקאמרית של ג'ורג'ה אנסקו התזמורת הקאמרית הליטאית, תזמורת הרדיו של רדיו האוסטרי מקהלת "מדריגל" מבוקרשט, מקהלת גלינקה מסנט פטרסבורג, מקהלת הילדים מוינה וכו'.
Веројатно, во овој период, фестивалот го достигнал врвот со настапите на прочуените светски музичари - рускиот виолинист Леонид Коган и францускиот виолончелист Андре Навара. Со текот на времето, фестивалот станувал поинтересен, побогат и попривлечен за уметниците и ансамблите од светот. Така во 1970-те и 1980-те, на фестивалот настапиле многу реномирани имиња, како: Mстислав Ростропович, Алдо Чиколини, Гидон Кремер, Руџеро Ричи, Виктор Третјаков, Хенрик Шеринг, Салваторе Акардо, Елена Обрасцова, Катја Ричарели, Викторија де лос Анхелес, Максим Венгеров, Вадим Репин, Џулиан Рахлин, Иво Погорелиќ, Минхенскиот камерен оркестар, Камерниот оркестар „Виртуози ди Рома“, Камерниот оркестар „Жорж Енеску“, Литванскиот камерен оркестар, Симфонискиот радио-оркестар на Австриското радио, хорот „Мадригал“ од Букурешт, хорот „Глинка“ од Санкт Петербург, хорот на Виенските деца итн.
בשנות ה-80, נושאי הפסטיבל החלו להתפתח. תחילה דרך התיאטרון, כמו למשל בביקור בתיאטראות מקדוניים, ובהמשך הפסטיבל נהיה מקום התכנסות אטרקטיבי עבור תיאטראות רבים ברחבי העולם ובעיקר ממדינות יוגוסלביה לשעבר. האירוע המרכזי בפיתוח פסטיבל הקיץ באוחריד הוא תחילת חברותו באיחוד הפסטיבלים האירופי ב-1994. מאוחר יותר, ב-2001, הוצג במה חדשה לפסטיבל - התיאטרון העתיק, בו הוצג פרויקט הבכורה "המוני" של איוואן פופובסקי. מאז, טקס הפתיחה של הפסטיבל מתקיים באופן מסורתי במיקום הזה ב-12 ביולי, וטקס הסיום של הפסטיבל הוא ב-20 באוגוסט.
Во 1980-тите започнал да се развива и другиот програмски сегмент – театарот, најпрвин со гостувањето на македонските театри, за подоцна фестивалот да стане примамливо собиралиште за многу театри од светот, а особено од просторите на поранешната Југославија. Голем настан во развојот на фестивалот „Охридско лето“ било зачленувањето во Европскиот сојуз на фестивалите, во 1994 година. Подоцна, во 2001 година бил воведен нов сценски простор - Античкиот театар, каде бил прикажан премиерниот проект „Маседуан“ на Иван Поповски.
ארגון וניהול הפסטיבל
Организација и менаџмент
הפסטיבל מנוהל על ידי הבמאי והדירקטוריון, ושני בוחרי התוכניות מקפידים על תוכנית האמנות בפסטיבל. מנהלת הפסטיבל היא נטשה פופוביץ'.[1]
Со фестивалот раководат директорот и управниот одбор, а за уметничката програма се задолжени двајцата програмски селектори. Функцијата директор на фестивалот ја извршуваат:[2]
חברי מועצת הפסטיבל הם:[1]
Членови на управниот одбор на фестивалот се:[3]
נינה מומירובסקה (נשיאה) לילג'נה סטברסקה קתרינה מיטרסקה סוביה איזירוסקי לג'ופקו קוורובסקי
Нина Момировска (претседател) Лилјана Ставреска Катарина Митреска Субија Изеироски Љупчо Кевероски
אניטה אנג'לובסקה-בזוסקה (נולדה ב-5 בנובמבר 1971) היא כלכלנית מקדונית, דוקטור למדעי הכלכלה ונגידת הבנק הלאומי של מקדוניה הצפונית.
Анита Ангеловска-Бежоска (р. 5 ноември 1971 во Гетеборг) — македонска економистка, доктор на економски науки и моментална гувернерка на Народната банка на Македонија.
במסגרת יוזמת וינה 2, היא פעילה בייצוג האינטרסים של האזור בפני נציגי מוסדות פיננסיים בין-לאומיים ובנקים עולמיים ואזוריים שנמצאים במדינות אלו[1].
Во рамките на Виенската инцијатива 2, таа има активна улога во застапувањето на интересите на регионот пред претставниците на меѓународните финансиски институции и глобалните и регионалните банки присутни во овие земји[8].
היא חברה בוועדה לסטטיסטיקה מרכזית "אירווינג פישר" וגם בועדת באזל לפיקוח על הבנקים[1].
Член е и на Комитетот за централнобанкарска статистика „Ирвинг Фишер“ при Банката за меѓународни порамнувања (БИС) во Базел[9].
לפני שהצטרפה לצוות הבנק המרכזי, היא עבדה ב-2003 בקרן המטבע הבינלאומית שבוושינגטון, ארצות הברית. היא עבדה בעיקר ככלכלנית במחלקה למדיניות מקרו-כלכלית במדינות אירופה, ובמשך תקופה קצרה גם במחלקה למדיניות פיזקלית. בבוא הזמן, היא שימשה כחברה זמנית במשימות משא ומתן מרובות של קרן המטבע הבינלאומית להסדר הסדרים עם המדינות החברות בה[1].
Пред да пристапи кон тимот на централната банка, таа имала двегодишен работен ангажман во ММФ, во Вашингтон, САД, првенствено како економистка во Одделот за макроекономски политики во европските земји, а краток период и во Одделот за фискални политики. Истовремено членувала и во повеќе преговарачки мисии на ММФ за склучување аранжмани со земји членки[10].
בתקופה שבין 2006 ועד לכניסתה למשרד האוצר, כמומחה, היא הייתה כל הזמן מעורב בצוותים בקרן המטבע הבינלאומית במטרה לספק סיוע טכני למספר מדינות באירופה (לטביה, בלארוס, מולדובה, סרביה, בוסניה והרצגובינה ואלבניה)[1].
Во периодот од 2006 година до стапувањето на гувернерската функција, како експерт, постојано била ангажирана во тимови на ММФ за обезбедување техничка помош за повеќе земји во Европа (Летонија, Белорусија, Молдавија, Србија, Босна и Херцеговина, Албанија)[11].
אנג'לובסקה-בזוסקה החלה את עבודתה במשרד האוצר ב-1996, כשותפה מקצועית למערכת הפיננסית במשרד האוצר, שם כיהנה למשך כ-8 שנים בתפקידים שונים. בין היתר, היא הייתה תחילה כראש המיזם להקמת מערכת האוצר במקדוניה הצפונית (1999-2000), ולאחר מכן כיו"ר משרד האוצר (2000-2003). היא תרמה תרומה משמעותית ביותר ליישום רפורמות מפתח במערכת האוצר, בין היתר בכספים הציבוריים במדינה: הקמת חשבון אוצר בודד, הקמת מערכת לתחזיות רגילות של נזילות תקציבית וניהול נזילות, קידום חשבונאות תקציבית, פיתוח שוק ניירות הערך הממשלתיות וקידום הדיווח התקציבי בהתאם לתקנים בינלאומיים[1].
Својата работна кариера, Ангеловска-Бежоска ја започнала во 1996 година, како стручен соработник за финансиски систем во Министерството за финансии, во кое на различни работни позиции минала осум години од својата работна кариера. Притоа, меѓу другото, најпрво како раководителка на Проектот за воспоставување трезорски систем во Република Македонија (1999-2000), а потоа и како раководителка на секторот Трезор при ова Министерство (2000-2003), дава исклучително значаен придонес за спроведувањето клучни реформи во системот на јавни финансии во државата: воспоставувањето единствена трезорска сметка, воспоставувањето систем за редовни проекции на буџетската ликвидност и управувањето со ликвидноста, унапредувањето на буџетското сметководство, развојот на пазарот на државни хартии од вредност и унапредувањето на буџетското известување во согласност со меѓународните стандарди[12].
תרומתה לפיתוח הכספים הציבוריים במקדוניה הצפונית זכתה להערכה בפרס מטעם שגרירות ארצות הברית בסקופיה, שהוענק לה ב-2004[1].
Нејзиниот придонес за развојот на јавните финансии во Република Македонија (сега: Република Северна Македонија) е валоризиран и со награда од Амбасадата на САД во Скопје, којашто ѝ била доделена во 2004 година[13].
ב-2003 ב-2004, כיהנה אנג'לובסקה-בזוסקה כמזכירת משרד האוצר, שם הייתה אחראית, בין היתר, על תיאום הפעילות של כל המגזרים במשרד, תיאום תהליכים הקשורים לשילוב אירופי, רפורמות בתקציב ובמשא ומתן עם מוסדות פיננסיים בין-לאומיים[1] .
Во текот на 2003 и 2004 година, Ангеловска-Бежоска била државен секретар во Министерството за финансии, при што била одговорна за: координирањето на активностите на сите сектори во рамки на Министерството, координирањето на процесите поврзани со европската интеграција, буџетските реформи и преговорите со меѓународните финансиски институции[14].
ב-2004, היא כיהנה כראש הצוות המתכונן להנפיק את דירוג האשראי הראשון של מקדוניה הצפונית[1].
Во 2004 година, таа била и раководителка на тимот за подготовка за издавање на првиот кредитен рејтинг на нашата земја[15].
בעבר, הייתה סגנית נגיד הבנק הלאומי למשך כמעט שמונה שנים. היא עבדה בקרן המטבע הבינלאומית שבוושינגטון, ארצות הברית. את הקריירה שלה החלה במשרד האוצר, שם כיהנה למשך כ-8 שנים בתפקידים שונים. בין היתר, היא כיהנה כמזכירת משרד האוצר.
Претходно, речиси осум години била вицегувернерка на Народната банка. Има работено и во Меѓународниот монетарен фонд, во Вашингтон, САД. Својата кариера ја има започнато во Министерството за финансии во кое на различни работни позиции минала осум години од својата работна кариера.
ב-2003-2004, אנג'לובסקה-בזוסקה הייתה גם חברה בדירקטוריון של קופת ביטוח הבריאות של מקדוניה הרשמית. ב-2002-2004, היא הייתה חברה, ולאחר מכן יו"ר דירקטוריון בקרן ביטוח הפיקדונות של מקדוניה צפונית[1].
Во текот на 2003 и 2004 година, Ангеловска-Бежоска била и член на Управниот одбор на Фондот за здравствено осигурување на Република Македонија (сега, официјално: Фонд за здравствено осигурување на Република Северна Македонија. Во периодот 2002-2004 година, најпрво била член, а потоа и претседателка на Управниот одбор на Фондот за осигурување на депозити на Република Македонија (сега, официјално: Фонд за осигурување на депозити на Република Северна Македонија)[16].
אנג'לובסקה-בזוסקה סיימה תואר ראשון ב-1994 בפקולטה לכלכלה באוניברסיטת סיינט קיריל אי מטודג'י , יחד עם ההוקרה לאחד משלושת הסטודנטים הטובים במחזור, שלאחריה קיבלה את התואר השני מאותה פקולטה ב-1997[1].
Ангеловска-Бежоска дипломирала на Економскиот факултет при Универзитетот „Св. Кирил и Методиј“ во Скопје, во 1994 година, со признание за еден од тројцата најдобри студенти во генерацијата, по што и магистрирала на истиот факултет во 1997 годинa[17].
עבודת הדוקטורט שלה הייתה בתחום הכלכלה, שהוכנה תחת פיקוחו של פרופסור איוואן ריבניקר, ב-2015, בפקולטה לכלכלה בליובליאנה, סלובניה[1].
Својата докторска дисертација од областа на економските науки, изготвена под менторство на професорот Иван Рибникар ја одбранила во 2015 година, на Економскиот факултет во Љубљана, Република Словенија[18].
היא חיברה מספר מאמרים מקצועיים ומדעיים בתחום המדיניות המוניטרית והמדיניות המקרו-כלכלית, וכן מאמרים בתחום המדיניות הפיזקלית וניהול הכספים הציבוריים. היא לקחה חלק ממפגשים וכנסים מדעיים בין-לאומיים חשובים רבים בתחום הכלכלה[1].
Авторка е на повеќе стручни и научни трудови од областа на монетарната политика и макроекономската политика, воопшто, како и на трудови од областа на фискалната политика и управувањето со јавните финансии. Досега учествувала на голем број значајни научни собири и конференции од областа на економијата, од меѓународен карактер[19].
במהלך הקריירה שלה עד כה, היא עבדה כמרצה במספר מוסדות חינוך ומדע לאומיים ובין-לאומיים רבים[1].
Во текот на нејзината досегашна кариера, таа била ангажирана и како предавач на повеќе домашни и меѓународни образовни и научни институции[20].
אנג'לובסקה-בזוסקה נשואה ואמא לשלושה ילדים - פטאר, סופיה ונדג'ה.[1]
Ангеловска-Бежоска е сопруга и мајка на три деца – Петар, Софија и Надја.[21]
הבנק הלאומי של מקדוניה הצפונית
Народна банка
ב-21 במאי 2018, היא נבחרה להיות נגידת הבנק הלאומי של מקדוניה הצפונית, בית הנבחרים של מקדוניה הצפונית , עם 81 קולות בעד, ללא התנגדות וללא כל הימנעות, הצהירה על נאמנותה, לאחר שהוצעה על ידי נשיא מקדוניה הצפונית גיורגה איוואנוב.[1][2]
Ангеловска-Бежоска стапила на функцијата гувернер на Народната банка,[1] откако претходно, на 21 мај 2018 година, Собранието на Македонија, со 81 глас „за“, без ниту еден глас „против“ и без ниту еден воздржан се изјасни во врска со предлогот на претседателот на државата, таа да ја извршува оваа одговорна функција.[2]
היא האישה הראשונה שממלאת את תפקיד נגיד הבנק[1][2].
Таа е прва жена именувана на гувернерската функција во Македонија (официјално: Северна Македонија)[3][4].
בעבר, עבדה אנג'לובסקה-בזוסקה בבנק הלאומי כמעט 12 שנה, תחילה ככלכלנית ראשית ולאחר מכן כמעט 8 שנים כסגנית המושל האחראית על המדיניות המוניטרית, המחקר והסטטיסטיקה. כסגנית הנגיד, היא כיהנה גם כסגנית הנגיד של מקדוניה הצפונית בדירקטוריון קרן המטבע הבינלאומית[1].
Претходно, Ангеловска-Бежоска речиси дванаесет години има работено во Народната банка, и тоа најпрво како главнa економистка, а потоа, безмалку осум години како вицегувернерка задолжена за областите монетарна политика, истражување и статистика. Како вицегуверенерка ја извршувала и функцијата заменик-гувернер на Република Македонија во Одборот на директори на Меѓународниот монетарен фонд (ММФ)[5].
כעת, היא מכהנת כנגידת מקדוניה הצפונית בדירקטוריון קרן המטבע הבינלאומית[1].
Сега, таа е и гувернерка на Република Северна Македонија во овој одбор на ММФ[6].