Gojko Pijetlović (1983ko abuztuaren 7a ) waterpolo jokalaria serbiarra da; anitzetan olinpiar, munduko eta Europako txapeldun izan da.
Гојко Пијетловић (7. август 1983) је српски ватерполиста, вишеструки олимпијски, светски и европски шампион.
Kanpo estekak
Спољашње везе
Novi Saden jaio zen, eta Gornja Pecka-n du jatorria Srpskako Errepublikan[1]. Dusko Pijetlovic waterpolo jokalari eta txapeldun olinpiko serbiarraren anaia da.
Рођен је у Новом Саду, а пореклом је из Горње Пецке у Републици Српској.[1] Брат је српског ватерполисте и олимпијског шампиона Душка Пијетловића.
Waterpolo profesionalaren bidaia, Vojvodinan hasi zuen; Partizanen jarraitu, baina Qatarren iritsiko zen benetako jokatzeko heldutasunera.
Професионални ватерполо пут започео је у Војводини, наставио у Партизану, али је право играчко сазревање дочекао у Катару.
Kotor-eko klubarekin LEN Trofeoa irabazi zuen 2010ean, zeina Partizan, Budva, Oradea eta Sabac taldeez lortutako nazio mailako txapelketetako eta kopekin batera, kirolari batentzat garrantzi handiko garaikurrak dira.
Са клубом из Котора је 2010. освојио Трофеј ЛЕН-а, што уз трофеје националних првенстава и купова са Партизаном, Будвом, Орадеом и Шапцом представља трофеј од велике важности за једног спортисту.
Oradeako lehiaren ostean, serbiar waterpolora itzuli zen labur; Sabac-en denboraldi bat jokatu zuen, eta, horrekin, Serbiako Kopa irabazi zuen, eta lehen aldiz talde bateko kapitain gisa[2]. Serbiako klubari agur esan, eta kontratu berria sinatu zuen Oradearekin.
Након такмичења у Орадеи, вратио се накратко у српски ватерполо, одиграо једну сезону у Шапцу са којим је освојио и Куп Србије и то по први пут као капитен једног тима.[2] Уследио је растанак са српским клубом, па је потписао нови уговор са Орадеом.
Profila
Репрезентација
Taldekako sari asko bildu ditu selekzioarekin, baina baita hainbat sari eta domina pertsonal ere.
У репрезентацији је сакупио доста екипних, али и неколико личних признања и медаља.
Irabazitako trofeoen artean, handiena, zalantzarik gabe, 2016an Rioko Olinpiar Jokoetakoa da.
Највеће је свакако оно са Олимпијских игара у Рију 2016. године, које је једно од укупно освојених трофеја.
2006an, Europako Txapelketarako hautagai izan bazen ere, 2010ean Zagreben jokatu zuen halako lehiaketa batean.
Иако је био кандидат за ЕП 2006, први пут је на једном таквом такмичењу заиграо у Загребу 2010. године.
Slobodan Soraren ordezkoa izan zen; gero, Eindhovenen lekua galdu zuen 2012an, eta, 2014an, Budapesten itzuli zen.
Био је замена Слободана Сора, а онда пропустио Ајндховен 2012. и вратио се 2014. у Будимпешту.
Serbia garaile izan zen lehian, eta Pijetlović atezain onena izendatu zuten[1]. Taldearen alde egindako lanaren eta ekarpenarengatik, aitortza bera eman zioten 2014ko Dubaiko Munduko Ligako azken txapelketan[2].
На такмичењу на којем је Србија тријумфовала, Пијетловић је проглашен за најбољег голмана.[3] Истим признањем његов рад и допринос тиму награђен је и на завршном турниру Светске лиге 2014. у Дубаију[4].
Munduko txapelketari dagokionez, Pijetlovicek Serbia ordezkatu zuen horietako seitan.
Када су у питању светска првенства, Пијетловић је на њих шест представљао Србију.
Urrezko bi domina irabazi zituen, Erroman 2009an eta Kazanen 2015ean, eta 2011n Shanghaitik zilarrezko dominarekin itzuli zen.
Освојио је два злата, у Риму 2009. и Казању 2015, док се 2011. из Шангаја вратио са сребреном медаљом.
Bi aldiz lehiatu zen Olinpiar Jokoetan, Londresen 2012an, brontzea irabazi zuen debutean, eta, lau urte geroago, Serbiako waterpoloan arrakasta handiena lortu zuen taldean izan zen Rion, urrezko domina irabazita.
На Олимпијским играма наступио је два пута. У Лондону 2012, на свом дебију освојио је бронзу док је четири године касније био део тима који је направио највећи успех у српском ватерполу освајањем златне медаље у Рију.
Slobodan Sora Serbiako selekziotik erretiratu ostean, Gojko Pijetlovicek lehen zenbakia zuen txapela hartu zuen, eta, orain arte, 265 partida jokatu, eta 23 domina lortu ditu guztira.
Након повлачења Слободана Сора из националног тима Србије, Гојко Пијетловић је задужио капицу са бројем један и до сада убележио укупно 265 наступа и 23 медаље.
Senior mailako selekzioko 23 domina horiez gain, Pijetlovićek, 2002an Jugoslaviako selekzioko kide gisa, Europako Txapelketa irabazi zueneko junior garaiko bat ere badu, Barin irabazitakoa.
Поред ове 23 медаље из сениорске репрезентације, Пијетловић има и једну из јуниорских дана када је као репрезентативац Југославије освојио Европско првенство 2002. у Барију.
Klubekin lortutako garaikurrak
Клупски трофеји
Sava Randjelovic ziriliko serbiarrez (Nis, 1993ko uztailaren 17a) waterpolo jokalari serbiarra da, eta 2016an eta 2020an urre olinpikoaren irabazlea.
Сава Ранђеловић (Ниш, 17. јул 1993) је српски ватерполиста и освајач олимпијског злата 2016. и 2020. године.
Gaur egun, Hungariako VK Vasas taldeko kide da.
Тренутно је члан мађарског ВК Вашаша.
2019ko Kirol Fakultatean graduatu zen, eta, ondoren, masterretan matrikulatu zen[1].
Дипломирао је на Факултету за спорт 2019, након чега је уписао и мастер студије.[1]
Randjelovicek Europako Kopan hasi zuen 2019a ere; urte hartan, Zagreben jokatuko zen Savako Mladost igerilekuan.
И 2019. годину Ранђеловић је започео на Европа купу, који се те године играо у Загребу на базену Младости на Сави.
Serbiak oso aldatutako hamaikako batekin jokatu zuen, eta, bosgarren postua jokoan, Montenegroko selekzioak garaitu zuen 14-16[1].
Србија је наступила у доста измењеном саставу и у утакмици за пето место поражена од репрезентације Црне Горе са 14:16[9].
2019ko uda, gehienbat, Belgradeko Munduko Ligako azken txapelketarekin lotuta dago Sava Randjelovic eta Serbia waterpolo taldearentzat.
Лето 2019. за ватерполо тим Србије и Саву Ранђеловића највећим делом везује се за завршни турнир Светске лиге у Београду.
Bederatzi urte eta Nisen finalaren ostean, Tokio 2020ko Jokoetarako bisa-garailea emango zion taldeak hartu zituen Serbiak.
После девет година и завршнице у Нишу, Србија је била домаћин екипама које би тријумфом обезбедиле визу за Игре у Токију 2020.
Dejan Savićen zerrendan Sava Randjelović ere sartuko da; sei partidetatik bost jokatu, eta hiru gol sartuko ditu.
На списку Дејана Савића нашао се и Сава Ранђеловић који је играо на пет од шест утакмица и постигао три гола.
Finalean, Serbiak 12-11rekin ospatuko du, eta 2020ko Udako Olinpiar Jokoetan parte hartzea lortuko du[2][3].
У финалу, Србија је славила са 12:11 и обезбедила учешће на Летњим олимпијским играма 2020. [10] [11].
Garaipen horren ostean, Randjelovicek Serbiako A talde gaztetuan jokatuko du Japoniako Munduko Kopan[4].
Након тог тријумфа, Ранђеловић је наступио у подмлађеном А тиму Србије на Светском првенству у Јапану.[12].
Serbiak Australiaren aurkako garaipenarekin amaitu zuen lehia bosgarren posturako partidan[5].
Србија је завршила такмичење победом над Аустралијом у утакмици за пето место[13].
Serbiak Budapesteko Europako Txapelketan parte hartzea bosgarren talde gisa amaitu zuen.
Учешће на Европском првенству у Будимпешти Србија је завршила као пети тим.
Klubarekin garaikurrak
Клупски трофеји
Ibilbidea
Каријера
Serbiako waterpolo jokalari arrakastatsuenetako gehienek ez bezala, Sava Randjelovic Belgradetik edo Novi Sadetik kanpo hasi zen waterpoloan entrenatzen.
Сава Ранђеловић је, за разлику од већине најуспешнијих српских ватерполиста, ватерполо почео да тренира ван Београда или Новог Сада.
Randjelovic bere bidaia Nis sorlekuan hasi zuen, zazpi urterekin.
Свој пут Ранђеловић је започео у родном Нишу, у Нишу са седам година.
Klub horretan hamar urte igaro ondoren, Kikindaren JAKera joan zen bizitzera.
После десет година проведених у овом клубу, прешао је у кикиндски ЖАК.
Denboraldi batean egon zen bertan, eta, 2011n, Izar Gorriarekin bat egin zuen Serbiako waterpolo jokalaririk talentuena bezala.
Ту се задржао једну сезону и прешао у Црвену звезду 2011. као најталентованији ватерполиста Србије.
Belgradeko klubean emandako lau urteetan, bi aldiz izan zen estatuko txapeldun eta kopa nazionalaren irabazlea.
За четири године проведене у београдском клубу два пута је био шампион државе и освајач националног купа.
Europako titulua ere irabazi zuen Zvezdarekin 2013an.
Са Звездом је освојио и титулу првака Европе 2013. године.
Klubaren arazo ekonomikoak zirela eta, Randjelovicek 2015eko udan utzi zuen Zvezda, eta Italiako waterpolo klub handienetako batean jokatu zuen, Brescian[1]. Italian bi denboraldiren ostean, 2017an, OSC Budapest-ekin sinatu zuen kontratua.
Због финансијских проблема клуба, Ранђеловић је у лето 2015. напустио Звезду и заиграо је за један од највећих италијанских ватерполо клубова Брешу.[2] Након две сезоне у Италији, године 2017. потписао је уговор са ОСЦ-ом из Будимпеште.
2020ko udaberrian, kluba babesle nagusirik gabe geratu zen; beraz, Randjelovicek klub berri bat bilatu behar izan zuen.
Клуб је у пролеће 2020. године остао без главног спонзора, па је Ранђеловић морао да потражи нови клуб.
Laster adostu zuen VK Vasas-ekin lankidetza, eta Branislav Mitrovic eta Drasko Brguljan ere OSCtik transferitu ziren.
Убрзо је договорио сарадњу са ВК Вашаш у који су из ОСЦ-а прешли и Бранислав Митровић и Драшко Бргуљан.
Pofila
Репрезентација
Serbiako junior selekzioarekin zilarrezko domina irabazi zuen Kaneko 2012ko Junior Waterpoloko Europako Txapelketan.
Са јуниорском репрезентацијом Србије освојио је сребрну медаљу на Европском јуниорском првенству у ватерполу 2012. у Канеу.
2017an, Serbiako unibertsitate selekzioan jokatu zuen, eta urrea irabazi zuen.
За универзитетску репрезентацију Србије играо је 2017. године и освојио злато.
Serbiako waterpolo selekzioko senior talderako aukeratu zuten 2014an.
Члан сениорског тим ватерполо репрезентације Србије постао је 2014. године.
Dejan Savić hautatzaileak Zvezdan egindako lanaren eta Serbiako selekzio gazteenen bidez ezagutu zuen; beraz, Randjelović-ek lehen aukera gisa jarri zuen Vanja Udovicicek waterpoloa utzi ostean.
Селектор Дејан Савић га је упознао кроз рад у Зведзи и млађим селекцијама Србије, па се Ранђеловић поставио као прва опција након одласка Вање Удовичића из ватерпола.
Ordurako Budapesten, lau zenbakidun txapela maileguan hartu zuen, eta, sei urte geroago, Serbiako taldearen atzealdean ezarri zen aurrerantzean taldearen oinarri izango zirenetako bat bezala.
Већ у Будимпешти је задужио капицу са бројем четири и шест година касније учврстио се на бековској линији српског тима као један од оних који ће да у будућности чине основу тима.
Estreinako lehiaketa horretan, A selekzioan, 14 dominetatik lehena irabazi zuen Budapesteko Europako Txapelketan.
На том дебитантском такмичењу у А селекцији, на Европском првенству у Будимпешти освојио је прву од 14 медаља.
Europako eta munduko urrezko dominez gain, olinpiar domina garrantzitsuena, zalantzarik gabe, Rio 2016an lortu zuen.
На списку златних медаља поред европски и светских, свакако је најзначајнија олимпијска медаља освојена у Рију 2016.
12 urrezko dominarekin batera, Randjelovicek brontzezko bi domina lortu zituen selekzioarekin (Munduko Txapelketa 2017, FINA Kopa 2018).
Уз 12 златних, Ранђеловић је са репрезентацијом освојио и две бронзане медаље (Светско првенство 2017, ФИНА Куп 2018).