Vidu ankaŭ
Види такође
Al la barikadoj estas fama revolucia kanto, uzata de komunistoj kaj ĉefe de anarkiistoj, kantata en diversaj landoj kaj epokoj, sed kiu famiĝis dum la Dua Hispana Respubliko kaj ĉefe dum la Hispana Enlanda Milito kaj post tio kiel memoraĵo de tiuj revoluciaj epokoj kaj de la plej en la kanto omaĝata organizo, nome la CNT, ĝis tiom ke oni uzas ĝin kiel sonfono por filmoj kaj prezentadoj de la Hispana Revolucio aŭ de la CNT.
На барикаде - чувена револуционарна песма коју су користили комунисти и посебно анархисти, певана у разним земљама и временима, али која је постала позната у време друге Шпанске Републике , а посебно за време шпанског Грађанског рата и након тога, као успомена на та револуционарна времена и на, у песми опеваној организацији, односно CNT, толико да се користи као звучна подлога за филмове и позоришне представе о шпанској револуцији или CNT-у.
La tekston verkis Valeriano Orobón Fernández en 1936.
Текст је написао Валериано Оробон Фернандез у 1936.
Ĝi estis bazita sur la Varsovia Kanto, la pola ribela himno, kaj uzas ĝian melodion.
Она је заснована на Песми Варшаве, химни пољских побуњеника, и користи њену мелодију.
En Esperantujo ege disvastigis tiun kanton tra kongresoj, renkontiĝoj kaj disvendado la fama kantisto JoMo, kiu plej ofte kantas ĝin sinsekve en hispana, ĉar la kanto ĉefe populariĝis dum la Hispana Revolucio de 1936, en Esperanto kaj en la franca, sia gepatra lingvo.
У Есперанто-заједници песма се проширила кроз конгресе и сусрете као и захваљујући чувеном певачу ЈоМо-у, који најчешће пева једну за другом верзије на шпанском, јер песма је у суштини постала популарна у време Шпанске револуције 1936. године, на енглеском и на француском, његовом матерњем језику.
En la suba tabelo oni montras dekomence la tradukon de JoMo kaj poste en pli suba linio alian tradukon en esperanton fare de la hispana poeto Miguel Fernández.
У табели у наставку је дат први превод на есперанто који је урадио ЈоМо а касније и превод на есперанто шпанског песника Мигела Фернандеса.
Ĉi lasta esperantigo, nomata Ek al barikadoj!, fidele laŭiĝas al la jam tradicia ĥora versio aŭskultebla per alklako sur la vortoj Aŭskultu hispane ĉe la fino de ĉi paĝo.
Овај последњи превод, познат као На барикаде!, верно прати већ традиционалну хорску верзију.
Varsovia Kanto
Варшавска Песма
Inter anarkiistoj ĝenerale kaj foje eĉ inter ĝenerala junulara movado la kanto estas uzata kiel simpla montro de ribelemo kaj luktademo, ĉefe pro la rekantaĵo Al la barikadoj.
Међу анархистима, у принципу, а понекад чак и међу општим омладинским покретима песма се користи као једноставан приказ бунтовништва и борбености, углавном због рефрена На барикаде.
Teksto en la kataluna, kaj hispana (lingvoj de Iberio), Esperanta traduko de JoMo. ĝermanaj lingvoj (germana versio de Varsovia Kanto, laŭ kiu la hispana teksto estis verkita) kaj angla.
Текст на каталонском и шпанском језику (језицима Иберијског полуострва), енглески превод ЈоМо. германски језици (немачка верзија пољске песме, у складу са којим је шпански текст написан) и енглески.
Krome oni profitas lokon por dua aparta traduko en esperanton. latinidaj lingvoj (franca, itala, rumana) slavaj lingvoj (ĉeĥa, slovaka, pola) greka, finna
Поред тога, додат је још један превод на есперанто. романски језици (француски, италијански, румунски) словенски језици (чешки, словачки, пољски) Грчки, Фински
Al la barikadoj
На барикаде
Mequinenza (Mequinensa en la kataluna) estas komunumo kaj loĝloko de Hispanio, en la Provinco Zaragozo, aŭtonoma komunumo Aragono, Hispanio.
Мекуиненса ( каталонски Мекуиненса ) је општина и насеље у Шпанији, у провинцији Сарагоса, аутономна заједница Арагон, Шпанија . Општина припада региону Доња Цинца, смештена на крајњем истоку провинције, граничећи се са Хуесцом и Ллеидом, на ушћу река Ебро, Цинца и Сегре. Општина се налази у такозваном појасу Арагона, подручју у којем се говори каталонски језик.
La komunumo apartenas al la regiono de la Malsupra Cinca, situa sur la ekstrema oriento de la provinco, lime kun tiuj de Huesca kaj Lleida, en la kunfluejo de la riveroj Ebro, Cinca kaj Segre.
Мекуиненза се налази између брана Мекуиненза и Рибароја. Постоји место за веслање и вожња кануом који се сматра једним од најбољих у Европи због одличне приступачности, стабилне воде и спортских садржаја на обалама бране. Прославе Сан Бласа и Агуеде одржавају се у фебруару, прославом такмичења у маскирању занатске израде проглашене Прославом туристичког интереса Арагоније.
Dum la Milito de la Hispana Sendependeco, en la Napoleonaj Militoj okazis la sieĝo de Mequinenza komencita la 15an de majo 1810.
Током рата за шпанску независност, у наполеонским ратовима догодила се опсада Мекуинензе започета 15. маја 1810. године. Упркос томе што су узели у обзир само дворац са мало одбране, становништво и замак налазили су се на стратешкој тачки наполеонске војске да осигура пловидбу Ебром и користи насеље као базу за снабдевање и транспорт наредних војних операција. Први напад на насеље догодио се средином марта након освајања Фраге, иако су браниоци насеља под командом пуковника Мануела Карба одбили напад.
Malgraŭ enkalkuli nur kun kastelo kun malmultaj defendoj, la loĝantaro kaj la kastelo estis lokitaj en strategia punkto por la napoleona armeo por certigi la navigacion de Ebro kaj uzi la loĝlokon kiel bazo de provizado kaj transporto de postaj militaj operacioj.
Не успевши у овом покушају да се место преда мирним путем, Французи су се поново определили за војни пут. Нападачи су имали око 5.000 људи, четири чете инжењера и две артиљерије са 14 комада. Шпанска одбрана места, на чијем је челу био пуковник Карбо, имала је укупно 1200 људи.
La unua atako sur la loĝloko iris al meze de marto post la konkero de Fraga, kvankam la defendantoj de la loĝloko je la komando de la kolonelo Manuel Karbo malakceptis la atakon.
Осмог у 10 сати ујутро, шпански гарнизон се, након пружања великог отпора, повукао и коначно показао белу заставу. Гарнизон стиче част да маршира испред дивизије генерала Мусниер-а и положи оружје испред глечера замка Мекуиненза . Тада су шпанске трупе имале 500 војника различитог порекла.
Bressuire (Francio)
Бресир (Француска)
Oni devas elstarigi la gravecon kiun iuj aŭtoroj donis al la situacio en ĉi tiu zono de la iberia urbo Oktogesa, kiu ludis gravan rolon en la disvolviĝo de la batalo de Ilerda.
Неопходно је нагласити значај који су неки аутори придавали ситуацији у овој зони иберијског града Октогеса, која је имала важну улогу у развоју битке код Илерде . Присуство фрагмената керамичких „сигиллата“ украшених у разним просторима може указивати на римску окупацију. Јулиус Цезар се у свом делу „ Де Белло Цивили “ позива на октогонско налазиште које неки историчари смештају у Мекиненцу.
La ĉeesto de fragmentoj de ceramika “sigillata” ornamita en diversaj spacoj povas indiki romian okupadon.
Име места Мекуиненза потиче од берберског племена Бану Микнаса којем се приписује оснивање између 714. и 719. године. Током поновног освајања, Алфонсо И Арагонски га је заузео 1133. године (иако су га Алморавиди освојили нешто касније) и дефинитивно га је освојио Рамон Беренгуер ИВ 1149. године. Мекуиненза је прешла на господство племићке породице Монкада, господа из бароније Аитона.
Julio Cezaro en sia verko "De Bello Civili” faras referencon al la loko Oktogesa kiun iuj historiistoj lokigas en Mequinenza.
У 1153, донација 1/5 земљишта се налазе на обалама Ебро од Мекуиненза до Бенифаллет са темпларима ће се одржати, али је вероватно да су Дворац, село, околне земље и млинови за Мекуиненза су још увек под краљевским зависности. или Гуиллем Рамон де Монцада. 1410. године, након смрти без издања Мартин Људског и током спорова за сукцесију који су довели до опредјељења Каспијског мора, сљедбеници грофа Јаимеа де Ургела у краљевини Арагон организовали су свој властити парламент у насељу, супротно онај из Алцаниза, на челу са верницима Фернанда де Трастамаре . Такође су разни ратови попут Каталонског грађанског рата (1462-1472), Грађанског рата (1640-1652) и Рата за наследство (1705-1714) уништили и насеље и дворац.
Muzeoj de Mequinenza estas tri muzeaj spacoj trovitaj en Mequinenza (Aragono, Hispanio).
Музеји Мекуиненса су три музејска простора која се налазе у Мекуиненса ( Арагон, Шпанија ).
La konstruaĵo, kiu gastigas la Muzeon de la Historio de Mequinenza, havas E-forman planon kun longforma centra korpo, kiu longas sur la antaŭa fasado per du flankaj antaŭeniĝoj kaj alia pli elstara centra.
Зграда, у којој се налази Музеј историје Мекуиненза, има план у облику слова Е са издуженим централним телом које се на предњој фасади протеже са два бочна додатака и још једним истакнутијим централним. Првобитно је имао два улаза са стране, која су одвајала школску зону за дечаке у приземљу и девојчицу на спрату. Иза је изграђена још једна мала зграда у којој се налазила школска трпезарија и вртић.
Origine ĝi havis du enirejojn sur la flankoj, apartigantajn la knaban lernejan zonon en la teretaĝo kaj la knabinan en la unua etaĝo.
Зграда је направљена од четвртастог камена, са засвођеним кровом од плочица у арапском стилу и дрвеном стрехом истакнутом у стилу арагонских ренесансних палата.
Malantaŭe, alia eta konstruaĵo estis konstruita, kiu gastigis la lernejan manĝejon kaj la infanĝardenon.
Прозори су му равни, осим неколико на горњем спрату, на чијем је врху спуштени лук. Због свог спољашњег изгледа долази у контакт са регионалистичким архитектонским токовима прве трећине 20. века.
La Muzeoj de Mequinenza formas parton de la Ibera Reto de Geominado-Spacoj ekde 2017, de la asocio de literaturaj spacoj Espais Escrits kaj ekde 2020 de la Monda Reto de Akvaj Muzeoj de UNESKO.
Музеји Мекуиненза део су Иберијске мреже геоминирајућих простора од 2017. године, удружења књижевних простора Еспаис Есцритс и од 2020. Светске мреже музеја воде Унеско.
Tubetejko (тат. , каз. , кирг. , ujgure دوپپا , узб. , туркм. ) estas tradicia ĉapo - parto de la popolkostumo de la tjurkaj popoloj el Mezazio (uzbekoj, kazaĥoj, taĝikoj, kirgizoj kaj krime-tataroj).
Тубетејка (тат. , каз. , кирг. , ујг. , узб. , туркм. ) је традиционална капа - део народне ношње турских народа из централне Азије (Узбека, Казака, Таџика, Киргиза и кримских Татара).
La ĉapo ofte estas bele ornamita per perloj kaj belaj kudritaj linioj.
Капа је често лепо украшена са бисерима и лепим шиваним линијама.
Tataraj tubetejkoj
Татарске тубетејке