Caroline Frier (2017)
Каролин Фрир (2017)
Caroline Maria Frier (* 16. Januar 1983 in Köln) ist eine deutsche Theater- und Fernsehschauspielerin.
Каролина Марија Фрир (* 16. Јануара 1983. године у Келну)- немачка позоришна и филмска глумица.
Caroline Frier schloss 2008 ihre dreijährige Theaterausbildung an der Schauspielschule der Keller in Köln ab.
Каролина Фрир је 2008. завршила трогодишње студије позоришта у глумачкој школи "Подрум" (нем. der Keller) у Келну.
Im dortigen Theater der Keller debütierte sie neben dem damaligen Keller-Chef Meinhard Zanger in Jean-Paul Sartres Schauspiel Geschlossene Gesellschaft, das der ehemalige Künstlerische Leiter der Ruhrfestspiele Wolfgang Lichtenstein inszenierte.[1]
У тамошњем позоришту Подруму дебитовала је, поред тадашњег директора Подрума Мајнхарда Цангера, у представи Жан-Пола Сартра Иза затворених врата, чији је сценарио написао некадашњи уметнички директор Рурског фестивала Волфганг Лихтенштајн.[1]
2008 drehte sie zusammen mit Julia Koschitz und Katy Karrenbauer den Film Putzfrau Undercover.
Године 2008. заједно је са Јулијом Кошиц и Кети Каренбауер снимила филм Служавка на тајном задатку (нем.
Sie spielte darin das Mitglied einer Putzkolonne, die für eine gefeuerte Anwältin an deren ehemaligem Arbeitsplatz Informationen sammelt.
Putzfrau Undercover). Каролина је играла у њему као члан једне групе чистачица, која скупља информације за отпуштену адвокатицу са њеног бившег радног места.
Anschließend stand sie mit Michael Kessler in Kesslers Knigge vor der Kamera.
Затим је са Мајклом Кеслером стала пред камере у Kesslers Knigge.
2009 übernahm Frier eine Episodenrolle der Serie Unser Charly. 2010 bis 2011 spielte sie in der Daily-Soap Hand aufs Herz mit.
У серији Наш Чарли (нем. Unser Charly) је 2009. добила епизодну улогу. Од 2010. до 2011. године играла је у телевизијској сапуници Руку на срце (нем. Hand aufs Herz).
Seit 2012 war sie in der Daily-Soap Alles was zählt als Bea zu sehen.
Од 2012. године глумила је у сапуници Све што је битно (нем. Alles was zählt) као Беа.
Im Dezember 2015 gab Caroline Frier ihren Ausstieg aus der Soap bekannt.[2]
Децембра 2015. године Каролина Фрир је објавила излазак из ове серије.[2]
In der achtteiligen RTL-Sitcom Nicht tot zu kriegen spielt Frier neben Jochen Busse und Petra Nadolny die Hauptrolle.
У осмоделној РТЛ-овој комедији Nicht tot zu kriegen Фрир игра поред Јохена Бусеа и Петре Надолњи главну улогу.
Ihre Schwester Annette Frier ist ebenfalls Schauspielerin.
Њена сестра Анете Фрир је такође глумица.
Neben ihr stand sie als Sekretärin Biggi für die Serie Danni Lowinski vor der Kamera.
Заједно са њом играла је као секретарица Биги у серији Дени Ловински (нем. Danni Lowinski).
Hier lernte sie Dirk Borchardt kennen, den sie im Mai 2015 heiratete.[3]
Том приликом упознала је Дирка Борхарда за кога се у мају 2015. удала.[3]
2007: Kinder, Kinder (Fernsehserie) 2007: Pastewka (Fernsehserie, Folge 3x07) 2008: Asthma (Kurzfilm) 2008: Putzfrau Undercover 2009: Kesslers Knigge (Fernsehserie) 2010: Unser Charly (Fernsehserie, Folge 15x03) 2010–2011: Hand aufs Herz (Daily Soap) 2012–2016: Alles was zählt (Daily Soap) 2012: Auf Herz und Nieren (Fernsehserie, Folge 1x04) 2013–2014: Danni Lowinski (Fernsehserie) 2014: Wilsberg: Mundtot (Fernsehserie, Folge 42) 2015: Wilsberg: Kein Weg zurück 2015: Rosamunde Pilcher: Rundum glücklich 2016: Nicht tot zu kriegen (Fernsehserie, 8 Folgen) 2017: Knallerkerle 2017: In aller Freundschaft – Folge 766
Kinder, Kinder) (телевизијска серија) 2007: Pastewka (телевизијска серија, епизода 3x07) 2008: Астма (нем. Asthma) (кратки филм) 2008: Чистачица на тајном задатку 2009: Kesslers Knigge (телевизијска серија) 2010: Наш Чарли (телевизијска серија, епизода 15x03) 2010-2011: Руку на срце (сапуница) 2012-2016: Све што је битно (сапуница) 2012: На срце и бубреге (серија епизода 1x04) 2013-2014: Danni Lowinski (телевизијска серија) 2014: Wilsberg: Mundtot (телевизијска серија, Епизода 42) 2015: Wilsberg: Нема повратка 2015: Розамунде Пилхер: Потпуно срећан (нем. Rosamunde Pilcher: Rundum glücklich) 2016: Nicht tot zu kriegen (телевизијска серија, 8 епизода) 2017: Knallerkerle 2017.
Frier erhielt 2006 eine Auszeichnung in der Kategorie beste Nachwuchsschauspielerin des NRW-Fachmagazins Theater pur.
Фрирова је 2006. године добила награду у категорији најбоље младе глумице у НРВ-овом часопису Theater pur.
2010 war sie als beste Nachwuchsschauspielerin für den Theaterpreis „Puck“ nominiert.
У 2010. години је номинована као најбоља млада глумица за позоришну награду "Пак" („Puck“).
2012 wurde sie als Beste Newcomerin mit dem German Soap Award ausgezeichnet.
Године 2012. је као Најбољи новајлија (нем. Beste Newcomerin) освојила је награду German Soap Award .
Filmografie (Auswahl)
Глумачка остварења
2006: Geschlossene Gesellschaft (Theater der Keller) 2007: Peter Pan (Theater Oberhausen) 2007: Fang den Mörder (Gloria-Theater Köln) 2008: Drei Schwestern (Theater der Keller) 2008: Beim Film müsste man sein (Theater der Keller) 2009–2010: Fang den Mörder (Gloria Theater Köln) 2010: Jedermann (Theater Haus Birkenried, Siegburg)
2006: Иза затворених врата (позориште Подрум) 2007: Петар Пан (позориште у Оберхаузену) 2007: Ухвати убицу (нем. Fang den Mörder) (Глорија-театар у Келну) 2008: Три сестре (нем. Drei Schwestern) (позориште Подрум) 2008: У филму морало би бити (Позориште Подрум) 2009-2010: Ухвати убицу (Глорија-театар у Келну) 2010: Сви (нем.
Caroline Frier
Каролина Фрир
Theaterauftritte (Auswahl)
Позоришне представе
Müdesheim ist ein Ortsteil der Stadt Arnstein im unterfränkischen Landkreis Main-Spessart.
Мудесхајм је део града Арнштајна (Доња Франконија) у Округу Мајна-шпессарт. Налази се на висини од 203 метра. Број становника је 417 (1987).
Das Dorf liegt 1 km westlich von Reuchelheim im Tal der Wern an der Bundesstraße 26.
Село се налази на 1 км западно од села Ројхелхајм (Reuchelheim ) у долини реке Верн (Wern ) на Федералном путу Б 26.
Müdesheim wurde erstmals 889 in einer Schenkungsurkunde des Klosters Fulda als „Moutwinesheim“ erwähnt. Eine frühere Besiedlung während der Merowingerzeit ist jedoch durch die teilweise Freilegung eines Gräberfeldes erwiesen. 1279 tauchte der Ortsname als Familienname der Herren von Müdesheim auf, bekanntester Träger war Ritter Ullrich von Müdesheim.
Мудесхајм као насеобина се помиње први пут 889 године у документу "Уговор о прилогу" од римокатоличког манастира Фулда као место под називом "Moutwinesheim".
Müdesheim war früher ein Winzerdorf mit ausgedehnten Rebanbauflächen.
Мудесхајм је било винарско село, све до велике болести винове лозе која је уништила све винограде у овом селу. Од 2000 године село се враћа виноградарству.
Nachdem der Weinbau aufgrund von Krankheiten aufgegeben worden war, findet der Ort seit den 2000er Jahren wieder zu dieser Tradition zurück.
У селу се може видети прелепи римокатолички храм Светог Маркуса и Светог Урлиха из 1748 године у рококо стилу. Као и капелу Светог Радегундиса из 1681 године у шуми југоисточно од села. Мудесхајм има свој спортски клуб РСФ Вернтал Мудесхајм (RSV-Müdesheim ) , Ватрогасну службу, Вртић, Музичку групу (Тrachtenkapelle ) и Фудбалски клуб ( FV Stetten-Binsfeld-Müdesheim ).
Ein Sohn des Ortes ist der Erfinder und Abenteurer Franz Leppich (1778–1819).
Син места је проналазач и авантуриста Франц Лепих - Franz Leppich (1778-1819).
Müdesheim
Мудесхајм
Sonstiges
Остало
Mitgliedschaften und ein Ehrenamt
Чланства и положаји
Orden
Одликовања
Einzelnachweise und Anmerkungen
Референце и напомене
Michael Stolleis (2013)
Михаел Штолајс (2013)
Michael Stolleis (* 20. Juli 1941 in Ludwigshafen am Rhein) ist ein deutscher Jurist und Rechtshistoriker.
Михаел Штолајс (* 20. јула 1941. године, у Лудвигсхафену на Рајни), немачки правник и историчар права.
Er war bis zu seiner Emeritierung 2006 Professor für Öffentliches Recht und Rechtsgeschichte an der Johann Wolfgang Goethe-Universität Frankfurt am Main und von 1991 bis Ende 2009 Direktor des Max-Planck-Instituts für europäische Rechtsgeschichte.
Пре пензионисања у статусу професора емеритуса 2006. године, био је професор Јавног права и Правне историје на Универзитету Јохан Волфганг Гете у Франкфурту на Мајни, а од 1991. године до краја 2009. године, био је директор Макс Планк Института за европску правну историју.
Stolleis ist der Sohn von Erich Stolleis, der von 1935 bis 1937 als Bürgermeister von Landau und von 1937 bis 1941 als Oberbürgermeister von Ludwigshafen amtierte.
Штолајсов отац био је правник Ерих Штолајс, који је од 1935. до 1937. године био градоначелник (бургермајстер) града Ландау, а од 1937. до 1941. године главни градоначечник (обер-бургермајстер) Лудвигсхафена на Рајни.
Nach seinem Abitur 1960 am heutigen Kurfürst-Ruprecht-Gymnasium in Neustadt an der Weinstraße studierte er Rechtswissenschaft, Germanistik und Kunstgeschichte in Heidelberg und Würzburg.
Након завршетка школе 1960. године, у данашњој гимназији Курфирста Рупрехта у Нојштату, студирао је право, германистику и историју уметности у Хајделбергу и затим Вурцбургу.
1965 legte er das Erste, 1969 das Zweite Juristische Staatsexamen ab. Seine Promotion erfolgte 1967 in München bei Sten Gagnér.
1965. године положио је први, а 1969. године други правнички државни испит.
Nach einer kurzen Zeit als Assistent von Axel Freiherr von Campenhausen habilitierte Stolleis sich 1973 in München für die Fächer Staats- und Verwaltungsrecht, Neuere Rechtsgeschichte und Kirchenrecht.
Краће време је радио као асистент Аксела Фрајхера фон Кампенхаузена, а 1973. је хабилитован у Минхену за предмете Државног и управно право, Историја права у новом веку и Црквено право.
Ein Jahr darauf wurde er auf eine Professur an der Universität Frankfurt berufen.
Годину дана касније био је именован за професора на универзитету у Франкфурту.
1991 erhielt er den renommierten Gottfried-Wilhelm-Leibniz-Preis der Deutschen Forschungsgemeinschaft.
1991. године добио је престижну Лајбницову награду Немачког научно-истраживачког друштва.
Im selben Jahr wurde er Direktor des Max-Planck-Instituts für europäische Rechtsgeschichte (MPIER) in Frankfurt am Main.
Исте години је постао директор Макс Планк Института за европску правну историју (MPIER) у Франкфурту на Мајни.
2006 wurde er als Professor an der Universität Frankfurt und als Direktor des MPIER emeritiert, übernahm jedoch von September 2007 bis Ende 2009 wieder die kommissarische Leitung.
2006. године постао је професор емеритус на универзитету у Франкфурту, а повукао се и као директор Института, мада је од септембра 2007. до краја 2009. године био вршилац дужности директора.
Stolleis ist Mitglied zahlreicher in- und ausländischer wissenschaftlicher Akademien und Mitherausgeber verschiedener Schriftenreihen und Zeitschriften.
Штолајс је члан многих немачких и страних академија наука и уредник бројних научних едиција и часописа.
Seine Hauptarbeitsgebiete liegen in den Bereichen Öffentliches Recht (Sozialrecht), Juristische Zeitgeschichte und Neuere Rechtsgeschichte (insbesondere Wissenschaftsgeschichte des öffentlichen Rechts).
Главне области његовог научног интересовања су у материји јавног права (социјално право) и правне историје савременог доба и новог века (посебно историје јавног права).
Bundesverdienstkreuz 1. Klasse (5. Mai 2010)[5] Pour le Mérite für Wissenschaften und Künste (2014) Bundesverdienstkreuz, Großes Verdienstkreuz mit Stern (2015)[6]
Савезни крст за заслуге 1. класе (5. маја 2010. године)[5] Орден Pour le Mérite за науку и уметност (2014) Савезни крст за заслуге, Велики крст за заслуге са звездом (2015)[6]
Literatur von und über Michael Stolleis im Katalog der Deutschen Nationalbibliothek Kurzbiografie und Rezensionen zu Werken von Michael Stolleis bei perlentaucher.de Michael Stolleis, Lebenslauf und Veröffentlichungen auf der Website des Max-Planck-Institutes für europäische Rechtsgeschichte.
Кратка биографија и критике у делима Михаила Stolleis када perlentaucher.de Мајкл Stolleis, резиме и објављивање на сајту Макс-Планк-института Европског права историја.
Ehrungen
Признања
Schriften (Auswahl)
Најважнија дела