Praděd (německy Altvater; polsky Pradziad) je 1491 m vysoká hora v Hrubém Jeseníku, nejvyšší vrchol tohoto pohoří.
Прадјед (чешки Praděd) је 1491 м висока планина - врх планинског ланца Хруби Јесењик (Hrubý Jeseník).
Je to zároveň nejvyšší hora Moravy, Českého Slezska i Horního Slezska vůbec.
Такође је највиша планина у Моравској, Чешкој Шлеској и Горњој Шлеској уопште.
Celkově jde o pátou nejvyšší horu Česka,[2] také druhou nejprominentnější a třetí nejizolovanější.
Пета је највиша планина у Чешкој,[1] такође друга најистакнутија и трећа најизолованија.
Je zde nejdrsnější podnebí, průměrná roční teplota nepřevyšuje 1 °C.
Има најсуровију климу, просечна годишња температура не прелази 1°Ц.
Na slezské části vrcholu stojí 146,5 metrů (do roku 1993 měl 162 m) vysoký televizní vysílač s rozhlednou, jehož horní plošina je nejvyšším (byť umělým) bodem v ČR.
На врху је телевизијски предајник са видиковцем висок 146,5 метара (до 1993. био је висок 162 м), чија је горња платформа највиша (иако вештачка) тачка у Чешкој.
Vysílač na Pradědu
Одашиљач на Прадједу
Na vrcholu původně stála kamenná rozhledna, vysoká 32,5 m, postavená v letech 1903 až 1912 Moravskoslezským sudetským horským a turistickým spolkem.
На врху је првобитно стајао камени разгледни торањ, висок 32,5 м, који је између 1903. и 1912. године саградио Моравско-шлески судетски планинарски и туристички савез.
Některé prameny uvádějí výšku rozhledny na 34 m.[6] Věž byla postavena v romantickém duchu starého gotického hradu.
Неки извори наводе висину разгледног торња од 34 м.[1] Торањ је изграђен у романтичном духу старог готског дворца.
Původně se nazývala Habsburgwarte, v roce 1938 byla přejmenovaná na Adolf-Hitler-Turm.
Првобитно назван Habsburgwarte, 1938. године преименован је у Адолф ХитлерТорањ.
Po druhé světové válce chátrala a zřítila se 2. května 1959.
Након Другог светског рата, пропао је и срушио се 2. маја 1959. године.
Napodobenina této rozhledny (německy Altvaterturm) stojí od roku 2004 na hoře Wetzstein u Lehestenu v Durynském lese (něm. Thüringer Wald) v Německu.
Имитација овог разгледног торња (немачки Altvaterturm) стоји од 2004. године на планини Вецштајн (Wetzstein), у Немачкој.
S rozmachem televizního vysílání v 60. letech na vrcholu vyrostla dřevěná konstrukce s vysílačem. V roce 1968 bylo započato s výstavbou nového vysílače, původně vysokého 162 m.[7] Jako první byla vybudována asfaltová silnice z Ovčárny na vrchol Pradědu.
Са порастом телевизијског емитовања 1960-их, на врху је израстала дрвена конструкција са предајником.
Výstavba vysílače byla dokončena roku 1983 otevřením restaurace. Z veřejně přístupné vyhlídky ve výšce 73 m[7] je za dobrého počasí vidět Lysou horu, Sněžku a Radhošť, vzácně, při dobré viditelnosti i Vysoké Tatry a Malou Fatru na Slovensku.
1968. године започела је изградња новог предајника, првобитно високог 162 м.[1] Изградња предајника завршена је 1983. године отварањем ресторана.
V roce 1955 byla na Pradědu vyhlášena národní přírodní rezervace.
1955. године Прадјед је проглашен за национални резерват природе.
Nachází se v I. zóně CHKO Jeseníky.
Налази се у Првој зони заштићеног природног подручја Јесењики.
Jako výška vrcholu je nejčastěji uváděna hodnota 1491 m n. m., ale lze se setkat i s hodnotami 1491,3, případně 1492 nebo 1493 metrů.
Вредност од 1491 м надморске висине најчешће се спомиње као висина врха, али такође и 1491,3, или 1492 или 1493 метра.
Stavbou vysílače byl vrchol hory ovlivněn, proto již nelze přesnou výšku určit.
На висину планине утицала је конструкција предајника, тако да више није могуће утврдити тачну висину.
Jako geodetický bod nyní slouží střed antény televizního vysílače ve výšce 1616 m n. m.[1]
Средиште антене телевизијског одашиљача на висини од 1616 м надморске висине сада служи као геодетска тачка [1]
Vrchol hory leží ve Slezsku, pod ním probíhá historická zemská hranice Moravy a Slezska, v současnosti tudy prochází i hranice krajů Moravskoslezského a Olomouckého, a okresů Bruntál (Malá Morávka, Vrbno pod Pradědem) a Šumperk (Loučná nad Desnou).
Врх планине налази се у Шлеској, испод ње је историјска копнена граница Моравске и Шлеске, тренутно овде пролазе границе Моравско-шлеске и Оломоуцке области, као и окрузи Брунтал (Мала Моравка, Врбно под Прадједем ) и Шумперк (Лоучна на Десни).
Vrcholová stavba věže s restaurací má číslo evidenční 38 v Malé Morávce v okrese Bruntál.
На врху конструкције торња је ресторан.
Euroregion Praděd
Chráněná krajinná oblast Jeseníky
Encyklopedické heslo Altvater v Ottově slovníku naučném ve Wikizdrojích Praděd na eJeseniky.com Ski areál Praděd na Ceske-sjezdovky.cz Praděd na Tisicovky.cz
Дјед на еЈесеники.цом Скијашки центар Прадед на Цеске-сјездовки.цз Прадед он Тисицовки.цз
Na severním úbočí vrcholu je rozsáhlý mrazový srub Tabulové skály s unikátní květenou.
На северној падини врха налази се пространа кабина за смрзавање Tabulové skály са јединственом флором.
Staří Slované říkali hoře Stará vatra,[3] koncem 14. století se nazývala Keilichter Schneberg neboli Keilichtská Sněžná hora (Keilicht bylo jméno jiné hory nad Červenohorským sedlem).
Стари Словени су планину звали Стара ватра (Stará vatra),[1] крајем 14. века звали су је Кајлихтер Шнеберг или Keilichtská Sněžná hora (Кајлихт је било име друге планине изнад Червенохорског седла (Červenohorské sedlo)).
Posléze byla nazývána Klínovcová hora a Niská Sněžka.
Касније су га звали Клиновцова хора (Klínovcová hora) и Ниска Снежка (Niská Sněžka).
Až v 19. století získala po Pradědovi, legendárním ochránci Jeseníků, jméno Altvater, což byl základ pro české jméno Praděd.[4] Turistická oblast okolo Pradědu je širokou veřejností označována za „Slezský ledovec“, a to díky dobrým sněhovým podmínkám po celou zimu, jež jsou celorepublikový unikát.[5]
У 19. веку је добила име Алтватер (Altvater) по легендарном заштитнику Јесењика, што је основа за чешко име Прадјед.[2] Туристичко подручје око Прадједа општа јавност назива "Шлески глечер" („Slezský ledovec“), захваљујући јаким снежним условима током зиме, који су јединствени у целој земљи.[3]
Praděd je přístupný z několika směrů.
Прадјед је доступан из више праваца.
Na vrchol vede asfaltová silnice z Karlovy Studánky přes sedlo Hvězda a chatu Ovčárna, kterou kopíruje i zelená turistická značka (9 km).
Асфалтни пут из Карлова Студанке води до врха преко седла Хвезда (sedlo Hvězda) и Овчарне (Ovčárna).
Turisticky je Praděd přístupný také po hlavní červeně značené hřebenovce od Červenohorského sedla (asi 10 km).
Прадјед је такође доступан туристима стазом по главном гребену означеном црвеном бојом из Червенохорског седла (Červenohorské sedlo) (око 10 км).
Nejprudší výstup vede po modře značené cestě z Koutů nad Desnou kolem dolní nádrže přečerpávací vodní elektrárny Dlouhé stráně (asi 14 km s převýšením 800 m).
Најстрмији успон води плаво означеном стазом од Коути на Десни (Kouty nad Desnou) (око 14 км, са разликом надморске висине од 800 м).
Dalšími možnostmi jsou cesta od severovýchodu ze sedla Vidly nebo od jihozápadu ze sedla Skřítek.
Остале могућности су стаза са североистока са седла Видли (Vidly) или са југозапада од седла Скритек (Skřítek).
Původní kamenná rozhledna na Pradědu
Оригинални камени видиковац на Прадједу
Daniela Komatović (* 18. ledna 1976[1] Praha) je česká designérka šperků, grafická designérka, malířka, fotografka[2] a vnučka slovenského důstojníka a protifašistického bojovníka Viliama Martina[3].
Даниела Коматовић (*18. јануара 1976. Праг) је чешка дизајнерка накита, графичка дизајнерка, сликарка, фотографкиња и унука словачког официра и борца против фашиста Вилиама Мартина.
V roce 2017 získala jako první česká designérka[4][5][6] Zlaté ocenění v mezinárodní soutěži A’ Design Award and Competition[7] v Miláně.
2017.године била је прва чешка дизајнерка која је добила златну награду на A’ Design Award and Competition[7] у Милану.
Technické Muzeum v Brně, Karátové Duše – Mezinárodní výstava šperků a historie zlatnického řemesla[15][16].
Технички музеј у Брну, Каратове душе - Међународна изложба накита и историја златарства [2] .
Brno, květen – červenec 2019.
Брно, мај - јул 2019.
Prague Design Week – Mezinárodní designérská prohlídka.
Prague Design Week- Међународна дизајнерска турнеја.
Praha, květen 2018[17].
Праг, мај 2018.
Como, červen 2017[18].
Комо, јуни 2017.
Belgrade Fashion Week.
Београдска недеља моде.
Bělehrad, duben 2016[19].
Београд, април 2016. године [5] .
Diamond Spot Belgrade, klenotnictví. Bělehrad, 2016[20].
Diamond Spot Београд, продавница накита Београд, 2016.
Bělehrad, říjen 2016.
Београд, октобар 2016.
Bělehrad, říjen 2015[21].
Београд, октобар 2015.
Diamond Spot Belgrade, klenotnictví. Bělehrad, duben 2015.
Diamond Spot Београд, продавница накита Београд, април 2015.
Ocenění
Награде
V roce 2017 získala jako první česká designérka[1][2][3] zlaté ocenění v mezinárodní soutěži A’ Design Award and Competition[4] v Miláně.
2017. године била је прва чешка дизајнерка која је добила златну награду на A’ Design Award and Competition[1] у Милану .
Daniela Komatović v roce 2019 navrhla a ušila večerní róbu pro panenku Barbie, kterou věnovala do charitativní aukce projektu Helping Dolls pro podporu Klokánku v Praze[22].
Даниела Коматовић је у 2019. години дизајнирала и шила вечерњу хаљину за лутку Барбие, коју је донирала на добротворној аукцији пројекта Helping Dolls за подршку Клоканеку у Прагу.
V roce 2019 podpořila darem prstenu Amulet Eye dobročinnou aukci Nadace Via[23].
Године 2019. je поклонивши прстен Amulet Eye подржала добротворну аукцију Виа Фоундатион [2].
Daniela Komatović ocenění na A' Design Award and Competition
Даниела Коматовић награђена на А 'Десигн Авард анд Цомпетитион