Алекси Атанасов (на гръцки: Αλέξιος Αθανασίου) е виден български зограф и иконописец от XIX век, работил в Пловдивско и Станимашко.[1][2] Асен Василиев го определя като „опитен зограф с богато въображение“.[1]
Aleksi Atanasov (en la greka: Αλέξιος Αθανασίου) estas eminenta bulgara zografo kaj ikonpentristo de la 19-a jarcento, laboris en Plovdiv kaj Stanimaka.[1][2] Asen Vasiliev difinas lin kiel „spertan zografon kun riĉa imagipovo".[1]
Алекси Атанасов умира около 1880 година.[1] Името му носи улица в Асеновград.
Aleksi Atanasov mortis ĉirkaŭ la 1880-a.[1] Omaĝe al li estas nomita strato en la urbo Asenovgrad, kie li plej longe loĝis.
Алекси Атанасов е роден около началото на XIX век в южномакедонския град Негуш, тогава в Османската империя.[1] Около 1830 г. се настанява в село Горни Воден, а по-късно се премества в Станимака.[2] Подписва се „Изограф воденски“.[1] Вероятно е учил образопиство в атонските ателиета.[3]
Aleksi Atanasov naskiĝis ĉirkaŭ la komenco de la 19-a jarcento en urbo Neguŝ, tiam en la Otomana Imperio.[1] Proksimume en 1830 li ekloĝis en la vilaĝo Supra Voden kaj poste translokiĝis al Stanimaka.[2] Lia subskribo estis „Izograf Vodenski“ (Izografo de Voden).[1] Verŝajne li studis ikonpentradon en metiejoj de Atono.[3]
Бележки
Referencoj
Стенописът върху северната стена на трапезарията на Бачковския манастир
Pentraĵo de Atanasov sur la norde muro de monakejo en BaĉkovoPlej kruta sur la Norda muro de la manĝoĉambro, al la Bachkovo monastery
В 1846 година изписва върху северната стена на трапезарията на Бачковския манастир разгъната обратна перспектива на манастир с образите на всички ктитори и обновители в религиозна процесия с чудотворната икона на Богородица.[4][2]
En 1846 li pentris la nordan muron de la manĝohalo en la monakejo de Baĉkovo. La pentraĵo enhavas bildon de la monakejo en tekniko de inversa perspektivo (karakteriza por ortodoksaj ikonoj) dum religiz procesio kun la miraklofara ikono de la virgulino.[1][2]
Станислав Шкрабец (на словенски: Stanislav Škrabec) е виден словенски възрожденец, духовник и лингвист,[1] смятан за пръв изследовател на словенския език.[2]
Stanislav Skrabec ((en) estas eminenta slovena klerulo kaj (inter)lingvisto[1], konsiderita kiel la unua esploristo pri la slovena lingvo[2].
Шкрабец силно повлиява на развоя на словенския език със своите езиковедски трудове, които публикува в списанието „Цветя з Въртов Светага Франчишка“ (Цветя от градините на Свети Франциск), което редактира от основаването му в 1880 година до смъртта си.
Škrabec forte influis la evoluon de la slovena lingvo kun siaj lingvaj verkoj, kiujn li publikigis en la revuo "Floroj de la Virga Sanktulino", kiun li redaktis ekde sia fondo en 1880 ĝis sia morto.
До 90-те години на XX век делото му е пренебрегвано от научната общност.
Ĝis la 1990-aj jaroj, lia verkaro estis preterrigardita de la scienca komunumo.
Шкрабец се занимава предимно с граматични и правописни въпроси, пише върху делото на Светите братя Кирил и Методий.[1] Пише критично за есперанто и другите изкуствени езици, като изработва собствен изкуствен език, наречен „евлалия“ (1908 - 1910).
Škrabec pristudis ĉefe gramatikajn kaj ortografiajn demandojn, verkis pri la laboro de la Sanktaj Fratoj Cyril kaj Methodius[1] Li verkis kritike pri Esperanto kaj aliaj artefaritaj lingvoj kaj proponis sian propran artefaritan lingvoprojekton, nomita "Evvalia" (1908-1910).
Предлага и своя версия за стенографията (1907 - 1910).[2] Занимава се и с градински цветя и популяризира в Словения гладиолите.
Li ankaŭ proponis sian propran sisstemon de la stenografio (1907-1910)[2]. Škrabec ankaŭ okupiĝis pri ĝardenaj floroj kaj plibonigis gladiolojn en Slovenio.
Сценарии
Aŭdkasedoj
Свързани
Festlibro
Vilmos Benczik, (1999, red.), Rotterdam: Universala Esperanto-Asocio, 217 p. ISBN 92-9017-064-6
Vilmos Benczik, (1999, red.), Rotterdam: Universala Esperanto-Asocio, 217 p. ISBN 92-9017-064-6
Д-р Марджъри Болтън (родена на 7 май 1924) е британска писателка. Нейнто творчество включва стихотворения, пиеси, романи, разкази и есета.
Doktorino Marjorie BOULTON [MAĝari BOLtan] (naskiĝis la 7-an de majo 1924) estas angla aŭtorino, verkanta kaj en la angla lingvo kaj en Esperanto. Ŝia verkaro ampleksas poeziaĵojn, dramojn, novelojn, rakontojn kaj eseojn.
Освен това, тя е и прреводач.
Krome ŝi tradukas.
Започва да учи есперанто през 1949.
Esperanton ŝi eklernis en 1949.
През 1967 г. е избран за член на Академията на есперанто, като по-късно става почетен член на Всеожбщата асоциация на есперанто.
En 1967 elektita ŝi estis membro de la Akademio de Esperanto.[1] Honora membro de Universala Esperanto-Asocio.
Творчеството на Марджъри boulton е насочено към зряло и социално ангажираните хора.
La verkado de Marjorie Boulton estas matura kaj socie engaĝita.
Тя прониква с топлия тон и искреност.
Ĝin trapenetras varma tono kaj sincero.
Също така е очевидно и чувството и за хумор.
Evidentas ankaŭ ŝia impulsa formtrova kapablo kaj sento pri humuro.
От личната си интимността се появяват нейните страсти и мъки, както и разкривайки пред читателя собствената си душа.
El la propra intimo ŝi lasas aperi siajn pasiojn kaj turmentojn, tiel nudigante antaŭ la leganto sian animon.
От друга страна с отработените си емоции в лирика тя представлява и защитава своите идеи в хуманизма.
Aliflanke per verkoj emoci-lirikaj ŝi prezentas kaj defendas sian idealisman humanismon.
Комплексна трагедия в Северна Ирландия.
La kompleksa tragedio de Norda Irlando.
Париж: Magnetofona услуги САТ-Amikaro, 1983.
Paris: Magnetofona Servo de SAT-Amikaro, 1983.
90 минути.
90 minutoj.
100 годишна оригинал и преведена на английски-проза.
100 jaroj de originala kaj traduka Esperanto-prozo.
Грац: Джак, 1987.
Graz: JEK, 1987.
Творчество
Verkoj
↑ ↑ Marjorie BOULTON dum kunveno de Kat-amikaro Tampere, 80-a UK
↑ Membroj kaj korespondantoj. Arkivita el la originalo je 2015-10-29. Alirita 2015-10-29. ↑ Marjorie BOULTON dum kunveno de Kat-amikaro Tampere, 80-a UK
Марджъри Болтън е председател на Кат-кръг от приятели[2].
Marjorie Boulton estas prezidantino de Kat-amikaro[2] kaj ODES.
През 1998 Марджъри Болтън става носител на Alena Esperanto-Kulturpremio.
En 1998 Marjorie Boulton estis honorigita per FAME-premio.
Kontralte (поеми, 1955) Kvarpieda другар (дневник, 1956) Cent ĝojkantoj (стихове, 1957, предст.
Kontralte (poemoj, 1955) Kvarpieda kamarado (taglibro pri katido, 1956) Cent ĝojkantoj (poemoj, 1957, repr.
1977) Частици и други стихотворения (1959) Жена на границата (drametoj, 1959) Заменгоф, създателят на есперанто (биография, 1962, второ издание 1989) Дванадесет piedetoj (весели къси разкази, 1964) Очите (разкази, 1967) Нашата кръв (игра на осем души, 1970) Ние действаме (три komedietoj, 1971) Rimleteroj (кореспонденция с Уилям Олд, 1976) Poeto fajrakora: la verkaro de Julio Baghy (1983) Факти и спекулации (1984, второ издание 1993) Не просто писма от сливи-приятели (от интернет-архива през 2007 г.): английска литература – уникално явление (есе, 1984) Два (съавтор Пол Торсен, 1985)
1977) Eroj kaj aliaj poemoj (1959) Virino ĉe la landlimo (drametoj, 1959) Zamenhof, aŭtoro de Esperanto (biografio, 1962, dua eldono 1989) Dek du piedetoj (bonhumoraj noveloj, 1964) Okuloj (noveloj, 1967) Nia sango (teatraĵo por ok personoj, 1970) Ni aktoras (tri komedietoj, 1971) Rimleteroj (korespondaĵoj kun William Auld, 1976) Poeto fajrakora: la verkaro de Julio Baghy (1983) Faktoj kaj fantazioj (1984, dua eldono 1993) Ne nur leteroj de plum-amikoj (el Retarkivo 2007): Esperanta literaturo – fenomeno unika (eseo, 1984) Du el (kun Poul Thorsen, 1985)
Марджъри Бултан
Marjorie Boulton
Жени с престилка
Virinoj kun antaŭtuko
Престилката е дреха, която се използва за защита на други дрехи.
Antaŭtuko estas vestero kiu estas uzata por ŝirmi aliajn vestojn.
В почти всеки дом има престилки, които се използват при готвене или друга работа, която може да изцапа дрехите.
En la plejmulto de la domoj estas antaŭtukoj kiuj estas uzataj dum kuirado aŭ aliaj laboroj kiuj povus malpurigi la vestojn.
Също така работници като месари, обущари, ковачи и др. често носят престилка.
Ankaŭ buĉistoj, ŝuistoj, forĝistoj kaj tiel plu, ofte portas antaŭtukon.