العمليات التنموية والتوسعية في القرية
Развој
يضم هذا المجمع أيضًا دير الأب الأقدس نيكولاس ، وهو الذي كرسه الأسقف زفورنيك-توزلا السيد فاسيليي ، والأسقف زاهومو-الهرسك ، و السيد غريغوريجي ، والأسقف الأمريكي الكندي السيد لونجين في تاريخ 22 مايو 2006. تم وضع بقايا الأب الأقدس نيكولاس والإمبراطور أوروس ، بالإضافة إلى بقايا الأب الأقدس نيكولاس ، في العرش وذلك بعد التكريس ،ووقعت العديد من التعميدات وحفلات الزفاف في الدير.
У комплексу се налази и манастир Светог оца Николе, кога су освештали владика зворничко-тузлански господин Василије, владика захумско-херцеговачки господин Григорије и владика америчко-канадски господин Лонгин дана 22. маја 2006. године. У часни престо су положене честице моштију Светог оца Николаја и цара Уроша, као и честице моштију Светог оца Николе.[3] Након освећења, у манастиру су се вршила бројна крштења и вјенчања.
في قرية "ستانيسيتشي" العرقية يوجد العديد من البجعات والبط ، ويوجد هناك أيضًا اسطبلات صغيرة في الجوار ، و تتوفر مدرسة لركوب الخيل وذلك لغرض ركوب الخيول للأطفال وتم تربية ثلاث مهور في الإسطبل.
У етно-селу „Станишићи“ живе и бројни лабудови и патке, а у близини се налази и мала коњушница, гдје је омогућена школа јахања. У сврху школе јахања за дјецу, у коњушници се гаје три понија.
دير الأب الأقدس نيكولاس
Манастир Светог оца Николе
هـي قرية عرقية تقع بالقـرب من قرية تســمى (بييلينا بافلوفيتش)، وذلـك على بعـد 3 كليومتر من المـدينة ،وتعد هذه القرية هي المالكة لمجمع يسمى بمجمع بوريسلاف ستانيسيك.
Етно-село „Станишићи“ је етно-село у околини Бијељине, на Павловића путу, три километра од града. Власник и творац комплекса је Борислав Станишић.
في هذه القرية يمكنك القيام بعديد من الأنشطة مثل : قيادة عربة تجريف الصيد على قرى سمبر وعلى ضفاف نهر يسمى نهر درينا
У организацији етно-села могуће су вожње фијакером и ловачким саоницама по семберским селима и по обали Дрине.
في هذه القرية العرقية ، يوجد أيضًا منزل خشبي قديم جدًا حيث يعود الى عام 1933 . وهو يبيع الأثاث الخشبي الفريد (حوامل الكراسي ، والطاولات) ، والأدوات القديمة وغيرها من الهدايا التذكارية الأخرى.
У етно-селу „Станишићи“ постоји и дрвена кућа из 1933. године у којој се продају уникатни дрвени намјештај (троношци, столице, столови), стари алати и други сувенири.
ستانيسيتشي هي مقر نادي كرة القدم Zvijezda Brgule.
Станишићи су сједиште фудбалског клуба Звијезда Бргуле.
لا تزال القرية العرقية تتوسع وذلك من خلال بناء منشآت جديدة. وقد وصل بناء قاعة المؤتمرات المؤلفة من 120 مقعدًا إلى مراحلها النهائية ، بالإضافة إلى إقامة العديد من المنازل القديمة التي سيتم فيها القيام بالأعمال المنزلية القديمة ، مثل الغزل والنسيج والفخار ، ومن المقرر أن واحد منهم يخصص لوضع حدادة النار.
Етно-село се и даље шири, изградњом нових објеката. Изградња хотела са конгресном салом капацитета 120 мјеста је у завршној фази.[4], као и монтажа неколико старих кућа у којима ће се обављати старе кућне радиности попут предења, ткања и грнчарења, а у једној од њих се планира и поставка ковачке ватре[5]
الأروقة
Галерија
يوجد بها العديد من الأروقة و الأماكن وهذه بعض الأماكن التي توجد بها : مطاعم وشاليـهات تقع بالقرب من البحيرة جسر حجري طاحونة داخلية منازل للطيور كما تسمى بالإنجليزية (birdhouse) نزل دير الأب الأقدس نيكولاس
Камени мост Ресторани и брвнаре у околини језерцета Унутрашњост воденице Кућица за птице Манастир Светог оца Николе Крчма
مرافق المجمع
Садржаји комплекса
المراجع
Референце
تم بناء المجمع في 2003. في البداية ، كانت تتألف من بركة اصطناعية ومطعم ومجرى صغير ، ولكن مع مرور الوقت توسعت لتشمل طاحونة مائية وظيفية ، واحدة "درينا" (من 1917) وواحدة "بروك" (من 1937) ، وألبان (من 1948) ، وبئر حجري. ، حظيرة وبركة أخرى. يوجد أيضًا مطاعم مع تخصصات محلية تم إعدادها على الموقد التقليدي ، والذي يقدم الدقيق المخبوز في طاحونة مائية ، بالإضافة إلى المأكولات الحديثة بالاضافة لذلك الدخول إلى المجمع مجاني.
Комплекс је изграђен у марту 2003. године.[1] У почетку се састојао од једног вјештачког језерцета, ресторана и поточића,[1] али се временом ширио па данас садржи двије функционалне воденице, једну „дринску“ (из 1917) и једну „поточну“ (из 1937), мљекарник (из 1948), камени бунар, амбар и још једно језерце. Ту су и ресторани са домаћим специјалитетима припреманим на традиционалном огњишту гдје се служе пецива од брашна самљевеног у двјема воденицама,[2] као и јела савремене кухиње. Улаз у комплекс је бесплатан.
وقعت مذبحة فارفارين في 30 مايو 1999 خلال قصف الناتو لجمهورية يوغوسلافيا الاشتراكية الاتحادية. في ذلك اليوم، قصفت قاذفات الناتو التابعة للجيش الألماني الجسر في فارفارين حوالي الساعة 1:25 مساءً بالتوقيت المحلي. تم قصف الجسر مرتين وقتل بعد ذلك 10 مدنيين. وأصيب في المجموع 30 مدنياً، 17 منهم أصيبوا بجروح بدنية خطيرة و 13 إصابات بدنية طفيفة.[1][2]
Тога дана авиони бомбардери НАТО-а, који су припадали немачкој војсци, бомбардовали су мост у Варварину око 13:25 ч. по локалном времену. Мост је бомбардован у два наврата и тада је убијено 10 цивила. Повређено је укупно 30 цивила, од којих је 17 задобило тешке телесне а 13 лакше телесне повреде.
أقامت عائلات الضحايا دعوى قضائية في عام 2001. وطالبت حكومة جمهورية ألمانيا الاتحادية بالتعويض عن هذا الهجوم الذي نفذه طيران الجيش الألماني، والذي تسبب في مقتل أحبائهم. تم إجراء المحاكمة الابتدائية أمام محكمة بون. تم رفض هذه الدعوى في عام 2003.
Породице жртава тужиле су 2001. Владу СР Немачке и тражиле одштету због овог напада који је извршила авијација немачке војске а који је изазвао смрт њихових ближњих. Првостепени посупак вођен је пред судом у Бону.
[1] استأنفت العائلات أمام محكمة كولونيا العليا، ولكن تم رفض القرار. استمرت هذه المحاكمة اثني عشر عامًا وانتهت في 4 سبتمبر 2013. بحكم صادر عن المحكمة الدستورية الألمانية على حساب عائلات الضحايا. ورفضت المحكمة الدستورية الألمانية الدعوى، موضحة أنه «يمكن المطالبة بالتعويض من قبل الدول وليس الأفراد».[2]
Ова тужба је одбијена 2003. године.[1] Породице су уложиле жалбу вишем суду у Келну али је и она одбијена. Овај судски процес је трајао дванаест година и окончан је 4. септембра 2013. пресудом Уставног суда Немачке, на штету породица жртава. Немачки Уставни суд је одбио тужбу са образложењем да "обештећење могу захтевати државе али не и приватна лица".[2]
مساعدة الشتات
Помоћ дијаспоре
بتمويل من الصرب من سويسرا، من خلال صندوق الشتات للوطن الأم، من يوليو إلى نوفمبر 1999، تم بناء جسر جديد مزدوج العرض في موقع الجسر المدمر، وتم بناء نصب تذكاري للضحايا بجوار الجسر. وفي نفس الوقت ، تم تجديد فندق «بلاشا» الذي لحق به أضرار أثناء القصف. تقام هنا مراسم تأبين للضحايا كل يوم 30 مايو.[1] بمساعدة الشتات الصربي، بعد قصف الناتو بفترة وجيزة، تم إنشاء صندوق للمنح الدراسية للطلاب الموهوبين «سانجا ميلينكوفيتش»، سمي على اسم أصغر الضحايا العشرة، وهو طالب في الجمنازيوم الرياضي. تم إغلاق هذا الصندوق بعد عامين بسبب مشاكل مالية، لكن مؤسسيه يحاولون إعادة تنشيطه.[2]
Сваког 30. маја овде се одржава помен жртвама. [9] Уз помоћ српске дијаспоре, убрзо након НАТО бомбардовања основан је фонд за стипендирање талентованих ђака "Сања Миленковић" према имену најмлађе од десет жртава, ученице Математичке гимназије. Овај фонд је две године касније угашен због финансијских проблема али његови оснивачи настоје да га поново активирају.[10]
على الرغم من أن الغارة الجوية على البلدة الصغيرة نُفذت في منتصف النهار، في طقس صافٍ، مع وجود أكثر من 1000 شخص حول الجسر، وصف مسؤولو الناتو الهجوم بأنه "مشروع" والضحايا "أضرار جانبية". [1]
Иако је ваздушни напад на овај мали град почињен усред дана, по ведром времену, када се око моста налазило преко 1000 људи, званичници НАТО-а су напад назвали „легитимним“ а жртве „колатералном штетом“.[3]
تم تنفيذ الهجوم الجوي على الجسر في يوم العيد الأرثوذكسي للثالوث الأقدس ويوم السوق، حيث كان هناك أكثر من 1000 شخص بالقرب من الجسر. كان الجو صافياً ومشمساً في ذلك اليوم، مما يعني أن طياري قاذفات الناتو كان لديهم رؤية جيدة. قصفت قاذفات الناتو الجسر البربري مرتين.[1] في الهجوم الأول، والذي بدأ حوالي الساعة 1:25 مساءً بالتوقيت المحلي، أصيب الجسر بصاروخين. نتيجة سقوط الصاروخ، انفصل الجسر عن العارضة الوسطى، وانهار في النهر على جانب المدينة، بينما انزلق الطرف الآخر على الضفة المرتفعة، وفي النهاية علق جزء يبلغ طوله حوالي 100 متر. انهارت زاوية قوية في مورافا. في الهجوم الأول، لقي ثلاثة أشخاص مصرعهم وأصيب خمسة أشخاص على الأقل. على الرغم من أن الجسر قد تم تدميره بالفعل، إلا أن طائرات الناتو عادت بعد 3-6 دقائق ونفذت هجوماً ثانياً، حيث أطلقت صاروخين آخرين مما أسفر عن مقتل سبعة وإصابة اثني عشر مدنياً آخرين بجروح خطيرة والذين قدموا في هذه الأثناء لمساعدة الجرحى في الهجوم الأول. تم تقطيع جثث معظم القتلى.[2][3] كانت سانيا ميلينكوفيتش البالغة من العمر ستة عشر عامًا، وهي طالبة في صالة الألعاب الرياضية في بلغراد، من بين القتلى المدنيين. في العام الماضي، كانت سانيا طالبة من الجيل في المدرسة الابتدائية البربرية، ووفقًا لبعض الادعاءات، كانت أنجح طالبة في تاريخ هذه المدينة.[4][2]
Тог дана било је ведро и сунчано време, што значи да су пилоти НАТО бомбардера имали добру видљивост. Бомбардери НАТО-а гранатирали су варварински мост у два наврата.[4] У првом нападу који је отпочео око 13:25 ч. по локалном времену, мост је погођен са две ракете. Као последица погодака ракетама, мост је одвојен од средњег носача, са градске стране срушен је у реку, док је други крај склизнуо на узвишену обалу, тако да је на крају део дуг око 100 метара висио под јаким углом срушен у Морави.
ردود أفعال
Реакције
وقال المتحدث باسم الناتو جيمي شاي بمناسبة الهجوم الجوي لحلف شمال الأطلسي على جسر الركاب في فارفارين ومعاناة المدنيين إنه «هدف عسكري مشروع» وإن معاناة المدنيين «أضرار جانبية».[1] نفس هذا التبرير قدمه المسؤول نفسه لهجمات الناتو الأخرى في جمهورية يوغوسلافيا الاشتراكية الاتحادية، والتي تسببت في معاناة المدنيين.
Портпарол НАТО-а Џејми Шеј изјавио је поводом напада НАТО авијације на путнички мост у Варварину и страдања цивила да је то био „легитиман војни циљ“ а да је страдање цивила била „колатерална штета“.[1] Овакво оправдање је исти званичник давао и за друге нападе НАТО-а у СР Југославији који су проузроковали страдања цивила.
ووصف أورليش دوست المحامي من برلين، الذي مثل عائلات الضحايا في محاكمة لاحقة في ألمانيا، الهجوم بأنه جريمة حرب. في مقابلة مع دويتشه فيله، ألقى دوست باللوم على مسؤولي الناتو لمعرفتهم أن الهجوم سيسبب خسائر في صفوف المدنيين.[1]
Берлински адвокат Урлих Дост, који је заступао породице жртава на каснијем судском процесу у Немачкој, је овај напад окарактерисао као ратни злочин. Дост је у интервјуу за Дојче Веле окривио надлежне из НАТО-а да су знали да ће овај напад проузроковати цивилне жртве.[8]
شجر الدرّ (أو شجرة الدّر) [2][3][4][5][6]، (ت 1257) الملقبة بعصمة الدين أم خليل، خوارزمية الأصل، وقيل أنها أرمينية [7] أو تركية.[8][9] كانت جارية اشتراها السلطان الصالح نجم الدين أيوب، وحظيت عنده بمكانة عالية حتى أعتقها وتزوجها وأنجبت منه ابنها خليل الذي توفي في 2 من صفر 648 هـ (مايو 1250م). تولت عرش مصر لمدة ثمانين يوماً بمبايعة من المماليك وأعيان الدولة بعد وفاة السلطان الصالح أيوب، ثم تنازلت عن العرش لزوجها المعز أيبك التركماني سنة 648 هـ (1250م). لعبت دوراً تاريخياً هاماً أثناء الحملة الصليبية السابعة على مصر وخلال معركة المنصورة.
Шаџар ал-Дур (ар. (شجر الدر) позната још и као Исметдин ум Халил (ар. عصمة الدين أم خليل) је била робиња турског или јерменског порекла коју је служила на двору султана ал-Салих Наџмудин Ајуба. Издигла се до високе позиције на двору а потом се удала за њега и родила му сина Халила. Наследила је египатски престо 1250. године и на власти била 80 дана, пошто су јој се Мамелуци заклели на верност након смрти њеног мужа ал-Салиха Ајуба.
بعد النصر تنكر السلطان الجديد لشجرة الدر، وبدلاً من أن يحفظ لها جميلها بعث يتهددها ويطالبها بمال أبيه، فكانت تجيبه بأنها أنفقته في شؤون الحرب وتدبير أمور الدولة، فلما اشتد عليها، ورابها خوف منه ذهبت إلى القدس خوفًا من غدر السلطان وانتقامه.
Уместо да је приволи на своју страну, он јој је претио и тражио новац свог оца. Шаџар ал-Дур му је одговорила да је потрошила сав новац на рат и на управљање државом. Када се њихов однос додатно погоршао, Шаџар ал-Дур је побегла у Јерусалим, плашећи се одмазде и освете новог султана.
ولم يكتف توران شاه بذلك بل امتد حنقه وغيظه ليشمل أمراء المماليك، أصحاب الفضل الأول في تحقيق النصر العظيم وإلحاق الهزيمة بالحملة الصليبية السابعة، وبدأ يفكر في التخلص منهم غير أنهم كانوا أسبق منه في الحركة وأسرع منه في الإعداد فتخلصوا منه بالقتل على يد أقطاي.
Туран Шах је свој бес усмерио и на Мамелуке који су били највише заслужни за победу у бици код Мансуре, самим тим и за победу у Седмом крсташком рату. Он је почео да размишља како да их се ослободи. Мамелуци су га предухитрили, и Туран Шах је погубљен од руке Актаија.
المبايعة
Заклетва
وجد المماليك أنفسهم في وضع جديد؛ فهم اليوم أصحاب الكلمة الأولى في البلاد ومقاليد الأمور في أيديهم، ولم يعودوا أداة في يد من يستخدمهم لتحقيق مصلحة أو نيل هدف وعليهم أن يختاروا سلطانًا للبلاد. وبدلاً من أن يختاروا واحدًا منهم لتولي شؤون البلاد اختاروا شجرة الدر لتولي هذا المنصب الرفيع.
Они су сада били господари и нису више били само алатка у туђим рукама за постизање одређених циљева и интереса. На њима је било да изаберу новог султана Египта. Уместо да изаберу неког од њих да наследи ову високу позицију, они су изабрали Шаџар ал-Дур.
أخذت البيعة للسلطانة الجديدة ونقش اسمها على السِّكة بالعبارة الآتية "المستعصمية الصالحية ملكة المسلمين والدة خليل أمير المؤمنين".
Положена је заклетва новој султанији и њено име је угравирано на новцу уз следеће речи: " Истинска заштитница, краљица муслимана и мајка Халила, принца верних".
جدير بالذكر أن شجرة الدر لم تكن أول امرأة تحكم في العالم الإسلامي، فقد سبق أن تولت رضية الدين سلطنة دلهي، واستمر حكمها أربع سنوات (634 - 638 هـ) الموافق (1236 - 1240 م). وحكمت أروى بنت أحمد الصليحي من سلالة بنو صليح اليمن من تاريخ (492 - 532 هـ) الموافق (1098 - 1138 م).
Њој је претходила Радија ал-Дин, султанија Делхија. Њена владавина је трајала 4 године , од 1236 до 1240. године. Арва бинт Ахмед ал-Сулајхија, из исмаилитске династије Бену Сулајх из Јемена је владала од 1098 до 1138. године.
تصفية الوجود الصليبي
Уклањање крсташа
وما إن جلست شجرة الدر على العرش حتى قبضت على زمام الأمور وأحكمت إدارة شؤون البلاد، وكان أول عمل اهتمت به هو تصفية الوجود الصليبي في البلاد وإدارة مفاوضات معه انتهت بالاتفاق مع الملك لويس التاسع (القدّيس لويس، كما يسمّيه قومه)، الذي كان أسيرًا بالمنصورة، على تسليم دمياط وإخلاء سبيله وسبيل من معه من كبار الأسرى مقابل فدية كبيرة قدرها ثمانمائة ألف دينار، يدفع نصفها قبل رحيله والباقي بعد وصوله إلى عكا، مع تعهد منه بعدم العودة إلى سواحل البلاد الإسلامية مرة أخرى.
Чим се Шаџар ал Дур попела на престо, преузела је контролу над земљом, а прво што ју је занимало било је да уклони крсташко присуство у земљи и да поведе преговоре са њима, што је резултирало у споразуму са краљем Лујем IX (Луј Свети, како га називају на Западу), који је био заробљен у Мансури. То се догодило приликом предаје Дамијете и пуштања затвореника у замену за велику откупнину у износу од осам стотина хиљада златника, половину плаћену пре његовог одласка, а остатак после доласка у Акру, уз обећање да више никада неће крочити на обале муслиманских земаља. Луј Свети ће касније повести и Осми крсташки рат из ког се никада неће вратити жив.
المعارضة
Опозиција
أصولها
Порекло
غير أن الظروف لم تكن مواتية لأن تستمر في الحكم طويلاً على الرغم مما أبدته من مهارة وحزم في إدارة شؤون الدولة وتقربها إلى العامة وإغداقها الأموال والإقطاعات على كبار الأمراء. لقيت معارضة شديدة داخل البلاد وخارجها، وخرج المصريون في مظاهرات غاضبة تستنكر جلوس امرأة على عرش البلاد، وعارض العلماء ولاية المرأة الحكم وقاد المعارضة العز بن عبد السلام لمخالفة جلوسها على العرش للشرع.
Међутим, упркос вештини и чврстини коју је показала у вођењу државних послова, њене блискости са јавношћу и давања новчаних средстава принчевима, услови нису погодовали дужини њене владавине. Било је снажног противљења унутар и изван земље, египћани су љуто протествовали одбацујући идеју да им жена седи на трону земље док су се учењаци такође супротставили власти жене. Опозицију је водио Ез бин Абдулсалама који је сматрао да је њена владавина противзаконита.
وفي الوقت نفسه، ثارت ثائرة الأيوبيين في الشام لمقتل توران شاه وأغتصاب المماليك للحكم بجلوس شجرة الدرّ على سدة الحكم، ورفضت الخلافة العباسية في بغداد أن تقرّ صنيع المماليك، فكتب الخليفة المستعصم إليهم: "إن كانت الرجال قد عدمت عندكم فأعلمونا حتى نسيّر إليكم رجلاً".
У исто време, Ајубиди у Леванту су се побунили због смрти Туран Шаха и Мамелучког злостављања халифата постављањем Шаџар ал Дур на чело власти. Абасидски калифат у Багдаду је одбио да призна мамелучку творевину а калиф Мустасим им је поручио: ,,Ако имате мањка мушкараца, јавите нам па да вам пошаљемо" .
تنازلها عن العرش
Абдикација
ولم تجد شجرة الدرّ إزاء هذه المعارضة الشديدة بدًا من التنازل عن العرش للأمير عز الدين أيبك أتابك العسكر الذي تزوجته، وتلقب باسم الملك المعز، وكانت المدة التي قضتها على عرش البلاد ثمانين يوماً.
Пред овом јаком опозицијом, Шаџар ал Дур је абдицирала, препуствши власт свом мужу војсковођиИзудину Ајбаку, познатом по имену ,,ал-малик ал-муизз". Период који је она провела на власти био је 80 дана.
وإذا كانت شجرة الدر قد تنازلت عن الحكم والسلطان رسمياً، وانزوت في بيت زوجها، فإنها مارسته بمشاركة زوجها مسؤولية الحكم، فخضع هذا الأخير لسيطرتها، فأرغمته على هجر زوجته الأولى أمّ ولده علي وحرّمت عليه زيارتها هي وابنها، وبلغ من سيطرتها على أمور السلطان أن قال المؤرخ الكبير "ابن تغري بردي": "إنها كانت مستولية على أيبك في جميع أحواله، ليس له معها كلام".
Иако се Шаџар ал-Дур званично одрекла власти и моћи у корист свог супруга, она га је и даље подучавала у питањима управљања државом и покушавала је да га стави под своју контролу. Приморала га је да напусти своју прву жену, мајку његовог сина Алија, и забранила му да их посећује.
قتل فارس الدين أقطاي
Убиство Фарисудина Актаија
ساعدت شجرة الدر عز الدين أيبك على التخلص من فارس الدين أقطاي الذي سبب لهم مشاكل عديدة في حكم البلاد، والذي كان يعد من أشرس القادة المسلمين في عصره، كما كان لكلمته صدى واضح في تحركات الجند في كل مكان.
Изудин Ајбак је помогао Шаџар ал-Дур да се ослободи Фарисудина Актаија који им је узроковао многе проблеме за време њихове владавине. Он се сматра једним од најжешћих муслиманских вођа свог времена.
وفاتها
Смрт
غير أن أيبك انقلب عليها بعدما أحكم قبضته على الحكم في البلاد، وتخلص من منافسيه في الداخل ومناوئيه من الأيوبيين في الخارج، وتمرس بإدارة شوؤن البلاد، بدأ في اتخاذ خطوات للزواج من ابنة "بدر الدين لؤلؤ" صاحب الموصل.
Било како било, након што се учврстио на власти Ајбак се окренуо против ње и пошто се ослободио својих ривала унутар земље и непријатеља Ајубида ван земље, почео је да предузима неопходне мере за женидбу кћерке Бадрудина Лулуа, господара Мосула. Шаџар ал-Дур се осетила изданом од стране човека за ког се удала и од ког је направила султана.
فغضبت شجر الدر لذلك وأسرعت في تدبير مؤامرتها للتخلص من أيبك، فأرسلت إليه تسترضيه وتتلطف معه وتطلب عفوه، فانخدع لحيلتها واستجاب لدعوتها وذهب إلى القلعة حيث لقي حتفه هناك في 23 ربيع الأول 655 هـ (1257م).
Шаџар ал-Дур се разбесне због тога, те пожури да скује заверу како би се ослободила Ајбака, и посла му писмо нудећи му мир, учтиво му се обраћајући и тражећи опроштај од њега. Он наседе на њен план и да би удовољио њеној молби, оде до њеног замка где, по њеном наређењу бива убијен 23 ребиулевела 655. год. хиџретске године (1257 н.е).
أشاعت شجر الدرّ أن المعزّ لدين الله أيبك قد مات فجأة بالليل، لكن مماليك أيبك لم يصدقوها فقبضوا عليها وحملوها إلى امرأة عز الدين أيبك التي أمرت جواريها بقتلها بعد أيام قليلة، فقاموا بضربها بالقباقيب على رأسها وألقوا بها من فوق سور القلعة، ولم تدفن إلا بعد عدة أيام.[10]
Она је проширила гласине да је Ајбак умро изненада ноћу, али јој Мамелуци нису поверовали. Ухапсили су је и одвели првој жени Изудина Ајбака која је наредила својим слушкињама да је убију. Претукли су је својим нанулама и изгазили до смрти, а потом и обесили на зидове замка.
وهكذا انتهت حياتها على هذا النحو بعد أن كانت ملء الأسماع والأبصار، وقد أثنى عليها المؤرخون المعاصرون لدولة المماليك، فيقول "ابن تغري بردي" عنها: "وكانت خيّرة دَيِّنة، رئيسة عظيمة في النفوس، ولها مآثر وأوقاف على وجوه البِرّ، معروفة بها…".
Тако је Шаџар ал-Дур скончала свој живот. Савремени историчари мамелучке државе углавном хвале њене подвиге и њену смелост.
قتلت "شجر الدر" ملكة مصر في القاهرة في يوم 3 مايو (ايار) عام 1257 الموافق 23 ربيع الأول لعام 655 من الهجرة بعد أن دام حكمها ثمانين يوما ثم تنازلت عن العرش لوزيرها "عز الدين" الذي تلقب بالملك المعز [11].
Шаџар ал-Дур, Краљица Египта убијена је у Каиру, 3. маја 1257. године, односно 23. ребиулевела 655 по хиџри, након што је абдицирала у корист свог везира Изудина Ајбака, после 80 дана владавине.
اتخذت سيرة شجر الدر موضوعا لفيلم سينمائي كان من أوائل الأفلام السينمائية في مصر، وقد اضطلعت فيه بدور شجر الدر الممثلة السيدة آسيا، وعرض في كثير من الأقطار العربية في أوائل الثلاثينيات من القرن الماضي [12].
Биографија Шаџар ал-Дур послужила је као инспирација за филм, који је био један од првих филмова приказаних у Египту. Главну улогу је играла глумица сејида Асија. Филм је приказан у бројним арапским земљама почетком тридесетих година прошлог века.
شجر الدر في التراث المصري
Шаџар ал-Дур у египатској баштини