# sh/ted2020-1203.xml.gz
# sl/ted2020-1203.xml.gz
(src)="1"> Svako od vas posjeduje najmoćniju , najopasniju i nasubverzivniju osobinu ikada stvorenu prirodnom selekcijom .
(trg)="1"> Vsak od vas ima najmočnejšo , najnevarnejšo in najbolj subverzivno lastnost , ki jo je naravna selekcija kdajkoli razvila .
(src)="2"> To je dio neuralno-audio tehnologije za ponovno uvezivanje ljudskih umova .
(trg)="2"> Gre za del nevralne avdio tehnologije za vplivanje na misli drugih ljudi .
(src)="3"> Naravno , govorim o jeziku jer jezik omogućava da misao iz svoje glave direktno usadite u nečiju glavu , isto kao što i oni mogu pokušati da to isto urade vama , a da nijedno vas ne mora izvršiti hiruršku operaciju .
(trg)="3"> Govorim seveda o jeziku , kajti ta omogoča , da misel iz svojih možganov posadite neposredno v možgane nekoga drugega ; ta nekdo drug lahko enako naredi vam , ne da bi kdorkoli od vaju za to potreboval operacijo .
(src)="4"> Umjesto toga , kada govorite , vi zapravo koristite vid telemetrije koja se ne razlikuje pretjerano od daljinskog upravljača za vaš televizor .
(trg)="4"> Namesto tega , ko govorite , pravzaprav uporabljate obliko telemetrije , ki ni zelo drugačna od daljinskega upravljalca vaše televizije .
(src)="5"> Jedina razlika je da dok se taj upravljač oslanja na signale infracrvenog svjetla , vaš jezik se oslanja na pulsiranje , diskretno pulsiranje zvuka .
(trg)="5"> Razlika je le v tem , da medtem ko se daljinec zanaša na impulze infrardeče luči , se jezik zanaša na impulze , diskretne impulze zvoka .
(src)="6"> I kao što koristite daljinski upravljač da biste promijenili unutrašnji seting vašeg televizora kako bi odgovarao vašem raspoloženju , koristite jezik kako biste izmijenili postavke unutar nečijeg mozga u skladu sa vašim interesima .
(trg)="6"> In prav tako kot lahko z daljincem spremenite notranje nastavitve svoje televizije , da odgovarjajo vašemu počutju , uporabljate jezik , da z njim spreminjate nastavitve v možganih nekoga drugega , da so v skladu z vašimi interesi .
(src)="7"> Jezici su geni koji govore , i koji dobiju ono što požele .
(trg)="7"> Jeziki so govoreči geni , ki dosežejo tisto , kar hočejo .
(src)="8"> Samo zamislite osjećaj čuđenja kod bebe kada po prvi put otkrije da tek prostim izgovaranjem zvuka , može pomjerati predmete po prostoriji kao čarolijom , a možda ih čak pomjeriti ravno u svoja usta .
(trg)="8"> Zamislite si , kako se dojenček čudi , ko odkrije , da lahko z uporabo določenega zvoka doseže , da se predmeti v sobi kot po čarovniji premaknejo , morda celo pristanejo v njegovih ustih .
(src)="9"> Subverzivna moć jezika je već vijekovima prepoznata kroz cenzuru , u knjigama koje ne možete pročitati , rečenicama koje ne smijete koristiti i riječima koje ne možete reći .
(trg)="9"> Subverzivno moč jezika so skozi stoletja priznavali s cenzuro : knjigami , ki jih ne smete brati , frazami , ki jih ne smete uporabljati , in besedami , ki jih ne smete izreči .
(src)="10"> Zapravo , priča o Vavilonskoj kuli u Svetom pismu je basna i upozorenje o moći jezika .
(trg)="10"> Pravzaprav je biblijska zgodba o babilonskem stolpu basen in opozorilo o moči jezika .
(src)="11"> Prema toj priči , prvi ljudi su uobrazili da bi , koristeći se svojim jezicima kako bi ostvarili saradnju , mogli sagraditi kulu kojom bi se popeli sve do samih nebesa .
(trg)="11"> Zgodba pravi , da so si prvi ljudje zamislili , da bi ob uporabi jezika za sodelovanje lahko zgradili stolp , ki bi vodil vse do nebes .
(src)="12"> A onda je Bog , razljućen tim pokušajem nezakonitog prisvajanja njegove moći , uništio kulu , a da bi osigurao da više nikada neće biti ponovno izgrađena , raspršio je ljude tako što im je dao različite jezike -- odnosno , zbunio ih je dajući im različite jezike .
(trg)="12.1"> Boga je ta poskus prevzema njegove moči razjezil in je unčil stolp .
(trg)="12.2"> Da bi preprečil , da bi ga še kdaj zgradili , je ljudi razpršil tako , da jim je dal različne jezike -- zmedel jih je z različnimi jeziki .
(src)="13"> I u tome je predivna ironija da naši jezici postoje kako bi nas spriječili da komuniciramo .
(trg)="13"> V tem je čudovita ironija , da jeziki obstajajo zato , da preprečujejo komunikacijo med nami .
(src)="14"> Čak i danas znamo da postoje riječi koje ne možemo koristiti , rečenice koje ne smijemo reći , jer ukoliko to učinimo , možemo biti verbalno napadnuti , završiti u zatvoru , ili čak ubijeni .
(trg)="14"> Celo dandanes vemo , da nekaterih besed ne smemo izreči , ne uporabljati določenih fraz , kajti če bi jih , bi nas lahko napadli , vrgli v ječo ali celo umorili .
(src)="15"> I sve to iz daška vazduha koji izlazi iz naših usta .
(trg)="15"> In vse to zaradi sapice , ki izhaja iz naših ust .
(src)="16"> I sva ova zbrka oko jedne jedine od naših osobina kazuje nam da postoji nešto vrijedno objašnjenja .
(trg)="16"> Vse to razburjenje zaradi ene same človeške lastnosti nam pove , da si tu nekaj zasluži razlago .
(src)="17"> A to je kako i zbog čega se ta nevjerovatna osobina razvila i zašto se razvila samo među našom vrstom ?
(trg)="17"> In to je , kako in zakaj se je ta izjemna lastnost razvila ter zakaj se je razvila samo pri naši vrsti ?
(src)="18"> Malo je iznenađujuće da ako želimo dobiti odgovor na to pitanje , moramo da se vratimo na upotrebu pomagala kod šimpanzi .
(trg)="18"> Mogoče je malo presenetljivo , da bomo odgovor na to vprašanje dobili s pogledom na uporabo orodij pri šimpanzih .
(src)="19"> Evo ove šimpanze koriste pomagala i mi mislimo da je to znak njihove inteligencije .
(trg)="19"> Tile šimpanzi uporabljajo orodja in to jemljemo kot znak njihove inteligence .
(src)="20"> Ako ako su zaista tako inteligentne , zašto koriste štap umjesto lopate da bi iščeprkali termite iz zemlje ?
(trg)="20"> Ampak če bi bili zares inteligentni , zakaj bi termite bezali iz zemlje s palico , namesto z lopato ?
(src)="21"> I ako su zaista tako inteligentne , zašto tucaju orahe kamenom ?
(trg)="21"> In če bi bili res inteligentni , zakaj bi trli orehe s kamnom ?
(src)="22"> Zašto jednostavno ne odu u prodavnicu i kupe vreću oraha koje je neko već očistio za njih ?
(trg)="22"> Zakaj ne bi enostavno šli v trgovino in kupili vrečko orehov , ki jih je že strl nekdo drug ?
(src)="23.1"> Zašto ?
(src)="23.2"> Hoću reći , to je ono što bismo mi uradili .
(trg)="23.1"> Zakaj ne ?
(trg)="23.2"> Saj mi to počnemo .
(src)="24"> A razlog zbog kojeg šimpanze to ne čine jeste zato što im nedostaje ono što psiholozi i antropolozi nazivaju društvenom vještinom .
(trg)="24"> Razlog , da šimpanzi ne delujejo tako , je v tem , da nimajo tistega , čemur psihologi in antropologi pravijo socialno učenje .
(src)="25"> Čini se da im nedostaje sposobnost da uče od drugih kopirajući ili imitirajući ih , ili jednostavno posmatrajući .
(trg)="25"> Kaže , da nimajo sposobnosti učiti se od drugih s kopiranjem ali imitiranjem ali enostavno z opazovanjem .
(src)="26"> Kao rezultat , oni ne mogu unaprijediti tuđe ideje niti naučiti nešto iz tuđih grešaka -- izvući korist iz mudrosti drugih .
(trg)="26"> Posledica tega je , da ne morejo izboljšati idej drugih ali se učiti na napakah drugih -- imeti koristi od modrosti drugih .
(src)="27"> I stoga stalno rade jedno te isto iznova i iznova .
(trg)="27"> Tako vedno znova in znova ponavljajo iste stvari .
(src)="28"> Zapravo , kada bismo sada napustili ovaj svijet i vratili se nakon milion godina ove šimpanze bi i dalje radile istu stvar sa istim štapićima za kopanje termita i istim kamenjem za tucanje oraha .
(trg)="28"> Pravzaprav bi lahko šli milijon let nazaj in se spet vrnili pa bi ti šimpanzi še vedno počeli isto stvar z isto palico za termite in istimi kamni za trenje orehov .
(src)="29"> Ovo možda zvuči arogantno , ili čak puno oholosti .
(trg)="29"> Morda to zveni arogantno ali celo objestno .
(src)="30"> Kako to znamo ?
(trg)="30"> Kako to vemo ?
(src)="31"> Zato što je to upravo ono što je naš predak , Homo erectus , činio .
(trg)="31"> Ker je to točno tisto , kar je počel naš prednik homo erectus .
(src)="32"> Ti uspravni majmuni su nastali u afričkoj savani prije otprilike dva miliona godina , i napravili su ove izvrsne sjekire koje su savršeno prilagođene obliku naših ruku .
(trg)="32"> Te pokončne opice so se razvile v afriški savani pred približno dvema milijonoma let in so izdelovale tele odlične ročne sekire , ki se lepo prilegajo v roko .
(src)="33"> Ali ako bismo pogledali sačuvane registre fosila , vidjeli bismo da su pravili iste sjekire iznova i iznova cijelih milion godina .
(trg)="33"> A če si ogledamo fosilni zapis , vidimo , da so enake sekire delali vedno znova in znova celih milijon let .
(src)="34"> Možete to pratiti kroz registar fosila .
(trg)="34"> Temu lahko sledite skozi fosilni zapis .
(src)="35"> Ako napravimo nekoliko pretpostavki o tome koliko je Homo erectus živio , koliko dug je bio njegov životni vijek , to je oko 40.000 generacija od roditelja do potomaka i ostalih pojedinaca , tokom kojih se njihova sjekira nije promijenila .
(trg)="35"> Lahko ugibamo , kako dolgo je homo erectus živel , kakšen je bil njegov generacijski čas , to je okoli 40.000 generacij od staršev do naraščaja in drugih posameznikov , v katerem se tista ročna sekira ni spremenila .
(src)="36"> Čak nije jasno da li su naši genetski bliski rođaci , Neandertalci , posjedovali društvene vještine .
(trg)="36"> Jasno ni niti , ali so naši bližnji genetski sorodniki , neandertalci , poznali socialno učenje .
(src)="37"> Sasvim sigurno , njihova oruđa su bila komplikovanija od oruđa koja je koristio Homo erectus , ali su se jako malo promijenila tokom perioda od nekih 300.000 godina kada su te vrste , Neandertalci , živjeli u Euroaziji .
(trg)="37"> Seveda so bila njihova orodja bolj zapletena kot tista od homo erectusa , ampak tudi ta so se le malo spremenila , in to v približno 300.000 letih , kolikor je ta vrsta , neandertalec , živela v Evraziji .
(src)="38"> U redu , znači to nam kazuje da , suprotno staroj poslovici , " majmun vidi , majmun uradi " iznenađenje je zapravo u tome da sve ostale životinje zapravo to ne mogu učiniti -- ili barem ne u velikoj mjeri .
(trg)="38"> V redu , to nam torej pove , da stari rek " Kar se Janezek nauči , to Janezek zna " , zares velja samo za človeka in da druge živali tega v resnici ne zmorejo -- vsaj ne v veliki meri .
(src)="39"> Pa čak i ova slika ima sumnjiv znak prevare u sebi -- nešto poput scene iz cirkuske predstave .
(trg)="39"> Celo tale fotografija je sumljiva -- smrdi po ponaredku -- deluje precej cirkusantsko .
(src)="40"> No , u usporedbi sa njima mi možemo učiti .
(trg)="40"> V primerjavi z živalmi pa se ljudje lahko učimo .
(src)="41"> Možemo naučiti posmatrajući druge i kopirajući ili imitirajući ono što oni rade .
(trg)="41"> Lahko se naučimo z opazovanjem drugih in kopiranjem ali imitiranjem tega , kar počnejo .
(src)="42"> Potom možemo odabrati , iz niza opcija , onu najbolju .
(trg)="42"> Potem lahko med kopico možnosti izberemo najboljšo .
(src)="43"> Možemo profitirati iz tuđih ideja .
(trg)="43"> Od idej drugih imamo lahko koristi .
(src)="44"> Možemo nadograditi na njihovu mudrost .
(trg)="44"> Lahko gradimo na njihovi modrosti .
(src)="45"> A kao rezultat , naše ideje se gomilaju , i naše tehnologije se unaprjeđuju .
(trg)="45"> Rezultat tega je , da se ideje kopičijo in tehnologija napreduje .
(src)="46"> I ova kumulativna kulturna adaptacija , kako bi je antropolozi nazvali , ova akumulacija ideja , je odgovorna za sve što je oko vas u vašim užurbanim i prepunin svakodnevnim životima .
(trg)="46"> In ta kumulativna kulturna adaptacija , kakor antropologi poimenujejo tovrstno kopičenje idej , je odgovorna za vse okoli vas v vašem živahnem vsakdanu .
(src)="47"> Mislim , svijet se izmijenio izvan svih proporcija do onoga što smo mogli prepoznati čak prije 1.000 ili 2.000 godina .
(trg)="47"> Hočem reči , da se je svet spremenil preko vsake mere v primerjavi s tem , kar so poznali tisoč ali dva tisoč let nazaj .
(src)="48"> A sve to zbog kumulativne kulturne adaptacije .
(trg)="48"> Vse to je zaradi kumulativne kulturne adaptacije .
(src)="49"> Stolice na kojima sjedite , svjetla u ovom auditorijumu , moj mikrofon , iPad-ovi i iPod-ovi koje nosite sa sobom posvuda -- su svi rezultat kumulativne kulturne adaptacije .
(trg)="49"> Stoli , na katerih sedite , luči v tej dvorani , moj mikrofon , iPadi in iPodi , ki jih nosite s seboj , vse to je rezultat kumulativne kulturne adaptacije .
(src)="50"> Za mnoge komentatore , kumulativna kulturna adaptacija , ili socijalna vještina , su završen posao , kraj priče .
(trg)="50"> Za marsikaterega komentatorja je kumulativna kulturna adaptacija , ali socialno učenje konec zgodbe .
(src)="51"> Naša vrsta može praviti stvari , znači , mi smo prosperirali na način na koji niti jedna druga vrsta nije .
(trg)="51"> Naša vrsta lahko izdeluje stvari , zato smo napredovali na način , na kakršnega ni nobena druga vrsta .
(src)="52"> Zapravo , mi čak možemo napraviti " životnu tvar " -- kao što rekoh , sve što je oko nas .
(trg)="52"> Pravzaprav lahko naredimo celo " življenjske stvari " -- kot sem rekel , stvari okoli nas .
(src)="53"> No , zapravo se ispostavlja da je prije otprilike nekih 200.000 godina , kada se naša vrsta po prvi put uspravila i usvojila sposobnost socijalnog učenja , da je to zaista početak naše priče , a ne njezin kraj .
(trg)="53"> A pravzaprav se izkaže , da je bil okoli 200.000 let nazaj , ko se je naša vrsta pojavila in spoznala socialno učenje , to pravzaprav začetek naše zgodbe , ne pa njen konec .
(src)="54"> Zbog toga što je naše usvajanje socijalnog učenja stvorilo socijalnu i evolucionarnu dilemu , čije bi rješenje , ispravno je reći , odredilo ne samo budućnost naše psihologije , već i budući pravac cijeloga svijeta .
(trg)="54"> Zaradi socialnega učenja smo ustvarili socialno in evolucijsko dilemo , razrešitev katere bi , če smo pošteni , določila ne samo prihodnji tok naše psihologije , ampak tudi prihodnji tok celotnega sveta .
(src)="55"> A ono što je najznačajnije , kazaće nam zbog čega posjedujemo jezik .
(trg)="55"> Najpomembneje pa je , da nam razloži , zakaj imamo jezik .
(src)="56"> Razlog zbog kojeg je došlo do te dileme je , kako se ispostavlja , da je socijalno učenje vizuelna krađa .
(trg)="56"> Razlog za to dilemo pa je v tem , da se je izkazalo , da gre pri socialnem učenju za krajo videnega .
(src)="57"> Ako ja mogu naučiti posmatrajući vas , mogu ukrasti vaše najbolje ideje , i mogu imati korist od vaših napora , a da ne uložim istu količinu vremena i energije koju ste vi uložili da biste ih razvili .
(trg)="57"> Če se lahko učim tako , da vas gledam , lahko kradem vaše najboljše ideje in imam koristi od vaših naporov , ne da bi moral vlagati čas in energijo , ki ste ju vložili vi , da ste ideje razvili .
(src)="58"> Ako mogu posmatrati koji mamac koristite da uhvatim ribu , ili kako oštrite vašu sjekiru da biste je učinili boljom , ili ako vas krišom slijedim do vašeg proplanka sa gljivama , mogu profitirati iz vašeg znanja i mudrosti i vještina , a možda čak i uhvatiti ribu prije vas .
(trg)="58"> Če vas lahko gledam , ko lovite ribe ali kako naostrite svojo sekiro , da bi bolje delovala , ali če vam skrivaj sledim do vaše grede gob , imam lahko korist od vašega znanja , modrosti in sposobnosti in mogoče bom tisto ribo ujel celo pred vami .
(src)="59"> Društvena vještina je vizuelna krađa .
(trg)="59"> Socialno učenje je res kraja videnega .
(src)="60"> I svaka vrsta koje posjeduje do znanje , bi trebala da sakrije svoje najbolje ideje , kako ih neko ne bi ukrao od vas .
(trg)="60"> In pri katerikoli vrsti , ki ga pozna , je pametno skriti najboljše zamisli , drugače jih bo nekdo ukradel .
(src)="61"> I tako , prije nekih 200.000 godina naša vrsta se suočila sa ovom krizom .
(trg)="61"> Nekoč pred približno 200.000 leti se je naša vrsta soočila s to krizo .
(src)="62"> I zaista , imali smo samo dvije mogućnosti da riješimo sukobe koji bi nastali usljed vizualne krađe .
(trg)="62"> In dejansko imamo samo dve možnosti za reševanje konfliktov , ki jih prinaša kraja videnega .
(src)="63"> Jedna od mogućnosti je bila da se povučemo u male porodične skupine .
(trg)="63"> Ena od teh možnosti je umik v majhne družinske skupnosti .
(src)="64"> Tada bi dobrobiti naših ideja i znanja išle samo našim rođacima .
(trg)="64"> Kajti v tem primeru se koristi od idej in znanja delijo samo s sorodniki .
(src)="65"> Da smo smo se odlučili za ovu mogućnost , prije nekih 200.000 godina , vjerovatno bismo još uvijek živjeli kao što su Neandertalci živjeli kada smo po prvi put ušli u Evropu prije 40.000 godina .
(trg)="65"> Ko bi bili izbrali to možnost , pred kakšnimi 200.000 leti , bi verjetno še vedno živeli kot neandertalci ob prvem prihodu v Evropo pred 40.000 leti .
(src)="66"> A to je zbog toga što u malim grupama ima manje ideja , manje inovacija .
(trg)="66"> To pa zato , ker v majhnih skupnostih obstaja manj idej , manj inovacij .
(src)="67"> I male grupe su sklonije nesrećama i lošoj sreći .
(trg)="67"> Majhne skupnosti so tudi bolj nagnjene k nezgodam in nesreči .
(src)="68"> Znači , da smo odabrali taj pravac , naš evolucijski put bi nas odveo u šumu -- i bio bi zaista kratak .
(trg)="68"> Torej , če bi bili izbrali to pot , bi naša evolucijska pot vodila v gozd -- in bi bila dokaj kratka .
(src)="69"> Druga mogućnost koju smo mogli odabrati bila je da razvijemo sisteme komunikacije koji bi nam omogućili da dijelimo ideje i sarađujemo sa drugima .
(trg)="69"> Druga možnost je bila , da razvijemo sisteme komunikacije , ki bi nam omogočili in sodelovanje z drugimi .
(src)="70"> Biranje te mogućnosti bi značilo da će neuporedivo veći izvor nakupljenog znanja i mudrosti biti dostupan svakom pojedincu nego što bi ikada proizišlo unutar pojedinačne porodice ili samog pojedinca .
(trg)="70"> Izbrati to pot bi pomenilo , da bi bil vsakemu posamezniku na voljo mnogo večji izbor nakopičenega znanja in modrosti , kot bi ju kdajkoli lahko proizvedla posamezna družina , kaj šele vsak posameznik .
(src)="71"> Pa , odabrali smo drugu mogućnost i jezik je rezultat toga .
(trg)="71"> No , izbrali smo drugo možnost in rezultat tega je jezik .
(src)="72"> Jezik je evoluirao kako bi razriješio krizu vizualne krađe .
(trg)="72"> Jezik se je razvil , da bi rešil krizo kraje videnega .
(src)="73"> Jezik je dio socijalne tehnologije za unapređenje dobrobiti saradnje -- za ostvarivanje sporazuma , za sklapanje dogovora i za koordiniranje naših aktivnosti .
(trg)="73"> Jezik je del socialne tehnologije za krepitev koristi sodelovanja -- za doseganje dogovorov , za sklepanje sporazumov in za usklajevanje naših dejavnosti .
(src)="74"> I možete vidjeti da , u razvijenom društvu koje je počelo sa usvajanjem jezika , ne posjedovati jezik bi bilo poput ptice bez krila .
(trg)="74"> Tako lahko vidite , da bi družba v razvoju , ki je začela razvijati jezik , brez njega bila kot ptica brez kril .
(src)="75"> Upravo kao što krila otvaraju ovu sferu vazduha da bi je ptice istražile , jezik je otvorio sferu saradnje kako bi je ljudi istražili .
(trg)="75"> Kot krila odprejo pot v zračne sfere , da jih ptice lahko izkoriščajo , je jezik odprl sfere sodelovanja , ki jih lahko izkoriščajo ljudje .
(src)="76"> I mi to u potpunosti uzimamo zdravo za gotovo , jer smo mi vrsta koja osjeća da je jezik nešto sasvim prirodno , no morate shvatiti da čak i najednostavniji čin razmjene u koji se uključimo u potpunosti zavisi od jezika .
(trg)="76.1"> In to jemljemo kot samoumevno , ker smo vrsta , ki ji je jezik nekaj tako domačega .
(trg)="76.2"> A vedeti morate , da so celo naša najbolj enostavna dejanja izmenjave popolnoma odvisna od jezika .
(src)="77"> A da biste vidjeli zbog čega , uzmite u obzir dva scenarija iz ranog perioda naše evolucije .
(trg)="77"> Da bi videli , zakaj , poglejmo dva scenarija iz zgodnjega obdobja evolucije .
(src)="78"> Zamislimo da ste jako dobri u pravljenju strelica , ali ste očajni u pravljenju drvene drške na koji su pričvršćena perca za bolji let .
(trg)="78"> Predstavljajte si , da ste odličen izdelovalec konic za puščice , ste pa brezupni pri izdelovanju lesenega dela puščice , na katerega so pritrjena krilca .
(src)="79"> Dvoje drugih ljudi koje poznajete su jako dobri u pravljenju drvenih drški , ali su potpuno bespomoćni u pravljenju strelica .
(trg)="79"> Dve drugi osebi , ki ju poznate , sta zelo dobri pri izdelavi lesenih delov , izdelava konic jima pa ne gre od rok .
(src)="80"> Znači , šta činiti -- kada jedno od njih još uvijek nije usvojilo poznavanje jezika ,
(trg)="80"> Torej , kaj storite ... ena od teh oseb še ne pozna jezika .
(src)="81"> dok , recimo , no drugo posjeduje jako dobre jezičke sposobnosti .
(trg)="81"> Predstavljajmo si , da ga druga pozna .
(src)="82"> Znači , ono što uradite je da jednog dana uzmete hrpu strelica , i odete do onoga koji ne može baš najbolje komunicirati i spustite te strelice tačno ispred njega sa nadom da će mu biti jasno da želite da trampite vaše strelice za napravljene drvene dijelove .
(trg)="82"> Nekega dne torej vzamete kup konic in greste do osebe , ki ne govori prav dobro , ter postavite konice prednjo , v upanju , da bo razumela , da jih hočete zamenjati za dokončane puščice .
(src)="83"> No , on pogleda tu gomilu strelica i pomisli da je to poklon , pokupi ih , nasmiješi se i odšeta .
(trg)="83"> Ta človek pa pogleda na kup pred njim , misli , da gre za darilo , pobere konice , se nasmehne in odide .
(src)="84"> Vi potom krenete za njim , gestikulirajući .
(trg)="84"> Stečete za njim in mahate z rokami .
(src)="85"> Izbije koškanje između vas i vi budete ubodeni jednom od vaših strelica .
(trg)="85"> Pride do prepira in ta človek vas zabode z eno vaših lastnih konic .
(src)="86"> Dobro , sada zamislite istu scenu od početka , i zamislite da prilazite nekome ko posjeduje sposobnost komuniciranja .
(trg)="86.1"> Prav .
(trg)="86.2"> Zdaj pa znova odigrajmo to sceno ; tokrat se približate tisti osebi , ki pozna jezik .
(src)="87"> Spustite strelice ispred njega i kažete , " Želio bih trampiti ove strelice za gotove strijele .
(trg)="87"> Prednjo položite svoje konice in rečete : " Tele konice bi rad zamenjal za dokončane puščice .
(src)="88.1"> Podijelićemo sve na pola . "
(src)="88.2"> On odgovori : " Dobro , čini mi se da je to u redu .
(trg)="88.1"> Dam vam jih polovico " .
(trg)="88.2"> Druga oseba odgovori : " Prav , sliši se v redu .
(src)="89"> Učinićemo tako . "
(trg)="89"> Pa dajva " .
(src)="90"> I posao je obavljen .
(trg)="90"> Tokrat ste namero uresničili .
(src)="91"> Onda kada imamo jezik možemo sastaviti naše ideje i sarađivati kako bismo prosperirali na način koji ne bismo mogli da ne posjedujemo jezik .
(trg)="91"> Ko enkrat imamo jezik , lahko združimo ideje in sodelujemo , da dosežemo blaginjo , ki je brez jezika ne bi mogli .
(src)="92"> I zbog toga je naša vrsta ostvarila napredak širom svijeta dok je ostatak životinja sjedio iza rešetaka u zoološkim vrtovima , čameći .
(trg)="92"> Zato je naša vrsta napredovala po vsem svetu , medtem ko ostale živali životarijo v kletkah v živalskih vrtovih .
(src)="93"> Zbog toga mi pravimo svemirske letjelice i gradimo katedrale dok ostatak svijeta zabada štapiće u zemlju kako bi iskopali termite .
(trg)="93"> Zato gradimo vesoljske ladje in katedrale , medtem ko ostali svet beza s palicami v tla , da pride do termitov .
(src)="94"> No dobro , ako je ovakvo viđenje jezika i njegove vrijednosti u rješavanju krize vizuelne krađe istinito , svaka vrsta koja ga nauči bi trebala pokazati eksploziju kreativnosti i prosperiteta .
(trg)="94"> Prav , če ta pogled na jezik in njegovo vrednost pri reševanju krize kraje videnega drži , potem bi vsaka vrsta , ki ga uporablja , morala eksplodirati od kreativnosti in razvoja .
(src)="95"> I to je upravo ono što pokazuju arheološki fajlovi .
(trg)="95"> In prav to kažejo arheološke najdbe .
(src)="96"> Ako pogledate naše pretke , Neandertalce i Homo erectuse , naše direktne pretke , vidimo da su ograničeni na male dijelove svijeta .
(trg)="96"> Če se ozremo k našima prednikoma , neandertalcu in homo erectusu , našima neposrednima prednikoma , sta bila oba omejena na majhne regije .
(src)="97"> No , kada se naša vrsta uspravila prije nekih 200.000 godina ubrzo nakon toga smo otišli iz Afrike i raširili se po cijelom svijetu , zauzimajući gotovo svaku naseobinu na Zemlji .
(trg)="97"> Ko pa se je naša vrsta pred okoli 200.000 leti pojavila , je kmalu potem odkorakala iz Afrike in se razširila po vsem svetu ter zavzela skoraj vse habitate na Zemlji .
(src)="98"> Tamo gdje su druge vrste ostale ograničenima na mjesta na koja su prilagođena njihovim genima , sa društvenim vještinama i jezikom , smo mogli transformisati okruženje kako bi odgovaralo našim potrebama .
(trg)="98"> Medtem ko so druge vrste omejene na kraje , na katere so prilagojeni njihovi geni , smo mi lahko s pomočjo socialnega učenja in jezika spremenili okolje tako , da ustreza našim potrebam .
(src)="99"> I tako smo napredovali na način na koji niti jedna životinjska vrsta nije .
(trg)="99"> Tako smo napredovali na način , na kakršnega ni nobena druga žival .
(src)="100"> Jezik je zaista najmoćnija odlika koja je ikada evoluirala .
(trg)="100"> Jezik je res najmočnejša lastnost , ki se je kdajkoli razvila .