# inh/ted2020-66.xml.gz
# pl/ted2020-66.xml.gz
(src)="1.1"> 1уйре дика хийла шун .
(src)="1.2"> Х1ама дий вайгахь ?
(src)="1.3"> Могаш ма доахкий ?
(trg)="1.1"> Dzień dobry .
(trg)="1.2"> Jak się macie ?
(src)="2"> Фу хет шоана укх конференцех ?
(trg)="2"> Było super ?
(src)="3"> Сол хьалха къаьмаьл даьча дакъалоацархоша ч1оаг1а догг1оздаьккхача витав со-м .
(trg)="3"> Brak mi słów na te niezwykłe prezentacje .
(src)="4"> Со укхазара д1авача бакъахьа ва мотт сона ( Белам ) .
(trg)="4.1"> Właściwie , to wychodzę ...
(trg)="4.2"> ( Śmiech )
(src)="5"> Аз укхаза теркам а баь , цхьа кхо х1ама да са х1анз дувца безам болаш волча х1амашта гаргадолаш .
(trg)="5"> Były trzy ciekawe tematy , poruszone podczas konferencji , które nawiązywały do tego o czym chcę mówić .
(src)="6.1"> Хьалхардар да , х1аране шоай кхайкаралца геттара тамашийна йола адамий креативность яха карматал гучаяккхар .
(src)="6.2"> Ше йолчча беса -
(trg)="6.1"> Jeden z nich to nadzwyczajny dowód ludzkiej kreatywności we wszystkich prezentacjach , które widzieliśmy i u wszystkich osób tutaj .
(trg)="6.2"> Choćby jej różnorodność
(src)="7.1"> - к1оргеи чулоацамеи .
(src)="7.2"> Шоллаг1дар , укхаза вай дийцачох лаьца да , вай кхоане белгалза хилар .
(trg)="7.1"> i rozpiętość .
(trg)="7.2"> Po drugie jesteśmy w punkcie , z którego zupełnie nie widać przyszłych wydarzeń .
(src)="8"> Цо ше мишта гучайоаккхаргья вайна ца хар .
(trg)="8"> Nie mamy pojęcia , jak to się rozegra .
(src)="9"> Со-се образованеца чам болаш ва –
(trg)="9"> Interesuję się edukacją -
(src)="10"> ма дарра дийцача , сох хьа мел кхетар цу образованеца цхьацца бувзам болаш хул-кх .
(trg)="10"> zauważyłem , że każdy się nią interesuje .
(src)="11.1"> Шоана нийслой цу тайпара нах ?
(src)="11.2"> Сона ч1оаг1а сакъердам хул цунах –
(trg)="11.1"> Nieprawdaż ?
(trg)="11.2"> Myślę , że to bardzo ciekawe ..
(src)="12"> – со нах в1ашаг1кхийттача нийсвелча ,
(trg)="12"> Jeśli wybierzecie się na przyjęcie i powiecie ,
(src)="13.1"> ц1аьхха са багара дош ийккхача са образованеца бувзам ба аьнна .
(src)="13.2"> Цхьаькха-м ала доаг1а укхаза , дика хьегача образоване болхлой атта нийса-м лац .
(trg)="13"> że pracujecie w oświacie - choć , raczej nie bywa się na przyjęciach pracując w oświacie ...
(src)="14"> ( Белам ) Нийслац хьа ца бехандаь .
(trg)="14"> ( Śmiech ) Nie zapraszają was ...
(src)="15.1"> Цкъа вийхача , шозлаг1а кхы вехац .
(src)="15.2"> Тамашийна деций ?
(trg)="15"> I jakoś nigdy nie zapraszają cię ponownie , co mnie trochę dziwi .
(src)="16"> Вийхача а , цхьа мишта хоатт ца ховш « Мича болх беш ва хьо ? » аьнна хаьттача ,
(trg)="16.1"> Ale jeśli już tam jesteście i ktoś zapyta , no wiesz ..
(trg)="16.2"> " Czym się zajmujesz ? "
(src)="17"> 1а царга хьай арг1аг1а хье образоване болх беш ва аьнна жоп юхаделча , меллашха цар б1аргаш ц1ийх дузаш зелу-кх .
(trg)="17"> a ty na to , że pracujesz w oświacie , to widzisz , jak ta osoba blednie .
(src)="18"> Хеталу хургда-кх царна ,
(trg)="18"> Myśli sobie : " Boże " , " Czemu ja ?
(src)="19.1"> « Ва са Даьла-кх , сенна хаьттар аз укхунга из .
(src)="19.2"> Сай таккхалча ваьг1авалара со , укхун зурмага ладувг1аш б1арчча ди д1аг1оргда ма дий х1анз ! »
(trg)="19.1"> Jedyna impreza w tym tygodniu i coś takiego ... "
(trg)="19.2"> ( Śmiech )
(src)="20.1"> Бакъдар аьлча , нагахь санна 1а царга хоаттий цар образовани – – хьай Даьлага ба-кх хьа болх – – хаттанза валар со , укхун вас ца еш 1ийнавалара со аьнна хеталургда хьона .
(src)="20.2"> Х1ана аьлча из сага дешар ц1ийца хоттаденна хул из , хилаций ?
(trg)="20.1"> Ale jeśli zapytacie o ich edukację , to przyprą cię do muru .
(trg)="20.2"> To jedna rzeczy , które zapadają głęboko w pamięć , mam rację ?
(src)="21.1"> " Тоам " боаца хаттараш .
(src)="21.2"> Сага ди , е алапи , е кхыдола лоарх1аме дола х1ама санна .
(trg)="21"> Jak religia albo pieniądze i wiele innych spraw .
(src)="22"> Из образовани ч1оаг1а гарга я сона , шоана а из ишта йолаш санна хет сона .
(trg)="22"> Edukacja to mój " konik " , podobnie jak wielu ludzi .
(src)="23"> Х1анаб са из чам цу дешарца , цу хьехарца , даьра ба , из вай кхоаненца хоттаденна хилар бахьан долаш .
(trg)="23"> Zainwestowaliśmy w nią ogromny kapitał , częściowo dlatego , że to właśnie edukacja ma nas przenieść w przyszłość , której nie możemy uchwycić .
(src)="24"> Х1анз вай д1а уйла йича , укх шера цхьоалаг1ча классе долхаш дола бераш 2065 шера пенсе г1оргда-кх .
(trg)="24"> Pomyślcie przez chwilę , dzieci rozpoczynające szkołę w tym roku będą odchodzić na emeryturę w 2065 .
(src)="25.1"> Вайна-м укх хьат1адоаг1аргдолча пхе шера а т1ехьа укх гергача дуненах фу хургда мича хов .
(src)="25.2"> Малаг1ча суртех хургда хац .
(src)="25.3"> Из деррига ишта белгалза дале а ,
(trg)="25.1"> A nikt nie ma pojęcia mimo ekspertyz , które mieliśmy na tapecie przez ostatnie dni jak będzie wyglądał świat za pięć lat .
(trg)="25.2"> A jednak usiłujemy
(src)="26"> воаш цу берашта доаг1ача беса хьехаш санна хеталу вайна .
(trg)="26"> edukować je na tą okoliczność .
(src)="27"> Кхоане белгалза хилар тешаме да шоана .
(trg)="27"> Tak więc , ta nieprzewidywalność jest nadzwyczajna .
(src)="28"> Кхоалаг1дар да , вай массане барт цхьа болча санна хеталу сонна цу хьаькъехьа , вай берий кхолламгахьа геттара тамашийна карматал хилар – къаьстта кердалонца цар безам хилар .
(trg)="28"> No i trzecią kwestią jest to , że wszyscy jesteśmy zgodni , bez wyjątku , co do nadzwyczajnych zdolności u dzieci - ich zdolności do innowacji .
(src)="29.1"> Масала , укхаза селхан ший ашарашца карматал гойташ хинна Сирена .
(src)="29.2"> Мел хоза х1ама дар из .
(trg)="29.1"> Sirena była zdumiewająca , czyż nie ?
(trg)="29.2"> Cudownie było patrzeć jak gra .
(src)="30.1"> Из берашта юкъе белгала яле а , аз из хьакъоастаяц кхыдолча берех .
(src)="30.2"> Х1ана аьлча , деррига бераш да цхьацца карматал йолаш .
(trg)="30"> Jest wyjątkowa , ale myślę , że ... jakby to ująć ... nie jest wyjątkowa , na tle wszystkich dzieci .
(src)="31.1"> Вайна гуш дар фуд – беро ший нач1ал белгалдаккхар , из гучадаккха г1ерташ цо къахьийгалга .
(src)="31.2"> Гуча беса , из цун караг1даьннад .
(trg)="31.1"> Widzieliście osobę , pełną poświęcenia temu co robi , która odnalazła talent .
(trg)="31.2"> I według mnie
(src)="32.1"> Аз белгалдер фуд аьлча , вай мел долча берий боарамза нач1ал хилар .
(src)="32.2"> Халахетар фуд , вай из ни1мат зехьа доадар , цхьаккха хьурмат ца деш .
(src)="32.3"> Д1ахо сона ала ловш дар ши х1ама да –
(trg)="32.1"> wszystkie dzieci mają ogromny talenty .
(trg)="32.2"> A my marnujemy je i to bezwzględnie .
(trg)="32.3"> Tak więc , chciałbym pomówić o edukacji
(src)="33"> образовании креативности .
(trg)="33.1"> i kreatywności ..
(trg)="33.2"> Twierdzę , że kreatywność
(src)="34.1"> Аз белгалдоаккх , таханарча дийнахьа креативность дийша хилар лоарх1аш санна ларх1а езалга .
(src)="34.2"> Т1аккха цунна боаг1аш бола лоарх1ами терками д1абала беза .
(trg)="34.1"> jest teraz w edukacji tak istotna jak nauka pisania i czytania .
(trg)="34.2"> I powinniśmy traktować je na równi .
(src)="35.1"> ( оваци ) .
(src)="35.2"> Баркал шоана .
(trg)="35"> ( Brawa ) Dziękuję .
(src)="36.1"> Сона хетар ер да-кх .
(src)="36.2"> Баркал . ( белам ) Дика да , са 15 минот чакхьяьлар .
(trg)="36.1"> To by było na tyle ...
(trg)="36.2"> Dziękuję bardzo .
(src)="37"> Х1анз аз шоана дувцаргда се ваь ди … Дувца дезаций ?
(trg)="37.1"> ( Śmiech ) Więc ...
(trg)="37.2"> Zostało 15 minut ...
(trg)="37.3"> Zatem , urodziłem się ...
(trg)="37.4"> ( Śmiech )
(src)="38"> ( Белам ) Дукха ха йоаццаш цхьа хьехаме дувцар хезад сона – каст-каста дувц аз из – сурташ дехкача уроках хиннад из .
(trg)="38.1"> Słyszałem ostatnio świetną historię .
(trg)="38.2"> Uwielbiam ją opowiadać. o małej dziewczynce na lekcji rysunku .
(trg)="38.3"> Miała 6 lat
(src)="39"> Цхьа ялх шу даьнна йи1иг яьг1ай сурташ дехкаш т1ехьашкарча парта т1а , хьехархочо дувцачун дукха теркам ца беш .
(trg)="39.1"> i siedziała z tyłu , rysując .
(trg)="39.2"> Nauczycielka twierdziła , że dziewczynka nie może skupić uwagi , a jednak na zajęciach z rysunku potrafiła .
(src)="40"> Цо леладечох шекьяьннача хьехархочо меллашха д1ат1аяха
(trg)="40"> Nauczycielka podeszła do niej
(src)="41.1"> хаьттад йи1игага : « Ай , ва сен сурт дулаш йоалл хьо ? » .
(src)="41.2"> « Даьла сурт дулаш йоалл-кх » , аьнна юхаденнад йи1иго жоп .
(trg)="41.1"> i zapytała : " Co rysujesz ? "
(trg)="41.2"> Na co dziewczynka : " Rysuję obraz Boga . "
(src)="42"> « Ай , сага б1арга мича вайнав Даьла ! » - ийккхад хьехархочунга .
(trg)="42"> Nauczycielka : " Ale nikt nie wie jak wygląda Bóg .. "
(src)="43"> Йи1иго цигга аьннад : « Даьра , укх цхьан минота б1арга-м гургва шоана ! »
(trg)="43"> A dziewczynka : " To za minutkę się dowiedzą . "
(src)="44.1"> ( Белам ) .
(src)="44.2"> Са к1аьнка Ингалсий мехка диъ шу даьннача хана – вешта из-м массанахьа диъ шу даьнна вар ( белам ) .
(src)="44.3"> Цу шера тхо миччахьа мара ца дахарах , диъ шу даьнна вар из – из ала г1ертар со .
(trg)="44.1"> ( Śmiech ) .
(trg)="44.2"> Kiedy mój syn James miał cztery lata , w Anglii , Właściwie to wszędzie miał wtedy 4 lata ...
(trg)="44.3"> ( Śmiech ) Żeby była jasność : gdzie by nie był , miał wtedy 4 lata .
(src)="45.1"> « Рождество » яха пьеса чу дакъа лоацаш хилар из .
(src)="45.2"> Дагадоаг1а хургда шоана из ?
(trg)="45.1"> Zatem , wziął wówczas udział w Jasełkach .
(trg)="45.2"> Pamiętacie tą historię ?
(src)="46.1"> Х1анз-м ч1оаг1а д1аьха дувцар хиннад цох .
(src)="46.2"> Мел Гибсона геттара 1од1аьхдаьд из ,
(trg)="46.1"> To znana historia .
(trg)="46.2"> Wszyscy ją znają .
(src)="47"> кино а даьккха « Рождество-2 » яхаш .
(trg)="48.1"> może widzieliście ?
(trg)="48.2"> " Jasełka II " .
(trg)="48.3"> Tak czy inaczej , James dostał rolę Józefa ,
(src)="48.1"> Хьажа хургда шо .
(src)="48.2"> Тха Джеймса пьеса чу Юсуф пайхмара дакъа кхаьчадар .
(trg)="49"> i byliśmy tym podekscytowani .
(src)="49"> Из эггара лоарх1аме дакъа да аьнна хеташ тхоаш доландаь ,
(trg)="50"> Uważaliśmy , że to jedna z głównych ról .
(src)="50"> футболкаш т1а сурт дилийтадар оаха , « Джеймс Робинсон – Юсуф » аьнна ( белам ) .
(trg)="51"> Miejsce zapełniliśmy " agentami " w koszulkach z napisem : " James Robinson JEST JÓZEFEM " ( Śmiech )
(src)="51"> Цу пьеса чу в1алла йистхила везаш вацар из , бакъда , шоана-м дагайоаг1а хургья из меттиг , кхо ц1ув хьачувоалача хана .
(trg)="52"> Nie musiał nic mówić , ale znacie ten fragment kiedy wchodzą trzej królowie .
(src)="52"> Чуболабелар уж совг1аташ дахьаш : дошои , ладани , мирраи .
(trg)="53"> Przynoszą dary , niosą złoto , kadzidło i mirrę .
(src)="53"> Бокъонца хинна х1ама да шоана из .
(trg)="54"> I to się naprawdę stało .
(src)="54.1"> Цига 1охайна ваг1ача хана сона эггара хьалха хьачуена хинна уйла ер : арг1а хувцаенна хургья-кх цар .
(src)="54.2"> Бакъда т1ехьаг1а аз цхьан к1аьнкага « Раьза дий шо ? » аьнна хаьттача , « Да даьр-кх » аьнна , юха жоп делар цо , к1езиг-дукха цецваьнна аз из шийга хаттарах .
(trg)="55.1"> Siedzieliśmy tam a chłopcy zapomnieli sekwencji bo potem zapytaliśmy jednego z nich " Wszystko ok ? " .
(trg)="55.2"> Odpowiedział : " Jasne , a co ?
(trg)="55.3"> Coś było nie tak ? "
(trg)="55.4"> Zrobili małą podmianę , nic wielkiego .
(src)="55"> Лоацца аьлча , тувлабенна хиннабар уж .
(trg)="56"> Tak czy owak , trzej czteroletni chłopcy
(src)="56"> Мичча беса дале а , цу пьеса чу кхоккхе диъ шу даьнна к1аьнк хьачуваьлар
(trg)="57"> weszli z kuchennymi ręcznikami na głowach ,
(src)="57.1"> кертах гаташ а хьоарчадаь .
(src)="57.2"> Т1аккха шоай к1опилгаш 1оовттаяь , хьалхарча к1аьнко аьлар : « Аз дошув денад хьона » .
(trg)="58"> postawili swoje pudełeczka i pierwszy z nich powiedział : , " Przynoszę ci złoto . "
(src)="58.1"> Д1ахо .
(src)="58.2"> Шоллаг1ча к1аьнко аьлар : « Аз ер миск денад хьона » .
(trg)="59"> Drugi powiedział : " Przynoszę ci mirrę . "
(src)="59.1"> Т1еххьарчо т1атехар : « Ай , тоъаргдеций хьона ? »
(src)="59.2"> ( Белам )
(trg)="60"> a trzeci powiedział : " Frank to przysłał " .
(src)="60"> Деррига бераш цхьатарра да-кх , шоашта хетар д1аоалаш .
(trg)="61"> ( Śmiech ) Te historie łączy fakt , że dzieci zawsze korzystają z okazji .
(src)="61"> Цу кегийчар шоаш бицбелча дукха г1айг1а яц .
(trg)="62"> Jeśli czegoś nie wiedzą , to spróbują improwizacji .
(src)="62.1"> Иштта деций из ?
(src)="62.2"> Шоаш г1алат дар кхераш бац-кх уж .
(src)="62.3"> Со-м ала валлац г1алат дари креативни хилари ца1 да .
(trg)="63.1"> Mam rację ?
(trg)="63.2"> Nie boją się , że się pomylą .
(trg)="63.3"> Nie chodzi mi o to , że mylić się to to samo , co być kreatywnym .
(src)="63.1"> Вайна хаьдда ховш дар фуд – хьо г1алат де кийча ца хуле , башха уйла йоаг1аргьяц хьа керта чу .
(src)="63.2"> Г1алат дар кхера везац .
(trg)="64.1"> Ale powinniśmy wiedzieć , że jeśli nie jesteś przygotowany na pomyłkę , nigdy nie będziesz w stanie wymyślić nic oryginalnego .
(trg)="64.2"> Jeśli nie oswoisz się z pomyłką !
(src)="64"> Кхийна даьлча , бераша доаду из лоарх1аме куц .
(trg)="65"> I jeszcze zanim dzieci dorosną większość z nich traci tą ' zdolność ' .
(src)="65"> Кхераш хул уж г1алат де .
(trg)="66"> Boją się popełniać błędy .
(src)="66"> Иштта компанешта кулгалду вай , харцдалар кхераш .
(trg)="67"> Nawiasem mówiąc , podobnie prowadzimy nasze firmy .
(src)="67"> Кхард-кх вай цу г1алатех.Цул совг1а ,
(trg)="68.1"> Piętnujemy błędy .
(trg)="68.2"> Stworzyliśmy i podtrzymujemy
(src)="68"> вай халкъан образовательни системе г1алатал ч1оаг1аг1а ца могадаь х1ама дац .
(trg)="69"> narodowe systemy edukacji , w których błędy są najgorszą rzeczą , którą możesz zrobić .
(src)="69"> Т1аккха фу хул цунах , – даьра хул адамий кертера креативность яха карматал вай образовательни системе дакъа лоацаш цахилар .
(trg)="70"> W wyniku tego pozbawiamy ludzi ich zdolności do bycia kreatywnym .
(src)="70"> Цкъа Пикассос аьннад , массадола бер суртанчаш долаш кхолл .
(trg)="71"> Picasso powiedział kiedyś : " Wszystkie dzieci rodzą się artystami . "
(src)="71"> Бален дерзашдар фуд - уж ишта д1ахо хьал ца кхебер .
(trg)="72"> Największy problem to pozostać artystą w miarę dorastania .
(src)="72"> Цу креативностах пайда эца йиш йолашшехьа , вай из в1алла теркал ца еш ют берашта хьехача хана .
(trg)="73.1"> do kreatywności nie dorastamy , lecz z niej wyrastamy .
(trg)="73.2"> Lub raczej : zostajemy z niej wyedukowani .
(src)="73"> Ай , х1анад из ишта ?
(trg)="74"> Dlaczego tak się dzieje ?
(src)="74"> Т1еххьарча пхе шерагара д1а мел ийккхача хана Стратфорде ваьхав со .
(trg)="75"> Jeszcze 5 lat temu mieszkałem na obrzeżach Stratford .
(src)="75.1"> Стратфорд-он-Эйвон яхача шахьарара даьнна Лос-Анджелесе даха д1адахар тхо .
(src)="75.2"> Оашош кхетаду ма хургдий оаш из мел лоадам боаца кхeлхар да – цхьан г1айрет1ара ваьнна кхыча г1айрет1а кхачара .
(trg)="76.1"> Przeprowadziliśmy się ze Stratford do Los Angeles .
(trg)="76.2"> Praktycznie , nie zauważyliśmy tej " drobnej " zmiany ...
(src)="76.1"> ( Белам ) Тхо даьха г1ала Сниттерфилд яхаш яр , Стратфорда гаьна доаццаш – Шейкспира да ваь моттиг я из .
(src)="76.2"> Х1анз аз цхьа х1ама хаьттача цецдаргдар-кх шо .
(trg)="77"> ( śmiech ) Właściwie to , mieszkaliśmy w Snitterfield , zaraz za Stratford , gdzie urodził się ojciec Szekspira .
(src)="77.1"> Со-м ваьннавар .
(src)="77.2"> Ц1аккха уйла ена хиннайий шоана – Шекспира да хиннавий-хьог1 , аьнна ?
(trg)="79.1"> Ja byłem .
(trg)="79.2"> Przyszło wam wcześniej do głowy , że Shakespeare miał ojca ?
(src)="78.1"> Енаеций ?
(src)="78.2"> Х1ана енаяц хой шоана ?
(trg)="80.1"> Nie ?
(trg)="80.2"> A pomyśleliście kiedyś ,
(src)="79"> Х1ана аьлча из Шекспир в1алла бер хиннадий-хьог1 , аьнна вай уйла ца ярах .
(trg)="81"> że Szekspir też kiedyś był dzieckiem ?
(src)="80"> Е из ворх1 шу даьнна хиннавий-хьог1 аьнна .
(trg)="82"> Szekspir siedmiolatkiem ?
(src)="81"> Сона-м енаяц из цу тайпара уйла .
(trg)="84.1"> Miał kiedyś 7 lat .
(trg)="84.2"> Był w czyjejś klasie
(src)="82"> Ишколе иха хургва-кх из , е берашца цхьана классе ваьг1а хургва , хургвеций ?
(trg)="85"> na angielskim , prawda ?
(src)="83.1"> Ма садиа хургда цо хьехархой ( белам ) .
(src)="83.2"> « Кхы ч1оаг1а къахьега деза 1а » яхаш , да а хинна хургва .
(trg)="86.1"> To dopiero musiało być wkurzające .
(trg)="86.2"> ( Śmiech ) Myślał : " Staraj się bardziej ! " .
(src)="84"> Е дас 1овижа ахийта хургва , т1ехьа т1атохаш , « Волле , 1овижа !
(trg)="88"> " Idź SPAĆ ! ” , wiecie ,
(src)="85"> Из къоалам а 1обила , из зурма а юхаоза ,
(trg)="89.1"> do Williama Szekspira .
(trg)="89.2"> " I odłóż ten ołówek !
(src)="86"> наьха са ца дуаш »
(trg)="90"> I przestań mówić w ten sposób !
(src)="87"> ( Белам ) .
(trg)="91.1"> Bo nikt nie wie o co ci chodzi ... "
(trg)="91.2"> ( Śmiech )
(src)="88.1"> Мичча тайпара дале а , Стратфордера даьнна Лос-Анжелесе кхаьчар тхо .
(src)="88.2"> Т1аккха цу хьаькъехьа цхьа х1ама да са дувца безам болаш .
(src)="88.3"> Са во1 дукха раьза вацар цу г1улакха .
(trg)="92.1"> Przenieśliśmy się ze Stratford do LA i właściwie to miałem mówić o tej przeprowadzce ...
(trg)="92.2"> Mój syn nie chciał jechać .
(src)="89.1"> Ши бер да са .
(src)="89.2"> Ви1ий х1анз 21 шу даьннад .
(trg)="93"> Mam dwoje dzieci : syn ma teraz 21 lat , córka 16 .
(src)="90.1"> Йи1ига 16 даьннад .
(src)="90.2"> Д1адолхаш дика хете а , х1ета а цхьан х1аман раьза вацар-кх из ,
(trg)="94"> On nie chciał się przenosić , choć uwielbia Los Angeles ,
(src)="91"> х1ана аьлча неш яр цун цигача .
(trg)="95"> ale miał dziewczynę w Anglii , miłość swojego życia - Sarah .
(src)="92"> Из Сара ч1оаг1а езаш вар-кх из .
(trg)="96"> Znali się wtedy od miesiąca .
(src)="93"> Шоайла байза цхьа бутт мара ба а бацар .
(trg)="97"> Musicie wiedzieć , że mijała wówczas ich 4 . rocznica ,
(src)="94.1"> 16 шу даьна бар уж .
(src)="94.2"> Шоашта ма хой шоана , " Ялхайта шу , ялхайта шу ... " безама мел т1ера да .
(src)="94.3"> Фекема т1а даг1ача хана аьлар к1аьнко :
(trg)="98.1"> a to dużo czasu , kiedy ma się 16 lat .
(trg)="98.2"> W każdym razie , w samolocie był bardzo zły
(src)="95"> « Из Сара санна йо1 кхы корайоаг1аргьяц сона » .
(trg)="99"> i powiedział : " Już nigdy nie znajdę takiej dziewczyny jak Sarah . "
(src)="96"> Тхо-м , бакъдар аьлча , ч1оаг1а раьза дар цу деша , х1ана аьлча из-м даьра дар тхо цигара д1адахара кертера бахьан .
(trg)="100"> I byliśmy z tego zadowoleni bo była głównym powodem , naszego wyjazdu z kraju .
(src)="97.1"> ( Белам ) Со цецвоаккхаш дар фуд – хьо миччахьа мара ца вахарах , Америке воде а , кхыча мехка воде а , массанахьа образовательни системашка предметий низам ца1 ба-кх .
(src)="97.2"> Хургбарий-хьог1 кхыча тайпара аьнна , миччахьа мара хьо ца вахарах ,
(trg)="101.1"> ( Śmiech ) Ale przenosząc się do Ameryki i podróżując po świecie , dowiadujesz się , że każdy system edukacji na ziemi ma tą samą hierarchię przedmiotów .
(trg)="101.2"> Każdy .
(src)="98"> цхьан арг1ан ба-кх .
(trg)="102.1"> Gdziekolwiek pojedziecie .
(trg)="102.2"> Możecie myśleć , że jest inaczej , ale to nieprawda .
(src)="99"> Д1а лакхе математикеи метташи латт ,
(trg)="103"> Na samej górze znajdują się , matematyka i języki ,
(src)="100"> т1аккха гуманитарни 1илмаш да , юххера д1а к1ал , буххе исбахьален предметаш я .
(trg)="104"> potem humanistyczne , a artystyczne są na szarym końcu .