Untitled Document

# bs/ted2020-1004.xml.gz
# ja/ted2020-1004.xml.gz

(src)="1"> Ovdje sam da bih Vam pokazao fotografije plemena Lakota .
(trg)="1"> 今日は私が撮ったラコタ族の写真をお見せします

(src)="2"> Mnogi od Vas su možda čuli za ovo pleme , ili barem za jednu veću grupu plemena zvanih Sijuksi .
(trg)="2"> 皆さんの多くはラコタ族かあるいはスー族と呼ばれるより大きな部族について聞いたことがあるでしょう

(src)="3"> Lakota je jedno od mnogih plemena koji su bili prisilno naseljeni u logore za ratne zarobljenike , koji se danas nazivaju rezervatima .
(trg)="3"> ラコタ族は自分たちの土地から捕虜収容所へと追いやられた多くの部族の１つです収容所は現在居留地と呼ばれます

(src)="4.1"> Na rezervatu Pajn Ridž , snimio sam fotografije koje ćete danas vidjeti .
(src)="4.2"> Ovaj rezervat se nalazi oko 120 km jugoistočno od planine Blek Hils u Južnoj Dakoti .
(trg)="4"> パインリッジ居留地これが本日の主題ですサウスダコタ州ブラックヒルズの南東約 120 キロの所にあります

(src)="5"> Ponekad ga nazivaju Logorom za ratne zarobljenike broj 334 , i to je mjesto gdje pleme Lakota danas živi .
(trg)="5"> 捕虜収容所第 334 分所とも呼ばれそれが現在ラコタ族の住む場所です

(src)="6"> Ako je iko od Vas ikada čuo za AIM , Američki Indijanski Pokret , ili za Rasela Minsa , ili za Leonarda Peltiera , ili za oružani sukob na Oglala rezervatu , onda znate i da je rezervat Pajn Ridž epicentar svih problema Američkih Indijanaca .
(trg)="6"> AIM ( American Indian Movement ) と呼ばれるーアメリカインディアン運動やラッセル・ミーンズやレナード・ペルティエあるいはオグララでの対立を耳にしたことがあればパインリッジが米国先住民問題の中心地だとご存じでしょう

(src)="7.1"> Pozvan sam danas da ispričam nešto o svojoj vezi sa plemenom Lakota , za koju mogu reći da je zaista teška .
(src)="7.2"> Jer , ukoliko niste sami zaključili na osnovu boje moje kože , ja sam bijelac , a to je ogromna prepreka kad ste u indijanskom rezervatu .
(trg)="7"> 今日私が話してほしいと頼まれたのはラコタ族と私の関係についてですがそれは私にはとても難しいことです念のため言いますが肌の色からして私は白人です先住民の居留地でこれは巨大な障壁です

(src)="8"> Na fotografijama ćete vidjeti mnogo ljudi ,
(trg)="8"> 今日私の写真を通じて紹介する大勢の人々と

(src)="9"> s kojima sam se ja zbližio i koji su me dočekali kao porodica .
(trg)="9"> 私はとても親しくしています彼らは私を家族のように迎え

(src)="10.1"> Oslovljavali su me sa brate ili striče i uvijek su me iznova pozivali u zadnjih pet godina .
(src)="10.2"> Ali , na rezervatu Pajn Ridž ,
(trg)="10"> 「兄弟」や「おじさん」と呼び５年以上にわたり何度も招き入れてくれています

(src)="11"> ja ću uvijek biti wašichu ,
(trg)="11"> しかしパインリッジでは私は常に「ワシチュ」という立場です

(src)="12"> a riječ wašichu u jeziku plemena Lakota označava nekoga ko nije Indijanac , ali u svom drugom značenju , ova riječ znači " onaj koji uzima najbolje meso za sebe . "
(trg)="12"> 「ワシチュ」はラコタ族の言葉で「インディアンでない人」という意味ですがもう１つ別の意味は「肉の最上の部分を持っていく人」です

(src)="13"> A ja upravo to značenje želim naglasiti - onaj koji uzima najbolji dio mesa za sebe .
(trg)="13"> そこが私の話のポイントです「肉の最上の部分を持っていく人」とは

(src)="14"> To znači pohlepan .
(trg)="14"> つまり欲深い人です

(src)="15"> Pogledajte auditorij u kojem se nalazimo .
(trg)="15"> 周囲を見まわしてください

(src)="16"> Na kampusu smo privatnog univerziteta na zapadu Sjedinjenih Država , sjedimo u crvenim somotnim stolicama s novcem u džepu .
(trg)="16"> 私たちはアメリカ西部の私立校にいて赤いビロードの椅子に腰かけポケットにはお金もあります

(src)="17"> I ako pogledamo kako živimo , zaista smo uzeli najbolji dio mesa .
(trg)="17"> 我々の生活を見てみると我々は実際肉の最上の部分を手に入れています

(src)="18"> Dakle , pogledajmo sada zbirku fotografija ljudi koji su izgubili da bismo mi mogli imati , i znajte kad vidite ova lica da to nisu samo slike Lakota indijanaca , već da su te slike simbol za sve domorodačke narode .
(trg)="18"> そこで今日は一連の写真をお見せします我々の利益のために犠牲になった人々の写真ですそして彼らの顔を見たらこう理解してくださいそれはラコタ族の姿というだけでなくすべての先住民の象徴です

(src)="19"> Na ovom listu papira , je zapisana istorija koju sam naučio od mojih prijatelja i familije iz plemena .
(trg)="19"> この紙に書かれているのは私がラコタ族の友人や家族から学んだとおりの歴史です

(src)="20"> Ovo što slijedi je hronologija skopljenih sporazuma , prekršenih sporazuma i masakra predstavljenih kao bitke .
(trg)="20"> では結ばれた条約、破られた条約そして戦闘という名のもとに行われた虐殺を時系列で見ていきます

(src)="21.1"> Počeću s godinom 1824 .
(src)="21.2"> Ured za indijanske poslove
(trg)="21"> 1824 年から始めましょう

(src)="22"> je osnovan unutar Ministarstva za rat , iz čega se dala naslutiti agresija u našim odnosima prema Američkim starosjediocima .
(trg)="22"> インディアン管理局として知られる組織が旧陸軍省の中に作られましたこの時点で先住民との関わり方に侵略的な気配が感じられます

(src)="23"> 1851 . : Sklopljen je prvi Sporazum u Fort Laramiju , čime su jasno označene granice Lakota nacije .
(trg)="23"> 1851 年第 1 次フォート・ララミー条約が結ばれラコタ国の明確な境界線が引かれました

(src)="24"> Prema sporazumu , to je zemlja suverenog naroda .
(trg)="24"> 条約によるとこの地は独立国家です

(src)="25"> Da su granice po ovom sporazumu bile poštivane - što su i trebale biti po zakonskoj osnovi - karta S.A.D. bi danas ovako izgledala .
(trg)="25"> もしこの条約の定めた境界線が守られていたらそのための法的根拠があったならアメリカは現在こうなっていたでしょう

(src)="26"> 10 godina poslije ,
(trg)="26"> 10 年後

(src)="27"> Homsted zakon , kojeg je potpisao predsjednik Linkoln , izazvao je buijicu doseljenika bijelaca na indijansku zemlju .
(trg)="27"> リンカーン大統領が署名したホームステッド法により大勢の白人が先住民の領土に流れ込みました

(src)="28"> 1863 . : Ustanak Santi Sijuksa u Minesoti se završava vješanjem 38 Sijuksa muškaraca , što je najveće masovno smaknuće u američkoj istoriji .
(trg)="28"> 1863 年ミネソタ州でサンティ・スー族が蜂起しスー族の 38 人が絞首刑にされますこれは米国史上最大の処刑です

(src)="29"> Pogubljenje je naredio Predsjednik Linkoln samo dva dana nakon što je potpisao Proglas o oslobođenju robova .
(trg)="29"> 処刑を命じたのはリンカーン大統領で奴隷解放宣言の署名からたった２日後のことでした

(src)="30.1"> 1866 , začeci transkontinentalne željeznice - jedno novo doba .
(src)="30.2"> Prisvojili smo zemlju da bi putevi i vozovi
(trg)="30"> 1866 年大陸横断鉄道という新しい時代が始まる頃

(src)="31"> presjekli zemlju Lakota tačno kroz njeno srce .
(trg)="31"> 我々は近道のためラコタ国の中心部に街道や鉄道を通すことを決めました

(src)="32"> Sporazuma kao da nije ni bilo .
(trg)="32"> 条約は蚊帳の外です

(src)="33.1"> Zauzvrat , tri plemena pod vođstvom Lakota poglavice Crvenog Oblaka višestruko su napadali i poražavali američku vojsku .
(src)="33.2"> Želim da ponovim taj dio .
(trg)="33"> これに対しラコタの酋長レッド・クラウド率いる３つの部族は何度もアメリカ軍を攻撃しては勝利を重ねました

(src)="34"> Lakote su porazili američku vojsku .
(trg)="34"> もう一度言っておきますラコタ国はアメリカ軍を破っているのです

(src)="35"> 1868 . : Drugi sporazum u Fort Laramiju jasno jamči suverenitet Velike Sijuks nacije i Lakotino vlasništvo svete Blek Hils planine .
(trg)="35"> 1868 年第２次フォート・ララミー条約によりラコタ族が偉大なるスーの国の主権と聖なる地ブラックヒルズを所有することが明確に保証されます

(src)="36.1"> Vlada takođe obećava pravo na zemlju i lov u susjednim državama .
(src)="36.2"> " Obećajemo da okrugu Pauder River
(trg)="36"> さらに政府は周辺の州における土地および狩猟の権利も約束しています

(src)="37"> od sada pa nadalje bijelci neće imati pristup . "
(trg)="37"> これ以降私たちは白人がパウダーリバー郡に手出ししないことを約束したのです

(src)="38"> Sporazum se činio kao potpuna pobjeda Crnog Oblaka i Sijuksa .
(trg)="38"> この条約によりレッド・クラウドとスー族は完全に勝利したと思われました

(src)="39"> Zapravo je ovo jedini rat u američkoj istoriji , u kojem je vlada potpisala mirovni sporazum pristajući na sve zahtjeve neprijatelja .
(trg)="39"> 事実これは米国史上唯一政府が相手の要求を全部のむことによって和平交渉をおこなった戦争です

(src)="40"> 1869 . : Završena je transkontinentalna željeznica .
(trg)="40"> 1869 年大陸横断鉄道が完成しました

(src)="41"> Počela je prevoziti , između ostalog , mnoštva lovaca koji su otpočeli masovno ubijanje bizona , eliminarajući tako izvor hrane , odjeće i skrovišta za Sijukse .
(trg)="41"> 物資の輸送が始まりましたが大勢の猟師も移動して来ました猟師はバッファローを大量に殺しスー族の衣食住の源を奪いました

(src)="42"> 1871 . : Zakonom o prisvajanju Indijanaca svi Indijanci postaju štićenici federalne vlade .
(trg)="42"> 1871 年インディアン収用法の下ですべてのインディアン居住区が政府管轄下に置かれました

(src)="43"> Pored toga , vojska je izdala naredbe braneći Indijancima na zapadu da napuste rezervate .
(trg)="43"> さらに軍は命令を出し西部のインディアンが居留地を離れることを禁じました

(src)="44"> Svi Indijanci na zapadu su u tom momentu postali ratni zarobljenici .
(trg)="44"> こうして西部のインディアンは全員捕虜となったのです

(src)="45"> Takođe 1871 . , okončali smo period sklapanja sporazuma .
(trg)="45"> 同じく 1871 年私たちは条約締結を打ち切りました

(src)="46"> Problem sa sporazumima je taj što dozvoljavaju plemenima da budu suverene nacije , ali mi se s tim nismo mogli složiti ;
(trg)="46"> 主権国家として部族の存在を認めるという条約の問題点が私たちには邪魔でした

(src)="47"> mi smo imali planove .
(trg)="47"> 計画があったからです

(src)="48"> 1874 . : General Džordž Kaster je proglasio pronalazak zlata na Lakota teritoriji , naročito u planini Blek Hils .
(trg)="48"> 1874 年ジョージ・カスター将軍がラコタ領内で金が発見されたと発表しブラックヒルズを名指ししました

(src)="49"> Vijest o zlatu privukla je velike mase doseljenika bijelaca na zemlje Lakota nacije .
(trg)="49"> そのニュースによって大量の白人開拓者がラコタ国に流入します

(src)="50"> Kaster predlaže da Kongres pronađe način kako da ospori sporazume sa Lakotama što je prije moguće .
(trg)="50"> カスター将軍は連邦議会に出来るだけ早くラコタ国との条約を破棄する方法を探すよう要求しました

(src)="51"> 1875 : Počeo je rat s Lakotama zbog kršenja Sporazuma iz Fort Laramija .
(trg)="51"> 1875 年ラコタ戦争が始まりますフォート・ララミー条約の違反をめぐってのことです

(src)="52"> 1876 . : 26-og jula , u pokušaju napada na Lakota selo , Kasterova Sedma konjanica je pobijeđena u bici kod Litl Big Horna .
(trg)="52"> 1876 年 6 月 26 日ラコタ国のある村の攻撃に向かう途中カスター将軍の第７騎兵隊がリトル・ビッグホーンの戦いで全滅しました

(src)="53"> 1877 . : Veliki Lakota ratnik i poglavica , Ludi Konj predao se u utvrđenju Fort Robinson .
(trg)="53"> 1877 年偉大なるラコタ国の戦士で酋長のクレイジー・ホースがロビンソン砦で降伏しました

(src)="54"> Poslije je ubijen za vrijeme boravka u pritvoru .
(trg)="54"> 彼は拘留中に殺されました

(src)="55"> 1877 . godine smo još i uspjeli pronaći način kako zaobići sporazume iz Fort Laramija .
(trg)="55"> 1877 年は私たちがフォート・ララミー条約を回避する方法を見つけた年でもあります

(src)="56.1"> Novi sporazum je predstavljen poglavicama i vođama Sijuksa pod parolom koja glasi " prodaj ili gladuj " .
(src)="56.2"> Potpiši papir , inače nema hrane za tvoje pleme .
(trg)="56"> スー族の酋長と有力者たちに新しい協定が提示されましたがそれは「売るか、飢えるか」で知られる運動によるもので署名か部族への食料供給停止かを迫りました

(src)="57"> Samo 10 posto odraslih muškaraca su potpisali .
(trg)="57"> 成人男性のうち署名したのはたった 10 ％でした

(src)="58"> No sporazum iz Fort Laramija je zahtijevao da najmanje tročetvrtinski dio plemena potpiše prodaju zemlje .
(trg)="58"> フォート・ララミー条約は土地譲渡に少なくとも部族の 4 分の 3 の署名が必要としています

(src)="59"> No , ova stavka se očigledno ignorisala .
(trg)="59"> この条項が無視されたのは明らかです

(src)="60"> 1887 . : Zakon Doz .
(trg)="60"> 1887 年ドーズ法が成立

(src)="61"> Okončano je zajedničko vlasništvo nad zemljom u rezervatima .
(trg)="61"> 居留地を部族が共同所有することはできなくなりました

(src)="62"> Rezervati su isparčani u parcele od 0,65 km² i podijeljeni pojedincima , dok je višak prodan .
(trg)="62"> 居留地は 160 エーカーの区画に分割されてインディアン個人個人に割り当てられ余剰地は処分となりました

(src)="63"> Plemena su izgubila hiljade kvadratnih kilometara zemlje .
(trg)="63"> 部族は広大な領土を失いました

(src)="64"> Američki san o vlasništvu zemlje se ispostavio kao mudar način kako izdijeliti rezervat dok on jednostavno ne nestane .
(trg)="64"> 土地の個人所有というアメリカンドリームは居留地を残らず分割するために非常に賢明な方法として機能したわけです

(src)="65"> Ovaj potez je uništio rezervate , olakšavajući daljnju podjelu i prodaju sa svakom dolazećom generacijom .
(trg)="65"> これにより居留地は破壊されました世代が変わるたびに土地をさらに再分割し売ることが容易になったからです

(src)="66"> Veći dio suvišnog zemljišta , kao i znatan broj parcela unutar rezervata , su sad u vlasništvu zemljoradnika bijelaca .
(trg)="66"> 居留地内のほとんどの余剰地や狭い区画の多くは白人の牧場経営者のものとなりました

(src)="67"> I opet , masni dio zemlje dobiva wašichu .
(trg)="67"> 土地の「最上の部分」がワシチュの手に渡ったのです

(src)="68"> 1890 , datum za koji smatram da je najvažniji u ovom nizu .
(trg)="68"> 1890 年私がこのスライドショーの中で最も重要だと思う ―

(src)="69.1"> Ovo je godina masakra kod Ranjenog Koljena .
(src)="69.2"> 29-og decembra ,
(trg)="69"> ウンデット・ニーの虐殺が起きた年です

(src)="70.1"> američke trupe su opkolile logor Sijuksa kod potoka Ranjeno Koljeno i pobili poglavicu Veliko Stopalo i tri stotine ratnih zarobljenika , koristeći novo rafalno oružje koje je ispaljivalo eksplodirajuće čahure .
(src)="70.2"> To se oružje zove top Hočkis .
(trg)="70"> 12 月 29 日米軍隊はウンデット・ニー・クリーク河畔で野営をしていたスー族を包囲しホッチキス機関銃と呼ばれる新しい速射砲を使いビッグ・フット酋長と 300 人の捕虜を虐殺しました

(src)="71"> Za ovu takozvanu bitku , Kongres je sa 20 Medalja časti odlikovao Sedmu konjanicu za njihovu hrabrost .
(trg)="71"> これは「戦い」の扱いになり武勇を称える 20 個の議会名誉勲章が第七騎兵隊に与えられました

(src)="72"> Do današnjeg dana , ovo je najveći broj Medalja časti ikad dodijeljenih za jednu jedinu bitku .
(trg)="72"> これは今日に至るまで一度の戦闘で与えられた名誉勲章として最多です

(src)="73"> Vojnici su sa više Medalja časti odlikovani za jedan krvavi pokolj nad ženama i djecom nego za bilo koju bitku u Prvom svjetskom ratu , Drugom svjetskom ratu , Koreji , Vijetnamu , Iraku ili Avganistanu .
(trg)="73"> 大勢の女性や子供を無差別に殺害した人々に授与された勲章の数が第一次世界大戦第二次世界大戦韓国、ベトナム、イラク、アフガニスタンなどどんな戦いより多いのです

(src)="74"> Masakr kod Ranjenog Koljena se smatra krajem Indijanskih ratova .
(trg)="74"> ウンデット・ニーの虐殺はインディアン戦争の終わりと見なされています

(src)="75"> Kad god posjetim mjesto masovne grobnice kod Ranjenog Koljena , ne vidim ga samo kao grob Lakota ili Sijuksa , nego kao grob svih domorodačkih naroda .
(trg)="75"> 私はウンデット・ニーの共同墓地を訪れるといつもこれはラコタ族やスー族だけの墓ではなく全ての先住民族の墓なのだと感じます

(src)="76"> Sveti čovjek , Hehaka Sapa , Crni los , je rekao , " Tada nisam znao čemu je sve došao kraj .
(trg)="76"> 呪術師ブラック・エルクは言いました「私にはどの程度終わったのかわからなかった

(src)="77.1"> Kada sad pogledam unazad s ovog visokog brda svoje starosti , još uvijek vidim iskasapljene žene i djecu , i njihova tijela na gomili , ili pak razbacana duž zavojitog korita .
(src)="77.2"> Vidim ih jasno kao onomad kad mi oči bijahu mlade .
(trg)="77"> 今こうして老いという丘の高みから振り返ると虐殺された女性や子供たちが重なり合いあの曲がりくねった渓谷のあちこちに散らばっていたのがありありと目に浮かび若い私が見た時のままなのです

(src)="78"> I vidim da je još nešto umrlo u tom zakrvavljenom blatu i bilo sahranjeno pod sniježnom olujom .
(trg)="78"> そして血だらけの泥の中で死に猛吹雪に埋もれたのは彼らだけではなかったとわかります

(src)="79"> Umro je san jednog naroda ,
(trg)="79"> 人々の夢があの地で死にました

(src)="80"> a bio je to lijep san . "
(trg)="80"> それは美しい夢でした」

(src)="81"> S ovim događajem , nova era u istoriji Američkih starosjedilaca je započela .
(trg)="81"> この一件で先住民の歴史上新たな時代が始まりました

(src)="82.1"> Sve se dijeli na period prije Ranjenog Koljena i poslije .
(src)="82.2"> Jer , tog je trenutka , s prstom na okidaču Hočkins topova , Američka vlada otvoreno iznijela svoj stav o pravima starosjedilaca .
(trg)="82"> 全てのことがウンデット・ニーの前後で比較できますなぜならあの瞬間 ― ホッチキス銃の引き金に指をかけたまさにその時米国政府は先住民の権利に対する態度を明らかにしたからです

(src)="83.1"> Bilo im je dosta sporazuma .
(src)="83.2"> Bilo im je dosta svetih planina .
(trg)="83"> 政府は条約にうんざりでした

(src)="84"> Bilo im je dosta plesa duhova .
(trg)="85"> ゴースト・ダンス運動にも

(src)="85"> I bilo im je dosta svih nevolja sa Sijuksima .
(trg)="86"> スー族との様々な揉め事にもうんざりしていました

(src)="86"> Tako da su iznijeli topove .
(trg)="87"> だから彼らは銃を向け

(src)="87"> " Hoćeš li sad da budeš Indijanac ? " , pitali su držeći prst na okidaču .
(trg)="88"> 「インディアンで居たいんだろう？」と言って引き金に指をかけたのです

(src)="88.1"> 1900 . : Broj američkih Indijanaca je najniži u istoriji - ima ih manje od 250.000 .
(src)="88.2"> A smatra se , da je taj broj iznosio osam miliona 1492 . godine .
(trg)="89"> 1900 年国内のインディアンの人口は 25 万人未満にまで減りました 1492 年には推定 800 万人だったのにです

(src)="89"> Prelazim na godinu
(trg)="90"> 時代は進んで

(src)="90"> 1980 . : Najduži sudski proces u američkoj istoriji , Sijuks Nacija protiv Sjedinjenih Američkih Država , se vodi na Ustavnom Sudu Sjedinjenih Američkih Država .
(trg)="91"> 1980 年米国史上もっとも長い裁判である ― スー国とアメリカ政府の裁判について合衆国最高裁判所が判決を下しました

(src)="91"> Sud je zaključio da je prisilno naseljavanje Sijuksa u rezervate , i tim naseljavanjem bijelcima doseljenicima i tragačima za zlatom omogućeni pristup indijanskoj zemlji s površinom od 28 328 km² , kršenje odredaba Drugog sporazuma iz Fort Laramija .
(trg)="92"> 最高裁はスー族が区画整理した居留地に押し込められ彼らの土地 700 万エーカーが試掘者と入植者に開放されたことは第２次フォート・ララミー条約に違反すると判断しました

(src)="92.1"> Sud je odlučio da je planina Blek Hils protuzakonito oduzeta i da prva ponuđena cijena sa kamatom mora biti plaćena Sijuks Naciji .
(src)="92.2"> Kao naknadu za Blek Hils ,
(trg)="93"> 裁判所はブラックヒルズの土地収用は違法であり当初の価格に利子を加えた額がスー国に支払われるべきとの見解を示しました

(src)="93"> sud je odredio samo 106 miliona dolara za Sijuks Naciju .
(trg)="94"> ブラックヒルズの土地代金として法廷の命じたスー国への支払額はわずか 1 億 600 万ドルでした

(src)="94"> Sijuksi su odbili novac uz ujedinjeni poklič : " Blek Hils nije na prodaju . "
(trg)="95"> スー族は次のようなスローガンのもと受け取りを拒否しました「ブラックヒルズは売り物ではない」

(src)="95"> 2010 . : Statistike o domorodačkoj populaciji danas , više od jednog vijeka nakon masakra kod Ranjenog Koljena , otkrivaju posljedice kolonizacije , prinuđene migracije i kršenja sporazuma .
(trg)="96"> 2010 年ウンデット・ニーの虐殺から１世紀以上が過ぎた今先住民の人口統計が明らかにするのは入植による負の遺産強制移住条約違反です

(src)="96"> Nezaposlenost na Pajn Ridž rezervatu oscilira između 85 i 90 posto .
(trg)="97"> パインリッジ居留地内の失業率は 85 ～ 90 % あたりで推移しています

(src)="97.1"> Služba za stanovanje nije u mogućnosti da izgradi nove stambene objekte , a postojeći objekti su u stanju raspadanja .
(src)="97.2"> Mnogi nemaju krov nad glavom , a oni
(trg)="98"> 住宅局は新しい建物を建てることができず既存の建物は崩壊が進んでいます

(src)="98"> koji ga imaju , dijele već istrule kuće s gomilom ljudi , ponekad čak i sa pet drugih porodica .
(trg)="99"> 多くの人はホームレスで家のある人も朽ちかけた建物に最大５世帯が一緒くたに暮らしています

(src)="99"> 39 posto kuća u Pajn Ridžu nema struju .
(trg)="100"> パインリッジにある家の 39 % は電気がありません

(src)="100"> U najmanje 60 posto kuća proširila se crna plijesan .
(trg)="101"> 少なくとも 60 ％の家は黒カビだらけです