# bi/ted2020-248.xml.gz
# sr/ted2020-248.xml.gz
(src)="1"> Hao nao ol nius we i kamaot long ol niuspepa mo narafala wei emi stiarem ol lukluk we yumi gat long saed long wol tedei ?
(trg)="1"> Kako vesti oblikuju način na koji vidimo svet ?
(src)="2.1"> Hem nao wol we yumi luk luk long hem .
(src)="2.2"> Ol difren graon blong wol i luk olsem ia .
(trg)="2"> Ovako svet izgleda prema njegovoj površini .
(src)="3"> Mo ol nius emi jenjem tin-ting blong ol man Amerika olsem ia nao
(trg)="3"> A ovako su vesti oblikovale način na koji ga Amerikanci vide .
(src)="4.1"> Map ia .
(src)="4.2"> Map ia i soem nam blong ol seken we olgeta nwetwok blong nius blong Amerika mo ol rigin nius oganaesesen i bin yusum blong talemaot stori long saed blong ol nius long everi kantri raon long wol , long Februari 2007-wan yia i pas nomo .
(trg)="4"> Ova karta - ( Aplauz ) - ova karta pokazuje broj sekundi koje su vesti američkih kablovskih organizacija posvetile vestima , po državama , u februaru 2007 . godine - pre samo godinu dana .
(src)="5"> Nao long manis ia nao Not Korea i bin agri blong pispisim ol niuklia wok blong olgeta .
(trg)="5"> Ovo je mesec u kome se Severna Koreja složila da razmontira svoja nuklearna postrojenja .
(src)="6"> Long Indonesia i gat wan bigfala wota i bin ron
(trg)="6"> Desila se obilna poplava u Indoneziji ...
(src)="7"> mo long Paris , IPCC i bin rilisim wan stadi we i talemaot wok blong ol man long saed long global woming .
(trg)="7"> ... a u Parizu , IPCC je objavio studiju u kojoj se potvrđuje čovekov uticaj na globalno zagrevanje .
(src)="8"> U.S. nomo hemi bin risponsibol from 79 % long ful kavarej blong ol nius ia
(trg)="8"> 79 % vesti su bile o SAD .
(src)="9"> mo taem we yumi tekemaot U.S. mo luk luk long narafala 21 % yumi luk plante long Iraq – hemia bigfala grin samting ia long wei – i nogat tumas narafala samting
(trg)="9"> I kada izuzmemo SAD , i pogledamo preostalih 21 % , možemo videti puno o Iraku - to je ova velika , zelena površina - i pomalo ostalog .
(src)="10"> Tugeta kavarej blong Rasia , Jaena mo India i kasem 1 % nomo .
(trg)="10"> Na primer , vesti iz Rusije , Kine i Indije zajedno dostigle su samo 1 % .
(src)="11"> Taem we mifala i putum tugeta ol storian long nius ia mo karemaot wan storian nomo hemi soem olsem wanem nao wol hemi luk luk
(trg)="11"> Kada smo analizirali sve vesti i uklonili samo jednu priču , svet je izgledao ovako .
(src)="12.1"> Wanem nao storian ia ?
(src)="12.2"> Hemi nius blong ded blong Anna Nicole Smith .
(trg)="12.1"> Koja je ta priča ?
(trg)="12.2"> Smrt Ane Nikol Smit .
(src)="13.1"> Storian ia i bin go long everi kantri long wol be i no kasem Iraq nomo .
(src)="13.2"> Mo storian ia i risivim 10 taem bitem kavarej blong ripot blong IPCC .
(trg)="13"> Ova priča zasenila je vesti iz svake zemlje , osim Iraka , i bila je pokrivena 10 puta više od izveštaja IPCC .
(src)="14"> mo storian hemi koraon bageken ; olsem yumi save finis – i bin gat planti nius i go raon abaot woman ia Britney .
(trg)="14"> Ovaj krug se nastavlja ; kao što svi znamo , Britni je ponovo popularna .
(src)="15"> Be from wanem nao yumi no harem tumas nius long saed blong ol narafala kantri long wol ?
(trg)="15"> Dakle , zašto ne čujemo više o svetu ?
(src)="16"> Wan stamba tingting hemi from se ol netwok blong nius oli bin katem haf namba blong ol ofis blong olgeta ovasi .
(trg)="16"> Jedan od razloga je to što su televizijske kuće prepolovile broj kancelarija u inostranstvu .
(src)="17"> I gat smol ofis blong nius blong ABC nomo i stap long Nairobi , New Delhi , mo Mumbai Be i nogat wan ofis blong nius long Afrika , India mo Saot Amerika - ol ples ia nao oli haos blong bitim tu billion man
(trg)="17"> Osim malih kancelarija sa jednim zaposlenim u Najrobiju , Nju Delhiju i Mumbaiju , ne postoje kancelarije za vesti u celoj Africi , Indiji i Južnoj Americi , - zemljama u kojima živi više od 2 milijarde ljudi .
(src)="18"> Long tru laef , storian long saed blong woman ia Britney hemi jip nomo
(trg)="18"> Stvarnost je da je izveštavanje o Britni jeftinije .
(src)="19.1"> mo taem i nogat tumas nius long saed blong ol narafala kantri hemi no gud .
(src)="19.2"> Taem yumi luk luk ol ples we ol man oli go blong kasem nius
(trg)="19"> Nedostatak svetskih vesti je još više uznemirujuć ako pogledamo gde ljudi idu da saznaju vesti .
(src)="20"> nius long TV blong netwok we i stap long wanwan kantri blong yumi -USA- hemi big wan moa be sori tumas ol storian ia i gat 12 % nomo i stap kavaremap intanasonal nius
(trg)="20"> Lokalne TV vesti su sve popularnije , a , na žalost , posvećuju samo 12 % svog programa internacionalnim vestima .
(src)="21"> Be olsem wanem long saed blong intanet ?
(trg)="21"> A šta je sa internetom ?
(src)="22"> Ol popula websaet blong nius i nogat tumas nius long hem .
(trg)="22"> Najpopularnije internet stranice sa vestima nisu mnogo bolje .
(src)="23"> Long las yia , Pew mo Colombia J-School , olgeta oli bin luk luk long planti nuis storian , we i bitim 14,000 stori we i kamaot long fored blong google
(trg)="23"> Prošle godine , Pju i Kolumbija škola žurnalistike je analizirala 14.000 priloga koji su bili na glavnoj strani Gugl vesti .
(src)="24"> mo olgeta ia tu i stap storian long ol semak nuis nomo we i bin kamaot finis
(trg)="24"> Zapravo , radi se o 24 iste vesti .
(src)="25"> mo tu , stadi ia , i telemoat se ol nuis netwok blong US oli stap storian long saed blong ol narafala kantri mo ol storian ia oli semak long ol storian blong ol AP waea sevis mo reutas. mo olgeta ia i no tanem nius ia nating blong mekem sua se ol man oli save kasem evri samting long storian ia
(trg)="25"> Slično tome , studija o sadržaju na internetu je pokazala da su većina vesti iz Amerike zapravo samo prerađene priče agencija AP i Reuters , pa nisu stavljene u kontekst da bi ljudi mogli da razumeju svoju povezanost sa njima .
(src)="26"> sapos yu putum tugeta olgeta samting ia , bae hemi save telemoat from wanem nao ol man we oli bin finisim Univesiti mo ol man Amerika we oli no skul gud oli no save plante abot wol bitim ol fren blong olgeta 20 yia i pas finis
(trg)="26"> Tako da , ako se sve ovo sabere , može se objasniti zašto današnji diplomirani studenti , kao i manje obrazovani Amerikanci , znaju manje o svetu nego iste kategorije ljudi pre 20 godina .
(src)="27"> mo sapos yu ting se hemi from se ol man Amerika i no gat tumas interes hemi no stret ting ting
(trg)="27"> I ako biste mislili da je to zato što nismo zainteresovani , ne biste bili u pravu .
(src)="28"> i no long taem nating i pas , taem mifala i bin toktok long ol man Amerika we oli stap folem ol nius oltaem oli bin go antap long 50 %
(trg)="28"> Poslednjih godina , procenat ljudi koji kažu da redovno prate globalne vesti većinu vremena porastao je na preko 50 % .
(src)="29"> Stret kwestin hemi : hemia stret luk luk long wol we yumi wantem blong ol man Amerika long wol tedei we i nogat gudfala koneksen oltaem .
(trg)="29"> Pravo pitane je : Da li je ovo iskrivljeno gledište na svet ono što mi želimo Amerikancima u ovom , sve više povezanom , svetu ?
(src)="30"> Mi save se yumi save mekem i moa gud .
(trg)="30"> Ja znam da mi možemo bolje .
(src)="31.1"> Bae yumi save mekem o nogat ?
(src)="31.2"> Tank yu tumas .
(trg)="31.1"> Možemo li sebi da priuštimo da to ne uradimo ?
(trg)="31.2"> Hvala vam .