# oc/3B5gglzOKC3q.xml.gz
# sr/3B5gglzOKC3q.xml.gz

(src)="1"> Denis pren de vacanças en China e vòl despensar 30 $ per un tricòt novèl .
(trg)="1"> Денис је на одмору у Кини и жели да потроши 30 долара на нов џемпер .
(src)="2"> Lo tricòt que li agrada còsta 197 yuan chineses .
(trg)="2"> Џемпер који му се свиђа кошта 197 кинеских јуана .
(src)="3"> Un dolar american se pòt convertir contra 6 yuan chineses .
(trg)="3"> Један САД долар може бити конвертован у 6 кинеских јуана .
(src)="4"> Denis aurà _______ yuan chineses se convertís sos 30 dolars americans .
(trg)="4"> Денис ће имати - празно - кинеских јуана ако жели да конвертује својих 30 долара .
(src)="5"> Sosquem .
(trg)="5"> Размислимо о овоме .
(src)="6"> Va prene 30 $ e lo taus de conversion , lo taus de conversion es 6 yuan per dolar .
(src)="7"> Va doncas aver 30 dolars còps 6, 1 per dolar , 30 còps 6 yuan .
(trg)="6"> Он ће узети 30 долара , а курс за конверзију је 6 јуана по долару , тако да ће имати 30 долара пута 6 јуана по долару - имаће 30 пута 6 јуана .
(src)="8"> 30 x 6 , es coma 3 x 6 x 10 o 180 .
(trg)="7"> И 30 × 6 , па , то је иста ствар као 3 × 6 × 10 , односно 180 .
(src)="9"> Va doncas aver 180 yuan chineses .
(trg)="8"> Дакле , имаће 180 кинеских јуана .
(src)="10"> Ara , a pro argent per se crompar lo tricòt ?
(trg)="9"> Сада , да ли има довољно новца да купи џемпер ?
(src)="11"> Lo tricòt còsta 197 yuan , doncas non , a pas pro argent per se crompar lo tricòt .
(trg)="10"> Па , џемпер кошта 197 јуана .
(trg)="11"> Тако да не , нема довољно новца да купи џемпер .

# oc/4ard0nYxZkur.xml.gz
# sr/4ard0nYxZkur.xml.gz

(src)="1"> Utiliza una benda numerica per comparar 11, 5 e 11, 7 .
(trg)="1"> Употребите бројевну праву ради поређења бројева 11, 5 и 11, 7 .
(src)="2"> Dessenhem una benda numerica aicí .
(trg)="2"> Хајде да нацртамо бројевну праву .
(src)="3"> Me vau concentrar sus la partida entre 11 e 12 , es ailà que se tròban nòstres dos nombres .
(trg)="3"> Фокусираћу се на простор између 11 и 12 , јер се тамо налазе наши бројеви .
(src)="4"> Son 11 e quicòm mai , un cert nombre de disièmas .
(trg)="4"> Они су 11 и још нешто , неки део десетина .
(src)="5"> Aquí avèm 11 .
(trg)="5"> Ово овде је 11 .
(src)="6"> Aquí avèm 12 .
(trg)="6"> Ово овде би било 12 .
(src)="7"> Ara , dessenhi los disièmas .
(trg)="7"> Хајде да нацртам десетине .
(src)="8"> Aquí , exactament al mièg , doncas onze e cinc disièmas ( o 11, 5 ) seriá aquí .
(trg)="8"> Ово би било усред среде , што би се рекло .
(trg)="9"> Дакле , то би било 11 и пет десетина , или 11, 5 .
(src)="9"> Bon , avèm ja fach la mitat .
(trg)="10"> Већ смо урадили први део .
(src)="10"> Ai trobat ont es 11, 5 : exactament al mièg entre 11 e 12 .
(trg)="11"> Одредио сам где се налази 11, 5 .
(trg)="12"> Тачно на пола пута између 11 и 12 .
(src)="11"> Es onze e cinc disièmas .
(trg)="13"> То је 11 и пет десетина .
(src)="12"> Ara , vau marcar tot sus la benda numerica .
(trg)="14"> Али дајте да одредим остало .
(trg)="15"> Обележићу све остало на бројевној правој .
(src)="13"> Aquí , i a 1 disièma , 2 disièmas , 3 disièmas , 4 disièmas , 5 disièmas 6/ 10 , 7/ 10 , 8/ 10 , 9/ 10 e ara 10/ 10 sul 12 .
(trg)="16"> Ово је једна десетина , две десетине , три десетине , четири десетине , пет десетина , шест десетина , седам десетина , осам десетина , девет десетина и онда десет десетина тачно на 12 .
(src)="14"> Es pas dessenhat a l' escala , dessenhi a man levada coma pòdi .
(trg)="17"> Није баш комплетно обележено .
(trg)="18"> Цртам ручно , најбоље што умем .
(src)="15"> Ont va èsser 11, 7 ?
(trg)="19"> Где ће бити 11, 7 ?
(src)="16"> Bon , aquí i a 11, 5 .
(trg)="20"> Ово је 11, 5 .
(src)="17"> Aquí es 11, 6 .
(trg)="21"> Ово је 11, 6 .
(src)="18"> Aquí es 11, 7 .
(trg)="22"> Ово је 11, 7 .
(src)="19"> Onze e sèt disièmas .
(trg)="23"> Једанаест и седам десетина .
(src)="20"> 1/ 10 , 2/ 10 , 3/ 10 , 4/ 10 , 5/ 10 , 6/ 10 , 7/ 10 .
(trg)="24"> 1 десетина , 2 десетине , 3 десетине , 4 десетине , 5 десетина , 6 десетина , 7 десетина .
(src)="21"> Aquí es 11, 7 .
(trg)="25"> Ово је 11, 7 .
(src)="22"> Sus la benda numerica , los nombres son mai bèls quand anam a drecha .
(trg)="26"> Бројевну праву смо нацртали тако да се бројеви повећавају како идемо надесно .
(src)="23"> 11, 7 es a drecha de 11, 5 .
(trg)="27"> 11, 7 је надесно од 11, 5 .
(src)="24"> Es clarament mai bèl que 11, 5 .
(trg)="28"> Тако да је јасно веће од 11, 5 .
(src)="25"> 11, 7 & gt ; 11, 5 .
(trg)="29"> 11 . 7 & gt ; 11 . 5 .
(src)="26"> Seriosament , aviás pas besonh de dessenhar una benda numerica per t' en rendre compte .
(trg)="30"> И , заправо , уопште нисте морали да цртате бројевну праву да бисте то закључили .
(src)="27"> Los dos son 11 e quicòm mai .
(trg)="31"> Оба броја су 11 и кусур .
(src)="28"> Es 11 e 5 disièmas .
(trg)="32"> Ово је 11 и пет десетина .
(src)="29"> Es 11 e 7 disièmas .
(trg)="33"> Ово је 11 и седам десетина .
(src)="30"> Doncas , aquel va èsser mai bèl .
(trg)="34"> Јасно је да ће овај бити већи .
(src)="31"> Los dos an 11 mas aquel a 7 disièmas e el n 'a 5 ( disièmas ) .
(trg)="35"> Оба су 11 , али овај има седам десетина у односу на овај са пет десетина .

# oc/66PyFALvfF3R.xml.gz
# sr/66PyFALvfF3R.xml.gz

(src)="1"> Devèm causir quinas fraccions podèm addicionar per obténer 25 sus 22 , o 25/ 22 .
(trg)="1"> Траже да одаберемо које од разломака треба сабрати да дају 25 кроз 22 , или 25/ 22 .
(src)="2"> Utiliza tantas fraccions coma vòls .
(trg)="2"> Можете да употребите онолико разломака колико вам је потребно .
(src)="3"> Bota las fraccions qu' utilizas pas a l' escobilièr .
(trg)="3"> Ставите све неупотребљене разломке у канту за отпатке .
(src)="4"> Ara , soscam a cossí podèm far aquò .
(trg)="4"> Па , хајде да размислимо како би могли ово да урадимо .
(src)="5"> Vòli utilizar primièr la fraccion mai bèla , atal , vau arribar tot prèp .
(trg)="5"> Дакле , хоћу заправо , да употребим највећи разломак прво , само да бих пришао што ближе .
(src)="6"> Vau doncas prene 16/ 22 .
(trg)="6"> Значи , направићу 16/ 22 .
(src)="7"> E anam veire , se i ajusti 8/ 22 , me va menar a ... , anam veire 16 + 8 , me mena a 24/ 22 .
(trg)="7"> И да видимо , ако додам 8/ 22 на то , онда ће ме то довести до ... да видимо , 16 + 8 , то ме доводи до 24/ 22 .
(src)="8"> 16/ 22 + 8/ 22 me va menar a 24/ 22 .
(trg)="8"> Ово је 16/ 22 + 8/ 22 ће ме довести до 24/ 22 .
(src)="9"> Doncas se preni un de mai ( 1/ 22 de mai ) , me mena a 25/ 22 .
(trg)="9"> И ако узмем још једну , то ме доводи до 25/ 22 .
(src)="10"> E pòdi botar las fraccions pas utilizadas a l' escobilièr .
(trg)="10"> И онда бих могао да ставим ове неупотребљене овде доле у канту за отпатке .
(src)="11"> Vau doncas botar las fraccions pas utilizadas aquí .
(trg)="11"> Дакле , ставићу ове неупотребљене овде доле .
(src)="12"> Verificam nòstra responsa .
(trg)="12"> И хајде да заиста проверимо наш одговор .
(src)="13"> Es plan !
(trg)="13"> Добили смо добро .
(src)="14"> I a mantun biais d' aver la bona responsa .
(trg)="14"> И постоји много начина на које смо могли да урадимо ово .
(src)="15"> Pas segur que i aja mantun biais d' obténer aquò .
(trg)="15"> Заиста , није јасно да има више начина на које смо моглли да урадимо ово .
(src)="16"> Anam veire , i a un autre biais ?
(trg)="16"> Да видимо ... постоји ли неки други начин ?
(src)="17"> Òc , perque quitament s' aviam pres lo 2 e lo 4 aquí , arribariam a ... anam veire ... 8 nos menariá a ... aquò 's 2/ 22 + 4/ 22 , fa 6/ 22 + 8/ 22 va far 14/ 22 .
(trg)="17"> Да , јер да смо чак урадили 2 и 4 овде , дошли бисмо до ... да видимо , 8 би нас довело до ... ово је 2/ 22 + 4/ 22 је 6/ 22 , + 8/ 22 ће бити 14/ 22 , добро .
(src)="18"> E se ajustas 16/ 22 , fa va tròp .
(trg)="18"> И онда , ако ставите 16/ 22 , то ће бити превише .
(src)="19"> Doncas çò qu' avèm fach èra lo sol biais per capitar .
(trg)="19"> Па заправо , начин на који смо урадили је начин на који морате да урадите .
(src)="20"> Lo 2 e lo 4 , los vau botar dins l' escobilièr .
(trg)="20"> Значи , 2 и 4 ћу да ставим у канту за отпатке .
(src)="21"> E 16 de quicòm + 1 de quicòm mai + 8 de quicòm va far 25 d' aquel quicòm .
(trg)="21"> И 16 нечега + 1 нечега + 8 нечега ће бити 25 тог нечега .
(src)="22"> Dins aqueste cas , lo quicòm que sèm a parlar son de / 22 .
(trg)="22"> А у овом случају , то нешто о чему причамо су 22- тине .

# oc/7chKngEvF7Zc.xml.gz
# sr/7chKngEvF7Zc.xml.gz

(src)="1"> Problèma : ont es 30 sus la benda numerica ?
(trg)="1"> " Где се налази 30 на бројевној прави ? "
(src)="2"> Sus la benda numerica aquí , vesèm que partissèm de 0 e que la primièra graduacion es pas 0 : es 3 .
(trg)="2"> Значи , на бројевној прави овде , видимо да , како идемо од 0 , прва цртица није 1 .
(trg)="3"> То је 3 .
(src)="3"> Doncas cada graduacion nos fa avançar de 3 .
(trg)="4"> Дакле , како се померамо на горе са сваком цртицом , бројеви се повећавају за 3 .
(src)="4"> Anam veire si trobam ont es 30 .
(trg)="5"> Па , хајде да видимо да ли можемо да откријемо где је 30 .
(src)="5"> Sus aquesta graduacion , i a 3 .
(trg)="6"> Значи , ова цртица је већ означена са 3 .
(src)="6"> Aquò va doncas èsser 3 de mai :
(trg)="7"> Па ће ово бити за 3 више .
(trg)="8"> То је 6 .
(src)="8"> Puèi 9 , 12 , 15 , 18 , 21 , 24 , 27 e 30 .
(trg)="9"> Затим 9 , 12 , 15 , 18 , 21 , 24 , 27 и 30 .
(src)="9"> Un autre biais de trobar : coma cada graduacion val 3 , nos cal comptar 10 graduacions .
(trg)="10"> Други начин на који можете да размишљате о овоме је да , пошто је свака од ових ознака 3 , да би дошли до 30 , морамо да прођемо кроз 10 ових ознака .
(src)="10"> I anam :
(trg)="11"> Дакле , идемо :
(src)="11"> 1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6 , 7 , 8 , 9 , 10 .
(trg)="12"> 1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6 , 7 , 8 , 9 , 10 .
(src)="12"> Ne fasèm d' autres .
(trg)="13"> Хајде да урадимо још пар .
(src)="13"> Problèma : ont es 24 sus la benda numerica ?
(trg)="14"> " Где је 24 на бројевној прави ? "
(src)="14"> Un còp de mai , cada graduacion val 3 .
(trg)="15"> Па , још једном , свака од ових ознака је опет 3 .
(src)="15"> Va èsser , 3 , 6 , 9 , 12 , 15 , 18 , 21 e 24 .
(trg)="16"> Значи , то ће бити 3 , 6 , 9 , 12 , 15 , 18 , 21 и 24 .
(src)="16"> Un autre ...
(trg)="17"> Хајде да урадимо још један .
(src)="17"> Dins aqueste problèma , cada graduacion val 4 .
(trg)="18"> Дакле , у овом проблему , свака ознака је 4 .
(src)="18"> Va far 4 , 8 , 12 , 16 e 20 .
(trg)="19"> Па ћемо ићи 4 , 8 , 12 , 16 и 20 .
(src)="19"> Un autre biais de capitar es : una graduacion = 4 , ne cal doncas comptar 5 per anar a 20 .
(trg)="20"> Други начин на који можете о томе да размишљате је да , ако је сваки корак 4 , морате да идете на горе 5 пута да би стигли до 20 .
(src)="20"> 1 , 2 , 3 , 4 , 5 .
(trg)="21"> Па је ово 1 , 2 , 3 , 4 , 5 .
(src)="21"> Cada còp , nos mena a la bona responsa .
(trg)="22"> У сваком случају , ово би требало да буде тачан одговор .

# oc/ARIAKj5VlMW3.xml.gz
# sr/ARIAKj5VlMW3.xml.gz

(src)="1"> L' Esperanto es una lenga adaptada a tot .
(trg)="1"> Есперанто је језик погодан за све .
(src)="2"> ESPERANTO
(trg)="2"> ЕСПЕРАНТО
(src)="3"> ES UNA LENGA
(trg)="3"> ЈЕ ЈЕЗИК
(src)="4"> ADAPTADA PER
(trg)="4"> ПОГОДАН ЗА
(src)="5"> LA COMUNICACION INTERNACIONAU
(trg)="5"> МЕЂУНАРОДНУ КОМУНИКАЦИЈУ
(src)="6"> LOS VIATGES
(trg)="6"> ПУТОВАЊА
(src)="7"> INTERNÈT
(trg)="7"> ИНТЕРНЕТ
(src)="8"> LOS FESTENAUS DE LENGA
(trg)="8"> ЈЕЗИЧКЕ ФЕСТИВАЛЕ
(src)="9"> L' ENSENHAMENT INTER- CULTURAU
(trg)="9"> МЕЂУКУЛТУРНО УЧЕЊЕ
(src)="10"> LOS CONCÈRTES
(trg)="10"> КОНЦЕРТЕ
(src)="11"> JOGAR
(trg)="11"> ИГРУ
(src)="12"> LA SCIÉNCIA
(trg)="12"> НАУКУ
(src)="13"> LO TEATRE
(trg)="13"> ПОЗОРИШТЕ
(src)="14"> LAS REVISTAS
(trg)="14"> ЧАСОПИСЕ
(src)="15"> TROBAR AMICS NAVÈTHS
(trg)="15"> НАЛАЖЕЊЕ НОВИХ ПРИЈАТЕЉА
(src)="16"> LOS LIBERS
(trg)="16"> КЊИГЕ