# ht/47SOojVTqOr9.xml.gz
# sl/47SOojVTqOr9.xml.gz
(src)="1"> Nou genyen yon échelle isit la , menm jan nou wè l ' , mezi yo sèvi te balanse .
(trg)="1"> Imamo lestvici tukaj , in kot vidite ,
(trg)="2"> lestvica je uravnotežen .
(src)="2"> Apre sa , nou gen yon kesyon pou reponn .
(trg)="3"> In imamo vprašanje odgovoriti .
(src)="3"> Nou dwe fè mès mistè sa a sou isit la .
(trg)="4"> Tukaj imamo te mase skrivnost .
(src)="4"> Sa se yon gwo mak kesyon sou pil ble sa a .
(trg)="5"> To je velik vprašaj na ta modra masa .
(src)="5"> Et , nou gen tou yon pakèt moun yon pil 1 kilogram .
(trg)="6"> In imamo tudi kup 1 kilogram mase .
(src)="6"> Sa tout chak yon 1kg mas .
(trg)="7"> To so vse vsak 1kg mase .
(src)="7"> Apre sa , m´ mande nou la a se :
(trg)="8"> In moje vprašanje za vas je :
(src)="8"> Sa te kapab nou fè pou youn ou lòt bò larivyè échelle sa a pou evalye ki a mistè mès se ?
(trg)="9"> Kaj bi lahko storili na obeh straneh te lestvice da ugotovimo kaj skrivnost je masa ?
(src)="9"> Ou gen dwa nou pa ka evalye li menm menm menm ?
(trg)="10"> Ali morda mi ne morem razbrati to sploh ?
(src)="10"> Èske gen yon bagay ke nou kapab fè swa retire ou ajoute ke bagay sa yo ,
(trg)="11"> Obstaja nekaj , kar lahko storimo odstranjevanje ali dodajanje teh stvari , tako da smo lahko ugotovimo ,
(src)="11"> Lè sa a , nou ka evalye ki sa a mistè mès se ?
(trg)="12"> Kaj to skrivnost je masa ?
(src)="12"> M´ ap ban nou yon koup segond panse osijè de sa .
(trg)="13"> Dal ti bom nekaj sekund za razmislek .
(src)="13"> Pou evalye sa a ki mistè mès se , nou esansyèlman jis vle sa a sou yon bò échelle sa a
(trg)="14"> Da ugotovimo , kaj je to skrivnost je masa , bistvu samo želimo to na eni strani te lestvice
(src)="14"> Men sa ki pou kont li pa ase .
(trg)="15"> Vendar to samo po sebi ni dovolj .
(src)="15"> Nou te kapab sèlman retire sa twa ,
(src)="16"> Men , sa pa p fè travay la , paske
(trg)="16"> Mi lahko samo odstranite te tri , ampak da ne bo ne dela , ker
(src)="17"> Si nou jis retire sa twa ,
(src)="18"> Lè sa a a goch échelle sa a klèman ap gen mwens mas ,
(src)="19"> li a mache sou yo , epi ap desann bò dwat .
(trg)="17"> Če bomo samo te tri , nato na levi strani te lestvice jasno bo imela manj mase , bo šel in na desni strani bo šel .
(src)="20"> Et , sa p' ap ban nou anpil enfòmasyon .
(trg)="18"> In da ne bo nam veliko informacij .
(src)="21"> Li ta ka sèlman di nou sa koulye a ble bagay te gen yon pil pi ba pase sa ki pase isit la .
(trg)="19"> To bi samo povej mi nas ki to modro stvar je manjši masi kot kaj je tukaj .
(src)="22"> Se konsa jis retire sa a pa ede nou anpil .
(trg)="20"> Torej šele removing to ne bo pomagalo nam veliko .
(src)="23"> Mwen fè nou pa konnen ke sa rive fè sa .
(trg)="21"> Naj nas ne bodo vedeli , da je enak .
(src)="24"> Sa nou dwe fè si nou vle pou mezi yo sèvi balanse , se pou nou gen pou retire menm kantite mès de de mezi yo sèvi kote .
(trg)="22"> Kaj moramo storiti , če želimo ohraniti lestvico uravnotežen , je , da smo morali odstraniti enako količino mase z obeh strani lestvice .
(src)="25"> Konsa , si nou vle pou retire 3 bagay isit la , ( mwen eseye m´ pi bon pou retire 3 sa isit la se ) ( Mwen pral jis efase sa )
(trg)="23"> Torej , če želimo odstraniti 3 stvari tukaj , ( mi poskusil moje najbolje odstraniti 3 stvari tukaj ) ( Tako boste izbrisali to )
(src)="26"> Si nou vle pou retire 3 bagay la .
(trg)="24"> Če želimo odstraniti 3 stvari tam ,
(src)="27"> Si nou te fè sa ki pou kont li , jis te retire 3 bagay sa yo , tou de bò pa ta gen yon bon bit ankò . kote sa a pwal gen yon sèl kote pi ba .
(trg)="25"> Če smo si to sama , pravkar odstranili te 3 stvari , obe strani ne bi enako maso anymore . te strani bi imeli manjši masi .
(src)="28"> Se poutèt sa , nou dwe retire 3 nan tou de kote yo .
(trg)="26"> Zato smo morali odstraniti 3 na obeh straneh .
(src)="29"> Si nou vle si ke sistèm yo sèvi nou te balanse , nou gen pou retire 3 nan tou de kote yo .
(trg)="27"> Če želimo , da poskrbite , naši lestvici je uravnoteženo , smo morali odstraniti 3 na obeh straneh .
(src)="30"> Si nou te kòmanse ak balans balanse ,
(trg)="28"> Če smo začeli z luskami , ki je uravnoteženo , in potem smo odstranili 3 na obeh straneh ,
(src)="31"> Et te lè sa a nou retire 3 nan tou de bò , mezi yo sèvi va toujou ap balanse epi lè sa a nou pwal gen yon lide klè ki pil objet sa a aktyèlman se .
(trg)="29"> lestvica bo še vedno uravnotežen in potem bi imamo jasno predstavo
(trg)="30"> Kaj mase predmeta dejansko je .
(src)="32"> Koulye a , ak 3 te retire nan tou de bò , mezi yo sèvi va toujou ap balanse , e nou konnen ke mas sa a rive fè tou sa rete sou isit la .
(trg)="31"> Zdaj , s 3 odstranjen iz obeh straneh , na lestvici še vedno biti uravnotežena , in vemo , da te mase znaša kar je ostal tukaj .
(src)="33"> Li rive fè 1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6 , 7
(trg)="32"> Je enaka 1 , 2 , 3 , 4 , 5 , 6 , 7
(src)="34"> - Et si nou ap en yo sont kg - nou ap konnen ke kesyon an make mès pwen entèwogasyon egal a 7 kg .
(trg)="33"> - in če smo si ob predpostavki da so kilogramov - bomo vedeli , da je vprašanje oznako mase
(trg)="34"> Vprašaj znaša 7 kg .
(src)="35"> Se poutèt sa , se sa rele yon sèt kilogram mas .
(trg)="35"> Tudi to je sedem kilogram masa .
# ht/Z2dAW7pnRSsl.xml.gz
# sl/Z2dAW7pnRSsl.xml.gz
(src)="1"> Nou te kapab gen yon deba sou sa ki pi enteresan sèlil a nan kò moun ki
(src)="2"> Men mwen panse fasil ewonn a ta ka fè sou tèt , senk , e se pa sèlman paske selil li menm enteresan .
(trg)="1"> Lahko bi razpravljali , katera je najbolj zanimiva celica v človeškem telesu vendar verjamem , da bi bila živčna celica ( nevron ) na vrhu lestvice , in ne le , ker je že sama po sebi zanimiva .
(src)="3"> Lefèt ke li esansyèlman pran fè nou sèvo Et nou istèm/ aparèy Et ki rèsponsab pou tèt ak tout kè nou ak pou tout lòt de sentience nou , petèt
(trg)="2"> Dejstvo je , da živčne celice gradijo naše možgane in naš živčni sistem , da so odgovorne za mišljenje in naša čustva , mogoče za celotno zavedanje ,
(src)="4"> Mwen panse ke , ta fasil fè l´ pi gwo youn oubyen de cellules .
(trg)="3"> Mislim , da bi jih zlahka uvrstili na prvo mesto .
(src)="5"> Se poutèt sa mwen vle fè premye pou montre ou sa yon ewonn sanble .
(trg)="4"> Naj vam predstavim , kako izgleda nevron .
(src)="6"> Et , men wi , sa se kalite bon nèt tankou .
(trg)="5"> Oziroma kako izgleda idealen nevron .
(src)="7"> Sa se pat sa neurones tout sanble .
(trg)="6"> Vsi nevroni niso takšni .
(src)="8"> Epi lè sa a nou pwal pale yon ti jan sou kouman li effectue fonksyon li an , ki se esansyèlman kominikasyon , esansyèlman transmission signaux Sur longueur li , selon les signaux li resevwa .
(trg)="7"> Nato bomo govorili kako nevron opravlja svojo funkcijo , ki je prvenstveno komunikacija , prenos signalov vdolž celice , v odvisnosti od signala , ki ga prejme .
(src)="9"> Se konsa si m´ to ran ewonn - kite m´ chwazi yon koulè pi bon .
(trg)="8"> Naj narišem nevron -- izbral bom drugo barvo .
(src)="10"> Se konsa nou di mwen gen yon ewonn .
(trg)="9"> Recimo , da je tu nevron .
(src)="11"> Li sanble yon bagay konsa .
(trg)="10"> Izgleda takole .
(src)="12"> Se konsa , nan mitan ou gen ou soma Et puis de la soma - kite m´ rale nannan a .
(trg)="11"> Na sredini imamo telo nevrona .
(trg)="12"> Iz telesa -- naj narišem jedro .
(src)="13"> Sa se yon nannan , menm jan nannan yon selil .
(trg)="13"> To je jedro , kot ga imajo običajne celice .
(src)="14"> Et puis soma a la konsidere kò a ewonn Et
(trg)="14"> Telesu nevrona pravimo tudi soma .
(src)="15"> Lè sa a , ewonn a gen tout ti bagay sa rantre de l ki toujou plen .
(trg)="15"> Nevron ima te majhne izrastke . ki so na koncih razvejani .
(src)="16"> Gen dwa yo sanble yon bagay konsa .
(trg)="16"> Recimo , da izgledajo tako .
(src)="17"> Mwen pa vle pase twòp temps jis dessin ewonn a ,
(src)="18"> Men , ou te kapab byen wè dessins tankou sa deja .
(trg)="17"> Nočem zapraviti preveč časa le z risanjem , najbrž ste že videli podobne skice .
(src)="19"> Et sa yo , yo debranche hors de la soma de la ewonn , delivre kò li , yo rele dendrites .
(trg)="18"> Ti izrastki iz telesa nevrona so dendriti .
(src)="20"> Yo kapab kenbe division hors kon sa .
(trg)="19"> Lahko so še bolj razvejani .
(src)="21"> Mwen vle fè yon desen assez rezonab
(src)="22"> Se konsa m´ ap pase yon ti tan sa yo ap fè .
(trg)="20"> Želim narisati dovolj dobro sliko zato bom narisal še nekaj izrastkov .
(src)="23"> Se poutèt sa dwa isit la , se sa dendrites yo .
(trg)="21"> Torej , ti tukaj so dendriti .
(src)="24"> Sa yo gen tandans pou - e pa gen anyen ki toujou ka a nan Biyoloji .
(trg)="22"> Ti običajno -- v biologiji ni nič zagotovo .
(src)="25"> Pafwa diferan pati nan diferan cellules fè fonksyon lòt ,
(src)="26"> Men , sa yo gen tandans pou kote ewonn a resevwa siyal li .
(trg)="23"> Včasih deli celic izvajajo tudi druge funkcije , vendar tukaj nevron običajno sprejme signal .
(src)="27"> E nou pwal pale plis toujou sou sa sa vle di pou resevwa Et transmettre yon siyal yo nan videyo sa a ak pwobableman nan twa kap vini yo
(trg)="24"> Več o sprejemanju in posredovanju signala bomo govorili še kasneje in v drugih filmih .
(src)="28"> Se poutèt sa se kote li resevwa siyal la .
(trg)="25"> Tukaj torej sprejme signal .
(src)="29"> Se poutèt sa a dendrite .
(trg)="26"> To je dendrit .
(src)="30"> Isit- menm se soma a .
(src)="31"> Soma vle di kò .
(trg)="27"> Tukaj je telo .
(src)="32"> Sa se kò ewonn a .
(trg)="28"> To je telo nevrona .
(src)="33"> E nou gen ti jan yon - ou kapab pwèske wè li kòm yon , ke ewonn a .
(trg)="29"> Imamo tudi nekakšen rep nevrona .
(src)="34"> Li te rele axon a .
(trg)="30"> Rečemo mu akson ( tudi nevrit ) .
(src)="35"> Ewonn yon ka yon fason kòrèk nòmal selil moyennes , malgre ke se yon gwo ranje , men axons yo kapab byen lontan .
(trg)="31"> Nevron je lahko normalno velika celica , vendar so nekateri aksoni kar dolgi .
(src)="36"> Yo te kapab gen anpil jou .
(trg)="32"> Lahko so tudi kratki .
(src)="37"> Pafwa nan sèvo an ou te ka jwenn yon ti axons ,
(trg)="33"> V možganih imamo kratke aksone .
(src)="38"> Men , ou te ka jwenn axons ki desann a o rèl/ chini/ chenn do ou sa rete nan yonn nan ou m´ ap danse - oubyen si ou ap di apepwè yonn nan m´ ap danse yon dinozò .
(trg)="34"> Imamo pa tudi aksone , ki gredo po hrbtenjači , ali pa takšne , ki potekajo vzdolž udov .
(trg)="35"> Ali pa naprimer vzdolž dinozavrovih udov .
(src)="39"> Se konsa , axon a ka rale aktyèlman plizyè pye .
(trg)="36"> Akson je lahko dolg tudi 1 meter ali še več .
(src)="40"> Axons pa tout neurones sont plizyè pye ,
(trg)="37"> Niso vsi tako dolgi .
(src)="41"> Men , yo te kapab .
(trg)="38"> Lahko pa so .
(src)="42"> Et sa se vrèman kote anpil de distans de siyal la tonbe a .
(trg)="39"> Po aksonu prepotuje signal največ svoje poti .
(src)="43"> Kite m´ trase axon a .
(trg)="40"> Naj narišem akson .
(src)="44"> Se konsa axon a pwal sanble yon bagay konsa .
(trg)="41"> Izgleda nekako takole .
(src)="45"> Et a la fen , li fini nan axon de fè ki kote li ka marye pou lòt dendrites ou gen dwa pou lòt kalite klinèks oubyen doulè misk si la point de ewonn sa a se pou di mis pou fè yon bagay .
(trg)="42"> Konča se s končnim delom aksona , kjer se poveže z drugim dendritom ali drugimi tkivi , npr mišicami , če sporoča mišici , naj nekaj naredi .
(src)="46"> Se konsa nan fen axon a , ou gen axon de fè la a .
(trg)="43"> Na koncu je končni ( terminalni ) del aksona .
(src)="47"> M a fè m´ pi bon pou fè l kon sa .
(trg)="44"> Se bom potrudil z risanjem .
(src)="48"> Kite m´ make li .
(trg)="45"> Naj ga označim .
(src)="49"> Se poutèt sa a axon .
(trg)="46"> To je akson .
(src)="50"> Sa se axon de fè a .
(trg)="47"> To je končni del aksona .
(src)="51"> Et ou pafwa ap tande pawòl la - pwen nan ki soma a ou kò a ewonn connects pou axon a souvan refere li kòm a axon bit tè - petèt nou ka ti jan wè l´ menm jan de yon boul .
(trg)="48"> Včasih slišimo , da se mestu , kjer se telo nevrona stika z aksonom , reče " hribček " ...
(src)="52"> Li commence pou fòme axon a .
(src)="53"> Se poutèt sa a axon bit tè
(trg)="49"> Tu se začne akson .
(src)="54"> Et , lè sa a nou pwal pale osijè de kòman impulsions yo vwayaje .
(trg)="50"> Govorili bomo , kako potujejo impulzi .
(src)="55"> Ak yon gwo pati nan sa ki pèmèt yo pou yo vwayaje efficacement sont sa isolation cellules environ axon a .
(trg)="51"> Del , ki omogoča hitro potovanje so celice , ki ovijajo akson .
(src)="56"> Nou pwal pale osijè sa an detay
(src)="57"> Et , jan yo aktyèlman travay , men , li la bon jis en èstrikti anatomiques a anvan .
(trg)="52"> O podrobnostih kasneje , najprej naj narišem stukturo .
(src)="58"> Se konsa yo rele Schwann cellules Et yo ap Sur- yo fin bat la leve a gaine la .
(trg)="53"> Tem pravimo Schwannove celice in sestavljajo mielinsko ovojnico .
(src)="59"> Se poutèt sa a kouvri , D´ sa a sou diferan entèval nan axon a , sa a te rele gaine la a .
(trg)="54"> Ta ovojnica , izolacija , na različnih intervalih vzdolž aksona se imenuje mielinska ovojnica
(src)="60"> Se konsa , Schwann cellules bat la leve anvan gaine la a .
(trg)="55"> Schwannove celice sestavljajo mielinsko ovojnico .
(src)="61"> M´ ap fè yon pi jis kon sa .
(trg)="56"> Naj narišem še eno .
(src)="62"> Se konsa m´ ap di ap :
(src)="63"> Schwann cellules ou la Gaine
(trg)="57"> Schwannove celice ali mielinska ovojnica .
(src)="64"> Et puis sa yo ti mache ant la gaine - sèlman pou nou gen tout de terminologie de
(trg)="58"> Prostorčki med ovojnico -- da imamo tudi vse strokovne izraze
(src)="65"> - Se konsa nou konnen tout antye ò moun ewonn a - yo rele Ranvier de noeuds .
(trg)="59"> -- da poznamo anatomijo nevrona -- imenujejo se Ranvierovi zažemki .
(src)="66"> Mwen panse yo ap rele dèyè Ranvier .
(trg)="60"> Najbrž so poimenovani po Ranvieru .
(src)="67"> Gen dwa li te genyen nèg la ki gade , wè yo te gen sa yo ti kras emplacements isit la ki kote ou pa gen gaine la .
(trg)="61"> Mogoče je ta mož opazil , da obstajajo prostorčki , kjer ni mielinske ovojnice .
(src)="68"> Se poutèt sa , se sa Ranvier de noeuds yo .
(trg)="62"> To so Ranvierovi zažemki .
(src)="69"> Se konsa lide jeneral an , menm jan mwen te mansyone , se pou ou jwenn yon siyal isit la .
(trg)="63"> V glavnem , tu dobimo signal
(src)="70"> Nou pwal pale plis toujou sou an siy ki vle di - Et
(trg)="64"> Kaj pomeni signal bomo izvedeli kasneje .
(src)="71"> Lè sa a sa signal gen - aktyèlman , siyal kapab résumé
(src)="72"> Se konsa ou te ka jwenn yonn ti siyal la a , yon lòt siyal la a .
(src)="73"> Apre sa ou ap gen petèt yon pi gwo siyal la Et la - ak efè konbine signaux sa yo jwenn résumé yo vwayaje ale bit tè a ak si yo gen yon gwo ase , yo pwal itilize yon aksyon potentiel sou axon a , ki pwal koze yon siyal pou l vwayaje atè a balans de la axon
(trg)="65"> Nato pride signal -- signali se seštevajo imamo signalček tukaj in še enega tukaj , enega večjega tu in tu --- učinki signalov se seštejejo in skupaj potujejo do začetka aksona .
(src)="74"> Et puis isit la sou li peut être konekte Via synapses pou lòt dendrites ou frèt
(trg)="68"> Ta povzroči potovanje signala vzdolž aksona . in tukaj se preko sinaps poveže na druge dendrite ali mišice .
(src)="75"> Nou pwal pale plis toujou sou synapses Et moun te ka ede itilize lòt bagay .
(trg)="69"> Sinapse lahko sprožijo še druge učinke .
(src)="76"> Se konsa , ou di , sa déclenchement bagay sa yo isit la ?
(trg)="70"> Se sprašujete , kaj sproža te stvarce ?