# hr/3B5gglzOKC3q.xml.gz
# oc/3B5gglzOKC3q.xml.gz

(src)="1"> Denis je na odmoru u Kini i želi potrošiti 30 dolara na novi džemper .
(trg)="1"> Denis pren de vacanças en China e vòl despensar 30 $ per un tricòt novèl .
(src)="2"> Onaj koji mu se sviđa košta 197 kineskih juana .
(trg)="2"> Lo tricòt que li agrada còsta 197 yuan chineses .
(src)="3"> Jedan dolar može se pretvoriti u 6 kineskih juana .
(trg)="3"> Un dolar american se pòt convertir contra 6 yuan chineses .
(src)="4"> Denis će imati ______ kineskih juana ako pretvori svojih 30 dolara .
(trg)="4"> Denis aurà _______ yuan chineses se convertís sos 30 dolars americans .
(src)="5"> Razmislimo o ovome .
(trg)="5"> Sosquem .
(src)="6"> Uzet će 30 dolara po tečaju 6 : 1 juana za dolar i imati će 30 dolara puta 6 : 1 ...
(trg)="6"> Va prene 30 $ e lo taus de conversion , lo taus de conversion es 6 yuan per dolar .
(trg)="7"> Va doncas aver 30 dolars còps 6, 1 per dolar , 30 còps 6 yuan .
(src)="8"> A 30 puta 6 je kao 3 x 6 x 10 ili 180 .
(trg)="8"> 30 x 6 , es coma 3 x 6 x 10 o 180 .
(src)="9"> Dakle , imati će 180 kineskih juana .
(trg)="9"> Va doncas aver 180 yuan chineses .
(src)="10"> Ima li dovoljno za džemper ?
(trg)="10"> Ara , a pro argent per se crompar lo tricòt ?
(src)="11"> On košta 197 juana , pa nema dovoljno novca da bi ga kupio .
(trg)="11"> Lo tricòt còsta 197 yuan , doncas non , a pas pro argent per se crompar lo tricòt .

# hr/ARIAKj5VlMW3.xml.gz
# oc/ARIAKj5VlMW3.xml.gz

(src)="1"> Esperanto je jezik pogodan za sve .
(trg)="1"> L' Esperanto es una lenga adaptada a tot .
(src)="2"> ESPERANTO
(trg)="2"> ESPERANTO
(src)="3"> JE JEZIK
(trg)="3"> ES UNA LENGA
(src)="4"> POGODAN ZA
(trg)="4"> ADAPTADA PER
(src)="5"> MEĐUNARODNU KOMUNIKACIJU
(trg)="5"> LA COMUNICACION INTERNACIONAU
(src)="6"> PUTOVANJA
(trg)="6"> LOS VIATGES
(src)="7"> INTERNET
(trg)="7"> INTERNÈT
(src)="8"> JEZIČNE FESTIVALE
(trg)="8"> LOS FESTENAUS DE LENGA
(src)="9"> UČENJE O DRUGIM KULTURAMA
(trg)="9"> L' ENSENHAMENT INTER- CULTURAU
(src)="10"> KONCERTE
(trg)="10"> LOS CONCÈRTES
(src)="11"> IGRANJE
(trg)="11"> JOGAR
(src)="12"> ZNANOST
(trg)="12"> LA SCIÉNCIA
(src)="13"> KAZALIŠTE
(trg)="13"> LO TEATRE
(src)="14"> ČASOPISE
(trg)="14"> LAS REVISTAS
(src)="15"> NAĆI NOVE PRIJATELJE
(trg)="15"> TROBAR AMICS NAVÈTHS
(src)="16"> KNJIGE
(trg)="16"> LOS LIBERS
(src)="17"> PJEVANJE
(trg)="17"> LO CANT
(src)="18"> MEĐUNARODNE KONGRESE
(trg)="18"> LOS CONGRESSES INTERNACIONAUS
(src)="19"> SLAVLJA
(trg)="19"> LAS FÈSTAS
(src)="20"> JASNO RAZUMJETI
(trg)="20"> COMPRÉNGUER CLARAMENT
(src)="21"> SVAĐATI SE
(trg)="21"> SE PELEJAR
(src)="22"> RADIO EMISIJE
(trg)="22"> EMISSIONS DE RADIO
(src)="23"> ŠALE
(trg)="23"> PEGUEJAR
(src)="24"> TURIZAM
(trg)="24"> LO TORISME
(src)="25"> SJEDNICE
(trg)="25"> S' AMASSAR
(src)="26"> MEĐUNARODNE ODNOSE
(trg)="26"> RELACIONS INTERNACIONAUS
(src)="27"> SEMINARE
(trg)="27"> SEMINARIS
(src)="28"> BESPLATNA GOSTOVANJA
(trg)="28"> AUBERGAMENT A GRATIS
(src)="29"> PREDAVANJA
(trg)="29"> LAS CONFERÉNCIAS
(src)="30"> PROVESTI UGODNO VRIJEME
(trg)="30"> GAUSIR DE LA VIDA
(src)="31"> ESPERANTO
(trg)="31"> ESPERANTO
(src)="32"> TO JE JEZIK ...
(trg)="32"> ES UNA LENGA
(src)="33"> KOJEG SE ISPLATI NAUČITI
(trg)="33"> QUI VAU LO CÒP D' ESTAR APRESA

# hr/JbFPQRA7nDnY.xml.gz
# oc/JbFPQRA7nDnY.xml.gz

(src)="1"> Napišimo 0 . 8 kao razlomak .
(trg)="1"> Escrigam 0, 8 jos la forma d' una fraccion .
(src)="2"> Dakle , 0 . 8 ...
(trg)="2"> 0, 8 ...
(src)="3"> Ova osmica ovdje ... je na mjestu desetica ...
(src)="4"> Mjesto desetica .
(trg)="3"> Lo 8 aicí dins la colomna de las desenas .
(src)="5"> Stoga , to možete pročitati kao osam desetina .
(src)="6"> To možemo doslovno napisati kao osam desetina .
(src)="7"> Ili kao osam kroz deset .
(trg)="4"> Lo pòdes legir coma 8 disièmas e escrivèm qu 'es egal a 8 disièmas o 8 sus 10 .
(src)="8"> Sad , već smo napisali razlomak i ako želimo , možemo ga pojednostaviti .
(src)="9"> I osam i deset dijele jednake faktore .
(trg)="5"> Ara , l' avèm ja escrit coma una fraccion e se la volèm simplificar ... 8 e 10 an de factors comuns :
(src)="10"> Oba su djeljiva s dva .
(trg)="6"> los podèm divisar per 2 .
(src)="11"> Podjelimo i brojnik i nazivnik s dva .
(trg)="7"> Anam divisar lo numerator e lo denominator per 2 .
(src)="12"> Ne mjenjamo vrijednost razlomka jer djelimo i brojnik i nazivnik s istim brojem .
(trg)="8"> La valor de la fraccion càmbia pas perqué divisam los dos per la meteissa causa .
(src)="13"> Osam podjeljeno s dva je četiri , deset podjeljeno s dva je pet .
(trg)="9"> 8 divisats per 2 fan 4 , 10 divisats per 2 fa 5 .
(src)="14"> I gotovi smo !
(trg)="10"> Es acabat .
(src)="15"> 0 . 8 je ista stvar kao i osam desetina , koji je pak ista stvar kao četiri petine .
(trg)="11"> 0, 8 es la meteissa causa que 8 disièmas , çò qu 'es parièr que 5 cinquens .

# hr/YYURBVWpbkFW.xml.gz
# oc/YYURBVWpbkFW.xml.gz

(src)="1"> PROBLEM :
(src)="2"> Nacrtan je graf funkcije f( x ) .
(src)="3"> Pronađi f ( - 1 )
(trg)="2"> " A partir deth grafic dera foncion f( x ) , trapa f ( - 1 ) " .
(src)="4"> Dakle , ovaj graf je zapravo prikaz naše funkcije .
(trg)="3"> Aguest grafic ei , en esséncia , era definicion dera nòsta foncion .
(src)="5"> Ona nam kaže :
(src)="6"> - " Za zadane vrijednosti koje stavljamo u funkciju što će proizići kao rezultat funkcije ? "
(trg)="5"> " Segon eth valor introdusit ena foncion , quin resultat obtiem ? "
(src)="7"> Pa ovdje kažu :
(trg)="6"> Aciu mos demanen :
(src)="8"> " Pogledajmo što je vrijednost koju funkcija postigne ako u nju umetnemo vrijednost x= - 1 ? "
(trg)="7"> " Quin resultat obtiem quan x = - 1 ? " x = - 1 ei acitau . x = - 1 .
(src)="9"> Pa , x= - 1 je upravo ovdje . x= - 1 a graf funkcija je upravo na 6 kada je x= - 1 .
(trg)="8"> E eth grafic dera nòsta foncion ei en 6 quan x ei parièr a - 1 .
(src)="10"> Zato kažemo da je f ( - 1) =6 .
(trg)="9"> Alavetz que podem díder que f ( - 1 ) = 6 .
(src)="11"> Da zapišem to ovdje . f ( - 1) =6
(trg)="10"> Ac escrigui acitau . f ( - 1 ) = 6 .

# hr/bEttLxcwbmx6.xml.gz
# oc/bEttLxcwbmx6.xml.gz

(src)="1"> Zamislite kako stojite na ulici bilo gdje u Americi i prilazi vam Japanac pitajući :
(trg)="1"> Imaginatz- vos en un carrèra en bèth lòc d' Amèrica . e un japonés que vos apròpa e que 'vs demanda :
(src)="2"> " Oprostite , kako se zove ovaj blok ? "
(trg)="2"> " Desencusatz- me , e quin s' apèra eth nòm d' aguest blòc ? "
(src)="3"> A vi kažete :
(src)="4"> " Žao mi je .
(src)="5"> Ovo je Oak Street , a ovo je Elm Street .
(trg)="3"> E qu' arrespondetz , " Que 'm sap de grèu , bon , aguesta qu 'ei era Carrèra Oak , e aquera era Carrèra Elm .
(src)="6"> Ovo je 26ta , a ovo je 27ma ulica . "
(trg)="4"> Aguest qu 'ei eth 26au . , e aqueth eth 27au . "
(src)="7"> On vam kaže :
(src)="8"> " U redu , ali kako se zove ovaj blok ? "
(trg)="5"> Eth e ditz , " Tiò tiò , mès quin s' apèra aguest blòc ? "
(src)="9"> Vi odgovarate :
(src)="10"> " Žao mi je , ali blokovi nemaju imena .
(trg)="6"> E qu' arrespondetz , " Bon , eths blòcs non an cap de nòm .
(src)="11"> Ulice imaju imena ; blokovi su samo neimenovani prostori između ulica . "
(trg)="7"> Eras carrèras , òc ; eths blòcs non son sonque eths espacis sense nòm entram eras carrèras . "
(src)="12"> On vas napušta pomalo zbunjen i razočaran .
(trg)="8"> Eth que se 'n va , un shinhau confús e decebut .
(src)="13"> Sada zamislite da stojite na ulici , bilo gdje u Japanu , okrenete se osobi pored vas i pitate :
(trg)="9"> Ara , imaginatz- vos en ua carrèra en bèth lòc de Japon , e vos viratz a ua quauquarrés ath costat e que 'u demandatz ,
(src)="14"> " Oprostite , kako se zove ova ulica ? "
(trg)="10"> " Desencusatz- me , e quin s' apèra aguesta carrèra ? "
(src)="15"> Oni vam odgovore :
(src)="16"> " Oh , to je blok 17 , a ovo je blok 16 . "
(trg)="11"> E que 'vs arresponden , " Bon , aguest qu 'ei eth blòc 17 e aqueth eth 16 . "
(src)="17"> A vi kažete :
(src)="18"> " OK , ali kako se zove ova ulica ? "
(trg)="12"> E que demandatz , " Tiò tiò , mès quin s' apèra aguesta carrèra ? "
(src)="19"> A oni kažu :
(src)="20"> " Ulice nemaju imena .
(trg)="13"> E que 'vs arresponden , " Bon , eras carrèras non an cap de nòm .
(src)="21"> Blokovi imaju imena .
(trg)="14"> Eths blòcs òc qu 'an de nòm . "
(src)="22"> Samo pogledajte na Google mapu ovdje .
(trg)="15"> Tè , guardatz ací en Google Maps .
(src)="23"> Tu je blok 14 , 15 , 16 , 17 , 18 , 19 .
(trg)="16"> Que i a eth blòc 14 , 15 , 16 , 17 , 18 , 19 .
(src)="24"> Svi ti blokovi imaju imena .
(src)="25"> Ulice su samo neimenovani prostori između blokova .
(trg)="17"> Totis aguestis blòcs qu 'an un nòm , e eras carrèras non son sonque eths espacis sense nòm entram eths blòcs .
(src)="26"> I onda vi kažete , " OK , ali kako onda znate vašu kućnu adresu ? "
(trg)="18"> E alavetz que demandatz , " Que va plan , alavetz quin sabetz era adreça de çò de vòste ? "
(src)="27"> On odgovara :
(src)="28"> " Jednostavno .
(src)="29"> Ovo je Osmi okrug .
(trg)="19"> Eth que 'vs arresponden , " Qu 'ei simple , aguest qu 'ei eth districte ueit .
(src)="30"> Tu je blok 17 , kuća broj jedan . "
(trg)="20"> Ací qu 'ei eth blòc 17 , casa numèro 1 . "
(src)="31"> Vi na to kažete :
(src)="32"> " OK .
(src)="33"> Ali hodajući po susjedstvu , primjetio sam kako brojevi kuća ne idu po redu . "
(trg)="21"> E que didetz , " Que va plan , mès en tot caminar peth vesinat , que m' avisi qu´eras casas non seguissen cap d' orde . "
(src)="34"> On odgovara , " Naravno da idu .
(trg)="22"> E eth que ditz , " B' ei plan que 'n seguissen .
(src)="35"> Idu po redoslijedu po kojem su izgrađene .
(trg)="23"> Que seguissen eth orde de bastida .
(src)="36"> Kuća koja je prva sagrađena u bloku je kuća broj jedan .
(trg)="24"> Era prumèra casa a èster bastida daguens un blòc qu 'ei era casa numèro 1 .
(src)="37"> Druga kuća koja je ikada izgrađena je kuća broj dva .
(trg)="25"> Era dusau casa a èster bastida qu 'ei era casa numèro 2 .
(src)="38"> Treća kuća je broj tri .
(trg)="26"> Era tresau , qu 'ei era casa numèro 3 .
(src)="39"> Jednostavno je .
(trg)="27"> Qu 'ei simple .
(src)="40"> Očito je . "
(trg)="28"> Qu 'ei òbvi .
(src)="41"> Volim što ponekad trebamo otići na suprotnu stranu svijeta kako bi shvatili da imamo pretpostavke za koje uopće nismo znali , i shvatili kako bi njihova suprotnost mogla biti jednako istinita .
(trg)="29"> Que 'm shauta pr' amor qu´a viatges mos cau anar tath aute costat deth mond entà pr' amor d´avisar- mos deras supausicions que non sabíam que hadíam , e avisar- mos qu' eth contrari que pòt èster vertat tanben .
(src)="42"> Na primjer , postoje doktori u Kini koji vjeruju kako je njihov posao održati vas zdravima .
(trg)="30"> Per exemple , que i a de mètges en China que creden qu 'ei lor trebalh mantie 'vs saludable .
(src)="43"> Tako im za svaki mjesec koji ste zdravi plaćate , a kada ste bolesni ne plaćate im jer su neuspješno obavili posao .
(trg)="31"> Alavetz , cada mes qu' ètz saludable pagatz- le , e quand ètz malaut non avetz cap de paga 'u pr´amor qu 'an falhat en lor trebalh .
(src)="44"> Oni se bogate kada ste zdravi , ne bolesni .
(trg)="32"> Que 's hèn rics quand ètz saludable , non cap malaut .
(src)="45"> ( Pljesak )
(trg)="33"> ( Aplaudiments )
(src)="46"> U većini muzike mislimo kako je " jedan " downtempo , početak muzičke fraze .
(src)="47"> Jedan , dva , tri , četiri .
(trg)="34"> Ena màger part dera musica , que pensam a " un " coma eth compas d' entrada , eth començament dera fasa musicau : un , dus , tres , quate .
(src)="48"> Ali u zapadno afričkoj glazbi " jedan " je na kraju muzičke fraze kao razdoblje na kraju rečenice .
(trg)="35"> Mès ena musica africana occidentau , " un " qu 'ei vist coma era fin dera frasa , coma eth punt e finau ena fin dera frasa .