# ca/01fktUkl0vx8.xml.gz
# hr/01fktUkl0vx8.xml.gz
(src)="1"> Ens demanen que multipliquem 65 per 1 .
(trg)="1"> Traže nas da pomnožimo 65 puta 1 .
(src)="2"> Així , només hem de multiplicar 65 , i ho podem escriure amb el signe " per " com aquest o amb un punt volat com aquest , però això vol dir 65 per 1 .
(trg)="2"> Doslovno , moramo samo pomnožiti 65 , možemo to zapisati kao znak ´x ' ili kao točkicu ovako ali to znači 65 puta 1 .
(src)="3"> Hi ha dues maneres d' interpretar- ho .
(trg)="3"> Postoje 2 načina tumačenja ovoga .
(src)="4"> Ho podem veure com el nombre 65 un sol cop o com el nombre 1 sumat 65 cops .
(trg)="4"> Možemo gledati na ovo kao broj 65 jedanput ili kao broj 1 šezdeset i pet puta , sve zbrojeno .
(src)="5"> De qualsevol manera , si tenim un 65 , el resultat és 65 .
(trg)="5"> U oba slučaja , ako imamo jednom 65 , to će jednostavno biti 65 .
(src)="6"> Qualsevol cosa per 1 serà la cosa , valgui el que valgui .
(trg)="6"> Bilo što pomnoženo sa 1 , će biti to isto , što god to bilo .
(src)="7"> Valgui el que valgui , això per 1 serà això de nou .
(trg)="7"> Što god ovo bilo , puta 1 , će i dalje biti to isto .
(src)="8"> Si tenim , si tenim ... podeu pensar ... si tenim un marcador de posició multiplicat per 1 , i ho escric amb el signe " per " , per 1 , el resultat és el mateix marcador de posició .
(trg)="8"> Ako imam nekakvo mjesto za neki broj , i pomnožim ga sa 1 ,
(trg)="9"> rezultat će biti to isto mjesto .
(src)="9"> Si tenim 3 per 1 , el resultat serà 3 .
(trg)="10"> Ako imam 3 puta 1 , dobit ću 3 .
(src)="10"> Si tenim 5 per 1 , el resultat serà 5 , perquè literalment això és tenir el 5 un sol cop .
(trg)="11"> Ako imam 5 puta 1 , dobit ću 5 , jer ovo samo znači da imam broj 5 jedanput .
(src)="11"> Si escrivís , no ho sé , 157 per 1 , el resultat seria 157 .
(trg)="12"> Ako stavim -- ne znam -- 157 puta 1 , to će biti 157 .
(src)="12"> Diria que ja ho heu entès .
(trg)="13"> Mislim da ste shvatili ideju .
# ca/0Iu4qGiSFvRK.xml.gz
# hr/0Iu4qGiSFvRK.xml.gz
(src)="1"> On és la Unió Europea ?
(trg)="1"> Gdje je Europska unija ?
(src)="2"> Obviament està per aquí , no com el continent europeu mateix , el qual té una frontera indefinida , la UE també té
(src)="3"> límits indefinits .
(trg)="2"> Očito , ovdje negdje , ali kao i sam europski kontinent , čije su granice nejasne , i granice Europske unije su pomalo mutne .
(src)="4"> Primer , els membres oficials de la UE , de més a menys habitants , són :
(trg)="3"> Za početak , službene zemlje članice Europske unije su , po broju stanovnika od najnaseljenije :
(src)="5"> * Alemanya * França
(trg)="4"> * Njemačka * Francuska
(src)="6"> * El Regne Unit * Itàlia
(trg)="5"> * Ujedinjeno Kraljevstvo * Italija
(src)="7"> * Espanya * Polònia
(trg)="6"> * Španjolska * Poljska
(src)="8"> * Romania * El Regne dels Països Baixos
(trg)="7"> * Rumunjska * Kraljevina Nizozemska
(src)="9"> * Grècia * Bèlgica
(trg)="8"> * Grčka * Belgija
(src)="10"> * Portugal * La República Xeca
(trg)="9"> * Portugal * Češka Republika
(src)="11"> * Hungria * Suècia
(trg)="10"> * Mađarska * Švedska
(src)="12"> * Àustria * Bulgària
(trg)="11"> * Austrija * Bugarska
(src)="13"> * Dinamarca * Eslovàquia
(trg)="12"> * Danska * Slovačka
(src)="14"> * Finlàndia * Irlanda
(trg)="13"> * Finska * Irska
(src)="15"> * Croàcia * Lituània
(trg)="14"> * Hrvatska * Litva
(src)="16"> * Letònia * Slovènia
(trg)="15"> * Latvija * Slovenija
(src)="17"> * Estònia * Xipre
(trg)="16"> * Estonija * Cipar
(src)="18"> * Luxemburg * Malta
(trg)="17"> * Luksemburg i * Malta
(src)="19"> Els límits de la UE probablement es continuaran expandint tenint en compte que hi ha diversos estats en el procés d' esdevenir- ne membre .
(trg)="18"> Rubovi EU vjerojatno će se dalje širiti s obzirom da postoje zemlje koje su još u različitim stadijima toga da postanu članice .
(src)="20"> Com la UE funciona exactament és terriblement complicat i és una història per un altre dia . però per aquest video només has de saber tres coses :
(trg)="19"> Kako zapravo Europska unija funkcionira je užasno komplicirano i priča za neki drugi put , ali za ovaj video trebate znati samo tri stvari :
(src)="21"> 1 .
(trg)="20"> 1 .
(src)="23"> Voten lleis que gairebé compleixen i 3 .
(src)="24"> Els ciutadants dels estats membres són automàticament ciutadants europeus també .
(trg)="23"> Građani zemalja članica automatski postaju građanima Europske unije
(src)="25"> Això últim vol dir que si ets ciutadà de qualsevol d' aquests països ets lliure de viure i treballar o retirar- te en tots els altres .
(trg)="24"> To zadnje znači ako ste građanin bilo koje od ovih zemalja , smijete živjeti raditi i otići u mirovinu u bilo kojoj drugoj .
(src)="26"> El que és bonic sobretot si el teu país és massa gran o massa petit , massa calurós o massa fred .
(trg)="25"> Što je lijepo ako smatrate da je vaša zemlja prevelika ili premala ili prevruća ili prehladna .
(src)="27"> La UE et dóna opcions .
(trg)="26"> Europska unija pruža vam mogućnosti .
(src)="28"> Per cert , t' has adonat de que aquests punts tenen asterics que porten a aquest peu de pàgina ?
(trg)="27"> Usput , jeste li primijetili kako sve tri izjave imaju zvjezdice povezane s ovom nekorisnom napomenom ?
(src)="29"> Bé , acostuma 't- hi : a Europa li encanten els asteriscs que afegeixen excepcions a acords complicats .
(trg)="28"> Pa , naviknite se :
(trg)="29"> Europa voli zvjezdice koje daju iznimke kompliciranim sporazumima .
(src)="30"> Aquests tres , per exemple , ens porten al primer tros d' indefinició fronterera amb Noruega ,
(trg)="30"> Ove tri nas , na primjer , upućuju na prvi dio mutnih granica s Norveškom ,
(src)="31"> Islàndia i el petit Liechtenstein .
(trg)="31"> Islandom i malim Lihtenštajnom .
(src)="32"> Cap dels quals estan a la EU , però si ets un ciutadà europeu pots viure en aquests països i els noruegs , islandesos o
(src)="33"> liechtensteinesos poden viure en el teu .
(trg)="32"> Od kojih nijedna nije u Europskoj uniji , ali ako ste građanin EU možete živjeti u ovim zemljama i Norvežani , Islanđani ili Lihtenštajnci mogu živjeti u vašoj zemlji .
(src)="34"> Per què ?
(trg)="33"> Zašto ?
(src)="35"> A canvi de la lliure circulació de persones han de pagar cuota de membre a la UE ... tot i que no en són part i , per tant no tenen ni veu ni vot en les seves lleis ( de la UE ) que sí que han de complir .
(trg)="34"> Zauzvrat slobodi kretanja ljudi moraju plaćati troškove članarine
(trg)="35"> Europskoj uniji -- iako nisu članice i time ne mogu odlučivati o zakonima koje svejedno moraju slijediti .
(src)="36"> Aquest acord s' anomena Àrea Econòmica Europea i seria un acord terrible si no fós per l' asterisc que permet als membres de l' AEE però no als de l' EU saltar- se algunes
(src)="37"> lleis , sobre tot d' agricultura i pesca - un tema el qual a un país com Islàndia potser li agradaria bastant portar- ho a la seva manera .
(trg)="36"> Ovaj sporazum je Europski gospodarski prostor ( EEA ) i zvuči kao grozan dogovor , kad ne bi bilo zvjezdice koja dopušta EEA- u ali ne i članicama EU lagodnost u određenim dijelovima zakona , najviše poljoprivredi i ribarstvu -- nešto što bi državi kao što je Island moglo biti dosta bitno da sami odlučuju o tome .
(src)="38"> Entre la UE i la AEE el continent es veu majoritàriament abastat , amb la destacable excepció de Suïssa que es manté neutral i feroçment independent , a excepció de la seva participació en l' Espai Shengen .
(trg)="37"> S Europskom unijom i Europskim gospodarskim prostorom kontinent je većinom pokriven , s iznimkom Švicarske koja je i dalje neutralna i odlučno nezavisna , osim u činjenici da sudjeluje u Schengenskom prostoru .
(src)="39"> Si ets d' un país que manté les seves fronteres ben clares i/ o ben vigilades
(trg)="38"> Ako ste iz zemlje koja granice drži izuzetno čistima i/ ili patroliranima ,
(src)="40"> l' Espai Schengen és una xic impresionant perquè és un acord entre països per abordar amb un ´meh´ l' assumpte de les fronteres .
(trg)="39"> Schengenski prostor je pomalo za ne povjerovati jer je to dogovor između zemalja da uzmu vrlo ležeran pristup granicama .
(src)="41"> A l' Espai Shengen les fronteres inter - nacionals són així : cap vigilant ni cap mena de control .
(trg)="40"> U Schengenskom prostoru međunarodne granice izgledaju ovako : nema granične policije niti provjera putovnica bilo kakve vrste .
(src)="42"> Pots anar de Lisba fins a Tallin sense indetificació ni haver de contestar la pregunta :
(src)="43"> " Per negocis o per plaer ? "
(trg)="41"> Možete hodati od Lisabona do Tallinna bez osobnih isprava ili potrebe da odgovorite na pitanje : " poslovno putovanje ili godišnji odmor ? " .
(src)="44"> Per a Suïssa , ser part de l 'E .
(src)="45"> Shengen però no ser part de la UE vol dir que els " no- Suïssos " poden visitar el país sempre que vulguin , però mai quedar- s' hi .
(trg)="42"> Za Švicarsku biti dio Schengena , ali ne dio Europske unije znači da se ljudi koji nisu iz Švicarske mogu bilo kad prijaviti u hotelu , ali ne mogu ostati trajno .
(src)="46"> Aquesta visió hippie de les fronteres no és compartida per tothom a la UE , sobretot per part del R . U . i d' Irlanda , que diuen que les illes són diferents .
(trg)="43"> Ovaj ležeran pristup granicama ne cijene svi u EU : najveći su protivnici Ujedinjeno
(trg)="44"> Kraljevstvo i Irska koji kažu da su otoci drugačiji .
(src)="47"> De manera que per entrar aquestes illes necessitaràs un passaport i un bon motiu .
(trg)="45"> Dakle , kako bi došli na ove krasne otočiće , treba vam putovnica i dobar razlog .
(src)="48"> La reticiència britànica per invlucrar- se amb la UE ens porta al següent tema : els diners .
(trg)="46"> Nevoljkost Velike Britanije da se potpuno uplete s EU dovodi nas do sljedeće teme : novca .
(src)="49"> La UE la seva pròpia i sofisticada moneda :
(src)="50"> l' Euro , en ús per la majoria ( però no tots ) dels membres de la UE .
(trg)="47"> Europska unija ima vlastitu elegantnu valutu , euro koji koristi većina , ali ne sve članice Europske unije .
(src)="51"> Aquesta unió monetària s' anomena Eurozona i per unir- s' hi el país ha de complir certs objectius financers ... i mentir sobre tals objectius és , sens dubte , quelcom que ningú faria .
(trg)="48"> Ova ekonomska unija zove se Eurozona i kako bi ušli u nju zemlja prvo mora dostići određene financijske ciljeve -- jer sigurno nitko ne bi lagao o tome da je dostigao te ciljeve .
(src)="52"> Molts dels membres que no tenen l' euro , quan compleixen els objectius canvien la seva moneda per l' Euro , però tres casos :
(src)="53"> Dinamarca , Suècia i , sobretot , el R . U . tenen asterics posats a les seccions del tractat de l' Euro que els deixa fora .
(trg)="49"> Većina zemalja koje nisu članice Eurozone će , kad ispune uvjete , napustiti vlastitu valutu i zamijeniti je eurom , ali tri članice - Danska , Švedska i naravno Ujedinjeno Kraljevstvo , imaju zvjezdice na dijelovima sporazuma o euru zbog čega su ga zauvijek odbile prihvatiti kao vlastitu valutu .
(src)="54"> I extranyament , quatre països europeus , Andorra , San Marino , Mònaco i el Vaticà tenen un asterisc que els dóna el contrari : el dret d' imprimir i usar l' Euro com a moneda , encara que no formin part de la UE de cap manera .
(trg)="50"> I čudno je što četiri male europske zemlje Andora , San Marino , Monako i Vatikan imaju zvjezdicu koja im omogućuje upravo suprotno : pravo na tiskanje i korištenje eura kao valute , iako uopće nisu članice Europske unije .
(src)="55"> Aquesta és la imatge : hi ha la UE , que fa totes les normes , l' Eurozona dins seu amb una moneda comuna , l' AEE fora en el qual les persones circulen lliurement i el Shengen selectiu , per a països que pensen que les seves fronteres no mereixen
(trg)="51"> To je sve u svemu to : postoji EU , koja stvara pravila , Eurozona unutar nje sa zajedničkom valutom , Europski gospodarski prostor izvan nje gdje se ljudi mogu nesmetano seliti i Schengen , za zemlje koje smatraju da granice nisu vrijedne briga koje dolaze uz njih
(src)="57"> Com veus , hi ha algunes sobre - posicions estranyes a les fronteres , però encara no hem acabat amb les complicacions , i un altre cop a causa de :
(trg)="52"> Kao što vidite , preklapanja su čudna , ali nismo ni približno gotovi s pričom o komplikacijama zbog carstva .
(src)="59"> Portugal i Espanya tenen illes del seu temps colonial amb les quals encara no han trencat :
(src)="60"> Madeira i les Canàries es troben prop de la costa de l' Àfrica i a les Azores ben dins l' Atlàntic .
(trg)="53"> Dakle Portugal i Španjolska imaju otoke iz kolonijalnih dana s kojima se nikad nisu rastali : to su Madeira i Kanarski otoci uz obalu Afrike i Azori u Atlantskom oceanu .
(src)="61"> A casa de que aquestes illes són Espanyoles i Portugueses també són part de la Unió Europea .
(trg)="54"> S obzirom da su ovi otoci španjolski i portugalski , kao takvi su dio Europske unije .
(src)="62"> Afegir un parell d' illes a les fronteres europees no és problema fins que tens en compte a FR , la reina del ´no deixar anar ' .
(trg)="55"> Dodavanje par otoka granicama EU nije velika stvar dok ne uzmemo u obzir Francusku : kraljicu nepuštanja .
(src)="63"> Encara conserva algunes illes al Carib , Reunió a la costa de Madagascar i la Guiana Francesa a sud- Amèrica .
(trg)="56"> Još uvijek drži gomilu karipskih otoka , Reunion uz obalu Madagaskara i Francusku Gvajanu u Južnoj Americi .
(src)="64"> Segons França , tot això també és FR , el que fa extendre de punta a punta la distància de la UE a través de tres quarts de la circumferència de la Terra .
(trg)="57"> Što se Francuske tiče , i oni su Francuska , što efektivno proširuje udaljenost s jednog na drugi rub Europske unije preko trećine opsega Zemlje .
(src)="65"> Junts , aquests trossos de FR , ESP i POR s' anomemen Regions Exteriors . i són el resultat de la simple resposta a l' imperialisme : queda 't- ho .
(trg)="58"> Kolektivno , ovi djelići Francuske , Španjolske i Portugala zovu se " Prekomorski teritoriji koji su dio EU "
(trg)="59"> -- i oni su rezultat jednostavnog odgovora carstva : samo ih zadrži .
(src)="66"> Per altra banda , hi ha el R .
(src)="67"> Unit , el mestre en mantenir relacions complicades amb les seves casi ex- terres i el R . U . no està sol en aquest continent imperi- chachi .
(trg)="60"> S druge strane , postoji Ujedinjeno Kraljevstvo , gospodar upravljanja kompliciranim vezama sa svojim kvazi- bivšim zemljama -- i nije jedina na ovom kontinentu koji carstva vole .
(src)="68"> Els Països Baizos , Dinamarca i FR ( de nou ) tenen el que la UE anomena territoris d' ultramar : no són part de la UE , sinó que són una pila d' asteriscs a causa de les seves complicades relacions amb la UE i amb els seus països associats , el que fa difícil dir res amb contingut sobre ells com a grup però ... en general la llei europea no s' aplica a aquests llocs , encara que en general la gent que hi viu són ciutadants de la UE perquè en general tenen la nacionalitat del seu país associat , per tant , en general poden viure on vulguin de la UE però en general els altres ciutadans de la UE no poden anar lliurement a aquests territoris .
(trg)="61"> Nizozemska i Danska i Francuska ( opet ) sve imaju ono što Europska unija zove
(trg)="62"> Prekomorske zemlje i teritoriji : nisu dio Europske unije , već beskrajni roj zvjezdica zbog kompliciranih odnosa s Europskom unijom i svojim zemljama zbog čega je teško reći išta smisleno o njima kao grupi ali ... općenito se zakon Europske unije ne primjenjuje na ta mjesta iako se općenito ljudi koji ondje žive smatraju građanima Europske unije jer općenito imaju državljanstvo svoje zemlje , tako da općenito mogu živjeti bilo gdje u EU gdje žele ali općenito drugi građani Europske unije ne mogu se slobodno preseliti u ove teritorije .
(src)="69"> El que fa aquests llocs són una semipermeable membrana de la UE en sí i la part final de la qual parlarem en detall , encara que hi ha molt més asteriscs que t' aniràs trobant , com : l' Illa de l' Home o aquestes ciutats espanyoles al nord de l' Àfrica o Gibraltar , que fa veure que és part del sud- est d' Anglaterra tot sovint o aquesta regió a Grècia on és perfectament legal prohibir les dones , o Saba i companyia que són part dels Països Baixos i haurien de ser de la UE , però no o les illes
(src)="70"> Faeroe en les quals els ciutadans danesos que hi viuen perden la ciutadania europea etc , etc , etc .
(trg)="63"> Što ih čini čudnom polupropusnom membranom Europske unije i o zadnjem dijelu ćemo pričati detaljno iako postoji još mnogo više zvjezdica na koje možete nabasati kao što su : otok Man ili španjolski gradovi u Sjevernoj Africi ili Gibraltar , koji se ponekad pravi da je dio Jugozapadne Engleske , ili ona regija u Grčkoj gdje je totalno legalno zabraniti žene ili Saba i prijatelji koji su dio Nizozemske i trebali bi time biti dio EU , ali nisu ili Farski ( Ferojski ) otoci na kojima građani Danske ako žive gube državljanstvo EU , i tako dalje , i tako dalje .
(src)="71"> Aquests asteriscs quasi mai acaben , però aquest video potser sí .
(trg)="64"> Te zvjezdice skoro da nemaju kraja , ali ovaj video nažalost ima .
# ca/0Ri6knbcAylb.xml.gz
# hr/0Ri6knbcAylb.xml.gz
(src)="1"> Quan tens 21 minuts per parlar ,
(src)="2"> Dos milions d' anys semblen molt de temps .
(trg)="1"> Kad imate 21 minutu za izlaganje , dva milijuna godina se čine jako dugima .
(src)="3"> Però evolutivament , dos milions d' anys no són res .
(trg)="2"> Ali , evolucijski gledano , dva milijuna godina su ništa .
(src)="4"> De fet , en dos milions d' anys la massa del cervell humà gairebé s' ha triplicat
(src)="5"> Anant dels aproximats 600 grams del nostre antecessor , Homo habilis , al gairebé kilogram i mig de carn que tots tenim entre les orelles .
(trg)="3"> Pa ipak , u dva milijuna godina ljudski mozak se gotovo utrostručio , narastao je s pola kile teškog mozga našeg pretka Habilisa na mesnu štrucu od gotovo kilu i pol koju svi mi ovdje nosimo među ušima .
(src)="6"> Què li passa a aquest gran cervell perquè la natura insistís en que tots en tinguéssim un ?
(trg)="4"> Što to ima u velikom mozgu da je priroda tako žarko željela da ga imamo ?
(src)="7"> Bé , sembla que quan els cervells tripliquen de mida , no es limiten a ser tres cops més grans , sinó que adquireixen noves estructures .
(trg)="5"> Ispostavilo se da kad se mozak utrostruči nije samo veći , nego dobiva i nove strukture .
(src)="8"> I una de les raons fonamentals de que sigui tant gran és perquè se li va incorporar una nova part , anomenada lòbul frontal .
(src)="9"> I en particular , una part anomenada còrtex pre- frontal .
(trg)="6"> A jedan od glavnih razloga zašto je naš mozak veći je što ima novi dio , koji se zove frontalni režanj , posebno dio koji se zove prefrontalna kora .
(src)="10"> I què fa el cortex pre- frontal per tu que justifiqui
(src)="11"> la reestructuració sencera del crani humà en un instant de l' evolució ?
(trg)="7"> Što to prefrontalna kora radi što bi moglo opravdati prepravku cijele arhitekture ljudske lubanje u treptaju evolucijskog vremena ?
(src)="12"> Bé , sembla que el còrtex pre- frontal fa un munt de coses , i una de les més importants es que és un simulador de l' experiència .
(trg)="8"> Pa , ispostavilo se da prefrontalna kora radi svašta ali jedna od najvažnijih stvari je što je simulator iskustva .
(src)="13"> Pilots d' avió practiquen en simuladors aeris per tal de no cometre errors reals als avions .
(trg)="9"> Piloti vježbaju u simulatorima leta kako ne bi radili stvarne greške u zrakoplovima .
(src)="14"> Els essers humans tenen aquesta meravellosa adaptació mitjançant la qual poden tenir experiències en el interior dels seus caps abans de provar- les en la vida real .
(trg)="10"> Ljudi imaju ovu izvanrednu prilagodbu pomoću koje mogu probati stvari u svojoj glavi prije nego što ih iskušaju u stvarnosti .
(src)="15"> Aquest és un truc que cap dels nostres avantpassats podia fer i que cap altre animal pot fer igual que nosaltres .
(trg)="11"> Ovaj trik naši preci nisu mogli izvesti niti ijedna druga životinja tako dobro kao mi .
(src)="16"> És una adaptació meravellosa .
(trg)="12"> Sjajna prilagodba .
(src)="17"> Està allà , junt als polzes oposats i caminar dret i el llenguatge com una de les coses que va fer baixar la nostra espècie dels arbres i la va portar als centres comercials .
(trg)="13"> Zajedno s palcima i uspravnim držanjem i jezikom to je jedna od stvari zbog kojih smo sišli s drveća i ušli u šoping- centre .
(src)="18"> Ara ... ( Rialles ) , tots vostès ho han fet .
(trg)="14"> Svi smo to radili .
(src)="19"> Em refereixo a , vostès saben ,
(src)="20"> Ben & amp ; Jerry 's no té un gelat de fetge i ceba .
(trg)="15"> Sami znate da slastičarnice ne drže sladoled s okusom jetrice i luka .
(src)="21"> No perquè en provessin una mica i diguessin " ecs " .
(src)="22"> És perquè , sense deixar els seus seients , poden simular el sabor i dir " ecs " abans de fer- ho .
(trg)="16"> Ali ne zato što su ga napravili , probali i rekli " Bljak ! " , nego zato što i bez ustajanja iz fotelje možete simulirati taj okus i reći bljak prije nego što ga napravite .
(src)="23"> Anem a veure com estan funcionant els seus simuladors d' experiència .
(trg)="17"> Pogledajmo kako naši simulatori iskustva rade .
(src)="24"> Anem a fer un ràpid diagnòstic abans de continuar amb la xerrada .
(trg)="18"> Prođimo kroz brzinsku dijagnostiku prije nego što nastavim s izlaganjem .
(src)="25"> Aquí hi ha dos futurs que vull que contempleu , poden tractar de simular- los i dir- me quin d' ells prefereixen .
(trg)="19"> Razmislite o dvije potencijalne budućnosti i pokušajte ih simulirati kako bi vidjeli koja bi vam bila draža .
(src)="26"> Un és guanyar la loteria .
(src)="27"> Uns 314 milions de dòlars .
(trg)="20"> Jedna mogućnost je dobitak na lutriji , oko 314 milijuna dolara .
(src)="28"> I l' altre és quedar- se paraplègic .
(trg)="21"> Druga je da postanete invalid .
(src)="29"> Penseu- vos- ho amb calma .
(trg)="22"> Razmislite na trenutak .
(src)="30"> Probablement sentin que no necessiten ni un instant per decidir- se .
(trg)="23"> Vjerojatno vam se čini da vam ne treba trenutak .
(src)="31"> Curiosament , hi ha dades sobre aquests dos grups de persones , dades sobre com són de feliços .
(trg)="24"> Evo podataka o ove dvije grupe ljudi o tome koliko se osjećaju sretno .
(src)="32"> I això és exactament el que esperàveu , no ?
(trg)="25"> I podaci su točno kakve ste i očekivali , zar ne ?
(src)="33"> Però aquestes no són les dades .
(src)="34"> Les he inventat .
(trg)="26"> Ove podatke sam ja izmislio !
(src)="35"> Aquestes són les dades .
(trg)="27"> Ovo su pravi podaci .
(src)="36"> Han fallat la prova , i no han passat ni 5 minuts de xerrada .
(trg)="28"> Pali ste na ispitu , a tek smo na početku predavanja .