# bs/22ddWCj845qX.xml.gz
# sr/22ddWCj845qX.xml.gz
(src)="1"> Atenina teorija svega
(trg)="1"> " Atinina Teorija Svega "
(src)="2"> Ovaj dokumentarni film predstavlja nove razvoje u oblasti neurologije i nudi rješenja za mnoga , još neriješena pitanja fizike .
(trg)="2"> Prateći dokumentarac predstavlja nove razvoje u oblasti neurologije i rešenje na mnoga do danas nerešena pitanja u fizici .
(src)="3"> Ne baveći se metafizičkim korelacijama jedino se fokusirajući na naučno provjerene činjenice ona ima filozofske posljedice koje se tiču života , smrti i porijekla svemira .
(trg)="3"> Dok se drži podalje od metafizičkih korelacija isključivo fokusiran na naučno proverljivim podacima takođe ima filozofski odjek koji se odnosi na život , smrt i postanak univerzuma .
(src)="4"> Zbog svojih mnogih slojeva i kompaktnosti prezentacije , bilo bi dobro video više puta pogledati , da bi se u potpunosti shvatila njegova svrha , iako je uloženo mnogo truda , da se pojednostave kompleksni naučni termini o kojima ćemo govoriti .
(trg)="4"> Zbog mnogo delova i gustine prezentacije možda ce biti potreban pregled nekoliko puta da bi razumeli implikacije prezentacije , čak iako je ulozeno prilično truda , da bi se pojednostavili kompleksni koncepti o kojima se govori .
(src)="5"> Želio bih da se zahvalim autoru što mi je dopustio da pratim i opišem njegov rad pošto je željeo da ostane posvećen svom istraživačkom radu i izbjegne medijsko pojavljivanje .
(trg)="5"> U nastavku bih želeo da zahvalim autoru za dozvolu da pratim izveštaj o njegovom radu kako je želeo da ostane posvećen svom istraživanju izbegavajući svoje prisustvo u medijima .
(src)="6"> Athene napisanla i istražila
(trg)="6"> Istraživao i napisao :
(src)="7"> Reese015 redigovao i napisao muzika :
(trg)="7"> Atina menjao i ispričao :
(trg)="8"> Reese015 muzika :
(src)="8"> Professor Kliq
(trg)="9"> Profesor Kliq
(src)="9"> Prvi dio
(trg)="10"> Poglavlje 1
(src)="10"> Bog je u neuronima
(trg)="11"> " Bog je u neuronima "
(src)="11"> Ljudski mozak je mreža koja se sastoji od približno sto milijardi neurona .
(trg)="12"> Ljudski mozak je mreža otprilike oko stotinu milijardi neurona .
(src)="12"> Različita iskustva stvaraju različite neuralne veze koje aktiviraju različite emocije .
(trg)="13"> Različita iskustva prave različite neuronske veze koje tada dovode do različitih emocija .
(src)="13"> Ovisno od toga koji neuroni budu stimulisani određene veze postaju jače i efikasnije dok druge postaju slabije .
(trg)="14"> I u zavisnosti koji neuroni su stimulisani određene veze postaju jače i efikasnije dok ostale postaju slabije .
(src)="14"> To nazivamo neuralnom plastičnošću .
(trg)="15"> Ovo se naziva neuronska plastičnost .
(src)="15"> Osoba koja vježba da postane muzičar će formirati jače neuralne veze koje povezuju njegove dvije hemisfere mozga tako da budu muzički kreativne .
(trg)="16"> Neko ko vežba da bude muzičar će stvarati jače neuronske veze koje povezuju dve hemisfere mozga da bi muzički bili aktivni .
(src)="16"> Praktično bilo koja sposobnost ili vještina se mogu istrenirati .
(trg)="17"> Virtuelno , bilo koja vrsta talenta ili veštine moze se ostvariti kroz trening .
(src)="17"> Rudiger Damm , koji je sebe smatrao " beznadežnim studentom " , je propadao u osnovnoj matematici , pa je počeo da trenira svoje sposobnosti i postao je poznati " ljudski računač " sposoban da izvrši vrlo komplikovane proračune .
(trg)="18"> Rudiger Gram , je bio samopriznati " beznadežni student " koji nije znao matematiku , pošao je sa treniranjem svojih sposobnosti i time je postao slavni " ljudski kalkulator " , sposoban za rešavanje ekstremno složenih matematičkih operacija .
(src)="18"> Racionalnost i emocionalna otpornost funkcionišu na isti način .
(trg)="19"> Racionalnost i emcionalna elastičnost se ponašaju isto .
(src)="19"> To su neuralne veze koje se mogu ojačati .
(trg)="20"> Ovo su neuro- veze koje mogu biti pojačane .
(src)="20"> Bilo šta da radite , vi fizički mijenjate svoj mozak i tako postajete bolji u tome .
(trg)="21"> Šta god radili , u bilo koje vreme , vi psihički modifikujete vaš mozak da postane bolji u tome što radite .
(src)="21"> Pošto je ovo jedan tako fundmentalan mehanizam rada mozga , biti samo- svjestan može u velikoj mjeri obogatiti naše životno iskustvo .
(trg)="22"> Otkad je ovo utemeljujući mehanizam mozga , biti samosvestan moze drastično da obogati naše životno iskustvo .
(src)="22"> Prvi dio :
(trg)="23"> Prvi deo :
(src)="23"> Socijalna Neurologija
(trg)="24"> Socijalna Neurologija
(src)="24"> Određeni neuroni i neurotransmiteri , kao što je norepinefrin aktiviraju odbrambeno stanje , koda osjećamo da naše misli trebamo zaštiti od uticaja drugih .
(trg)="25"> Sprecifični neuroni i neurotransmiteri , kao na primer norepinefrin , pokreće odbrambeni mehanizam kada osećamo da naše misli moraju biti zaštićene od uticaja drugih .
(src)="25"> Ako smo suočeni sa razlikama u mišljenu , hemikalije koje mozak tada proizvodi su iste kao one koje obezbjeđuju naš opstanak u opasnim situacijama .
(trg)="26"> Ako smo onda suočeni sa razlikama u mišljenju , hemikalije koje se luče u mozgu su iste one koje osiguravaju naše preživljavanje u opasnim situacijama .
(src)="26"> U ovom odbrambenom stanju , primitivniji dio mozga ometa racionalno razmišljanje i limbički sistem tada može stopirati većinu naše radne memorije , fizički prouzrokujući " uskogrudnost " .
(trg)="27"> U ovom defanzivnom stanju , onaj primitvniji deo mozga se meša sa racionalnim mišljenjem i limbički sistem moze da potisne većinu naše radne memorije , fizički izazivajuci " zatucanost " .
(src)="27"> To možemo vidjeti u politici straha , u strategiji igrača pokera ili jednostavno kada je neko tvrdoglav u diskusiji .
(trg)="28"> Mi ovo vidimo u politici straha , i strategiji igrača pokera ili jednostavno kada je neko tvrdoglav u diskusiji .
(src)="28"> Bez obzira koliko je neka ideja vrijedna , mozak se muči da je obradi kada je u ovakvom stanju .
(trg)="29"> Bez obzira koliko je ideja značajna , mozak ima problem da je obradi kada je u takvom stanju .
(src)="29"> Na neuralnom nivou , mozak reaguje kao da mu nešto prijeti , iako ova prijetnja dolazi u obliku bezopasnih stavova ili činjenica koje su u drugom kontekstu korisne i sa kojima se racionalno možemo složiti .
(trg)="30"> Na nivou neurona , reaguje kao da nam se preti , čak i ako ova pretnja dolazi od neuvredljivih mišljenja ili činjenica koje mi u suprotnom smatramo korisnim i sa kojima se možemo racionalno složiti .
(src)="30"> Ali kad se izražavamo i kada su naši stavovi prihvaćeni , nivo ovih " odbrambenih hemikalija " u mozgu se smanji i prenos dopamina aktivira " nagrađujuće " neurone , što čini da se osjećamo sposobnima i naše samopouzdanje raste .
(trg)="31"> Ali kada se izražavamo i kada su naši pogledi poštovani , te " defazivne hemikalije " se smanjuju u mozgu i neurotransmisija dopamina aktivira " revardne neurone " , čineći nas snažnijim i povećavajući naše samopoštovanje .
(src)="31"> Naša vjerovanja imaju prefinjen uticaj na hemiju našeg tijela , zbog toga je placebo tako efektivan .
(trg)="32"> Naša verovanja imaju dubok uticaj na našu telesnu hemiju , ovo je zbog čega placebi mogu biti efiksasni .
(src)="32"> Samopouzdanje ili samopovjerenje su blisko povezani sa neurotransmiterom serotoninom .
(trg)="33"> Samopoštovanje ili samoverovanje je usko povezano sa neurotansmiterom seratoninom .
(src)="33"> Kada njegov nedostatak dostigne ozbiljan nivo , to obično vodi u depresiju , samouništavajuće ponašanje ili u krajnjem slučaju samoubistvo .
(trg)="34"> Kada njegov nedostatak poprimi ozblijne razmere , to često vodi do depresije , samodestruktivnog ponašanja ili čak ubistva .
(src)="34"> Socijalno priznanje povećava nivo dopamina i serotonina u mozgu i dozvoljava nam da otpustimo emocionalne fiksacije i da lakše postanemo samosvjesni .
(trg)="35"> Socijalna validacija povećava količinu dopamina i seratonina u mozgu , omogućavajuci nam da se odreknemo emocionalnih fiksacija i lakše postanemo samosvesniji .
(src)="35"> Drugi dio
(trg)="36"> 2 . deo
(src)="36"> Drugi dio :
(trg)="37"> Drugi deo :
(src)="37"> Neuroni ogledala i Svijest
(trg)="38"> " Neuroni- ogledala " i Svest
(src)="38"> Socijalna psihologija se često bavi osnovnom ljdskom potrebom da se uklopimo i to naziva " normativni socijalni uticaj " .
(trg)="39"> Socijalna psihologija često gleda na osnovnu ljudsku potrebu da se uklopi , i naziva ovo normativnim socijalnim uticajem .
(src)="39"> Tokom odrastanja je naš moralni i etički kompas skoro potpuno stvoren uticajem sredine .
(trg)="40"> Kad odrastemo , naš moralni i etički kompas je skoro u potpunosti izgrađen od naše prirode .
(src)="40"> Tako da su naše akcije često rezultat priznanja koje nam daje društvo .
(trg)="41"> Tako da su naša dela često rezultat potvrđivanja koja zadobijemo od društva .
(src)="41"> Ali novi razvoji u oblasti Neurologije nam nude bolje razumjevanje kulture i identiteta .
(trg)="42"> Ali novi razvoj u neurologiji nam daje bolje razumevanje kulture i identiteta .
(src)="42"> Novija istraživanja u neurologiji su potvrdila postojanje empatičnih neurona ogledala .
(trg)="43"> Skorašnje neurološko istraživanje je potvrdilo postojanje empatičkih neurona- ogledala .
(src)="43"> Kada doživimo neku emociju ili obavimo neku radnju , određeni neuroni se aktiviraju .
(trg)="44"> Kada doživimo emociju ili vršimo radnju , specifični neuroni se aktiviraju .
(src)="44"> Ali kad posmatramo nekog drugog kako obavlja ovu istu radnju , ili kad to samo zamislimo , mnoštvo istih neurona će se aktivirati , kao da sami izvodimo tu istu radnju .
(trg)="45"> Ali kada posmatramo nekog drugog ko vrši ovu radnju , ili kada to zamšljamo , mnogi isti neuroni će se aktivirati ponovo , kao da smo tu radnju i sami vršili .
(src)="45"> Ovi empatički neuroni nas povezuju sa drugim ljudima i omogućavaju nam da osjetimo šta drugi ljudi osjećaju .
(trg)="46"> Ovi empatički neuroni nas povezuju sa drugim ljudima dozvoljavajući nam da osetimo sta drugi osećaju .
(src)="46"> Pošto ovi neuroni reaguju i na našu maštu , možemo doživjeti emocionalni feedback kao da je došao od nekog drugog .
(trg)="47"> I kako ovi neuroni odgovaraju na našu maštu , možemo da doživimo povratnu emocionalnu vezu kao da je došla od nekog drugog .
(src)="47"> Ovaj sistem omogućava samorefleksiju .
(trg)="48"> Ovaj sistem je ono što nam omogućava da se samoodržavamo .
(src)="48"> Neuroni ogledala ne poznaju razliku između sebe i drugih i to je razlog zašto smo ovisni od priznanja drugih ljudi i zašto težimo ka tome da se uklopimo . mi smo u konstantnoj dualnosti između viđenja sebe i kako nas drugi vide .
(trg)="49"> Ogledalo- neuron ne poznaje razliku između sebe i drugih i razlog je zašto smo toliko zavisni od društvenih validacija i zašto želimo da se uklopimo .
(trg)="50"> Mi smo u konstantnoj dvojnosti između toga kako vidimo sebe i kako nas vide drugi .
(src)="49"> Ovo može završiti u zbunjenosti , što se tiče identiteta i samopouzdanja .
(trg)="51"> Ovo može dovesti do zabune u pogledu identiteta i samopoštovanja .
(src)="50"> Skeniranja mozga pokazuju da mi doživljavamo ove negativne emocije prije nego što ih postanemo svjesni .
(trg)="52"> I snimci mozga pokazuju da mi doživljavamo te negativne emocije i pre nego što ih postanemo svesni .
(src)="51"> Ali kada smo samosvjesni , možemo promijeniti ove neprikladne emocije , zato što mi kontrolišemo misli koje ih stvaraju .
(trg)="53"> Ali kada samosvesni , mi možemo da menjamo zagubljene emocije , zato što kontrolišemo misli koje ih izazivaju .
(src)="52"> Ovo je neuralno- hemijska posljedica toga da sjećanja postaju labilna kada se aktiviraju i kako se restaurišu putem sinteze proteina .
(trg)="54"> Ovo je neurohemijska posledica o tome kako sećanja postaju labilna kada se vrate , i kako su obnovljena kroz sintezu proteina .
(src)="53"> Samo- posmatranje iz osnova mijenja način rada našeg mozga .
(trg)="55"> Samoposmatranje duboko menja način kako naš mozak radi .
(src)="54"> Ono aktivira samoregulirajuće oblasti neokorteksa koje nam daju nevjerovatnu mogućnost kontrole naših osjećanja .
(trg)="56"> Ono aktivira samoregulišuće neo- kortikoidne regione koji nam pružaju neverovatnu kontrolu nad našim osećanjima .
(src)="55"> Svaki put kada to radimo , naša racionalnost i otpornost se jačaju .
(trg)="57"> Svaki put kad ovo uradimo , naša racionalnost i emocionalna elastičnost su učvršćeni .
(src)="56"> Kada nismo samosvjesni , većina naših misli i radnji su impulsivne i ideja da proizvoljno reagujemo i da ne donosimo racionalne odluke je instinktivno frustrirajuća .
(trg)="58"> Kada nismo samosvesni , većina naših misli i akcija su impulsivni , i ideja da mi nasumice reagujemo i ne donosimo odluke , je instiktivno frustrirajuće .
(src)="57"> Mozak to riješava tako što stvara objašnjenja za naše ponašanje i fizički ih upisuje u naša sjećanja , putem reintegracije u postojeću memoriju time stvarajući naše vjerovanje da imamo kontrolu nad našim ponašanjem .
(trg)="59"> Mozak ovo rešava stvrajući objašnjenja za naše ponašanje i fizički prepisujući ih u naša sećanja , iako rekonsolidacija memorije nas tera da verujemo , da smo kontrolisali naše akcije .
(src)="58"> Ovo se takođe zove i racionalizovanje unazad što može ostaviti većinu naših emocija nerješenima i spremnima da se ponovo aktiviraju u bilo koje vrijeme .
(trg)="60"> Ovo je takođe nazvano nazadna racionalizacija , i ona može da ostavi većinu naših negativnih emocija nerešene , i stoga je spremna da bude aktivirana bilo kada .
(src)="59"> Ove emocije postaju konstantni izvor goriva naše zbunjenosti pošto će naš mozak konstantno nastojati da opravda naše iracionalno ponašanje .
(trg)="61"> Emocije postaju stalno gorivo našoj zabuni dok nas će mozak pokušavati da obrazloži zašto smo se ponašali iracionalno .
(src)="60"> Svo ovo složeno i skoro šizofrenično podsvjesno ponašanje je rezultat široko rasprostranjenog sistema u našem mozgu .
(trg)="62"> Sav ovaj kompleks i skoro šižofreno podsvesno ponašanje je rezultat ogromno paralelnog i raspodeljenog sistema u našem mozgu .
(src)="61"> Ne postoji poseban centar za svijest .
(trg)="63"> Ne postoji određeni centar svesti .
(src)="62"> Izraz jedinstva je u stvari aktivnost i izražaj svakog od ovih odvojenih " strujnih kola " u nekom određenom momentu .
(trg)="64"> Pojava jednistva je zapravo činjenica da su svaka od ovih odvojenih kola omogućena i izražena u jednom određenom vremenskom trenutku .
(src)="63"> Naša iskustva konstantno mijenjaju naše nervne veze , fizički mijenjajući paralelni sistem koji jeste naša svijest .
(trg)="65"> Naša iskustva stalno menjaju naše neuronske veze fizički menjajući paralelni sistem koji je naša svest .
(src)="64"> Direktno modifikovanje ovog sitema može imati nestvarne posljedice , te se postavlja pitanje
(src)="65"> Šta je i gdje se nalazi svijest ?
(trg)="66"> Direktne modifikacije ovoga mogu imati nadrealne posledice koje dovode u pitanje šta i gde je svest zapravo .
(src)="66"> Ako bi tvoju lijevu hemisferu mozga odvojili od desne , kao što je slučaj sa pacijentima kojima su strane mozga odvojene hirurškim putem , vjerovatno bi i tada mogao da pričaš i razmišljaš sa lijevom hemisferom , dok bi tvoja desna hemisfera imala vrlo ograničene kognitivne kapacitete .
(trg)="67"> Ako bi vaša leva hemisfera bila odvojena od desne , kao što je slučaj kod pacijenata s razdvojenim mozgom , mogli biste još uvek normalno da govorite i mislite iz leve hemisfere , dok bi vaša desna hemisfera imala ograničene kognitivne sposobnosti .
(src)="67"> Tvojoj lijevoj strani mozga ne bi nedostajao njen desni dio , iako bi to duboko promijenilo tvoju percepciju .
(trg)="68"> Vašem levom mozgu neće nedostajati desni deo , iako ovo duboko menja vaše posmatranje .
(src)="68"> Jedna posljedica toga je da ne bi mogao da opišeš desnu polovinu nečijeg lica .
(trg)="69"> Jedna posledica ovoga je da vi više ne možete da opišete nečiju desnu stranu lica .
(src)="69"> Ali to ne bi nikada spominjao , i to nikada ne bi vidjeo kao problem , niti bi shvatio da se nešto u percepciji promijenilo .
(trg)="70"> Ali vi to nikad nećete pomenuti , nećete to smatrati problemom , ili čak shvatiti da se nešto promenilo .
(src)="70"> Pošto to utiče ne samo na tvoju percepciju stvarnog svijeta , već i na tvoje mentalne slike , to nije samo čulni problem , već je to fundamentalna promjena u tvojoj svijesti .
(trg)="71"> S obzirom da ovo utiče više nego samo na vaše posmatranje stvarnog sveta , i takođe primenjuje vašim mentalnim slikama , to nije samo senzorni problem , već važna promena u vašoj svesti .
(src)="71"> Treći dio
(trg)="72"> 3 .
(trg)="73"> Deo
(src)="72"> Treći do :
(src)="73"> Bog je u neuronima
(trg)="74"> " Bog je u Neuronima "
(src)="74"> Svaki neuron ima voltažu koja se mijenja kada joni ulaze i izlaze iz ćelije .
(trg)="75"> Svaki neuron ima napon koji može da se menja kada joni teku unutar ili izvan ćelije .
(src)="75"> Kada voltaža neurona dostigne određen nivo , neuron će otpustiti električni signal drugim ćelijama , a one će ponoviti proces .
(trg)="76"> Jednom kada napon neurona dostigne određeni nivo , ispaliće električni signal do drugih ćelija , koje će ponoviti taj proces .
(src)="76"> Kada mnoštvo neurona otpušta signal istovremeno , tada možemo izmjeriti ove promjene u obiku talasa .
(trg)="77"> Kada mnogo neurona ispuste signal u isto vreme , možemo meriti ove promene u obliku talasa .
(src)="77"> Moždani talasi su osnova skoro svega što se dešava u našem umu , uključujući sjećanje , pažnju , pa čak i inteligenciju .
(trg)="78"> Moždani talasi podupiru skoro sve što se desava u našim mislima , uključujući memoriju opažanja i čak inteligenciju .
(src)="78"> Pošto vibriraju različitim frekvencijama mogu se klasifikovati u grupe kao što su alfa , beta i gama .
(trg)="79"> Kako oni osciluju na različitim frekvencijama , oni su svrstani u opsezima kao alfa , beta i gama .
(src)="79"> Svaka je povezana sa određenim zadatkom .
(trg)="80"> Svaki od njih je povezan sa drugačijim zadatkom .
(src)="80"> Moždani talasi omogućavaju ćelijama da se " uštimaju " sa frekvencijom koja odgovara njihovom određenom zadatku , istovremeno ignorišući nerelevantne signale , što je slično tome kako radio traži različite talase da bi pokupio određene radio stanice .
(trg)="81"> Moždani talasi dopuštaju moždanim ćelijama da podešavaju odgovarajuću frekvenciju za njihov poseban zadatak , ignorišući nebitne signale , slično kao što radio osciluje u razlicitim talasima kako bi uhvatio radio stanice .
(src)="81"> Prenos informacija između neurona postaje optimalan kada je njihova aktivnost sinhronizovana . to je isti razlog zbog kojeg doživljavamo kognitivnu disonancu , frustraciju izazvanu istovremeno držeći kontradiktorne ideje .
(trg)="82"> Prenos informacija između neurona postaje najpovoljniji kada su njihove aktivnosti sinhronizovane .
(trg)="83"> Ovo je isti razlog zasto mi doživljavamo kognitivni nesklad , frustraciju izazvanu istovremeno držeći se u kontradiktornim idejama .
(src)="82"> Volja je samo težnja da se smanji disonanca među našim neuralnim kružnim tokovima .
(trg)="84"> Volja je jedva " pogon " da se smanji nesklad između svakih od naših aktivnih neuronskih kola .
(src)="83"> Evoluciju možemo gledati kao isti proces , gdje priroda pokušava da se prilagodi , ili da " rezonuje " sa svojom okolinom .
(trg)="85"> Evolucija se može gledati kao isti proces , gde priroda pokušava da se prilagodi ili " odjekuje " sa svojim okruženjem .
(src)="84"> Na taj način ona evoluira do tačke kada postaje samosvijesna i počinje da se pita o sopstvenom postojanju .
(trg)="86"> Čineci to , evoluira do tačke gde postaje samosvesna i počinje da razmišlja o sopstvenom postojanju .
(src)="85"> Kada je osoba suočena sa paradoksom ili kada želi smisao istovremeno misleći da je ljudsko postojanje besmisleno , javlja se kognitivna disonanca .
(trg)="87"> Kada se osoba suoči sa paradoksom ili želeći nameru , dok misli da je ljudska egzistencija beznačajna , kognitivna disonanca se dešava .
(src)="86"> Kroz istoriju je ovo pitanje povelo mnoge da traže odgovore u duhovnosti i religiji , preispitujući nauku , jer ona nije uspjela odgovoriti na egzistencijalna pitanja , kao što je :
(trg)="88"> Kros istoriju , ovo je dovelo mnoge da dosegnu za duhovnim i religijskim vođenjem , izazivajuci nauku , kako ona nije odgovorila na suštinska pitanja kao na primer :
(src)="87"> " Zašto i ko sam ja ? "
(trg)="89"> " Zašto ili sta šam ja ? "
(src)="88"> Četvrti dio
(trg)="90"> 4 . deo
(src)="89"> Četvrti dio :
(src)="90"> Ja sam Atena
(trg)="91"> " Ja sam Atina "
(src)="91"> " Neuron ogledalo ne razlikuje sebe od drugih "
(trg)="92"> " Ogledalo neuron ne poznaje razliku između sebe i drugih . "
(src)="92"> Lijeva hemisfera mozga je uglavnom odgovorna za stvaranje koherentnog sistema vjerovanja , da bi održala osjećaj kontinuiteta u našim životima .
(trg)="93"> Leva cerebralna hemisfera je uglavnom odgovorna za stvaranje koherentnog sistema verovanja , u cilju održavanja osećaja kontinuiteta prema nasim životima .
(src)="93"> Nova iskustva se integrišu u posojeći sistem vjerovanja .
(trg)="94"> Nova iskustva bivaju isključena u već postojeci sistem verovanja .
(src)="94"> Kada se ne uklapaju , jednostavno se odbace .
(trg)="95"> Kada se ne uklope , ona su jednostavno odbačena .
(src)="95"> Protutežu tome daje desna hemisfera mozga , koja ima suprotnu tendenciju .
(trg)="96"> Kontra- balans ovome je desna hemisfera , koja ima suprotnu nameru .
(src)="96"> Dok lijeva hemisfera pokušava da očuva postojeći model vjerovanja , desna hemisfera konstantno izaziva to dasadašnje stanje , tj staus quo .
(trg)="97"> S obzirom da leva hemisfera pokušava da sačuva model , desna hemisfera konstantno izaziva dosadašnje stanje .
(src)="97"> Kada neskladnosti postanu prevelike , desna hemisfera nameće promjene u naš postojeći pogled na svijet .
(trg)="98"> Kada protivrečne anomalije postanu prevelike , desna hemisfera prisiljava reviziju u našem pogledu na svet .
(src)="98"> Sa druge strane , ako su naša vjerovanja snažna , desna hemisfera možda neće uspijeti da razbije naše poricanje .
(trg)="99"> Međutim , kad su naša verovanja prejaka , desna hemisfera možda neće uspeti u obaranju našeg poricanja .
(src)="99"> Ovo može izazvati duboku konfuziju kada se ogledamo u drugima .
(trg)="100"> Ovo može stvoriti duboku zabunu kada ogledamo druge .
(src)="100"> Kada neuralne veze koje fizički definišu naše sisteme vjerovanja nisu čvrso razvijene ili aktivne , tada se naša svijest , koja je jedinstvo svih pojedinačnih aktivnih kružnih tokova u tom momentu , sastoji pretežno od aktivnosti ogledalo neurona .
(trg)="101"> Kada neuro- veze , koje fizički definišu naš sistem verovanja , nisu jako razvijene ili aktivne , onda naša svest , jedinstvo svih razvdvojenih aktivnih neuronskih kola u tom trenutku , mogu se sastojati većinom od aktivnosti vezanih za naše neurone ogledala .
(src)="101"> Kao kad osjećamo glad , naša se svijest tada sastoji uglavnom od neuralnih aktivnosti povezanih sa konzumiranjem hrane .
(trg)="102"> Kao što osećamo glad , naša svest se sastoji uglavnom od drugih neuronskih interakcija za konzumiranje hrane .
(src)="102"> Ovo nije rezultat nekog jezgra " sebstva " koje daje komande različitim dijelovima mozga .
(trg)="103"> Ovo nije rezultat nekog jezgrovitog " sebi " davanja komandi razlličitim cerebralnim zonama .
(src)="103"> Svi različiti dijelovi mozga postanu aktivni i neaktivni i međusobno dejstvuju bez centra .
(trg)="104"> Svi različiti delovi mozga postaju aktivni i neaktivni i uzajamno deluju bez jezgra .