# sl/KC7205871/KC7205871.xml.gz
# sr/KC7205871/KC7205871.xml.gz
(src)="s9.2"> Zakaj uvajamo evro Kaj nam prinaša uvedba evra Kakšne so zahteve za uvedbo evra
(trg)="s11.2"> Što nam donosi uvođenje evra ?
(src)="s13.2"> Uvedba evra v Sloveniji Časovnica dejavnosti uvedbe evra Kako se lahko pripravimo na uvedbo evra Ključni datumi uvedbe evra Dvojno označevanje cen Praviia preračunavanja Pravila zaokroževanja Zahtevajte drobiž nazaji Evrski bankovci in kovanci
(trg)="s14.2"> Preuzimanje evra u Sloveniji Kako se možemo pripremiti na uvođenje evra ? Važni datumi uvodenja evra Dvostruko označavanje cijena Pravila preračunavcmja Pravità zaokruživanja Zahtijevajte povrat sitnog !
(src)="s18.1"> Slovenija seje s članstvom v Evropski uniji odločila za skupno evropsko prihodnost in se s tem zavezala tudi za njeno valuto - evro .
(trg)="s20.1"> Slovenija se sa članstvom u Evropski uniji odlučila za zajedničku evropsku budućnost i time se obavezala i za njenu valutu -evro .
(src)="s18.2"> Za uvedbo evra mora država , ki je članica Evropske unije , izpolnjevati določene pogoje - imenujejo se konvergenčna ali maastrichtska merila .
(trg)="s20.2"> Za uvodenje evra država koja je clanica Evropske unije mora da ispunjava odredene uslove - oni se zovu konvergentni ili mastrihtski kriterijumi .
(src)="s18.3"> Ključna značilnost omenjenih meril je stabilnost : država kandidatka za prevzem evra mora izkazati stabilnost javnih financ , stabilnost cen , stabilnost obrestnih mer in stabilnost deviznega tečaja , ki so skupaj odraz stabilnega gospodarstva .
(trg)="s20.3"> Ključna karakteristika spomenutih mera je stabilnost : država-kandidatkinja za preuzimanje evra mora da pokaže stabilnost javnih finansija , stabilnost cena , stabilnost kamatnih stöpa i stabilnost deviznog kursa koji zajedno odražavaju stabilnu ekonomiju .
(src)="s19.1"> Prvi korak k prevzemu evra je Slovenija naredila z vstopom v mehanizem deviznih tečajev ( ERM II ) 28. junija 2004 .
(trg)="s21.1"> Prvi korak ka preuzimanju evra Slovenija je napravila ulaskom u mehanizam deviznih kurseva ( ERM II ) 28. juna 2004 .
(src)="s19.2"> Če bomo po dveh letih sodelovanja v omenjenem mehanizmu izpolnili vsa merila , bo evro i. januarja 2007 postal tudi naš denar .
(trg)="s21.2"> Ako nakon dve godine saradnje u pomenutom mehanizmu budemo ispunili sve kriterijume , 1. januara 2007. evro ce postati i naš novac .
(src)="s19.3"> Slovenija je na dobri poti , da dobi zeleno luč .
(trg)="s21.3"> Slovenija je na dobrom putu da dobije zeleno svetlo .
(src)="s20.1"> Čeprav so mnenja o koristnosti skupne valute na evropski ravni deljena , pa lahko za majhno in odprto gospodarstvo , kot je slo vensko , upravičeno trdimo , da koristi pretehtajo morebitna tve ganja .
(trg)="s22.1"> lako su mišljenja o koristi zajedničke valute na evropskom nivou podeljena , za malu i otvorenu ekonomiju kao što je slovenačka , možemo opravdano tvrditi da koristi prevazilaze eventu ale rizike .
(src)="s20.2"> Koristi enotne valute pa ne bodo deležni le država , gospodarstvo in podjetniki , temveč jih bo občutil vsak od nas .
(trg)="s22.2"> Koristi od jedinstvene valute neće imati samo država , privreda i preduzetnici , već će ih osetiti i svako od nas .
(src)="s21.2"> Z njo že lahko kupujemo v 12 državah Evropske unije , z vstopom novih držav v območje evra pa se možnosti zgolj širijo .
(trg)="s23.2"> Njom već možemo da kupujemo u 12 država Evropske unije , a ulaskom novih država na područje evra te se mogućnosti još samo sire .
(src)="s21.3"> Ko se bomo tja odpravljali na obiske , poslovne poti , dopuste , izlete ali po nakupih , nam ne bo več treba menjati denarja .
(trg)="s23.3"> Kada budemo otišli u posetu , na poslovna putovanja , odmore , izlete ili u kupovinu , nećemo morati da menjamo novac .
(src)="s21.4"> Slovenskemu gospodarstvu bo poma gal bolje izkoristiti prednosti skupnega evropskega trga , potrošniki pa bomo lahko enostavno primerjali cene istih izdelkov med različnimi državami .
(trg)="s23.4"> Slovenačkoj ekonomiji će pomoći da bolje iskoristi prednosti zajedničkog evropskog tržišta , a mi potrošači cerno moći jednostavno da uporedujemo cene istih proizvoda medu razlidtim državama .
(src)="s22.2"> Evro se je skozi leta uveljavil ne le kot močna in stabilna mednarodna valuta , je tudi simbol skupne evropske identitete ,
(trg)="s23.5"> Evro je , pritom , već odavno prerastao okvire EU i može da se zameni i u trećim državama .
(src)="s24.2"> Dokazal je , da je lahko velika priložnost za ustvarjanje konkurenčnega in sta bilnega gospodarskega prostora .
(trg)="s26.3"> Dokazao je da može da bude prilika za stvaranje konkurentnog i stabilnog ekonomskog prostora .
(src)="s25.1"> Priprave na prevzem evra v Sloveniji so v polnem teku .
(trg)="s27.1"> Pripreme za preuzimanje evra u Sloveniji su u punom jeku .
(src)="s25.2"> Skupaj jih vodita Vlada RS in Banka Slovenije , vanje pa so vključene vse pomembne institucije , tako na državni kot lokalni ravni .
(trg)="s27.2"> Zajedno ih vode Viada RS i Bänka Slovenije , a u njih su uključene sve značajne institucije , kako na državnom , tako i na lokainom nivou .
(src)="s25.3"> Zavedamo se , daje ključnega pomena za uspeh projekta , da k pripravam pritegnemo tudi vse prebivalke in prebivalce Slovenije .
(trg)="s27.3"> Svesni smo da je od ključnog značaja za uspeh projekta za pripreme privući i sve stanovnike Slovenije .
(src)="s25.6"> V letu intenzivnih priprav na prevzem evra vam želimo najprej predstaviti delovanje evrop skega denarnega območja , vlogo Slovenije v njem , predstaviti evrske bankovce in kovance ...
(trg)="s28.3"> U njoj želimo da vam u godini intenzivnih priprema za preuzimanje evra najpre predstavimo delovanje evropskog novčanog područja , ulogu Slovenije u tom području , želimo da predstavimo novčanice evra i kovani novae .
(src)="s26.1"> Ne dvomimo , da se je večina od vas že srečala z evri , a verja memo , da bo publikacija dobrodošla .
(trg)="s28.4"> Ne sumnjamo da se vecina vas već srela sa evrima , ali verujemo da će publikacija biti dobrodošla .
(src)="s26.2"> Nenazadnje vam ob začetku dvojnega označevanja cen želimo tudi na ta način pomagati , da bi se čim lažje in hitreje navadili na evro - naš prihodnji denar , del naše skupne evropske prihodnosti .
(trg)="s28.5"> Uz početak dvojnog označavanja cena , želimo na taj način da vam pomognemo da biste se sto pre navikli na evro - ñas budud novac , deo naše zajedničke evropske budućnosti .
(src)="s32.1"> Koje enotno evropsko valuto kot knjižni denar uvedlo prvih 11 držav Evropske unije ( kasneje je evro uvedla še Grčija ) , so države članice še imele možnost , da so se odločile , ali bodo prevzele evro ali ne .
(trg)="s34.1"> Kada je zajedničku evropsku valutu kao oficijalni novac uvelo prvih 11 država EU ( kasnije je evro uvela i Grčka ) , još je postojala mogućnost da države-ćlanice same odluče da li će da preuzmu evro ili ne .
(src)="s32.2"> Velika Britanija in Danska sta se odločili za ohranitev lastne valute : na pogajanjih sta dosegli posebno pravico , ki jima daje možnost , da jima evra ni treba uvesti , tudi če izpolnjujeta konvergenčna merila .
(trg)="s34.2"> Velika Britanija i Danska odlučile su da sačuvaju vlastite valute : one su sebi ugovorom obezbedile posebno pravo koje tim državama omogućava da ne moraju da uvode evro iako ispunjavaju konvergentne kriterijume .
(src)="s32.3"> Švedska pa meril za uvedbo evra formalno še ne izpolnjuje , saj ostaja zunaj meha nizma deviznih tečajev ( ERM II ) .
(trg)="s34.3"> Za sada Švedska formalno ne ispunjava konvergentne kriterijume za uvodenje evra , jer ostaje van mehanizma deviznih kurseva ( ERM II ) . Za nove drža-ve-članice EU , uključujući i Sloveniju , te mogućnosti nema .
(src)="s33.2"> Vse morajo svojo gospodarsko in denarno politi ko voditi tako , da bodo čim prej izpolnile konvergenčna merila in se tako pripravile na uvedbo evra .
(trg)="s34.5"> Sve moraju da vode svoju ekonomsku i monetarnu politiku tako da što pre ispune konvergentne kriterijume i da se tako pripreme na uvodenje evra .
(src)="s35.1"> Kaj nam prinaša uvedba evra Zaradi izpolnjevanja konvergenčnih meril , ki so pogoj za uvedbo evra ( k njihovemu izpolnjevanju pa mora biti narav nana gospodarska politika posamezne države članice tudi po prevzemu enotne valute ) , lahko dolgoročno pričakujemo nižje obrestne mere , kar bo ugodno vplivalo na naložbe in gospo darsko rast .
(trg)="s35.2"> Uvodenje evra u Sloveniji donosi i sledeće prednosti : • oblikovanje stabilnije okoline za celu ekonomiju zbog uklanjanja nestabilnosti deviznog kursa u državama koje su uvele evro , a time i ukidanje nesigurnosti , rizika i troškova menjanja valuta ; • lakše poslovanje i na neevropskim tržištima ; • bolje uporedivanje domaćih cena proizvoda i usluga sa cenama u državama tzv. područja evra ; • veća konkurencija kao posledica bolje uporedivih cena na području evra ; • ukidanje troškova zbog menjanja novca ; • veci izbor različitih oblika štednje i lakše uzimanje kredita , bez nepotrebnog traženja menjačnica pre putovanja i prilikom putovanja po Evropi i svetu .
(src)="s37.2"> Zakaj uvajamo evro
(trg)="s38.1"> Što je evro ?
(src)="s39.2"> Merila , s katerimi se ugotavlja gospodarska in pravna konver genca med državami članicami , so bila določena z Maastrichtsko pogodbo leta 1992 , zato jih pogosto imenujemo tudi maastrichtska merila :
(trg)="s41.1"> Gde može da se placa evrima ? • u 12 država-članica EU : u Austriji , Belgiji , Finskoj , Francuskoj , Grčkoj , Holandiji , Irskoj , Italiji , Luksemburgu , Nemačkoj , Portugalu i Španiji ;
(src)="s40.1"> • nizka stopnja inflacije • primerljivost obrestnih mer • stabilen tečaj med domačo valuto in evrom • vzdržni položaj javnih financ .
(trg)="s42.1"> • u Monaku , Vatikanu i San Marinu koji su sa EU sklopili posebne sporazume o upotrebi evra ; • na francuskim prekomorskim teritorijama koje formalno nisu deo EU , ali su pre uvodenja evra upotrebljavale francuski franak ; • u državama , odnosno u delovima država gde se evro upotrebljava kao naslede starih valuta ; takvi primeri su Andora koja nikada nije imala svoje valute , upotrebljavala je špansku pezetu i francuski franak , te Crna Gora i Kosovo gde se evro upotrebljava kao naslede nemačke marke .
(src)="s48.2"> Brezplačna zamenjava tolarske gotovine pri bankah bo mogoča do 1. marca 2007 .
(trg)="s45.3"> Besplatna zamena tolarske gotovine u bankarna biće moguća do 1. marta 2007 , a nakon toga za tolarske novčanice bez vremenskog ograničenja i besplatno biće moguće menjanje u Banci Slovenije .
(src)="s48.3"> Po preteku tega roka bomo lahko tolarske bankovce brezplačno in brez časovne omejitve zamen jali pri Banki Slovenije , tolarske kovance pa do konca leta 2016 .
(trg)="s45.4"> Tolarski kovani novae biće moguće zameniti do kraja 2016 .
(src)="s67.1"> Obdobje dvojnega obtoka , ko bomo lahko plačevali s tolarji in evri , bo kratko , zato je priporočljivo , da že pred 37. decembrom 2006 čim več gotovine položimo na bančni račun , saj bo tako samodejno preračuna-
(trg)="s68.1"> Razdoblje dvojnog opticaja u kojem ćemo imati mogućnost plaćanja u tolarima i evrima , biće veoma kratko , zbog toga je preporučljivo da vee pre p. decembra 2006. sto vise gotovine uložimo na račun u banci , jer će se tako naš novae automatski preračunati u evre .
(src)="s71.1"> Kako se lahko pripravimo na uvedbo evra Dobra priprava na uvedbo evra na ravni države in gospodar stva bo bistveno olajšala uvedbo novega denarja tudi posa mezniku .
(trg)="s80.1"> Dvojno oznadavanje cena bide podeljeno na dva razdoblja : obavezno razdoblje informativnog dvojnog označavanja cena podede i. marta 2006. i završiće se na dan odredivanja neopozivog kursa razmene \ U tom razdoblju cene moraju da budu oznadene istovremeno i u tolarima i u
(src)="s72.2"> Ves knjižni denar , torej tudi denar na transakcijskih računih , bo samodejno preračunan v evro že i. januarja 2007 .
(trg)="s82.1"> ; razdoblje dvojnog označavanja cena podede sa danom odredivanja kursa razmene i završiće se šest meseci nakon uvodenja evra .
(src)="s73.1"> Pomembno je , da z ( informativnim ) dvojnim označe vanjem spremljamo , ali so cene pravilno preračunane in zneski pravilno zaokroženi .
(trg)="s83.1"> Sve vreme trajanja dvojnog označavanja cena , cene za robu i usluge moraju biti navedene u obe valute i objavljene tako da ih potrošač može jednostavno i nedvosmisleno pročitati te uporediti . Pritom , predvidene su i neki izuzeci : na benzinskim pumparna na automatima za todenje goriva ili u njihovoj neposrednoj blizini mora biti navedena cena za jedan litar goriva u obe valute i kursna lista .
(src)="s74.1"> Dvojno označevanje cen je zelo pomembno .
(trg)="s85.1"> Kurs razmene je neopoziv i trajan kurs razmene izmedu tolara i evra koji će postaviti Vece EU .
(src)="s79.3"> V evrih nave dena cena za liter goriva mora imeti tri decimalna mesta ; podjetja , ki ponujajo blago in storitve po katalogih , lahko v njih navedejo cene samo v vodilni valuti na datum izida kataloga , priložiti pa morajo informacijo o menjalnem tečaju in cenik z navedbo vseh cen iz kata loga v obeh valutah v naraščajočem vrstnem redu ; na oddelkih mesnice , ribarnice , delikatese in kruha mora biti na vidnem mestu cenik za vse blago v obeh valutah ;
(trg)="s89.3"> Isto važi i za preduzeda koja vrše zanatsku delatnost ; pTeduzec 'a koja nude robu ili usluge za sklapanje pTavnih poslova kod kojih se cene , vrednost potraživanja ili obaveze iskazuju u evrima ; zemljoTadnici koji svoju robu prodaju direktno krajnjem potrošadu .
(src)="s80.1"> 1 Tečaj zamenjave je nepreklicno in trajno menjalno razmerje med tolarjem in evrom , ki ga bo določil Svet EU .
(src)="s80.2"> 2 Centralni tečaj je tečaj , ki je bil določen ob vstopu Slovenije v mehanizem deviz nih tečajev ( ERM II ) , ti. čakalnico za evro ( 1 € = 239,640 SIT ) .
(trg)="s90.1"> Dvojno oznadavanje isto tako nede biti obavezno za oznadavanje cena na jedinicu proizvoda ( na primer za kilogram , metar , komad ) , iznosa na ispisima vaga i digitalnih prikazivada cena i vrednosti poštanskih maraka .
(src)="s88.1"> Kakšna so pravila zaokroževanja in preračunavanja
(trg)="s94.1"> Kakva su pravila preracunavanja i zaokruživanja ?
(src)="s89.1"> Pravila preračunavanja v obdobju obveznega informativnega dvojnega označevanja cen Od i. marca 2006 pa do določitve tečaja zamenjave se zneski informativno preračunavajo po centralnem tečaju .
(trg)="s95.1"> Pravila preracunavanja u razdoblju obaveznog informativnog dvojnog označavanja cena Od ι. marta 2006. do odredivanja kursa razmene iznosi se informativno preradunavaju po centrainom kursu .
(src)="s89.2"> Znesek v evrih se izračuna tako , da se tolarski znesek deli s centralnim tečajem ( 1 € = 239,640 SIT ) .
(trg)="s95.2"> Iznos u evrima se izraduna tako da se tolarski iznos deli sa centralnim kuTsem ( 1 € = 239,640 SIT ) . Kod zaokruživanja iznosa važe pravila zaokruživanja .
(src)="s90.1"> Pravila preračunavanja v obdobju dvojnega označevanja cen Po določitvi nepreklicnega tečaja zamenjave bo določen tečaj za en evro3 .
(trg)="s96.1"> Pravila preracunavanja u razdoblju dvojnog označavanja cena Nakon odredivanja neopozivog kursa razmene odredide se kurs za 1 evro .
(src)="s90.2"> Tečaj zamenjave se pri preračunavanju ne zaokro žuje ali krajša in se uporablja za preračunavanje med enoto evra in enoto tolarja v obe smeri .
(trg)="s96.2"> Kod preracunavanja kurs razmene se ne zaokružuje niti se skraduje i upotrebljava se za preradunavanje odnosa izmedu jedinice evra i jedinice tolara u oba pravca . I u ovom sludaju važe pravila zaokruživanja .
(src)="s91.1"> Pravila zaokroževanja Pravila zaokroževanja so ves čas enaka , ne glede na to , po katerem tečaju se preračunavajo cene .
(trg)="s97.1"> Pravila zaokruživanja Pravila zaokruživanja su sve vreme jednaka , bez obzira na to po kom kursu se izvodi preradunavanje cena .
(src)="s92.1"> Pri zaokroževanju se denarni zneski v evrih zaokrožajo navz gor ali navzdol na najbližji cent .
(trg)="s98.1"> Kod zaokruživanja se novdani iznosi u evrima zaokružuju na gore ili na dole na najbliži cent .
(src)="s92.2"> Če je rezultat preračunavanja znesek , ki je točno na sredini , se zaokroži navzgor .
(trg)="s98.2"> Ako je rezultat preracunava nja iznos koji je tadno na sredini , onda se taj iznos zaokružuje na gore .
(src)="s93.1"> 1. če je število tretjega decimalnega mesta manjše od pet , se znesek v evrih zaokroži navzdol ( npr .
(trg)="s99.1"> 1. ako je broj tredeg decimalnog mesta manji od pet , onda se iznos u evrima zaokružuje na dole ( npr .
(src)="s93.2"> 24,784 EUR postane 24,78 EUR ) ; 2. če je število tretjega decimalnega mesta pet ali več , se znesek v evrih zaokroži navzgor ( npr . 24,785 EUR postane 24,79 EUR ) .
(trg)="s99.2"> 24,784 EUR postaje 24,78 EUR ) ; 2. ako je broj tredeg decimalnog mesta pet ili vise , onda se iznos u evrima zaokružuje na gore ( npr . 24,785 EUR postaje 24,79 EUR ) .
(src)="s98.1"> Zaokroževanje pri preračunavanju na podlagi centralnega tečaja4 m i. zgled : ζοο SIT = soo : 239,640 = 2,0864 ...
(trg)="s103.1"> Primer zaokruživanja kod preracunavanja na osnovu centralnog kursa : ï. primen
(src)="s100.1"> ( kerje število tretjega decimalnega mesta pet ali več , se znesek v evrih zaokroži navzgor ) .
(trg)="s104.1"> Soo SIT = soo : 239,640 = 2,0864 ... m 2,09 EUR ( postoje broj trećeg deämalnog mesta pet ili vise , iznos u evrima se zaokružuje na gore )
(src)="s103.3"> Navaditi se bomo morali , da bomo kovance porabljali sproti , namesto da jih shranjujemo doma .
(trg)="s107.3"> Moraćemo da naučimo i to da kovani novae redovno trošimo umesto da ga čuvamo kod kuće .
(src)="s107.2"> Ti so zakonito plačilno sredstvo na celotnem območju evra .
(trg)="s110.1"> Το su zakonita platna sredstva na celom podrudju evra .
(src)="s108.1"> Vsak bankovec prikazuje enega od evropskih arhitekturnih slogov : klasika romanika gotika renesansa barok in rokoko arhitektura železa in stekla sodobna arhitektura 20. stoletja .
(trg)="s111.1"> Svaka novčanica prikazuje jedan od evropskib arhitektonskih stilova : klasiku , romaniku , gotiku , renesansu , barok i rokoko , arhitekturu železa i stakla i savremenu arhitekturu 20. veka .
(src)="s109.2"> 12 zvezd Evropske unije predstavlja dinamiko in harmonijo sodobne Evrope .
(trg)="s112.2"> 12 zvezda Evropske unije predstavljaju dinamiku i harmoniju savremene Evrope . Mostovi na nalidju simbolišu komunikaciju medu evropskim narodima i izmedu Evrope i ostalog sveta .
(src)="s152.2"> Vsi imajo enotno evropsko stran , nacionalna pa se razlikuje od države do države .
(trg)="s166.2"> Sve vrednosti imajujednako lice , a nalidje se razlikuje od države do države .
(src)="s152.3"> Nacionalna stran označuje , v kateri državi so bili kovanci izdani .
(trg)="s166.3"> Nad on al n a strana oznadava u kojoj je državi bio izdat kovani novae .
(src)="s159.1"> Bolj ko se bliža uvedba evra , vse večje vprašanj .
(trg)="s170.1"> Koliko smo bliže uvodenju evra , utoliko se rada vise pitanja . Sakupili smo nekoliko izvora informacija na koje možete da se obratite prilikom traženja odgovora .
(src)="s160.1"> Na evrofon 080 2002 , brezplačno telefonsko številko , lahko zastavljate vprašanja o uvedbi evra v Sloveniji , poteku priprav , izvajanju menjave in še o marsičem .
(trg)="s171.1"> Na evrofonu 080 2002 , besplatnom telefonskom broju , možete da postavljate pitanja o uvodenju evra u Sloveniji , o toku priprema , izvodenju promene valuta i još mnogo demu .
(src)="s161.1"> 080 2002 je tudi številka , na katero lahko sporočate morebit ne nepravilnosti , ki jih boste zasledili pri preračunavanju cen iz tolarjev v evre , pri zaokroževanju zneskov ali neupoštevanju pravil dvojnega označevanja .
(trg)="s171.2"> 080 2002 je ujedno i broj na koji možete da prijavite mogude nepravilnosti koje cete primetiti kod preracunavanja cena iz tolara u evre , zaokruživanja iznosa iii neuzimanja u obzir pra vila dvojnog oznadavanja .
(src)="s163.2"> Na njej boste našli informacije o poteku menjave , poleg tega pa tudi številne povezave na podrobnejše strani .
(trg)="s173.2"> Tu se može naći mnogo praktidnih informacija o toku menjanja , aosim togajošibrojni linkovi na specijalizovane strane .
(src)="s163.3"> Nekatere med njimi navajamo tudi tu :
(trg)="s173.3"> Neke od njih demo navesti i ovde :
(src)="s166.1"> Tudi za splošne informacije o Evropski uniji , njenih institucijah in programih ter delovanju Slovenije kot članici Evropske unije lahko še vedno pokličete evrofon 080 2002 ali obiščete spletno stran http : / / evropa.gov.si
(trg)="s182.1"> I za pitanja opštih informacija o Evropskoj uniji , njenim institucijama i programima , kao i o delovanju Slovenije kao članice EU možetejoš uvek pozvati evrofon 080 2002 ili posetiti inter net stramt http : / / evropa.gov.si
# sl/ND3008696/ND3008696.xml.gz
# sr/ND3008696/ND3008696.xml.gz
(src)="s7.1"> Dovoljeno pa je prinesti majhne količine za osebno uporabo le iz Andore , Ferskih otokov , Grenlandije , Hrvaške , Islandije , Lihtenštajna , Norveške , San Marina in Švice .
(trg)="s7.1"> Međutim , možete uneti male količine za ličnu potrošnju iz Andore , Grenlanda , Islanda , Lihtenštajna , Norveške , SanMarina , Farskih Ostrva , Hrvatske i Švajcarske .
# sl/ND3008768/ND3008768.xml.gz
# sr/ND3008768/ND3008768.xml.gz
(src)="s14.1"> Razen potnikov pregled iz Andore , ne velja
(trg)="s9.1"> Осим оних који долазе из Андоре ,
# sl/ND4602961/ND4602961.xml.gz
# sr/ND4602961/ND4602961.xml.gz
(src)="s4.1"> Pomagajte preprečiti vnos nalezljivih bolezni živali v Evropsko unijo !
(trg)="s4.1"> Спречимо да заразне животињске болести уђуy Европскуунију !
(src)="s7.1"> ( 1 ) Veterinarski pregled ne velja za majhne količine teh izdelkov za osebno porabo , ki jih potniki prinašajo iz naslednjih držav : Andora , Bolgarija , Ciper , Češka , Estonija , Fersko otočje , Grenlandija , Islandija , Latvija , Liechtenstein , Litva , Madžarska , Malta , Norveška , Poljska , Romunija ,
(trg)="s8.1"> ( * ) Осим путника који са малом количом оваквих производа за личну употребу долазе из Андоре , Бугарске , Швајцарске , Кипра : Чешке Републике , Естоније , Фарских Острва , Гренланда , Мађарске , Исланда , Лихтенштајна , Литваније , Летоније , Малте ,
(src)="s8.1"> San Marino , Slovaška , Sllovenija , Švica .
(trg)="s9.1"> Норвешке , Пољске , Румуније , Словеније , Словачке и Сан Марина σι io
# sl/TH3110694/TH3110694.xml.gz
# sr/TH3110694/TH3110694.xml.gz
(src)="s3.1"> EVROPSKO OKOLJE
(trg)="s3.1"> ЖИВОТНА СРЕДИНА У ЕВРОПИ
(src)="s4.1"> STANJE IN NAPOVEDI 2010
(trg)="s4.1"> СТАЊЕ И ИЗГЛЕДИ У 2010 . ГОДИНИ
(src)="s8.1"> EVROPSKO OKOLJE
(trg)="s8.1"> ЖИВОТНА СРЕДИНА У ЕВРОПИ
(src)="s9.1"> STANJE IN NAPOVEDI 2010
(trg)="s9.1"> СТАЊЕ И ИЗГЛЕДИ У 2010 . ГОДИНИ
(src)="s13.1"> Pravno obvestilo Vsebina te publikacije ni nujno skladna z uradnimi mnenji Evropske komisije ali drugih ustanov Evropske unije .
(trg)="s13.1"> Упозорење Садржај ове публикације не мора да одражава званичне ставове Европске комисије или других институција Европске уније .
(src)="s13.2"> Evropska agencija za okolje ter osebe ali podjetja , ki delujejo v imenu agencije , niso odgovorni za uporabo informacij iz tega poročila .
(trg)="s13.2"> Ни Европска агенција за животну средину нити икоје лице или привредно друштво које заступа Агенцију није одговорно за евентуално коришћење информација из овог извештаја .
(src)="s14.1"> Obvestilo o avtorskih pravicah © EEA , Kopenhagen , 2010Reprodukcija je dovoljena ob navedbi vira , razen če ni drugače navedeno .
(trg)="s14.1"> Ауторска права © EEA , Copenhagen , 2010Копирање је дозвољено , под условом да је наведен извор , осим ако није другачије наведено .
(src)="s15.2"> Evropsko okolje — stanje in napovedi 2010 : Strnjeno poročilo .
(trg)="s15.2"> Животна средина у Европи — стање и изгледи у 2010. години . Синтеза .
(src)="s16.1"> Informacije o Evropski uniji so na voljo na medmrežju .
(trg)="s16.1"> Информације о Европској унији доступне су на Интернету .
(src)="s16.2"> Dosegljive so preko spletišča Europa ( europa.eu ) .
(trg)="s16.2"> Може им се приступити преко Европа сервера ( www.europa.eu ) .
(src)="s17.1"> Luksemburg : Urad za publikacije Evropske unije , 2010
(trg)="s17.1"> Луксембург : Завод за званичне публикације Европске уније , 2010
(src)="s19.1"> Okolju prijazen izdelek Ta publikacija je natisnjena skladno z visokimi okoljskimi standardi .
(trg)="s19.1"> Уважавање стандарда животне средине Ова публикација је штампана у складу с високим стандардима животне средине .
(src)="s20.1"> Tisk : Rosendahls-Schultz Grafisk — Spričevalo ravnanja z okoljem : ISO 14001 — IQNet — Mednarodna certifikacijska mreža DS / EN ISO 14001 : 2004 — Spričevalo kakovosti : ISO 9001 : 2000 — Registracija EMAS .
(trg)="s20.1"> Штампа : Rosendahls-Schultz Grafisk — Потврда система менаџмента заштите животне средине : ISO 14001 — IQNet — Међународна мрежа за цертификацију DS / EN ISO 14001 : 2004 — Потврда о квалитету : ISO 9001 : 2000 — EMAS регистрација . Дозвола бр .
(src)="s20.2"> Št. licence : DK — 000235 — Ekološko označevanje v okviru Nordic Swan , št. licence : 541 176
(trg)="s20.3"> DK — 000235 — Еко-етикетирање : Nordic Swan , дозвола бр . 541 176
(src)="s25.1"> Natisnjeno na Danskem
(trg)="s22.1"> Штампано у Данској
(src)="s26.1"> EVROPSKO OKOLJE
(trg)="s23.1"> ЖИВОТНА СРЕДИНА У ЕВРОПИ
(src)="s27.1"> STANJE IN NAPOVEDI 2010
(trg)="s24.1"> СТАЊЕ И ИЗГЛЕДИ У 2010 . ГОДИНИ
(src)="s37.1"> Prispevki iz Evropskih tematskih centrov ( ETC ) ETC za zrak in podnebne spremembe , ETC za biotsko raznovrstnost , ETC za rabo tal in prostorske informacije , ETC za trajnostno potrošnjo in proizvodnjo , ETC za vode
(trg)="s34.1"> Прилози из Европских тематксих центара ( ETЦ ) – нпр .
(trg)="s34.2"> ЕТЦ за ваздух и климатске промене
(src)="s41.1"> Povratne informacije in razgovori s sodelavci z Generalnega direktoratazaokolje , Skupnegaraziskovalnegasredišča ( JRC ) in Eurostata
(trg)="s43.1"> Повратне информације са дискусија са колегамаиз ГД за проширење , Заједничког истраживачког центра и Евростата
(src)="s44.1"> Povratne informacije omrežja EIONET – preko državnih koordinatorjev iz 32 držav članic EEA in 6 z EEA sodelujočih držav
(trg)="s46.1"> Повратне информације од EIONET-а – преко националних контакт особа из 32 државе чланице ЕЕА и шест држава сарадница ЕЕА
(src)="s49.1"> Povratne informacije in usmeritve Upravnega odbora EEA
(trg)="s49.1"> Повратне информације Научног одбора ЕЕА
(src)="s51.1"> Povratne informacije sodelavcev EEA
(trg)="s51.1"> Повратне информације и смернице Управног одбора ЕЕА
(src)="s53.1"> Uredniška podpora Barta Ullsteina in Petra Saundersa
(trg)="s53.1"> Повратне информације колега из EEA
(src)="s59.1"> Tehnična podpora v EEA
(trg)="s59.1"> Подршка EEA у продукцији
(src)="s62.1"> Evropsko okolje | Stanje in napovedi 2010
(trg)="s62.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s63.1"> Evropsko okolje | Stanje in napovedi 2010
(trg)="s63.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s73.1"> Ključnasporočila � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 9
(trg)="s73.1"> Кључнепоруке � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 9
(src)="s76.1"> Stanje okolja v Evropi � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 13
(trg)="s76.1"> Стање животне средине у Европи � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 13
(src)="s88.1"> Upadanje biotske raznovrstnosti siromaši naravni kapital in slabi ekosistemske storitve ....................................... 47Evropaželiustavitiupadanjebiotskeraznovrstnosti in ohraniti ekosistemske storitve .............................................. 49Biotska raznovrstnost še vedno upada .................................... 50Sprememberabetalpovzročajoupadanjebiotskeraznovrstnosti in degradacijo tal .............................................. 53Gozdovisomočnoizpostavljenisečnji : deležstarih sestojevjekritičnonizek ...........................................................
(trg)="s87.1"> Губитакбиодиверзитеталошеутиченаприродни капитал и услуге екосистема ........................................................ 47 Амбиција Европе је да заустави губитак биодиверзитета и да одржи услуге екосистема ..................................................... 49 Биодиверзитет још увек опада ..................................................... 50 Конверзија земљшита утиче на губитак биодиверзитета и пропадање функција тла ........................................................... 53 Шуме се веома експлоатишу , старог растиња има критично мало ........................................................................ 55 Обрадиво земљиште се смањује али се контрола повећава , све је мање травњака богатих врстама ....................................... 58 Копнени и слатководни екосистеми су још увек под притиском иако је оптерећење загађењем мање .................... 60 Морско окружење је значајно угрожено загађењем и претераним риболовом ................................................................. 64 Одржавање биодиверзитета на глобалном нивоу одкључногјезначајазаљуде ........................................................ 66
(src)="s88.2"> 55 Obseg kmetijskih površin se krči , obdelovanje pa je vse intenzivnejše : obseg z vrstami bogatih travnikov se krči ..... 58Kopenski in sladkovodni ekosistemi so še vedno pod pritiskom , kljub zmanjšanim obremenitvam zaradi onesnaževanja . .............................................................................
(src)="s88.3"> 60 Morsko okolje je močno prizadeto zaradi onesnaževanja inčezmernegaribolova ............................................................. 64Ohranjanje biotske raznovrstnosti , tudi na globalni ravni , jezaljudiključnegapomena ..................................................... 66
(trg)="s88.1"> Eвропасезнатноослањакаконасвојприродникапитал и екосистеме тако и на капитал ван Европе ............................. 13 Приступ најновијим и поузданим информацијама о животној средини представља основ за акцију ....................... 13 Преглед стања животне средине у Европи открива знатан напредак , али изазови су још увек присутни .......................... 15 Везе између притисака на животну средину указују насистемскеризикепоживотнусредину ................................ 17Погледнастањеживотнесрединеибудуће изазовеизразличитихперспектива .......................................... 22
(src)="s114.1"> Evropsko okolje | Stanje in napovedi 2010
(trg)="s113.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години