# ro/ND3008696/ND3008696.xml.gz
# sr/ND3008696/ND3008696.xml.gz

(src)="s7.1"> Cu toate acestea , puteţi introduce cantităţi mici , pentru consumul personal , din Andorra , Croaţia , Insulele Feroe , Groenlanda , Islanda , Liechtenstein , Norvegia , San Marino şi Elveţia .
(trg)="s7.1"> Međutim , možete uneti male količine za ličnu potrošnju iz Andore , Grenlanda , Islanda , Lihtenštajna , Norveške , SanMarina , Farskih Ostrva , Hrvatske i Švajcarske .

# ro/ND3008768/ND3008768.xml.gz
# sr/ND3008768/ND3008768.xml.gz

# ro/ND4602961/ND4602961.xml.gz
# sr/ND4602961/ND4602961.xml.gz

(src)="s4.1"> Nu aduceţi boli infecţioase de origine animala în Uniunea Europeana !
(trg)="s4.1"> Спречимо да заразне животињске болести уђуy Европскуунију !
(src)="s5.1"> Produsele de origine animala pot fi purtătoare de agenti patogeni care provoacă boli infecţioase la animale
(trg)="s5.1"> Производи животињског порекла могу да садрже патогене материје које су узрок заразних болести код животиња
(src)="s9.1"> ( * ) In afara călătorilor care aduc cantităţi mici de produse destinate consumului personal şi care sosesc din Andora , Bulgaria , Cipru , Elveţia , Estonia , Insulele Faroe , Groenlanda , Islanda , Letonia , Liechtenstein , Lituania , Malta , Norvegia , Polonia , Republica Cehă , România , San Marino , Slovacia , Slovenia şi Ungaria .
(trg)="s9.1"> Норвешке , Пољске , Румуније , Словеније , Словачке и Сан Марина σι io

# ro/TH3110694/TH3110694.xml.gz
# sr/TH3110694/TH3110694.xml.gz

(src)="s3.1"> MEDIUL EUROPEAN
(trg)="s3.1"> ЖИВОТНА СРЕДИНА У ЕВРОПИ
(src)="s4.1"> STAREA ŞI PERSPECTIVA 2010
(trg)="s4.1"> СТАЊЕ И ИЗГЛЕДИ У 2010 . ГОДИНИ
(src)="s8.1"> MEDIUL EUROPEAN
(trg)="s8.1"> ЖИВОТНА СРЕДИНА У ЕВРОПИ
(src)="s9.1"> Starea şi PerSPectiva 2010
(trg)="s9.1"> СТАЊЕ И ИЗГЛЕДИ У 2010 . ГОДИНИ
(src)="s12.1"> copertă : aeM / rosendahls-Schultz Grafisk Machetă : aeM notă juridicăconţinuturile acestei publicaţii nu reflectă în mod neapărat opiniile oficiale ale comisiei europene sau ale altor instituţii ale Uniunii europene .
(trg)="s12.1"> Дизајн корица : EEA / Rosendahls-Schultz Grafisk Прелом : EEA
(src)="s12.2"> Nici agenţia europeană de Mediu , nici oricare persoană sau companie care acţionează în numele agenţiei , nu este responsabilă pentru utilizarea , care poate fi făcută , a informaţiilor conţinute în acest raport .
(trg)="s13.1"> Упозорење Садржај ове публикације не мора да одражава званичне ставове Европске комисије или других институција Европске уније .
(src)="s13.1"> Copyright © aeM , copenhaga , 2010reproducerea este autorizată , cu condiţia menţionării sursei , cu excepţia cazului în care se prevede altfel .
(trg)="s14.1"> Ауторска права © EEA , Copenhagen , 2010Копирање је дозвољено , под условом да је наведен извор , осим ако није другачије наведено .
(src)="s14.2"> Mediul European – Starea şi Perspectiva 2010 : Sinteză. agenţia europeană de Mediu , copenhaga informaţii privind Uniunea europeană sunt disponibile pe internet. ele pot fi accesate prin intermediul serverului europa ( www.europa.eu ) .
(trg)="s16.1"> Информације о Европској унији доступне су на Интернету .
(trg)="s16.2"> Може им се приступити преко Европа сервера ( www.europa.eu ) .
(src)="s16.1"> Producţie de mediuaceastă publicaţie este tipărită în conformitate cu standardele înalte de mediu .
(trg)="s19.1"> Уважавање стандарда животне средине Ова публикација је штампана у складу с високим стандардима животне средине .
(src)="s17.1"> tipărit de Rosendahls-Schultz Grafisk — certificare a Managementului de Mediu : iSO 14001 — iQNet — reţeaua internaţională de certificare DS / eN iSO 14001 : 2004 — certificare a calităţii : iSO 9001 : 2000 — Înregistrare eMaS , licenţa nr . DK — 000235 — ecoetichetare cu Nordic Swan , licenţa nr . 541 176
(trg)="s20.1"> Штампа : Rosendahls-Schultz Grafisk — Потврда система менаџмента заштите животне средине : ISO 14001 — IQNet — Међународна мрежа за цертификацију DS / EN ISO 14001 : 2004 — Потврда о квалитету : ISO 9001 : 2000 — EMAS регистрација . Дозвола бр .
(src)="s19.1"> Tipărit în Danemarca
(trg)="s22.1"> Штампано у Данској
(src)="s20.1"> MEDIUL EUROPEAN
(trg)="s23.1"> ЖИВОТНА СРЕДИНА У ЕВРОПИ
(src)="s21.1"> Starea şi PerSPectiva 2010
(trg)="s24.1"> СТАЊЕ И ИЗГЛЕДИ У 2010 . ГОДИНИ
(src)="s28.1"> Contribuţii din partea Centrelor Tematice Europene ( CTE ) – ex .
(trg)="s34.1"> Прилози из Европских тематксих центара ( ETЦ ) – нпр .
(src)="s28.2"> CTE pentru Aer şi Schimbări Climatice , CTE pentru Diversitate Biologică , CTE pentru Utilizarea Terenurilor şi Informaţii Spaţiale , CTE pentru Consum şi Producţie Durabilă , CTE pentru Apă
(trg)="s34.2"> ЕТЦ за ваздух и климатске промене
(src)="s29.1"> Autori principali din AeM
(trg)="s35.1"> Главни аутори из EEA
(src)="s32.1"> Retroacţiune din partea şi în urma discuţiilor cu colegi din DG Environment ( Direcţia Generală de Mediu ) , Joint Research Centre ( Centrul de Cercetare Reunită ) , şi Eurostat
(trg)="s40.1"> ЕТЦ за одрживу потрошњу и производњу , ЕТЦ за воду
(src)="s35.1"> Feedback din partea EIONET – via Punctele Naţionale Focale din 32 ţări membre AEM şi 6 ţări care cooperează cu AEM
(trg)="s43.1"> Повратне информације са дискусија са колегамаиз ГД за проширење , Заједничког истраживачког центра и Евростата
(src)="s36.1"> Grupul de consultanţi din AeM
(trg)="s44.1"> Сарадници EEA
(src)="s38.1"> Feedback din partea Comitetului Ştiiţific al AEM
(trg)="s46.1"> Повратне информације од EIONET-а – преко националних контакт особа из 32 државе чланице ЕЕА и шест држава сарадница ЕЕА
(src)="s41.1"> Feedback şi îndrumare din partea Board-ului de Management al AEM
(trg)="s49.1"> Повратне информације Научног одбора ЕЕА
(src)="s44.1"> Colaboratori din AeM
(trg)="s53.1"> Повратне информације колега из EEA
(src)="s48.1"> Traducere în limba română de : National Environmental Protection Agency ( Agenţia Naţională pentru Protecţia Mediului ) , România .
(trg)="s57.1"> Превод : Александра Добрић , Слободанка Тица
(src)="s50.1"> Sprijin de producţie din AeM
(trg)="s59.1"> Подршка EEA у продукцији
(src)="s53.1"> Mediul european | Starea şi Perspectiva 2010
(trg)="s62.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s54.1"> Mediul european | Starea şi Perspectiva 2010
(trg)="s63.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s65.1"> Starea mediului în Europa � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 13
(trg)="s76.1"> Стање животне средине у Европи � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 13
(src)="s76.1"> Europasebazeazăînmaremăsurăpefondulşiecosistemelenaturaleîninteriorulşiexteriorulei .............................................. 13 Accesul la informaţii de încredere actualizate la zi despre mediul înconjurător oferă o bază de acţiune ................................. 13 Revizuirea stării de mediu în Europa relevă progrese considerabile , dar provocările rămân încă ................................... 15Legăturiledintrepunctulpresiunilordemediucuriscurilesistemice de mediu ........................................................................... 17 O privire asupra stării mediului şi provocările viitoare din perspective diferite ........................................................................... 22
(trg)="s87.1"> Губитакбиодиверзитеталошеутиченаприродни капитал и услуге екосистема ........................................................ 47 Амбиција Европе је да заустави губитак биодиверзитета и да одржи услуге екосистема ..................................................... 49 Биодиверзитет још увек опада ..................................................... 50 Конверзија земљшита утиче на губитак биодиверзитета и пропадање функција тла ........................................................... 53 Шуме се веома експлоатишу , старог растиња има критично мало ........................................................................ 55 Обрадиво земљиште се смањује али се контрола повећава , све је мање травњака богатих врстама ....................................... 58 Копнени и слатководни екосистеми су још увек под притиском иако је оптерећење загађењем мање .................... 60 Морско окружење је значајно угрожено загађењем и претераним риболовом ................................................................. 64 Одржавање биодиверзитета на глобалном нивоу одкључногјезначајазаљуде ........................................................ 66
(src)="s77.1"> Pierdereabiodiversităţiidegradeazăcapitalulnaturalşiserviciile ecosistemului .................................................................... 47 Ambiţia Europei este stoparea pierderii biodiversităţii şi menţinerea serviciilor de ecosistem ............................................... 49Biodiversitateaesteîncăîndeclin ................................................... 50Conversiaterenurilorconducelapierdereabiodiversităţii şidegradareafuncţiilorsolului ....................................................... 53Pădurilesuntputernicexploatate : pondereapădurilor secularerămaseînpicioareesteredusăînmodcritic . . . . . ............
(src)="s77.2"> 55 Zonele terenurilor agricole se reduc , dar se intensifică gestionarea acestora : pajiştile bogate în specii sunt în declin .... 58Ecosistemeleterestreşideapădulcesuntîncăsubpresiune , înciudareduceriiîncărcărilordepoluare .................................... 60Mediulmarinestegravafectatdepoluareşidepescuitul înexces ............................................................................................... 64 Menţinerea biodiversităţii , la nivel global , de asemenea este crucială pentru oameni .................................................................... 66
(trg)="s88.1"> Eвропасезнатноослањакаконасвојприродникапитал и екосистеме тако и на капитал ван Европе ............................. 13 Приступ најновијим и поузданим информацијама о животној средини представља основ за акцију ....................... 13 Преглед стања животне средине у Европи открива знатан напредак , али изазови су још увек присутни .......................... 15 Везе између притисака на животну средину указују насистемскеризикепоживотнусредину ................................ 17Погледнастањеживотнесрединеибудуће изазовеизразличитихперспектива .......................................... 22
(src)="s99.1"> Schimbărileclimaticearputeaconducelaefecte catastrofale , dacăsuntnesupravegheate ...................................... 25 Ambiţia Europei este de a limita creşterea temperaturii medii globale la sub 2 ° C ................................................................. 27 UE a redus emisiile sale de gaze cu efect de seră şi îşi va îndeplini obligaţia de la Kyoto ........................................................ 28Opriviremaiapropiatăasupraemisiilorsectorialecheie degazecuefectdeserădezvăluietendinţemixte ...................... 31Privindînperspectivăpânăîn2020şimaideparte : UErealizeazăuneleprogrese ......................................................... 35 Impacturile schimbărilor climatice şi vulnerabilităţile diferăîntreregiuni , sectoareşicomunităţi ................................... 38 Schimbările climatice se estimează că vor avea efecte majore asupra ecosistemelor , resurselor de apă şi sănătăţii umane ....... 40 Adaptarea consacrată a Europei este necesară urgent pentruaputeaconstruirezistenţaîmpotrivaimpacturilorclimatice .............................................................................................. 42 Răspunsul la schimbările climate afectează , de asemenea , alteprovocăridemediu .................................................................. 44
(trg)="s109.1"> Аконисуподконтролом , климатскепроменемогу довести до катастрофалних последица ..................................... 25 Амбиција Европе је да се пораст просечне глобалне температуре ограничи на мање од 2 ° C ..................................... 27 ЕУ смањује своје емисије гасова са ефектом стаклене баште и испуниће своје обавезе према Кјото протоколу .................. 28 Бољи поглед на кључне емисије гасова са ефектом стакленебаштеуразличитимсекторима открива мешовите трендове ......................................................... 31 Поглед на 2020. и даље : EУ остварује известан напредак ........... 35 Утицаји климатских промена и степен угрожености разликују се на нивоу региона , сектора и заједница .............. 38 Предвиђа се даће климатске промене имати великог утицаја на екосистеме , водне ресурсе и здравље људи ............................. 40 За стварање отпорности на климатске утицаје неопходно је да Европа усмери напоре ка прилагођавању ................................... 42 Одговорна климатске промене утиче и на друге изазовеуобластиживотнесредине ........................................... 44
(src)="s101.1"> Impactulglobalasupramediuluialutilizăriiresurselor din Europa continuă săcrească ...................................................... 69 Ambiţia Europei este de a decupla creşterea economică de degradarea mediului ....................................................................... 70 Gestionarea deşeurilor continuă să treacă de la eliminare lareciclareşiprevenire .................................................................... 71 Evaluarea ciclului de viaţă în domeniul gestionării deşeurilorcontribuielareducereaimpactuluiasupra mediuluişialutilizăriiresurselor .................................................. 75 Reducerea utilizării resurselor în Europa reduce impactul global asupra mediului ................................................................... 80 Gestionarea cerinţei de apă este esenţială pentru utilizarea resurselor de apă în limitele naturale ............................................ 81Structurile consumului sunt drivere cheie de utilizare a resurselorşidegenerareadeşeurilor ............................................ 85Comerţulfaciliteazăimporturileresurseloreuropeneşi produceuneleschimbărialeimpactuluiasupramediului înstrăinătate ...................................................................................... 87 Gestionarea resurselor naturale este legată de alte problemedemediuşisocio-economice ......................................... 89
(trg)="s111.1"> Општиутицајкоришћењаевропскихресурсана животну средину и даље расте ................................................... 69 Амбиција Европе је да се раздвоји економски раст од деградације животне средине ....................................... 70 Управљање отпадом и даље се креће од уклањања до рециклирања и превенције .................................................... 71 Размишљање о животном циклусу при управљању отпадомдоприносисмањењуутицајанаживотну средину и мањој употреби ресурса ............................................ 75 Смањењем употребе ресурса у Европи смањују се и глобални утицаји на животну средину ................................. 80 Управљање потражњом за водом од суштинског је значаја за коришћење водних ресурса у природним границама .............. 81 Обрасци потрошње су кључни фактори за употребу ресурса и генерисање отпада ....................................................... 85 Трговина олакшава европски увоз ресурса и пребацује неке од утицаја на животну средину изван Европе ................ 87 Управљање природним ресурсима је везано за друга питањаизобластиживотнесрединеи друштвено-економскапитања ..................................................... 89
(src)="s103.1"> Mediul european | Starea şi Perspectiva 2010
(trg)="s113.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s104.1"> Mediul european | Starea şi Perspectiva 2010
(trg)="s114.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s122.1"> Provocările de mediu în Europa se împletesc cu cele din restul lumii ...................................................................................... 129 Legăturile dintre provocările mediului sunt deosebit de evidente în directa vecinătatea Europei .................................... 134Provocăriledemediusuntstrânslegatededriverele globalealeschimbărilor ................................................................ 136 Provocările de mediului pot creşte riscurile la alimente , energieşisecuritateaapeilascarăglobală .................................. 142Dezvoltărilepeplanmondialarputeacreşte vulnerabilităţile Europei la riscurile sistemice ........................... 145
(trg)="s134.1"> Изазови с којима се суочавају Европа и остатак света у области животне средине међусобно се преплићу ............... 129 Везе између изазова у области животне средине посебно су видљиве у непосредном суседству Европе ......................... 134 Изазови у области животне средине тесно су повезани с глобалним покретачима промена ............................................ 136 Изазови у области животне средине могу повећати ризике за безбедност хране , енергије и воде на глобалном нивоу ....... 142 Светски развој може повећати осетљивост Европе на системске ризике ............................................................................ 145
(src)="s125.1"> Priorităţileviitoaredemediu : câtevareflecţii � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 151
(trg)="s137.1"> Будућиприоритетиуобластиживотнесредине : размишљања � � � � 151
(src)="s136.1"> Mediul , sănătatea , speranţadeviaţăşiinegalităţilesociale sunt legate ...........................................................................................
(trg)="s147.3"> 105 Климатске промене и здравље нови изазов за Европу .............
(src)="s136.2"> 91 Ambiţia Europei este de a oferi un mediu care nu provoacă efecte nocive asupra sănătăţii ......................................................... 93Pentruanumitesubstanţepoluante , calitateaaerului ambientals-aîmbunătăţit , darrămânameninţărimajore asuprasănătăţii .................................................................................. 96 Traficul rutier este o sursă comună a multor efecte asupra sănătăţii , în special în zonele urbane ............................................. 99 O mai bună tratarea apelor uzate a dus la îmbunătăţirea calităţii apei , dar abordări complementare pot fi necesare pentru viitor ..................................................................................... 101 Pesticidele în mediul înconjurător : potenţial pentru impacturileneintenţionateasuprafauneisălbaticeşiaoamenilor ......................................................................................... 104Noul regulament chimic poate ajuta , dar efectele combinatealesubstanţelorchimicerămânoproblemă ........... 105 Schimbările climatice şi sănătatea reprezintă o provocare emergentă pentru Europa .............................................................. 107 Mediile naturale oferă multiple beneficii pentru sănătate şibunăstare , înspecialînzoneleurbane ..................................... 108 Este necesară o perspectivă mai largă pentru abordarea ecosistemului şi a legăturilor sănătăţii cu provocările care apar ........................................................................................... 110
(trg)="s147.4"> 107 Природна средина има вишеструке користи за здравље и благостање човека , посебно у урбаним срединама ................... 108 Потребна је шира перспектива за решавање проблема повезаности екосистема и здравља и суочавање сновимизазовима ......................................................................... 110
(src)="s137.1"> Schimbare fără precedent , riscuri interconectate şi vulnerabilităţi crescute reprezintă noi provocări ...................... 151 Implementarea şi consolidarea protecţiei mediului furnizeazăbeneficiimultiple ........................................................ 154Managementuldedicatalcapitaluluinaturalşial serviciilorecosistemelorcreşterezilienţaeconomicăşi socială ............................................................................................... 158 Mai multe acţiuni integrate în domeniul politicii pot ajutaeconomiasădevinăverde .................................................... 162Stimulareatranziţieifundamentalecătreoeconomie mai verde în Europa ....................................................................... 165
(trg)="s148.1"> Досадневиђенепромене , међусобноповезаниризици и све већа угроженост постављају нове изазове .................... 151 Спровођење и јачање заштите животне средине доноси вишеструку корист ........................................................................ 154 Посвећено управљање природним капиталом и услугама екосистема повећава друштвеноекономску еластичност ....... 158 Интегрисане акције које се простиру кроз политичке доменемогупомоћиозелењавањуекономије ........................ 162Стимулисањетемељнетранзицијеказеленој економији у Европи ....................................................................... 165
(src)="s139.1"> Legăturiledintreprovocăriledemediu � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 113
(trg)="s150.1"> Међусобнаповезаностизазовауобластиживотнесредине � � � � � � � 113
(src)="s148.1"> Legăturiîntreprovocăriledemediu , punctcătrecreştereacomplexităţii ....................................................................................
(trg)="s160.1"> Међусобна повезаност изазова у области животне средине указује на све већу сложеност проблема .................................
(src)="s148.2"> 113 Structura de utilizarea terenurilor reflectă acele compromisurifăcuteînmodulîncarevomfolosi capitalulnaturalşiserviciileecosistemelor ................................ 117Solulesteoresursăvitală , degradatdemultepresiuni ............ 119Gestionareadurabilăaapeinecesităunechilibru extraordinarîntrediferiteleutilizări ........................................... 121 ( Ne ) Păstrareaamprenteinoastreasupramediului înlimite ............................................................................................. 125 Unde şi cum vom folosi capitalul natural şi serviciile ecosistemelor .................................................................................... 127
(trg)="s160.4"> 119 Одржива водопривреда захтева успостављање равнотеже између различитих начина коришћења воде .........................
(trg)="s160.5"> 121 ( Не ) задржавање нашег еколошког отиска у дозвољеним границама ................................................................ 125 Важно је како и где користимо природни капитал иуслугеекосистема ....................................................................... 127
(src)="s150.1"> Mediul european | Starea şi Perspectiva 2010
(trg)="s162.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s151.1"> Mediul european | Starea şi Perspectiva 2010
(trg)="s163.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s158.1"> Politica de mediu în Uniunea Europeană şi vecinii să ia furnizat îmbunătăţiri substanţiale asupra stării mediului .
(trg)="s170.1"> Политика Европске уније и њених суседа у области животне средине довела је до знатног побољшања стања животне средине .
(src)="s158.2"> Cu toate acestea , provocările majore de mediu rămân , şi vor avea consecinţe importante pentru Europa dacă sunt lăsate nesoluţionate .
(trg)="s170.2"> Главни изазови у области животне средине су и даље присутни и Европа ће сносити значајне последице ако се они не буду решавали .
(src)="s162.1"> Ceea ce diferă în 2010 , în comparaţie cu precedentele rapoarte ale AEM Mediul European : Starea şi Perspectiva , este înţelegerea sporită a legăturilor dintre provocările legate de mediu , combinate cu megatendinţele fără precedent la nivel global .
(trg)="s174.1"> Оно по чему се извештај за 2010. разликује од претходних извештаја EEA Eвропска животна средина : стање и изгледи , јесте веће разумевање веза између изазова у области животне средине у спрези са досад а невиђеним глобалним мегатрендовима .
(src)="s162.2"> Acest lucru a permis o apreciere mai profundă a riscurilor sistemice produse de om şi vulnerabilităţilor care ameninţă securitatea ecosistemelor , precum şi introspecţia în deficienţele de guvernare .
(trg)="s174.2"> То омогућава и већу свест о системским ризицима и угрожености чији је узрок људски фактори који прете да угрозе сигурност екосистема , као и свест о пропустима у систему управе .
(src)="s165.1"> Capital natural & Serviciile Ecosistemului Perspectivele pentru mediul Europei sunt amestecate dar există oportunităţi pentru aface mediul mai rezilient ( adaptabil ) la riscuri şi schimbări viitoare .
(trg)="s177.1"> Изгледи животне средине у Европи су различити , али постоје могућности да се животна средина учини отпорнијом на будуће ризике и промене .
(src)="s165.2"> Acestea includ resurse incomparabile de informaţii privind mediul şi tehnologii , metode de contabilizarea resurselor gata de folosire şi un angajament reînnoit faţă de principiile stabilite , acelea de precauţie şi prevenire , remedierea daunelor la sursă , precum şi " poluatorul plăteşte " .
(trg)="s177.2"> То су , примера ради , неупоредиви информациони ресурси и технологије , методе вођења евиденције о ресурсима које су спремне за употребу , као и обновљена обавеза поштовања утврђених принципа предострожности и превенције , уклањања штете на извору и начела „ загађивач плаћа “ .
(src)="s167.1"> Aceste constatări generale sunt susţinute de următoarele 10 mesaje-cheie : e e ţ g in a e t c d de e n i n g
(trg)="s177.3"> Ове свеобухватне налазе подржава следећих 10 кључних порука :
(src)="s171.1"> Continuarea epuizării stocurilor din Europa a capitalului natural şi a fluxurilor de servicii de ecosistem va submina în cele din urmă economia Europei şi va eroda coeziunea socială .
(trg)="s181.1"> Непрекидно осиромашење европских резерви природног капитала и протока услуга екосистема на крају ће угрозити економију и социјалну кохезију Европе . Већина негативних промена узроковане су све већом потрошњом природних ресурса ради задовољења образаца производње и потрошње .
(src)="s171.3"> Rezultatul este o amprentă semnificativă asupra mediului în Europa şi înaltă parte .
(trg)="s181.3"> Резултат тога је значајан отисак на животну средину како у Европи тако и у свету .
(src)="s174.1"> Schimbări climatice
(trg)="s184.1"> Климатске промене
(src)="s178.1"> Schimbările climatice – UE a redus emisiile sale de gaze cu efect de seră şi este pe cale să îşi îndeplinească angajamentele din Protocolul de la Kyoto .
(trg)="s188.1"> Климатске промене – ЕУ је смањила емисије гасова са ефектом стаклене баште и на путу је да испуни обавезе Кјото протокола .
(src)="s178.2"> Cu toate acestea , reducerire globale şi europene a emisiilor de gaze cu efect de seră sunt departe de a fi suficiente pentru a menţine creşterile temperaturii medii în lume sub 2 ° C. Eforturi mai mari sunt necesare pentru a atenua efectele schimbărilor climatice şi a pune în aplicare măsuri de adaptare pentru a creşte adaptabilitatea Europei .
(trg)="s188.2"> Смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште , међутим , постигнуто како у Европи тако и у свету , далеко је од тога да спречи да се просечна глобална температура не повећава изнад 2 ° C. Потребан је већи напор да се ублаже утицаји климатских промена и да се спроведу мере прилагођавања како би се повећала еластичност Европе .
(src)="s180.1"> Mediul european | Starea şi Perspectiva 2010
(trg)="s190.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s181.1"> Mediul european | Starea şi Perspectiva 2010
(trg)="s191.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s188.1"> • puse în aplicare la toate scările pot ajuta la menţinerea echilibrul între nevoia de a conserva capitalul natural şi utilizarea lui pentru a alimenta cu combustibili economia .
(trg)="s198.1"> • политикама које се спроводе на свим нивоима може допринети да се успостави равнотежа између потребе за очувањем природног капитала и његовог коришћења ради развоја економије .
(src)="s188.2"> O abordare mai integrată de acest fel ar oferi , de asemenea , un cadru de lucru pentru măsurarea progresului pe o scară mai largă şi stă la baza analizei coerente între ţintele politicilor multiple .
(trg)="s198.2"> Потребан је интегрисанији приступ , који би био оквир за мерење општег напретка и који би лежао у основи усклађене анализе вишеструких политичких циљева .
(src)="s190.1"> Natura şi biodiversitatea – Europa a stabilit o reţea extinsă de zone protejate şi programe pentru a suprima pierderea de specii pe cale de dispariţie .
(trg)="s200.1"> Природа и биодиверзитет – Европаје формирала широку мрежу заштићених области и програма за надокнађивање губитка угрожених врста .
(src)="s190.2"> Cu toate acestea , modificarea pe scară largă a peisajelor , degradarea ecosistemelor şi pierderea de capital natural denotă faptul că UE nu-şi va îndeplini ţinta de a opri pierderea biodiversităţii până în 2010 .
(trg)="s200.2"> Међутим , због честих промена предела , пропадања екосистема и губитка природног капитала , ЕУ неће испунити циљ да се губитак биодиверзитета заустави до 2010. године .
(src)="s190.3"> Pentru a îmbunătăţi situaţia trebuie să acordăm prioritate biodiversităţii şi a ecosistemelor în cadrul elaborării politicilor la orice scară , în special celor care se adresează agriculturii , pescuitului , dezvoltării regionale , coeziunii şi amenajării teritoriului .
(trg)="s200.3"> Да би се ситуација побољшала неопходно је као приоритете у одлучивању поставити биодиверзитет и екосистеме на свим нивоима , а нарочито када се говори о пољопривреди , рибарству , регионалном развоју , кохезији и просторном планирању .
(src)="s192.1"> Eficienţacrescutăaresurselorşisecuritateapotfiatinse , de exemplu , folosind abordări extinse ale ciclului de viaţă pentru a reflecta totalitatea impactelor de mediu ale produselor şi activităţilor .
(src)="s192.2"> Aceasta poate reduce dependenţa Europei de resurse la nivel global şi să promoveze inovaţia .
(trg)="s202.1"> Природни ресурси и отпад – Прописи из области животне средине и еколошке иновације повећали су ефикасност ресурса захваљујући извесном раздвајању употребе ресурса , емисија и генерисања отпада од економског раста у неким областима .
(src)="s192.3"> Valoarea care să ia în considerare pe deplin privind impactul utilizării resurselor va fi importantă spre direcţionarea afacerilor şi a comportamentului consumatorilor către o eficienţă sporită a resurselor .
(trg)="s202.2"> Потпуно раздвајање , међутим , и даље представља изазов , нарочито када је реч о домаћинствима .
(src)="s192.4"> Gruparea politicilor sectoriale în funcţie de nevoile lor de resurse şi presiunile asupra mediului ar îmbunătăţi coerenţa , ar adresa provocări partajate în mod eficient , ar maximiza beneficiile economice şi sociale şi ar ajuta la evitarea consecinţelor nedorite .
(trg)="s202.3"> Ово указује да је , у циљу смањења притисака на животну средину , неопходно не само даље усавршавати производне процесе , већи мењати обрасце потрошње .
(src)="s193.1"> Resursele naturale şi deşeurile – Reglementarea de mediu şi ecoinovarea au crescut eficienţa utilizării resurselor prin intermediul unei decuplări relative a folosirii resurselor de emisii şi de producerea de deşeuri rezultate din creşterea economică în anumite zone .
(trg)="s203.1"> Могућејепостићивећуефикасностибезбедностуупотребиресурса коришћењем , на пример , приступа продуженог животног циклуса како би се илустровали сви утицаји производа и активности на животну средину .
(src)="s193.2"> Totuşi , decuplarea absolută rămâne o provocare , în special la nivelul gospodăriilor .
(trg)="s203.2"> То би могло смањити зависност Европе од ресурса на глобалном нивоу и подстаћи иновације .
(src)="s193.3"> Acest lucru indică domeniul de aplicare , nu numai în îmbunătăţirea proceselor de producţie în continuare , dar modifică , de asemenea , modelele de consum pentru a reduce presiunile asupra mediului .
(trg)="s203.3"> Одређивање цена које у потпуности узима у обзир употребу ресурса биће од велике важности за усмеравање послова и понашања потрошача ка ефикаснијој употреби ресурса .
(src)="s196.1"> Mediul , sănătatea şi calitatea vieţii – Poluarea apei şi a aerului sa redus , dar nu suficient pentru a rezulta o calitate ecologică bună în toate corpurile de apă sau pentru a asigura calitatea bună a aerului în toate zonele urbane .
(trg)="s206.1"> Животна средина , здравље и квалитет живота – Загађење воде и ваздуха је сада мање , али не довољно да се обезбеди добар и еколошки квалитету свим воденим токовима или добар квалитет ваздуха у свим урбаним зонама .
(src)="s196.2"> Expunerea pe scară largă la poluanţi multipli şi produse chimice , precum şi preocupările legate de daunele pe termen lung asupra sănătăţii umane , presupun împreună nevoia de mai multe programe de prevenirea poluării pe scară largă şi utilizarea abordărilor de precauţie .
(trg)="s206.2"> Велика изложеност различитим загађујућим материјама и хемикалијама и проблем дугорочних последица по људско здравље посматрани заједно захтевају свеобухватније програме превенције загађења и увођење приступа заснованог на мерама предострожности .
(src)="s197.1"> Punereaînaplicareapoliticilordemediuşiconsolidareaguvernăriide mediu vor continua să ofere beneficii .
(trg)="s208.1"> Спровођење политика животне средине и јачање управљања у области животне средине наставиће да даје резултате .
(src)="s197.2"> O mai bună implementarea politicilor sectoriale şi de mediu va ajuta să ne asigurăm că ţelurile sunt atinse şi vor oferi o reglementare stabilă a afacerilor .
(trg)="s208.2"> Боље спровођење секторских и политика животне средине омогућиће остваривање циљева , као и стабилности регулисаност пословања .
(src)="s197.3"> Un angajament lărgit privind monitorizarea mediului şi asupra raportării la zi a poluanţilor mediului şi deşeurilor , folosind cele mai bune informaţii şi tehnologii disponibile , va face guvernarea de mediu mai eficientă .
(trg)="s208.3"> Већа посвећеност надзору животне средине и стално извештавање о загађујућим материјама и отпаду уз помоћ најбољих расположивих информација и технологија учиниће управљање у области животне средине још ефикаснијим .
(src)="s197.4"> Aceasta include reducerea costurilor de remediere pe termen lung printr-o acţiune din vreme .
(trg)="s208.4"> То обухвата и смањење дугорочних трошкова ремедијације правовременим реаговањем .
(src)="s200.1"> Legăturile dintre starea mediului în Europa şi megatendinţele globale diverse presupun o creşterea riscurilor sistemice .
(trg)="s210.1"> Везе између стања животне средине у Европи и разних глобалних мегатрендова указују на то да се систематски ризици повећавају .
(src)="s200.2"> Multe drivere cheie de schimbare sunt puternic interdependente şi probabil a se desfăşura peste decenii , mai degrabă decât peste ani .
(trg)="s210.2"> Постоји висок степен међусобне зависности између кључних узрока промена и вероватније је даће сви елементи те међузависности пре бити откривени након више деценија него након неколико година .
(src)="s200.3"> Aceste interdependenţe şi tendinţe , multe dintre ele cu influenţă directă în afara Europei , vor avea consecinţe semnificative şi riscuri potenţiale pentru adaptarea şi dezvoltarea durabilă a economiei şi societăţii Europei .
(trg)="s210.3"> Ова међузависности трендови , од којих су многи ван директног утицаја Европе , имаће знатне последице и потенцијално ће угрозити отпорности одрживи развој европске економије и друштва .
(src)="s200.4"> O mai bună cunoaştere a legăturilor şi a incertitudinilor asociate va fi esenţială .
(trg)="s210.4"> Од суштинског је значаја боље познавање веза и неизвесности које из њих произилазе .
(src)="s201.1"> Transformareaîndirecţiauneieconomiieuropenemaiverzi va asigura sustenabilitatea mediului pe termen lung a Europei şi vecinătăţilor sale .
(trg)="s211.1"> Прелаз Европе на зелену економију обезбедиће дугорочну еколошку одрживост Европе и њених суседа .
(src)="s201.2"> În acest context , schimbările de atitudine vor fi importante .
(trg)="s211.2"> У том контексту , важне су промене ставова .
(src)="s201.3"> Împreună , autorităţile de reglementare , mediul de afaceri şi cetăţenii ar putea participa , pe scară mai largă , la gestionarea capitalului natural şi a serviciilor de ecosistem , crearea de moduri noi şi inovatoare pentru a folosi eficient resursele şi proiectarea reformelor fiscale echitabile .
(trg)="s211.3"> Регулаторни органи , предузетници и грађани заједно могли би више да учествују у управљању природним капиталом и услугама екосистема и створе нове , креативне начине ефикасне употребе ресурса и правичне пореске реформе .
(src)="s201.4"> Utilizând mediile educaţionale şi sociale diverse , cetăţenii pot fi angajaţi în rezolvarea problemelor globale , cum ar fi atinderea ţintei climatice de 2 ° C.
(trg)="s211.4"> Уз помоћ едукативних и разних друштвених медија и грађани се могу укључити у решавање глобалних питања каошто је спречавање загревања изнад 2 ° С .
(src)="s203.1"> Noţiuneadegestiunededicatăacapitaluluinaturalşiaserviciilorde ecosistem este un concept de integrare convingătoare pentru aface faţă presiunilor asupra mediului din sectoare multiple .
(trg)="s213.1"> Познавање наменског управљања природним капиталом и услугама екосистема нужно је за интегрисање притисака на животну средину из више сектора .
(src)="s203.2"> Amenajarea teritoriului , contabilizarea resurselor şi coerenţa între politicile sectoriale
(trg)="s213.2"> Просторно планирање , вођење евиденције о ресурсима и кохерентност међу секторским
(src)="s204.1"> Seminţele pentru viitoarele acţiuni există : sarcina viitoare este de ale ajuta să prindă rădăcini şi să înflorească .
(trg)="s214.1"> Семе за будуће активности је посејано : наш задатак је да му помогнемо да ухвати корене и процвета .
(src)="s206.1"> Mediul european | Starea şi Perspectiva 2010
(trg)="s216.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s207.1"> Mediul european | Starea şi Perspectiva 2010
(trg)="s217.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s211.1"> Starea mediului în europa
(trg)="s221.1"> Стање животне средине у Европи
(src)="s213.1"> Starea mediului în europa europa se bazează în mare măsură pe fondul şi ecosistemele naturale în interiorul şi exteriorul ei
(trg)="s223.1"> Стање животне средине у Европи
(src)="s217.2"> Cea mai mare contribuţie , atât a populaţiei , cât şi a suprafaţei de teren o reprezintă Uniunea Europeană ( UE ) – aproximativ
(trg)="s228.2"> Највећи део становништва – близу 500 милиона људи , и земљишта – око
(src)="s221.1"> Europenii depind în mare măsură de stocurile fondului natural şi de fluxurile de servicii de ecosistem care se află în interiorul şi în afara frontierelor Europei .
(src)="s221.2"> Două întrebări fundamentale decurg din această dependenţă .
(trg)="s236.1"> Европљани умногоме зависе од залиха природног капитала и услуга екосистема који се налазе како унутар европских граница тако и ван Европе .
(src)="s221.3"> Sunt stocurile şi fluxurile de azi în situaţia de a fi utilizate în mod durabil pentru a furniza beneficii esenţiale , cum ar fi produsele alimentare , apa , energia , materialele , precum şi reglementarea climaterică şi a inundaţiilor ?
(trg)="s236.2"> Из ове зависности произилазе два основна питања : да ли се залихе и услуге екосистема користе на одржив начин , у циљу снабдевања основним средствима за живот , храном , водом , енергијом , материјалима , као и ради регулисања климе и поплава ?
(src)="s221.4"> Sunt astăzi resursele de mediu , de exemplu aerul , apa , solul , pădurile , biodiversitatea , suficient de sigure pentru a putea să susţină oamenii şi economiile într-o stare bună de sănătate în viitor ?
(trg)="s236.3"> Да ли су данашњи природни ресурси , нпр. ваздух , вода , земљиште , шуме , биодиверзитет довољно сигурни да могу да одрже добро здравље људи и добро стање економија и у будућности ?
(src)="s222.1"> Accesul la informaţii de încredere actualizate la zi despre mediul înconjurător oferă o bază de acţiune
(trg)="s237.1"> Приступ најновијим и поузданим информацијама о животној средини представља основ за акцију
(src)="s223.1"> Pentru a răspunde la astfel de întrebări , cetăţenii şi factorii de decizie politică au nevoie de informaţii accesibile , relevante , credibile , dar şi legitime .
(trg)="s238.1"> Да би одговорили на ова питања , грађанима и доносиоцима одлука потребне су приступачне , одговарајуће , поуздане и правно ваљане информације .
(src)="s223.2"> Potrivit unor sondaje diverse , persoanele care se preocupă de starea mediului văd că furnizarea mai multor informaţii cu privire la tendinţele de mediu şi a presiunilor este una dintre cele mai eficiente modalităţi de a aborda problemele de mediu , însoţite de penalizări şi aplicări de măsuri ferme ( 3 ) .
(trg)="s238.2"> Анкете показују да људи који су заинтересовани за стање животне средине увиђају даје пружање више информација о трендовима и притисцима на животну средину , заједно са казнама и строгим законима , један од најефикаснијих начина да се решавају проблеми у области животне средине ( 3 ) .