# nb/ND3008696/ND3008696.xml.gz
# sr/ND3008696/ND3008696.xml.gz

(src)="s7.1"> Du kan imidlertid ta med degmindre mengder til personlig forbruk fra Andorra , Færøyene , Grønland , Island , Kroatia , Liechtenstein , Norge , San Marino og Sveits .
(trg)="s7.1"> Međutim , možete uneti male količine za ličnu potrošnju iz Andore , Grenlanda , Islanda , Lihtenštajna , Norveške , SanMarina , Farskih Ostrva , Hrvatske i Švajcarske .

# nb/ND3008768/ND3008768.xml.gz
# sr/ND3008768/ND3008768.xml.gz

# nb/ND4602961/ND4602961.xml.gz
# sr/ND4602961/ND4602961.xml.gz

(src)="s4.1"> Hold smittsomme dyresykdommer ute av Den europeiske union !
(trg)="s4.1"> Спречимо да заразне животињске болести уђуy Европскуунију !
(src)="s7.1"> ( * ) unntatt reisende som medbringer små mengder til personlig forbruk og kommer fra : Andorra , Bulgaria , Estland , Færøyene , Grønland , Island , Kypros , Latvia , Liechtenstein , Litauen , Malta , Norge , Polen , Romania , San Marino , Slovakia , Slovenia , Sveits , Den tsjekkiske republikk og Ungarn .
(trg)="s8.1"> ( * ) Осим путника који са малом количом оваквих производа за личну употребу долазе из Андоре , Бугарске , Швајцарске , Кипра : Чешке Републике , Естоније , Фарских Острва , Гренланда , Мађарске , Исланда , Лихтенштајна , Литваније , Летоније , Малте ,

# nb/TH3110694/TH3110694.xml.gz
# sr/TH3110694/TH3110694.xml.gz

(src)="s11.1"> Juridisk meddelelse Innholdet i denne publikasjonen gjenspeiler ikke nødvendigvis den offisielle holdningen til Europakommisjonen eller andre av Den europeiske unions institusjoner .
(trg)="s13.1"> Упозорење Садржај ове публикације не мора да одражава званичне ставове Европске комисије или других институција Европске уније .
(src)="s11.2"> Verken Det europeiske miljøbyrå eller personer eller selskaper som handler på Byråets vegne , er ansvarlig for eventuell bruk av informasjonen i denne rapporten .
(trg)="s13.2"> Ни Европска агенција за животну средину нити икоје лице или привредно друштво које заступа Агенцију није одговорно за евентуално коришћење информација из овог извештаја .
(src)="s14.1"> Med mindre annet er angitt , er gjengivelse tillatt med kildeangivelse .
(trg)="s16.1"> Информације о Европској унији доступне су на Интернету .
(src)="s14.2"> Informasjon om Den europeiske union er tilgjengelig på internett via Europa-serveren ( www.europa.eu ) .
(trg)="s16.2"> Може им се приступити преко Европа сервера ( www.europa.eu ) .
(src)="s15.1"> Luxembourg : Den europeiske unionens publikasjonskontor , 2010
(trg)="s17.1"> Луксембург : Завод за званичне публикације Европске уније , 2010
(src)="s17.1"> Miljøvennlig framstilt Denne publikasjonen er trykt i samsvar med høye miljøstandarder .
(trg)="s19.1"> Уважавање стандарда животне средине Ова публикација је штампана у складу с високим стандардима животне средине .
(src)="s32.1"> Takksigelser og referanser
(trg)="s31.1"> Сарадња
(src)="s35.1"> Bidrag fra De europeiske emnesentra ( ETC ) – ETC Luftforurensning og klimaendringer , ETC Biologisk mangfold , ETC Arealbruk og arealinformasjon , ETC Bærekraftig forbruk og produksjon , ETC Vann ;
(trg)="s34.1"> Прилози из Европских тематксих центара ( ETЦ ) – нпр .
(trg)="s34.2"> ЕТЦ за ваздух и климатске промене
(src)="s39.1"> Tilbakemeldinger fra og diskusjon med kolleger DG Environment , Joint Research Centre , and Eurostat ;
(trg)="s40.1"> ЕТЦ за одрживу потрошњу и производњу , ЕТЦ за воду
(src)="s42.1"> Tilbakemeldinger fra Eionet — Nasjonale fokuseringsområder fra Det europeiske miljøbyråets 32 medlemsland og 6 samarbeidsland ;
(trg)="s43.1"> Повратне информације са дискусија са колегамаиз ГД за проширење , Заједничког истраживачког центра и Евростата
(src)="s45.1"> Tilbakemeldinger fra Det europeiske miljøbyråets vitenskapelige komité ;
(trg)="s46.1"> Повратне информације од EIONET-а – преко националних контакт особа из 32 државе чланице ЕЕА и шест држава сарадница ЕЕА
(src)="s48.1"> Tilbakemeldinger og veiledning fra Det europeiske miljøbyråets ledelse ;
(trg)="s49.1"> Повратне информације Научног одбора ЕЕА
(src)="s50.1"> Tilbakemeldinger fra Det europeiske miljøbyråets personale ;
(trg)="s51.1"> Повратне информације и смернице Управног одбора ЕЕА
(src)="s52.1"> Redaksjonell bistand ved Bart Ullstein og Peter Saunders .
(trg)="s55.1"> Уредничка подршка : Bart Ullstein , Peter Saunders
(src)="s54.1"> Norsk oversettelse : Klima- og forurensningsdirektoratet
(trg)="s57.1"> Превод : Александра Добрић , Слободанка Тица
(src)="s56.1"> EEA produksjonsbistand
(trg)="s59.1"> Подршка EEA у продукцији
(src)="s64.1"> Innholdsfortegnelse
(trg)="s67.1"> Садржај
(src)="s67.1"> Innholdsfortegnelse
(trg)="s70.1"> Садржај
(src)="s84.1"> Tap av biologisk mangfold forringer naturkapital og økosystemtjenester ............................................................... 47Europas ambisjon er å stanse tap av biologisk mangfold og å opprettholde økosystemtjenester ..................................... 49Biomangfoldet er fortsatt i nedgang ........................................ 50Endringer i arealbruk er pådriver for tap av biologisk mangfold og forringelse av jordfunksjoner ........................... 54Skog blir tungt utnyttet : andelen gammelskog er kritisk lav ................................................................................ 55Kulturlandskap er i tilbakegang , men forvaltningen intensiveres : artsrike naturbeiteområder er i nedgang ......... 58Terrestriske økosystemer og ferskvannsøkosystemer belastes fortsatt , til tross for redusert forurensning .............. 60Det marine miljø er sterkt påvirket av forurensning og overfiske ................................................................................. 64Å opprettholde biologisk mangfold , også på globalt nivå , er avgjørende for mennesker ........................................... 66
(trg)="s87.1"> Губитакбиодиверзитеталошеутиченаприродни капитал и услуге екосистема ........................................................ 47 Амбиција Европе је да заустави губитак биодиверзитета и да одржи услуге екосистема ..................................................... 49 Биодиверзитет још увек опада ..................................................... 50 Конверзија земљшита утиче на губитак биодиверзитета и пропадање функција тла ........................................................... 53 Шуме се веома експлоатишу , старог растиња има критично мало ........................................................................ 55 Обрадиво земљиште се смањује али се контрола повећава , све је мање травњака богатих врстама ....................................... 58 Копнени и слатководни екосистеми су још увек под притиском иако је оптерећење загађењем мање .................... 60 Морско окружење је значајно угрожено загађењем и претераним риболовом ................................................................. 64 Одржавање биодиверзитета на глобалном нивоу одкључногјезначајазаљуде ........................................................ 66
(src)="s85.1"> Europa er svært avhengig av naturkapital og økosystemer i inn- og utland ............................................... 13Tilgang til pålitelig og oppdatert informasjon om miljøet utgjør grunnlag for handling ...................................... 13Miljøets tilstand i Europa viser betydelig framgang , men det gjenstår fortsatt utfordringer ..................................... 15Sammenhenger mellom miljøproblemer peker mot miljømessige systemrisikoer .................................................... 17Å se på miljøets tilstand og framtidige utfordringer fra forskjellige perspektiver ...................................................... 22
(trg)="s88.1"> Eвропасезнатноослањакаконасвојприродникапитал и екосистеме тако и на капитал ван Европе ............................. 13 Приступ најновијим и поузданим информацијама о животној средини представља основ за акцију ....................... 13 Преглед стања животне средине у Европи открива знатан напредак , али изазови су још увек присутни .......................... 15 Везе између притисака на животну средину указују насистемскеризикепоживотнусредину ................................ 17Погледнастањеживотнесрединеибудуће изазовеизразличитихперспектива .......................................... 22
(src)="s106.1"> Klimaendringer vil kunne føre til katastrofale virkninger om de ikke holdes i sjakk ...................................... 25Europas ambisjon er å begrense den globale middeltemperaturstigning til under 2 ° C ................................ 27EU har redusert sine klimagassutslipp og vil oppfylle sine forpliktelser i henhold til Kyotoprotokollen .................. 28Et nærmere blikk på sentrale bransjevise klimagassutslipp viser blandete tendenser ............................ 31Med blikket rettet mot 2020 og videre : EU gjør framskritt ...................................................................... 35Virkninger av og sårbarhet for klimaendringer varierer i forskjellige områder , sektorer og lokalsamfunn ................... 38Beregninger viser at klimaendringer vil ha store virkninger på økosystemer , vannressurser og menneskelig helse ................................................................. 40Det haster med spesialiserte tilpasningstiltak for å bygge motstandsdyktighet mot klimaendringer .................. 42
(trg)="s109.1"> Аконисуподконтролом , климатскепроменемогу довести до катастрофалних последица ..................................... 25 Амбиција Европе је да се пораст просечне глобалне температуре ограничи на мање од 2 ° C ..................................... 27 ЕУ смањује своје емисије гасова са ефектом стаклене баште и испуниће своје обавезе према Кјото протоколу .................. 28 Бољи поглед на кључне емисије гасова са ефектом стакленебаштеуразличитимсекторима открива мешовите трендове ......................................................... 31 Поглед на 2020. и даље : EУ остварује известан напредак ........... 35 Утицаји климатских промена и степен угрожености разликују се на нивоу региона , сектора и заједница .............. 38 Предвиђа се даће климатске промене имати великог утицаја на екосистеме , водне ресурсе и здравље људи ............................. 40 За стварање отпорности на климатске утицаје неопходно је да Европа усмери напоре ка прилагођавању ................................... 42 Одговорна климатске промене утиче и на друге изазовеуобластиживотнесредине ........................................... 44
(src)="s108.1"> Den samlede påvirkningen av Europas ressursforbruk på miljøet blir stadig større ....................................................... 69Europas ambisjon er å frakople økonomisk vekst fra nedbryting av miljøet .......................................................... 70Avfallshåndtering skifter fra deponering til gjenvinning og forebygging ...................................................... 71Livsløpstenking i avfallshåndtering bidrar til å redusere virkninger på miljø og ressursbruk ......................................... 75Å redusere ressursbruk i Europa reduserer miljøbelastninger også globalt .................................................. 80Forvaltning av etterspørsel etter vann avgjørende for bærekraftig bruk av vannressurser ................................... 81Forbruksmønstre er sentrale pådrivere for ressursbruk og avfallsgenerering .................................................................. 85Handel tilrettelegger for europeisk ressursimport og forflytter noen av miljøbelastningene utenlands .................. 87Forvaltning av naturressurser er knyttet til andre miljømessige og sosioøkonomiske faktorer ............................ 89
(trg)="s111.1"> Општиутицајкоришћењаевропскихресурсана животну средину и даље расте ................................................... 69 Амбиција Европе је да се раздвоји економски раст од деградације животне средине ....................................... 70 Управљање отпадом и даље се креће од уклањања до рециклирања и превенције .................................................... 71 Размишљање о животном циклусу при управљању отпадомдоприносисмањењуутицајанаживотну средину и мањој употреби ресурса ............................................ 75 Смањењем употребе ресурса у Европи смањују се и глобални утицаји на животну средину ................................. 80 Управљање потражњом за водом од суштинског је значаја за коришћење водних ресурса у природним границама .............. 81 Обрасци потрошње су кључни фактори за употребу ресурса и генерисање отпада ....................................................... 85 Трговина олакшава европски увоз ресурса и пребацује неке од утицаја на животну средину изван Европе ................ 87 Управљање природним ресурсима је везано за друга питањаизобластиживотнесрединеи друштвено-економскапитања ..................................................... 89
(src)="s130.1"> Miljøutfordringer i Europa og i resten av verden henger sammen med hverandre ............................................. 129Sammenhenger mellom miljøutfordringer er særlig tydelige i Europas nabolag .......................................... 134Miljøutfordringer er tett knyttet til globale pådrivere for endring .............................................................. 136Miljøutfordringer kan føre til økt risiko for mat , energi- og vannsikkerhet på globalt nivå ............................... 142Globale utviklingstrekk kan øke Europas sårbarhet for systemiske risikoer .............................................................. 145
(trg)="s134.1"> Изазови с којима се суочавају Европа и остатак света у области животне средине међусобно се преплићу ............... 129 Везе између изазова у области животне средине посебно су видљиве у непосредном суседству Европе ......................... 134 Изазови у области животне средине тесно су повезани с глобалним покретачима промена ............................................ 136 Изазови у области животне средине могу повећати ризике за безбедност хране , енергије и воде на глобалном нивоу ....... 142 Светски развој може повећати осетљивост Европе на системске ризике ............................................................................ 145
(src)="s133.1"> Fremtidig miljøpolitikk : noen refleksjoner � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 151
(trg)="s137.1"> Будућиприоритетиуобластиживотнесредине : размишљања � � � � 151
(src)="s145.1"> Endringer i hittil ukjent omfang , innbyrdes forbundene risikoer og økt sårbarhet byr på nye utfordringer ................ 151Implementering og styrking av miljøvern gir mangfoldige gevinster .............................................................. 154Målrettet forvaltning av naturkapital og økosystemtjenester skaper økt sosial og økonomisk motstandsdyktighet ......... 158Flere integrerte tiltak på tvers av forskjellige politiske felt kan bidra til en grønnere økonomi ................................... 162Å stimulere til en grunnleggende overgang til en grønnere økonomi i Europa .................................................... 165
(trg)="s148.1"> Досадневиђенепромене , међусобноповезаниризици и све већа угроженост постављају нове изазове .................... 151 Спровођење и јачање заштите животне средине доноси вишеструку корист ........................................................................ 154 Посвећено управљање природним капиталом и услугама екосистема повећава друштвеноекономску еластичност ....... 158 Интегрисане акције које се простиру кроз политичке доменемогупомоћиозелењавањуекономије ........................ 162Стимулисањетемељнетранзицијеказеленој економији у Европи ....................................................................... 165
(src)="s147.1"> Sammenhenger mellom miljøutfordringer � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 113
(trg)="s150.1"> Међусобнаповезаностизазовауобластиживотнесредине � � � � � � � 113
(src)="s157.1"> Sammenhenger mellom miljøutfordringer peker mot økende kompleksitet ......................................................... 113Arealbruksmønstre reflekterer vekselvirkninger i hvordan vi bruker naturkapital og økosystemtjenester ....... 117Jord er en livsviktig ressurs som forringes av mange belastninger .................................................................. 120Bærekraftig vannforvaltning forutsetter å finne en balanse mellom forskjellige typer bruk ........................... 121Å ( ikke ) holde vårt økologiske fotavtrykk innenfor visse grenser .............................................................................. 125Hvordan og hvor vi bruker naturkapital og økosystemtjenester er av betydning ....................................... 127
(trg)="s160.4"> 119 Одржива водопривреда захтева успостављање равнотеже између различитих начина коришћења воде .........................
(trg)="s160.5"> 121 ( Не ) задржавање нашег еколошког отиска у дозвољеним границама ................................................................ 125 Важно је како и где користимо природни капитал иуслугеекосистема ....................................................................... 127
(src)="s168.2"> Imidlertid gjenstår store miljøutfordringer , og disse vil ha alvorlige konsekvenser for Europa dersom vi ikke gjør noe for å takle dem .
(trg)="s170.2"> Главни изазови у области животне средине су и даље присутни и Европа ће сносити значајне последице ако се они не буду решавали .
(src)="s171.1"> Nytt for 2010-rapporten er en forbedret forståelse av hvordan forskjellige miljøutfordringer og globale megatrender henger sammen og påvirker hverandre .
(trg)="s174.1"> Оно по чему се извештај за 2010. разликује од претходних извештаја EEA Eвропска животна средина : стање и изгледи , јесте веће разумевање веза између изазова у области животне средине у спрези са досад а невиђеним глобалним мегатрендовима .
(src)="s171.2"> Slik har vi kunnet foreta en mer dyptgående analyse av de menneskeskapte systemiske risikoene og endringene som setter hele økosystemer i fare , og vi har vunnet innsikt i svakheter ved styre og ledelse .
(trg)="s174.2"> То омогућава и већу свест о системским ризицима и угрожености чији је узрок људски фактори који прете да угрозе сигурност екосистема , као и свест о пропустима у систему управе .
(src)="s174.1"> Framtidsutsiktene for Europas miljø er blandet , men vi har metoder for å gjøre miljøet mer motstandsdyktig mot framtidige trusler .
(trg)="s177.1"> Изгледи животне средине у Европи су различити , али постоје могућности да се животна средина учини отпорнијом на будуће ризике и промене .
(src)="s174.2"> Disse inkluderer miljøinformasjonsteknologier , nye metoder for å føre naturressursregnskap , og en fornyet innsatsvilje mot etablerte prinsipper som føre-var og forebygging , rydde opp ved kilden og forurenser-betaler .
(trg)="s177.2"> То су , примера ради , неупоредиви информациони ресурси и технологије , методе вођења евиденције о ресурсима које су спремне за употребу , као и обновљена обавеза поштовања утврђених принципа предострожности и превенције , уклањања штете на извору и начела „ загађивач плаћа “ .
(src)="s174.3"> Disse overordnete funnene støttes av 10 hovedbudskap :
(trg)="s177.3"> Ове свеобухватне налазе подржава следећих 10 кључних порука :
(src)="s178.1"> Den vedvarende utarmingen av Europas naturkapital og økosystemtjenester vil til slutt undergrave Europas økonomi og bryte ned den sosiale bindekraften .
(trg)="s181.1"> Непрекидно осиромашење европских резерви природног капитала и протока услуга екосистема на крају ће угрозити економију и социјалну кохезију Европе . Већина негативних промена узроковане су све већом потрошњом природних ресурса ради задовољења образаца производње и потрошње .
(src)="s185.1"> Klimaendringer – EU har redusert klimagassutslippene sine og er i rute i henhold til sine forpliktelser i Kyoto-protokollen .
(trg)="s188.1"> Климатске промене – ЕУ је смањила емисије гасова са ефектом стаклене баште и на путу је да испуни обавезе Кјото протокола .
(src)="s185.2"> Globale og europeiske utslippsreduksjoner er imidlertid langt fra tilstrekkelige til å holde gjennomsnittlige temperaturstigninger verden over på under 2 ° C. Større innsats må til for å dempe og begrense virkningene av klimaendringene , og vi må få på plass tiltak for å øke Europas motstandsdyktighet .
(trg)="s188.2"> Смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште , међутим , постигнуто како у Европи тако и у свету , далеко је од тога да спречи да се просечна глобална температура не повећава изнад 2 ° C. Потребан је већи напор да се ублаже утицаји климатских промена и да се спроведу мере прилагођавања како би се повећала еластичност Европе .
(src)="s196.1"> • mellom sektorvise politiske retningslinjer implementert på alle nivåer , kan bidra til bedre balanse mellom behovet for å bevare naturkapital og å bruke den for å holde økonomien i gang .
(trg)="s198.1"> • политикама које се спроводе на свим нивоима може допринети да се успостави равнотежа између потребе за очувањем природног капитала и његовог коришћења ради развоја економије .
(src)="s196.2"> En mer integrert tilnærming vil også kunne bidra til et rammeverk for å måle framgang og underbygge sammenhengende analyse på tvers av mange forskjellige politiske mål .
(trg)="s198.2"> Потребан је интегрисанији приступ , који би био оквир за мерење општег напретка и који би лежао у основи усклађене анализе вишеструких политичких циљева .
(src)="s198.1"> Natur og biologisk mangfold – Europa har etablert et bredt nettverk av verneområder og verneprogrammer for å stoppe tapet av truede arter .
(trg)="s200.1"> Природа и биодиверзитет – Европаје формирала широку мрежу заштићених области и програма за надокнађивање губитка угрожених врста .
(src)="s198.2"> Imidlertid innebærer utbredte arealendringer , forringelse av økosystemer og tap av naturkapital at EU ikke vil nå sitt mål om å stanse tap av biologisk mangfold innen 2010 .
(trg)="s200.2"> Међутим , због честих промена предела , пропадања екосистема и губитка природног капитала , ЕУ неће испунити циљ да се губитак биодиверзитета заустави до 2010. године .
(src)="s198.3"> For å bedre situasjonen må vi prioritere biologisk mangfold og økosystemer i utformingen av politikk på alle nivåer , særlig i sammenheng med landbruk , fiskeri , regional utvikling og arealplanlegging .
(trg)="s200.3"> Да би се ситуација побољшала неопходно је као приоритете у одлучивању поставити биодиверзитет и екосистеме на свим нивоима , а нарочито када се говори о пољопривреди , рибарству , регионалном развоју , кохезији и просторном планирању .
(src)="s200.1"> Naturressurser og avfall – Miljørelatert regelverk og økoinnovasjon har ført til økt ressurseffektivitet .
(src)="s200.2"> Europa har på noen områder klart å frakople den økonomiske veksten fra økningen i ressursbruk , utslipp og generering av avfall .
(trg)="s202.1"> Природни ресурси и отпад – Прописи из области животне средине и еколошке иновације повећали су ефикасност ресурса захваљујући извесном раздвајању употребе ресурса , емисија и генерисања отпада од економског раста у неким областима .
(src)="s200.3"> En fullstendig frakopling forblir imidlertid en utfordring , særlig for husholdninger .
(trg)="s202.2"> Потпуно раздвајање , међутим , и даље представља изазов , нарочито када је реч о домаћинствима .
(src)="s200.4"> Mye tyder på at det er rom for både å forbedre produksjonsprosessene ytterligere og å endre forbruksmønstrene våre for å redusere belastningen på miljøet .
(trg)="s202.3"> Ово указује да је , у циљу смањења притисака на животну средину , неопходно не само даље усавршавати производне процесе , већи мењати обрасце потрошње .
(src)="s201.1"> Vi kan oppnå økt ressurseffektivitet og ressurssikkerhet ved å se på hele livsløpet , for å registrere den fulle og hele miljøvirkningen av produkter og aktiviteter .
(trg)="s203.1"> Могућејепостићивећуефикасностибезбедностуупотребиресурса коришћењем , на пример , приступа продуженог животног циклуса како би се илустровали сви утицаји производа и активности на животну средину .
(src)="s201.2"> Dette kan redusere Europas avhengighet av ressurser globalt og fremme innovasjon .
(trg)="s203.2"> То би могло смањити зависност Европе од ресурса на глобалном нивоу и подстаћи иновације .
(src)="s201.3"> Prissetting som tar hensyn til virkningene av naturressursbruk vil bli viktig for å styre næringslivs- og forbrukeratferd mot bedre ressurseffektivitet .
(trg)="s203.3"> Одређивање цена које у потпуности узима у обзир употребу ресурса биће од велике важности за усмеравање послова и понашања потрошача ка ефикаснијој употреби ресурса .
(src)="s201.4"> Å gruppere sektorrelaterte politiske retningslinjer i henhold til sektorenes ressursbehov og miljøbelastninger vil tydeliggjøre sammenheng og konsekvens , føre til at felles utfordringer håndteres effektivt , maksimere økonomiske og sosiale gevinster og bidra til å unngå utilsiktede konsekvenser .
(trg)="s203.4"> Груписање секторских политика према њиховим потребама за ресурсима и притисцима на животну средину допринело би побољшању усклађености , на ефикасан начин би се бавило заједничким проблемима , имало би максималне економске и социјалне предности и , на крају , помогло би да се избегну нежељене последице .
(src)="s204.1"> Miljø , helse og livskvalitet – Vann- og luftforurensningen er blitt redusert , men vi har ikke klart å oppnå god økologisk kvalitet i alle vannmasser , og vi har heller ikke klart å sørge for god luftkvalitet i alle byer og tettsteder .
(trg)="s206.1"> Животна средина , здравље и квалитет живота – Загађење воде и ваздуха је сада мање , али не довољно да се обезбеди добар и еколошки квалитету свим воденим токовима или добар квалитет ваздуха у свим урбаним зонама .
(src)="s204.2"> Utbredt eksponering for mange forurensende stoffer og kjemikalier , i tillegg til bekymringer om langsiktig fare for menneskelig helse , tyder på at vi trenger mer langsiktige forebyggingsprogrammer mot forurensning og bruk av føre-var-prinsippet .
(trg)="s206.2"> Велика изложеност различитим загађујућим материјама и хемикалијама и проблем дугорочних последица по људско здравље посматрани заједно захтевају свеобухватније програме превенције загађења и увођење приступа заснованог на мерама предострожности .
(src)="s205.1"> Vi vil fortsatt tjene på å implementere miljøpolitikk og styrke miljøforvaltningen � Bedre gjennomføring av bransjevise eller sektorrettede og miljøpolitiske politiske tiltak vil bidra til å sikre at vedtatte mål blir nådd og levere reguleringsstabilitet til næringslivet .
(trg)="s208.1"> Спровођење политика животне средине и јачање управљања у области животне средине наставиће да даје резултате .
(src)="s205.2"> En bredere forpliktelse til miljøovervåkning og oppdatert rapportering om forurensende stoffer og avfall , ved bruk av den beste tilgjengelige informasjon og økonomi , vil gjøre miljøforvaltningen mer effektiv .
(trg)="s208.2"> Боље спровођење секторских и политика животне средине омогућиће остваривање циљева , као и стабилности регулисаност пословања .
(src)="s205.3"> Dette inkluderer reduksjon av langsiktige utbedrings- og forebyggingskostnader ved at man handler tidlig .
(trg)="s208.4"> То обухвата и смањење дугорочних трошкова ремедијације правовременим реаговањем .
(src)="s208.1"> Sammenhenger mellom miljøtilstand i Europa og diverse globale megatrender tyder på flere og større systemiske risikoer .
(trg)="s210.1"> Везе између стања животне средине у Европи и разних глобалних мегатрендова указују на то да се систематски ризици повећавају .
(src)="s208.2"> Mange påvirkninger henger sammen , påvirker hverandre gjensidig og vil utvikle seg over tiår heller enn år .
(trg)="s210.2"> Постоји висок степен међусобне зависности између кључних узрока промена и вероватније је даће сви елементи те међузависности пре бити откривени након више деценија него након неколико година .
(src)="s208.3"> Disse trendene og sammenhengene , mange av dem utenfor Europas direkte innflytelse , vil ha betydelige konsekvenser og kan true en bærekraftig utvikling av Europas økonomi og samfunn .
(trg)="s210.3"> Ова међузависности трендови , од којих су многи ван директног утицаја Европе , имаће знатне последице и потенцијално ће угрозити отпорности одрживи развој европске економије и друштва .
(src)="s208.4"> Bedre kunnskap om sammenhengene og usikkerheten knyttet til disse vil være avgjørende .
(trg)="s210.4"> Од суштинског је значаја боље познавање веза и неизвесности које из њих произилазе .
(src)="s209.1"> Ved å bli en grønnere europeisk økonomi vil vi sikre den langsiktige bærekraften av Europas miljø .
(trg)="s211.1"> Прелаз Европе на зелену економију обезбедиће дугорочну еколошку одрживост Европе и њених суседа .
(src)="s209.2"> Holdningsendringer vil være viktige .
(trg)="s211.2"> У том контексту , важне су промене ставова .
(src)="s209.3"> Sammen kan myndigheter , næringsliv og borgere delta i forvaltning av naturkapital og økosystemtjenester , skape nye måter å bruke ressursene effektivt på og utforme rettferdige skattereformer .
(trg)="s211.3"> Регулаторни органи , предузетници и грађани заједно могли би више да учествују у управљању природним капиталом и услугама екосистема и створе нове , креативне начине ефикасне употребе ресурса и правичне пореске реформе .
(src)="s209.4"> Gjennom utdannelse og bruk av sosiale media kan folk flest engasjeres i å takle globale utfordringer som å holde middeltemperaturstigning på under 2 ° C globalt .
(trg)="s211.4"> Уз помоћ едукативних и разних друштвених медија и грађани се могу укључити у решавање глобалних питања каошто је спречавање загревања изнад 2 ° С .
(src)="s211.1"> En målrettet forvaltning av naturkapital og økosystemtjenester er en forutsetning for å hanskes med miljøbelastningen fra flere sektorer .
(trg)="s213.1"> Познавање наменског управљања природним капиталом и услугама екосистема нужно је за интегрисање притисака на животну средину из више сектора .
(src)="s211.2"> Arealplanlegging , ressursregnskap og koordinering
(trg)="s213.2"> Просторно планирање , вођење евиденције о ресурсима и кохерентност међу секторским
(src)="s212.1"> Kimene til framtidige handlinger og tiltak finnes : oppgaven framover blir å få dem til å slå rot og vokse .
(trg)="s214.1"> Семе за будуће активности је посејано : наш задатак је да му помогнемо да ухвати корене и процвета .
(src)="s223.1"> Det Europa som tas opp i denne rapporten huser rundt 600 millioner
(trg)="s225.1"> Европа о којој ће бити говора у овом извештају је дом за око
(src)="s225.2"> De største andelene av både befolkning og landområder befinner seg i Den europeiske union
(trg)="s228.2"> Највећи део становништва – близу 500 милиона људи , и земљишта – око
(src)="s226.2"> Med et gjennomsnitt på 100 mennesker per km2 er Europa ett av verdens mest tettbefolkede områder , og rundt 75 % av den totale befolkning
(trg)="s231.2"> Са 100 људи по квадратном километру , Европаје један од најгушће насељених региона
(src)="s230.1"> Europeerne er tungt avhengige av naturkapital og økosystemtjenester som ligger innenfor og utenfor Europas grenser .
(src)="s230.2"> To grunnleggende spørsmål melder seg i denne sammenheng .
(trg)="s236.1"> Европљани умногоме зависе од залиха природног капитала и услуга екосистема који се налазе како унутар европских граница тако и ван Европе .
(src)="s230.3"> Brukes naturkapital og økosystemtjenester i dag på en bærekraftig måte for å skaffe nødvendige goder som mat , vann , energi , materialer , så vel som for klima- og flomregulering ?
(trg)="s236.2"> Из ове зависности произилазе два основна питања : да ли се залихе и услуге екосистема користе на одржив начин , у циљу снабдевања основним средствима за живот , храном , водом , енергијом , материјалима , као и ради регулисања климе и поплава ?
(src)="s230.4"> Er dagens miljøressurser , dvs. luft , vann , jord , skoger , biologisk mangfold , stabile nok til å kunne sikre friske befolkninger og sunne økonomier i framtida ?
(trg)="s236.3"> Да ли су данашњи природни ресурси , нпр. ваздух , вода , земљиште , шуме , биодиверзитет довољно сигурни да могу да одрже добро здравље људи и добро стање економија и у будућности ?
(src)="s231.1"> Tilgang til pålitelig og oppdatert informasjon om miljøet utgjør grunnlag for handling
(trg)="s237.1"> Приступ најновијим и поузданим информацијама о животној средини представља основ за акцију
(src)="s232.1"> For å besvare slike spørsmål , trenger både de som utformer miljøpolitikken , så vel som øvrige innbyggere og velgere , tilgjengelig , relevant , troverdig og legitim informasjon .
(trg)="s238.1"> Да би одговорили на ова питања , грађанима и доносиоцима одлука потребне су приступачне , одговарајуће , поуздане и правно ваљане информације .
(src)="s232.2"> I henhold til diverse spørreundersøkelser , ser folk som er opptatt av miljøets tilstand at det å levere mer informasjon om miljøutvikling og belastninger på miljøet , er en av de mest effektive måter å hanskes med miljøproblemer på , sammen med bøter og streng rettshåndhevelse ( 3 ) .
(trg)="s238.2"> Анкете показују да људи који су заинтересовани за стање животне средине увиђају даје пружање више информација о трендовима и притисцима на животну средину , заједно са казнама и строгим законима , један од најефикаснијих начина да се решавају проблеми у области животне средине ( 3 ) .
(src)="s250.1"> Denne rapporten er den fjerde i serien (
(trg)="s257.1"> Европи : овај извештај је четврти у низу (
(src)="s253.1"> Tematiske vurderinger
(trg)="s260.1"> Процене земаља
(src)="s259.1"> I denne rapporten , Miljøstatus i Europa 2010 ( SOER 2010 ) ( A ) , gis en vurdering av den mest oppdaterte informasjon og data fra de 32 medlemslandene i Det europeiske miljøbyrået og dets seks samarbeidsland i det vestlige Balkan .
(trg)="s264.1"> Извештај Животна средина у Европи : стање и изгледи у 2010. години ( SOER 2010 ) ( A ) , представља процену најновијих информација и података добијених од 32 државе чланице EEA и шест земаља сарадница из региона западног Балкана . Он се такође односи на четири мора у региону : Североисточни Атлантик , Балтичко море , Средоземно море и Црно море .
(src)="s262.1"> Som rapport på europeisk nivå , supplerer denne rapporten
(trg)="s267.1"> Прилагођавање на климатске промене
(src)="s265.1"> B miljøstatusrapporter på nasjonalt nivå rundt omkring i Europa (
(trg)="s270.1"> Ублажавање климатских промена
(src)="s267.1"> Arealbruk
(trg)="s271.1"> Начин коришћења земљишта
(src)="s268.1"> Arealbruk
(trg)="s272.1"> Начин коришћења земљишта
(src)="s277.1"> Luftforurensning
(trg)="s282.1"> Загађење ваздуха
(src)="s280.1"> Miljøets tilstand i Europa viser betydelig framgang , men det gjenstår fortsatt utfordringer
(trg)="s286.1"> Количина водних ресурса и водени токови
(src)="s283.1"> Hver av de ovennevnte vurdert av hvert EEA-medlemsland ( 32 ) og EEA-samarbeidsland ( 6 )
(trg)="s289.1"> Сваку од наведених категорија процењују све државе чланице EEA ( 32 ) и државе сараднице EEA ( 6 )
(src)="s286.1"> Luftforurensning
(trg)="s291.1"> Загађење ваздуха
(src)="s290.1"> I løpet av det siste tiåret har det har vært mange oppmuntrende utviklinger når det gjelder miljøet : reduksjon av europeiske klimagassutslipp ; økning av fornybare energikilder ; noen luft- og vannforurensningsindikatorer viser vesentlig forbedring over store deler av Europa , selv om dette ikke ennå nødvendigvis har resultert i god luft- og vannkvalitet ; og genereringen av materialbruk og avfall vokser nå ved saktere enn økonomien gjør .
(trg)="s295.1"> У неким областима нису постигнути циљеви који се односе на животну средину .
(trg)="s295.2"> Примера ради , циљ заустављања губитка биодиверзитета у Европи до 2010 , неће бити достигнут , иако су неке веће области широм Европе обележене као заштићене зоне
(src)="s292.1"> For tillegsinformasjon , vennligst besøk ww.eea.europa.eu / soer .
(trg)="s297.1"> За више информација молимо посетите вебсајт www.eea.europa.eu / soer .
(src)="s297.2"> I tillegg er verneområder etter EUs Habitat- og Fugledirektiver (
(trg)="s300.1"> према Директиви о стаништима и Директиви о птицама ЕУ (
(src)="s298.1"> ) ( det usannsynlig at det overordnede mål , å begrense klimaendringer til en temperaturstigning på mindre enn 2 ° C globalt i løpet av dette århundret , nås – delvis på grunn av klimagassutslipp fra andre deler av verden .
(trg)="s304.1"> Исто тако , мало је вероватно даће бити постигнут општи циљ ограничавања климатских промена на пораст глобалне температуре од највише 2 ° C у току овог века , делимично због емисија гасова са ефектом стаклене баште у другим деловима света .
(src)="s299.1"> En tabell over hovedtendenser og utviklinger i løpet av de siste 10 år , der EU-retningslinjer og målsettinger er blitt etablert , viser
(trg)="s305.1"> Сажета табела главних трендова и напретка који је остварен у протеклих десет година на плану остваривања утврђених циљева политике ЕУ показује мешовиту слику .
(src)="s310.1"> Hvilke land og områder tar denne rapporten opp ?
(trg)="s315.1"> Табела 1.1 На које земље и регионе се односи овај извештај ?
(src)="s315.1"> Medlemsland i Det europeiske miljøbyrået ( EEA-32 )
(trg)="s320.1"> Државе чланице EEA ( EEA-32 )
(src)="s321.1"> Flere sentrale miljøproblemer vises ikke i denne oppsummerende oversikten , enten fordi de mangler eksplisitte målsettinger eller fordi det er for tidlig å måle framgang i forhold til målsettinger det nylig er blitt enighet om .
(trg)="s323.1"> У овој сажетој табели није приказано неколико кључних питања животне средине , било због тога што за њих не постоје експлицитни циљеви било због тога што је прерано мерити напредак у односу на недавно договорене циљеве .
(src)="s321.2"> Slike miljøproblemer inkluderer eksempelvis lyd , kjemikalier og skadelige stoffer , naturlige og teknologiske risikoer .
(trg)="s323.2"> У ова питања спадају , примера ради , хемикалије и опасне материје , природне и технолошке опасности .
(src)="s321.3"> De er imidlertid vurdert i påfølgende kapitler i denne rapporten , og resultatene fra analysene av disse spørsmål har bidratt til rapportens konklusjoner .
(trg)="s323.3"> Она се , међутим , разматрају у поглављима која следе , а резултати анализе тих питања допринели су при доношењу закључака овог извештаја .
(src)="s326.1"> Samarbeidsland til Det europeiske miljøbyrået ( det vestlige Balkan )
(trg)="s328.1"> Државе чланице Европског удружења за слободну трговину ( ЕФТА )
(src)="s327.1"> Potensielle kandidatland til medlemskap i EU
(trg)="s329.1"> Државе кандидати за EУ