# lv/ND3008696/ND3008696.xml.gz
# sr/ND3008696/ND3008696.xml.gz

(src)="s7.1"> Ierodoties ES , šos produktus k o n > s c ē s un iznīcinās . Tomēr jūs drīkstat ievest nelielus daudzumus pašu patēriņam no Andoras , Fēru salām , Grenlandes , Horvātijas , Īslandes , Lihtenšteinas , Norvēģijas , Sanmarīno un Šveices .
(trg)="s7.1"> Međutim , možete uneti male količine za ličnu potrošnju iz Andore , Grenlanda , Islanda , Lihtenštajna , Norveške , SanMarina , Farskih Ostrva , Hrvatske i Švajcarske .

# lv/ND3008768/ND3008768.xml.gz
# sr/ND3008768/ND3008768.xml.gz

# lv/ND4602961/ND4602961.xml.gz
# sr/ND4602961/ND4602961.xml.gz

(src)="s4.1"> Sargājiet Eiropas Savienību no dzīvnieku infekcijas slimībām !
(trg)="s4.1"> Спречимо да заразне животињске болести уђуy Европскуунију !
(src)="s8.1"> ( * ) Izņemot tos , kas ieved nelielos daudzumos personiskām vajadzībām no Andoras , Bulgārijas , Čehijas , Farēru salām , Grenlandes , Igaunijas , Islandes , Kipras , Latvijas , Lietuvas , Lihtenšteinas , Maltas , Norvēģijas , Polijas , Rumānijas , Sanmarīno , Slovākijas , Slovēnijas , Šveices un Ungārijas .
(trg)="s8.1"> ( * ) Осим путника који са малом количом оваквих производа за личну употребу долазе из Андоре , Бугарске , Швајцарске , Кипра : Чешке Републике , Естоније , Фарских Острва , Гренланда , Мађарске , Исланда , Лихтенштајна , Литваније , Летоније , Малте ,

# lv/TH3110694/TH3110694.xml.gz
# sr/TH3110694/TH3110694.xml.gz

(src)="s3.1"> VIDE EIROPĀ 2010
(trg)="s4.1"> СТАЊЕ И ИЗГЛЕДИ У 2010 . ГОДИНИ
(src)="s8.1"> VIDE EIROPĀ 2010
(trg)="s9.1"> СТАЊЕ И ИЗГЛЕДИ У 2010 . ГОДИНИ
(src)="s12.1"> Vāka mākslinieciskais noformējums : EVA / Rosendahls-Schultz Grafisk Salikums : EVA / Ieva Biezā
(trg)="s12.1"> Дизајн корица : EEA / Rosendahls-Schultz Grafisk Прелом : EEA
(src)="s13.1"> Juridisks paziņojums Šīs publikācijas saturs ne vienmēr atspoguļo Eiropas Komisijas vai citu Eiropas Savienības iestāžu oficiālo viedokli .
(trg)="s13.1"> Упозорење Садржај ове публикације не мора да одражава званичне ставове Европске комисије или других институција Европске уније .
(src)="s13.2"> Ne Eiropas Vides aģentūra , ne arī citas personas vai uzņēmumi , kas rīkojas Eiropas Vides aģentūras vārdā , neatbild par to , kādā veidā tiek izmantota šajā pārskatā iekļautā informācija .
(trg)="s13.2"> Ни Европска агенција за животну средину нити икоје лице или привредно друштво које заступа Агенцију није одговорно за евентуално коришћење информација из овог извештаја .
(src)="s14.1"> Paziņojums par autortiesībām © EVA , Kopenhāgena , 2010Pārpublicēšana ir atļauta , norādot avotu , ja nav noteikts citādi .
(trg)="s14.1"> Ауторска права © EEA , Copenhagen , 2010Копирање је дозвољено , под условом да је наведен извор , осим ако није другачије наведено .
(src)="s15.1"> Citēšana EVA , 2010 .
(trg)="s15.1"> Навођење извора EEA , 2010 .
(src)="s15.2"> Vide Eiropā 2010 – stāvoklis un perspektīvas : Kopsavilkums .
(trg)="s15.2"> Животна средина у Европи — стање и изгледи у 2010. години . Синтеза .
(src)="s16.1"> Informācija par Eiropas Savienību ir pieejama internetā .
(trg)="s16.1"> Информације о Европској унији доступне су на Интернету .
(src)="s16.2"> Tai var piekļūt Europa portālā ( www.europa.eu ) .
(trg)="s16.2"> Може им се приступити преко Европа сервера ( www.europa.eu ) .
(src)="s17.1"> Luksemburga : Eiropas Savienības Publikāciju birojs , 2010. gads
(trg)="s17.1"> Луксембург : Завод за званичне публикације Европске уније , 2010
(src)="s19.1"> Ekoloģiska ražošana Šī publikācija ir iespiesta , ievērojot augstus vides standartus .
(trg)="s19.1"> Уважавање стандарда животне средине Ова публикација је штампана у складу с високим стандардима животне средине .
(src)="s22.1"> Iespiests Dānijā
(trg)="s22.1"> Штампано у Данској
(src)="s23.1"> VIDE EIROPĀ 2010
(trg)="s24.1"> СТАЊЕ И ИЗГЛЕДИ У 2010 . ГОДИНИ
(src)="s31.1"> Pateicības
(trg)="s31.1"> Сарадња
(src)="s34.1"> ETC Eiropas tematisko centru ( ETC ) ieguldījums – ETC Gaiss un klimata pārmaiņas , ETC Bioloģiskā daudzveidība , ETC Zemes izmantošana un telpiskā informācija , ETC Ilgtspējīgs patēriņš un ražošana , ETC Ūdens ;
(trg)="s34.1"> Прилози из Европских тематксих центара ( ETЦ ) – нпр .
(trg)="s34.2"> ЕТЦ за ваздух и климатске промене
(src)="s38.1"> Komentāri pēc diskusijas ar kolēģiem no EK Vides ģenerāldirektorāta , Kopējā pētniecības centra un Eurostat ( Eiropas Kopienu Statistikas biroja ) ;
(trg)="s40.1"> ЕТЦ за одрживу потрошњу и производњу , ЕТЦ за воду
(src)="s41.1"> Komentāri no EIONET , kas saņemti caur nacionālajiem kontaktpunktiem trīsdesmit divās EVA dalībvalstīs un sešās EVA sadarbības valstīs ;
(trg)="s43.1"> Повратне информације са дискусија са колегамаиз ГД за проширење , Заједничког истраживачког центра и Евростата
(src)="s53.1"> Tulkojums : tulks Iveta Teibe un Latvijas Vides , ģeoloģijas un meteoroloģijas centrs .
(trg)="s57.1"> Превод : Александра Добрић , Слободанка Тица
(src)="s55.1"> EVA tehniskais atbalsts
(trg)="s59.1"> Подршка EEA у продукцији
(src)="s58.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s62.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s59.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s63.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s63.1"> Satura rādītājs
(trg)="s67.1"> Садржај
(src)="s66.1"> Satura rādītājs
(trg)="s70.1"> Садржај
(src)="s69.1"> Būtiskākāsziņas � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 9
(trg)="s73.1"> Кључнепоруке � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 9
(src)="s72.1"> Eiropasvidesstāvoklis � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 13
(trg)="s76.1"> Стање животне средине у Европи � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 13
(src)="s84.1"> Bioloģiskās daudzveidības samazināšanās degradē dabas kapitālu un ekosistēmu pakalpojumus ........................ 47Eiropas mērķi ir apturēt bioloģiskās daudzveidības samazināšanos un saglabāt ekosistēmu pakalpojumus ........ 49Bioloģiskā daudzveidība turpina samazināties ..................... 50Zemes transformācija noved pie bioloģiskās daudzveidības samazināšanās un degradē augsnes funkcijas ....................... 54Meži tiek intensīvi izmantoti – vecu dabisku mežaudžu īpatsvars ir kritiski zems ........................................................... 55Lauksaimniecības zemju platības samazinās , bet to apsaimniekošanas kļūst intensīvāka , ar sugām bagāti zālāji sarūk ................................................................................... 58Neraugoties uz samazināto piesārņojuma apjomu , sauszemes un saldūdens ekosistēmas vēl arvien ir apdraudētas ................. 61Jūras vidi stipri ietekmē piesārņojums un pārmērīga nozveja ......................................................................................... 64Cilvēcei ir ārkārtīgi svarīgi saglabāt bioloģisko daudzveidību , tostarp globālā mērogā ................................... 66
(trg)="s88.1"> Eвропасезнатноослањакаконасвојприродникапитал и екосистеме тако и на капитал ван Европе ............................. 13 Приступ најновијим и поузданим информацијама о животној средини представља основ за акцију ....................... 13 Преглед стања животне средине у Европи открива знатан напредак , али изазови су још увек присутни .......................... 15 Везе између притисака на животну средину указују насистемскеризикепоживотнусредину ................................ 17Погледнастањеживотнесрединеибудуће изазовеизразличитихперспектива .......................................... 22
(src)="s108.1"> Arvien pieaug visaptverošā ietekme uz vidi , ko rada resursu izmantošana Eiropā ..................................................... 69Eiropas mērķis ir izjaukt saikni starp ekonomisko attīstību un vides degradāciju .................................................. 70Atkritumu apsaimniekošanā turpinās pāreja – nevis apglabāt , bet pārstrādāt un neradīt ........................................... 71Dzīves cikla pieeja atkritumu apsaimniekošanai samazina ietekmi uz vidi un resursu izmantošanu .............. 75Izmantojot mazāk resursu Eiropā , samazinās arī ietekme uz vidi visā pasaulē .................................................... 80Pieprasījums pēc ūdens resursiem ir jāregulē , lai izmantošana tos nenoplicinātu ................................................. 81Patēriņa ieradumi ir resursu izmantošanas un atkritumu radīšanas galvenais virzītājspēks .......................... 85Tirdzniecība veicina resursu importu uz Eiropu un daļēji novirza uz ārzemēm ietekmi uz vidi ...................... 87Dabas resursu apsaimniekošana ir saistīta ar citām vides un sociāli-ekonomiskām problēmām ........................... 89
(trg)="s111.1"> Општиутицајкоришћењаевропскихресурсана животну средину и даље расте ................................................... 69 Амбиција Европе је да се раздвоји економски раст од деградације животне средине ....................................... 70 Управљање отпадом и даље се креће од уклањања до рециклирања и превенције .................................................... 71 Размишљање о животном циклусу при управљању отпадомдоприносисмањењуутицајанаживотну средину и мањој употреби ресурса ............................................ 75 Смањењем употребе ресурса у Европи смањују се и глобални утицаји на животну средину ................................. 80 Управљање потражњом за водом од суштинског је значаја за коришћење водних ресурса у природним границама .............. 81 Обрасци потрошње су кључни фактори за употребу ресурса и генерисање отпада ....................................................... 85 Трговина олакшава европски увоз ресурса и пребацује неке од утицаја на животну средину изван Европе ................ 87 Управљање природним ресурсима је везано за друга питањаизобластиживотнесрединеи друштвено-економскапитања ..................................................... 89
(src)="s110.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s113.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s111.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s114.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s115.1"> Satura rādītājs
(trg)="s119.1"> Садржај
(src)="s116.1"> Satura rādītājs
(trg)="s120.1"> Садржај
(src)="s131.1"> Vides problēmas Eiropā un pārējā pasaulē ir savstarpēji savijušās ...................................................................................... 129Vides problēmu savstarpējā saistība ir īpaši skaidri saskatāma Eiropas tuvākajos kaimiņos ................................ 134Vides problēmas ir cieši saistītas ar globālajiem pārmaiņu virzītājspēkiem ....................................................... 136Vides problēmas var palielināt pārtikas , enerģijas un ūdens drošības riskus visā pasaulē ......................................... 142Globālās norises var paaugstināt Eiropas jutīgumu pret sistēmiskiem riskiem ........................................................ 145
(trg)="s134.1"> Изазови с којима се суочавају Европа и остатак света у области животне средине међусобно се преплићу ............... 129 Везе између изазова у области животне средине посебно су видљиве у непосредном суседству Европе ......................... 134 Изазови у области животне средине тесно су повезани с глобалним покретачима промена ............................................ 136 Изазови у области животне средине могу повећати ризике за безбедност хране , енергије и воде на глобалном нивоу ....... 142 Светски развој може повећати осетљивост Европе на системске ризике ............................................................................ 145
(src)="s134.1"> Pārdomasparvidesprioritātēmnākotnē � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 151
(trg)="s137.1"> Будућиприоритетиуобластиживотнесредине : размишљања � � � � 151
(src)="s145.1"> Bezprecedenta izmaiņas , savstarpēji saistītie riski un arvien lielākais jutīgums rada jaunas grūtības ............... 151Sargājot vidi un stiprinot tās aizsardzību , ieguvumu ir daudz ....................................................................................... 154Dabas kapitāla un ekosistēmu pakalpojumu rūpīga pārvaldība palielina sociālo un ekonomisko pretestības spēju ...........................................................................................
(trg)="s147.2"> 101 Пестициди у животној средини – могући ненамерни утицајинабиљнииживотињскисветиљуде ....................... 104Новауредбаоупотребихемикалијамоглаби битиодпомоћи , аликомбинованиефекти хемикалија остају проблем .........................................................
(trg)="s147.3"> 105 Климатске промене и здравље нови изазов за Европу .............
(src)="s145.2"> 158 Saskaņotāka rīcība dažādās politikas jomās var palīdzēt darīt ekonomiku „ zaļāku ” ........................................................ 162Veicinot fundamentālu pāreju uz „ zaļāku ” ekonomiku Eiropā .......................................................................................... 165
(trg)="s147.4"> 107 Природна средина има вишеструке користи за здравље и благостање човека , посебно у урбаним срединама ................... 108 Потребна је шира перспектива за решавање проблема повезаности екосистема и здравља и суочавање сновимизазовима ......................................................................... 110
(src)="s147.1"> Videsproblēmusavstarpējāsaistība � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 113
(trg)="s150.1"> Међусобнаповезаностизазовауобластиживотнесредине � � � � � � � 113
(src)="s149.1"> Izmantotie saīsinājumi � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 170
(trg)="s151.1"> Скраћенице � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 170
(src)="s151.1"> Pēcvārds � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 172
(trg)="s153.1"> Белешке � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 172
(src)="s156.1"> Vides problēmu savstarpējā saistība norāda uz arvien lielāku sarežģītību ..................................................................... 113Zemes lietojums atspoguļo kompromisus dabas kapitāla un ekosistēmu pakalpojumu izmantošanā ............ 117Augsne ir dzīvībai svarīgs resurss , ko degradē daudzas slodzes ......................................................................... 120Ilgtspējīgai ūdeņu apsaimniekošanai nepieciešams līdzsvars starp dažādiem lietošanas veidiem ....................... 121 ( Ne ) ierobežojot savu ekoloģiskās pēdas nospiedumu ......... 125Ir nozīme tam , kā un kur mēs izmantojam dabas kapitālu un ekosistēmu pakalpojumus .................................. 127
(trg)="s160.4"> 119 Одржива водопривреда захтева успостављање равнотеже између различитих начина коришћења воде .........................
(trg)="s160.5"> 121 ( Не ) задржавање нашег еколошког отиска у дозвољеним границама ................................................................ 125 Важно је како и где користимо природни капитал иуслугеекосистема ....................................................................... 127
(src)="s158.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s162.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s159.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s163.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s163.1"> Būtiskākās ziņas
(trg)="s167.1"> Кључне поруке
(src)="s164.1"> Būtiskākās ziņas
(trg)="s168.1"> Кључне поруке
(src)="s166.1"> Vides politika Eiropas Savienībā un tās kaimiņvalstīs ir ievērojamiuzlabojusi vides stāvokli .
(trg)="s170.1"> Политика Европске уније и њених суседа у области животне средине довела је до знатног побољшања стања животне средине .
(src)="s166.2"> Tomēr vēl arvienpastāvbūtiskāsvidesproblēmas , kuras nerisinot , Eiropu gaida smagas sekas .
(trg)="s170.2"> Главни изазови у области животне средине су и даље присутни и Европа ће сносити значајне последице ако се они не буду решавали .
(src)="s169.1"> Salīdzinājumā ar iepriekšējiem EVA pārskatiem „ Vide Eiropā – stāvoklis un perspektīvas ” 2010. gadā sagatavotajam raksturīga labāka izpratne , kā savstarpēji saistītas vides problēmas , ko papildina līdz šim nepieredzētas globālas megatendences .
(trg)="s174.1"> Оно по чему се извештај за 2010. разликује од претходних извештаја EEA Eвропска животна средина : стање и изгледи , јесте веће разумевање веза између изазова у области животне средине у спрези са досад а невиђеним глобалним мегатрендовима .
(src)="s169.2"> Tas ir ļāvis dziļāk izvērtēt ekosistēmu drošību apdraudošos cilvēku izraisītos sistēmiskos riskus un vārīgumu , sniegt ieskatu vadības trūkumos .
(trg)="s174.2"> То омогућава и већу свест о системским ризицима и угрожености чији је узрок људски фактори који прете да угрозе сигурност екосистема , као и свест о пропустима у систему управе .
(src)="s173.1"> Eiropasvidesperspektīvasirneviendabīgas , tomēr pastāv iespējas paaugstināt vides spēju pretoties riskiem un pārmaiņām nākotnē .
(trg)="s177.1"> Изгледи животне средине у Европи су различити , али постоје могућности да се животна средина учини отпорнијом на будуће ризике и промене .
(src)="s173.2"> Tām pamatā ir agrāk nepieredzēti vides informācijas resursi un tehnoloģijas , lietošanai gatavas resursu uzskaites metodes un atjaunota uzticība jau agrāk ieviestajiem principiem „ piesardzība ” , ” novēršana ” , “ novērst kaitējumu tā rašanās vietā ” un “ piesārņotājs maksā ” .
(trg)="s177.2"> То су , примера ради , неупоредиви информациони ресурси и технологије , методе вођења евиденције о ресурсима које су спремне за употребу , као и обновљена обавеза поштовања утврђених принципа предострожности и превенције , уклањања штете на извору и начела „ загађивач плаћа “ .
(src)="s173.3"> Šos vispārīgos secinājumus papildina 10būtiskākāsziņas : s m ā s
(trg)="s177.3"> Ове свеобухватне налазе подржава следећих 10 кључних порука :
(src)="s177.1"> Eiropasdabaskapitālakrājumuunekosistēmupakalpojumuplūsmaspastāvīganoplicināšanagalu galā vājinās Eiropas ekonomiku un iedragās sociālo kohēziju .
(trg)="s181.1"> Непрекидно осиромашење европских резерви природног капитала и протока услуга екосистема на крају ће угрозити економију и социјалну кохезију Европе . Већина негативних промена узроковане су све већом потрошњом природних ресурса ради задовољења образаца производње и потрошње .
(src)="s177.3"> Iznākumā iegūstam milzīgu ekoloģiskās pēdas nospiedumu gan Eiropā , gan citviet pasaulē .
(trg)="s181.3"> Резултат тога је значајан отисак на животну средину како у Европи тако и у свету .
(src)="s184.1"> Klimatapārmaiņas – ES ir samazinājusi siltumnīcefekta gāzu emisijas un ir ceļā uz Kioto protokola saistību izpildi .
(trg)="s188.1"> Климатске промене – ЕУ је смањила емисије гасова са ефектом стаклене баште и на путу је да испуни обавезе Кјото протокола .
(src)="s184.2"> Tomēr siltumnīcefekta gāzu emisiju samazinājums pasaulē un Eiropā nebūt nav pietiekams , lai panāktu , ka globālā temperatūra nepaaugstinās vairāk kā par 2 ° C. Lai samazinātu klimata pārmaiņu sekas , ir jādara vēl vairāk un jāievieš pielāgošanās pasākumi , lai palielinātu Eiropas pretestības spēju .
(trg)="s188.2"> Смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште , међутим , постигнуто како у Европи тако и у свету , далеко је од тога да спречи да се просечна глобална температура не повећава изнад 2 ° C. Потребан је већи напор да се ублаже утицаји климатских промена и да се спроведу мере прилагођавања како би се повећала еластичност Европе .
(src)="s186.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s190.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s187.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s191.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s192.1"> Būtiskākās ziņas
(trg)="s196.1"> Кључне поруке
(src)="s193.1"> • daudzu nozaru radīto slodzi vidē .
(trg)="s197.1"> Кључне поруке
(src)="s193.2"> Telpiskā plānošana , resursu uzskaite un visu līmeņu nozaru politikas saskaņotība var palīdzēt saskaņot vajadzības saglabāt dabas kapitālu un izmantot to ekonomiskās izaugsmes stimulēšanai .
(trg)="s198.1"> • политикама које се спроводе на свим нивоима може допринети да се успостави равнотежа између потребе за очувањем природног капитала и његовог коришћења ради развоја економије .
(src)="s193.3"> Šāda veida labāk integrēta pieeja nodrošinās arī ietvaru plašākam progresa novērtējumam un liks pamatus daudzējādo politikas mērķu saskaņotai analīzei .
(trg)="s198.2"> Потребан је интегрисанији приступ , који би био оквир за мерење општег напретка и који би лежао у основи усклађене анализе вишеструких политичких циљева .
(src)="s195.1"> Dabaunbioloģiskādaudzveidība – Eiropa ir izveidojusi plašu aizsargājamo teritoriju tīklu un programmas , kam jāaptur apdraudēto sugu izzušana .
(trg)="s200.1"> Природа и биодиверзитет – Европаје формирала широку мрежу заштићених области и програма за надокнађивање губитка угрожених врста .
(src)="s195.2"> Tomēr plaši izplatītā dabisko ainavu pārveide , ekosistēmu degradācija un dabas kapitāla zaudēšana nozīmē , ka ES nesasniegs izvirzīto mērķi līdz 2010. gadam apturēt bioloģiskās daudzveidības samazināšanos .
(trg)="s200.2"> Међутим , због честих промена предела , пропадања екосистема и губитка природног капитала , ЕУ неће испунити циљ да се губитак биодиверзитета заустави до 2010. године .
(src)="s195.3"> Lai uzlabotu situāciju , mums bioloģiskā daudzveidība un ekosistēmas jāizvirza kā prioritāte visu līmeņu politikas izstrādē , jo īpaši tajā , kas attiecas uz lauksaimniecību , zivsaimniecību , reģionālo attīstību , kohēziju un telpisko plānošanu .
(trg)="s200.3"> Да би се ситуација побољшала неопходно је као приоритете у одлучивању поставити биодиверзитет и екосистеме на свим нивоима , а нарочито када се говори о пољопривреди , рибарству , регионалном развоју , кохезији и просторном планирању .
(src)="s197.1"> Efektīvākuresursuizmantošanuunlielākudrošībuvarpanākt , piemēram , izmantojot paplašināta dzīves cikla pieeju , kas pilnībā atspoguļo produktu un darbību ietekmi uz vidi .
(src)="s197.2"> Tā var samazināt Eiropas atkarību no resursiem globālā mērogā un veicināt inovācijas .
(trg)="s202.1"> Природни ресурси и отпад – Прописи из области животне средине и еколошке иновације повећали су ефикасност ресурса захваљујући извесном раздвајању употребе ресурса , емисија и генерисања отпада од економског раста у неким областима .
(src)="s197.3"> Lai uzņēmējdarbību un patērētāju ieradumus vadītu daudz efektīvākas resursu izmantošanas virzienā , svarīga būs cenu politika , kas ņems vērā visas resursu izmantošanas izmaksas .
(trg)="s202.2"> Потпуно раздвајање , међутим , и даље представља изазов , нарочито када је реч о домаћинствима .
(src)="s197.4"> Apvienojot nozaru politiku atbilstoši to vajadzībai pēc resursiem un radītajām vides slodzēm , varētu uzlabot saskaņotību , efektīvi risināt kopīgās problēmas , vairot ekonomiskos un sociālos ieguvumus un izvairīties no nevēlamām sekām .
(trg)="s202.3"> Ово указује да је , у циљу смањења притисака на животну средину , неопходно не само даље усавршавати производне процесе , већи мењати обрасце потрошње .
(src)="s198.1"> Dabasresursiunatkritumi – vides tiesiskais regulējums un ekoinovācijas ir paaugstinājušas resursu izmantošanas efektivitāti , relatīvi nodalot resursu izmantošanu , emisijas un atkritumu radīšanu no ekonomiskās izaugsmes atsevišķās teritorijās .
(trg)="s203.1"> Могућејепостићивећуефикасностибезбедностуупотребиресурса коришћењем , на пример , приступа продуженог животног циклуса како би се илустровали сви утицаји производа и активности на животну средину .
(src)="s198.2"> Tomēr absolūta nodalīšana vēl arvien ir neatrisināts jautājums , jo īpaši , runājot par mājsaimniecībām .
(trg)="s203.2"> То би могло смањити зависност Европе од ресурса на глобалном нивоу и подстаћи иновације .
(src)="s198.3"> Tas iezīmē darbības lauku ne vien tālākiem ražošanas procesu uzlabojumiem , bet arī patēriņa modeļu maiņai , lai samazinātu slodzi vidē .
(trg)="s203.3"> Одређивање цена које у потпуности узима у обзир употребу ресурса биће од велике важности за усмеравање послова и понашања потрошача ка ефикаснијој употреби ресурса .
(src)="s202.1"> Vide , veselībaundzīveskvalitāte – ir samazinājies ūdens un gaisa piesārņojums , bet ar to nepietiek , lai sasniegtu visu ūdensobjektu labu ekoloģisko kvalitāti vai nodrošinātu labu gaisa kvalitāti visās pilsētās .
(src)="s202.2"> Plaši izplatītā saskare ar daudzām piesārņojošām vielām un ķimikālijām , ko papildina raizes par ilgstošu kaitējumu cilvēka veselībai , norāda , ka vajag vairāk plaša mēroga piesārņojuma novēršanas programmu un ka biežāk jāpiemēro piesardzības princips .
(trg)="s206.2"> Велика изложеност различитим загађујућим материјама и хемикалијама и проблем дугорочних последица по људско здравље посматрани заједно захтевају свеобухватније програме превенције загађења и увођење приступа заснованог на мерама предострожности .
(src)="s205.1"> Pāreja uz „ zaļāku ” ekonomiku Eiropā nodrošinās vecās pasaules un tās kaimiņu ekoloģisko ilgtspējību ilgākā laika posmā .
(src)="s205.2"> Šajā ziņā svarīgas būs attieksmes izmaiņas .
(trg)="s210.1"> Везе између стања животне средине у Европи и разних глобалних мегатрендова указују на то да се систематски ризици повећавају .
(src)="s205.3"> Kontrolējošās iestādes , uzņēmēji un iedzīvotāji kopā varētu plašāk iesaistīties dabas kapitāla un ekosistēmu pakalpojumu pārvaldībā , radot jaunus un inovatīvus paņēmienus , kā efektīvāk izmantot resursus , un izstrādājot objektīvas fiskālās reformas .
(trg)="s210.3"> Ова међузависности трендови , од којих су многи ван директног утицаја Европе , имаће знатне последице и потенцијално ће угрозити отпорности одрживи развој европске економије и друштва .
(src)="s205.4"> Ar izglītības un dažādu sociālo mediju palīdzību iedzīvotājus var iesaistīt globālo problēmu risināšanā , piemēram , mērķa – neļaut globālajai temperatūrai paaugstināties vairāk nekā par 2 ° C – izpildē .
(trg)="s210.4"> Од суштинског је значаја боље познавање веза и неизвесности које из њих произилазе .
(src)="s206.1"> Saikne starp vides stāvokli Eiropā un dažādām globālām megatendencēm netieši norāda uz sistēmiskiem riskiem .
(trg)="s211.1"> Прелаз Европе на зелену економију обезбедиће дугорочну еколошку одрживост Европе и њених суседа .
(src)="s206.2"> Daudzi galvenie pārmaiņu virzītājspēki ir cieši savstarpēji saistīti un drīzāk atklāsies gadu desmitu , nevis dažu gadu laikā .
(trg)="s211.2"> У том контексту , важне су промене ставова .
(src)="s206.3"> Eiropa lielākoties nevar tieši ietekmēt šādu savstarpēju atkarību un tendences , tomēr to sekas būs ievērojamas un , iespējami , apdraudēs Eiropas ekonomikas un sabiedrības pretestības spēju un ilgtspējīgu attīstību .
(trg)="s211.3"> Регулаторни органи , предузетници и грађани заједно могли би више да учествују у управљању природним капиталом и услугама екосистема и створе нове , креативне начине ефикасне употребе ресурса и правичне пореске реформе .
(src)="s208.1"> Dabaskapitālaunekosistēmupakalpojumurūpīgaspārvaldībasideja ir spēcīgs integrējošs koncepts , kam jāpalīdz tikt galā ar
(trg)="s213.2"> Просторно планирање , вођење евиденције о ресурсима и кохерентност међу секторским
(src)="s209.1"> Mums ir sēklas tālākai darbībai – uzdevums ir palīdzēt tām iesakņoties un plaukt .
(trg)="s214.1"> Семе за будуће активности је посејано : наш задатак је да му помогнемо да ухвати корене и процвета .
(src)="s211.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s216.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s212.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s217.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s219.1"> Eiropai raksturīga ievērojama atkarība no pašmāju un aizrobežu dabas kapitāla un ekosistēmām
(trg)="s225.1"> Европа о којој ће бити говора у овом извештају је дом за око
(src)="s220.1"> Šajā pārskatā aplūkotā Eiropa ir mājas apmēram 600 miljoniem
(trg)="s227.1"> 600 милиона људи и обухвата око 5,85 милиона к м
(src)="s222.2"> Eiropa , kur vidēji ir 100 iedzīvotāju uz kvadrātkilometru , ir viens no visblīvāk apdzīvotajiem reģioniem
(trg)="s231.2"> Са 100 људи по квадратном километру , Европаје један од најгушће насељених региона
(src)="s226.1"> Eiropas iedzīvotāji ir ļoti atkarīgi no dabas kapitāla krājumiem un ekosistēmu pakalpojumiem , kas atrodami gan pašu kontinentā , gan aiz tā robežām .
(src)="s226.2"> Šī atkarība liek uzdot divus fundamentālus jautājumus .
(trg)="s236.1"> Европљани умногоме зависе од залиха природног капитала и услуга екосистема који се налазе како унутар европских граница тако и ван Европе .
(src)="s226.3"> Vai mūsdienās šie krājumi un plūsmas tiek izmantoti ilgtspējīgi , lai nodrošinātu pirmās nepieciešamības – pārtiku , ūdeni , enerģiju , izejvielas , kā arī klimata un plūdu regulēšanu ?
(trg)="s236.2"> Из ове зависности произилазе два основна питања : да ли се залихе и услуге екосистема користе на одржив начин , у циљу снабдевања основним средствима за живот , храном , водом , енергијом , материјалима , као и ради регулисања климе и поплава ?
(src)="s226.4"> Vai mūsdienās pieejamie vides resursi – gaiss , ūdens , augsne , meži , bioloģiskā daudzveidība , ir pietiekami pasargāti , lai spētu arī nākotnē uzturēt pie labas veselības gan cilvēkus , gan ekonomiku ?
(trg)="s236.3"> Да ли су данашњи природни ресурси , нпр. ваздух , вода , земљиште , шуме , биодиверзитет довољно сигурни да могу да одрже добро здравље људи и добро стање економија и у будућности ?
(src)="s228.1"> Lai atbildētu uz šādiem jautājumiem , iedzīvotājiem un politikas veidotājiem nepieciešama ērti pieejama , vajadzībām atbilstoša , ticama un patiesa informācija .
(trg)="s238.1"> Да би одговорили на ова питања , грађанима и доносиоцима одлука потребне су приступачне , одговарајуће , поуздане и правно ваљане информације .
(src)="s228.2"> Dažādas aptaujas liecina , ka cilvēki , kuriem rūp vides stāvoklis , uzskata – līdztekus soda naudām un stingrai prasību izpildes kontrolei plašāka informācija par tendencēm un slodzēm vidē ir viens no racionālākajiem vides problēmu risināšanas paņēmieniem ( 3 ) .
(trg)="s238.2"> Анкете показују да људи који су заинтересовани за стање животне средине увиђају даје пружање више информација о трендовима и притисцима на животну средину , заједно са казнама и строгим законима , један од најефикаснијих начина да се решавају проблеми у области животне средине ( 3 ) .
(src)="s232.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s242.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s233.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s243.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s241.1"> A struktūra ( nu l l
(trg)="s274.1"> Земљиште
(src)="s242.1"> Piezīme : papildu informāciju meklējiet www.eea.europa.eu / soer .
(trg)="s297.1"> За више информација молимо посетите вебсајт www.eea.europa.eu / soer .
(src)="s243.1"> Avots : EVA
(trg)="s302.1"> Извор :
(src)="s245.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s307.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s246.1"> Vide Eiropā | Stāvoklis un perspektīvas 2010
(trg)="s308.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години