# lv/KNLR08027/KNLR08027.xml.gz
# mk/KNLR08027/KNLR08027.xml.gz


(src)="s4.1"> | Nr. 27 | 2008. gada septembris | panorama
(trg)="s4.1"> | Број 27 | септември 2008 | panorama

(src)="s5.1"> Reģionālā politika un paplašināšanās pirmspievienošanās finansējuma piesaiste
(trg)="s5.1"> Регионалната политика и проширувањето -

(src)="s11.1"> Tā kā Eiropas paplašināšanās strauji turpinās , kandidātvalstīm piedāvātā palīdzība kļūst arvien mūsdienīgāka .
(trg)="s13.1"> Со брзиот тек на европското проширување , помошта која ја добиваат земјите - кандидати станува сè пософистицирана .

(src)="s11.2"> Ieskats par to , kā pirmspievienošanās palīdzība iegūst jaunus apjomus .
(trg)="s13.2"> Преглед за тоа како првобитната претпристапна помош доби нови димензии .

(src)="s12.1"> Reģionālā attīstība : nozīmīgs solis ceļā uz Rietumbalkānu līdzdalību Eiropas Savienībā
(trg)="s14.1"> Регионален развој : важен чекор кон членството во ЕУ за Западен Балкан важен чекор кон членството во ЕУ за Западен Балкан

(src)="s14.1"> 2005. gada decembris : nozīmīgs pavērsiens bijušās Dienvidslāvijas Maķedonijas Republikas ceļā , lai kļūtu par Eiropas Savienības dalībvalsti .
(trg)="s17.1"> Декември 2005 : важна пресвртница за Поранешната Југословенска Република Македонија на нејзиниот пат кон станувањето членка на Европската унија .

(src)="s15.1"> Pirmspievienošanās instrumenta pārrobežu komponents
(trg)="s21.1"> Инструментот за претпристапување

(src)="s17.1"> Pēdējos gados arvien vairāk un plašāk atzīta pārrobežu sadarbības atbalsta un veicināšanas nozīme Eiropas reģioniem .
(trg)="s24.1"> Во изминативе неколку години , сè повеќе и повеќе се согледува важноста на поддржувањето и охрабрувањето на прекуграничната соработка во регионите на Европа .

(src)="s18.1"> Pārskats : veidojot tīrāku nākotni
(trg)="s28.1"> Репортажа : Градење на почиста иднина

(src)="s20.1"> Tā kā Bulgārija veido savu nākotni kā ES dalībvalsts , struktūrpolitikas pirmspievienošanās finansējums palīdz vienai pilsētai modernizēt vidi piesārņojošu atkritumu apsaimniekošanu un ūdens sistēmas .
(trg)="s31.2"> Панорама отпатува во Русе , најголемото бугарско пристаниште на Дунав .

(src)="s20.2"> Panorama dodas uz Rusi — Bulgārijas lielāko ostu Donavas krastā .
(trg)="s32.1"> Од теренот : Шампионски економски растeж во Хрватска

(src)="s21.1"> Reportāža no norises vietas : ekonomiskās izaugsmes sekmēšana Horvātijā
(trg)="s33.1"> Од теренот : Шампионски економски растeж во Хрватска

(src)="s23.1"> Reportāža no norises vietas : Turcijas neatlaidīgā virzība uz priekšu — jauna pieeja reģionālās konkurētspējas veicināšanai
(trg)="s36.1"> Од теренот : Жнеење успеси во Турција - Нов пристап кон регионалната конкурентност регионалната конкурентност

(src)="s25.1"> ISPA darbībā : Horvātijā , Rumānija un Bulgārijā
(trg)="s40.1"> ИСПП ( ISPA ) во акција : Хрватска , Романија , Бугарија

(src)="s27.1"> Reportāža no norises vietas : Bulgārija un bijusī Dienvidslāvijas Maķedonijas Republika sākušas jaunu ceļu pārrobežu sadarbībā
(trg)="s43.1"> Од теренот : Подготвувајќи се за ИПП ( IPA ) – процесот наакредитација на системите за управување и контрола во Хрватска

(src)="s33.1"> Redaktors : Raphaël Goulet , Eiropas Komisija , Reģionālās politikas ģenerāldirektorāts .
(trg)="s68.1"> Уредник : Рафаел Гуле , Европска комисија , Генерален директорат за регионална политика

(src)="s34.1"> Šis žurnāls drukāts angļu , franču , vācu , horvātu , maķedoniešu un turku valodā uz otrreizēji pārstrādāta papīra un ir pieejams Eiropas Savienības 22 valodās šādā vietnē : http : / / ec.europa.eu / regional _ policy / index _ en.htm
(trg)="s69.1"> Ова списание се печати на англиски , француски , германски , хрватски , македонски и турски јазик на рециклирана хартија и е достапно на 22 јазици од Европската унија на : http : / / ec.europa.eu / regional _ policy / index _ en.htm

(src)="s35.1"> Šajā publikācijā pausts autora viedoklis , kas ne vienmēr atspoguļo Eiropas Komisijas nostāju .
(trg)="s70.1"> Мислењата изразени во оваа публикација се оние на авторот и не ги одразуваат нужноставовите на Европската комисија .

(src)="s37.1"> ( Iespējamās ) kandidātvalstis gatavojas rītdienai
(trg)="s72.1"> Подготвување на ( потенцијалните ) земји - кандидати за утрешнината

(src)="s38.1"> Ļoti svarīga ir ciešu attiecību veidošana ar tām valstīm , kuras gatavojas pievienoties Eiropas Savienībai .
(trg)="s73.1"> Развивањето на блиски односи со земјите кои се стремат да се приклучат на Европската унија е од суштинско значење .

(src)="s38.2"> Pirmspievienošanās palīdzības instruments ( IPA ) ir jaunas iespējas , kuru mērķis ir palīdzēt dalībvalstīm un iespējamām kandidātvalstīm to centienos labāk izprast , kā Eiropas Savienība darbojas , un , gatavojoties līdzdalībai , pielāgot valstu politiku , noteikumus un tiesību aktus .
(trg)="s73.2"> Инструментот за претпристапна помош - ИПП ( IPA ) е ново средство чија цел е да им се помогне на земјите – кандидати и потенцијални земји – кандидати во нивните напори подобро да разберат како функционира Унијата и да ги адаптираат државните политики , правила и прописи при подготовката за членство .

(src)="s39.1"> IPA apvieno ES programmas un pirmspievienošanās finanšu instrumentus un nodrošina lielāku elastību saņēmējvalstīm , piemērojot šo palīdzību katras valsts vajadzībām un vienlaikus ļaujot uzlabot koordināciju ar ieinteresētajām personām , dalībvalstīm un starptautiskām finanšu iestādēm .
(trg)="s74.1"> ИПП ( IPA ) ги комбинира , во една рамка , програмите и финансиските инструменти за претпристапна помош на Европската унија , и обезбедува поголема флексибилност за земјите - кориснички , при што се приспособува помошта на нивните потреби , истовремено овозможувајќи подобрена координација со учесниците , земјите - членки и меѓународните финансиски институции .

(src)="s40.1"> Šajā Panorama izdevumā galvenā uzmanība ir veltīta diviem IPA komponentiem , ko pārvalda Reģionālās politikas ģenerāldirektorāts , — pārrobežu sadarbībai un reģionālajai attīstībai .
(trg)="s75.1"> Во овој број на Панорама , фокусот е на две компоненти на ИПП ( IPA ) , со кои се управува од страна на Генералниот директорат за регионална политика : прекугранична соработка и регионален развој .

(src)="s40.2"> Pirmā komponenta mērķis ir veicināt sadarbību starp iestādēm tādas robežas abās pusēs , kura kopīga ES dalībvalstīm un kandidātvalstīm / iespējamām kandidātvalstīm .
(trg)="s75.2"> Прекуграничната соработка има за цел да се промовира соработката помеѓу органите на власта од двете страни на границите што ги делат земјите - членки на Европската унија од земјите – кандидати / потенцијални земји – кандидати .

(src)="s40.3"> Otrais komponents paredzēts ieguldījumu atbalstam tādās jomās kā infrastruktūras attīstība tādā pašā veidā , kā Eiropas Savienības reģioni saņem atbalstu no Eiropas Reģionālās attīstības fonda un Kohēzijas fonda .
(trg)="s75.3"> Регионалниот развој е осмислен да поддржува инвестиции во области како што се развојот на инфраструктурата , на истиот начин според кој и регионите во рамките на самата Унија се поддржани во склоп на Европскиот фонд за регионален развој и Кохезивниот фонд .

(src)="s40.4"> Pirmo reizi vairāku gadu laikā pirmspievienošanās palīdzība tiek plānota un īstenota daudz stratēģiskāk , tādējādi nodrošinot pamata investīciju projektiem pastāvīgu un nepārtrauktu līdzekļu plūsmu .
(trg)="s75.4"> За прв пат , претпристапната помош беше испланирана и имплементирана на постратешки начин во тек на повеќе години , со што се обезбедува континуиран и непречен проток на фондови за суштински инвестициони проекти .

(src)="s40.5"> Tādā veidā IPA ļauj saņēmējvalstīm iepazīties ar to , kā Eiropas Savienībā īsteno šādu darbību , lai dienā , kad šīs valstis kļūs par pilntiesīgām ES dalībvalstīm , tās varētu pilnīgi izmantot ES kohēzijas politikas piedāvātos ieguvumus .
(trg)="s75.5"> На тој начин , ИПП ( IPA ) им овозможува на земјите - кориснички да се запознаат со тоа како ваквите активности се применуваат во Унијата за денот кога , како полноправни членки , тие ќе ги користат придобивките од Кохезивната политика на Европската унија .

(src)="s41.1"> Šajā žurnāla Inforegio Panorama izdevumā akcentēsim tos dažādos veidus , kā saņēmējvalstis vada un īsteno IPA un tā priekšteča ISPA finansētos projektus , paraugoties uz norisi valstu pārstāvju un arī Komisijas ekspertu skatījumā .
(trg)="s76.1"> Во овој број на списанието Инфорегио Панорама , ги истакнуваме различните начини на кои земјите - кориснички ги управуваат и спроведуваат проектите финансирани од ИПП ( IPA ) и неговиот претходник ИСПП ( ISPA ) , видено низ очите на претставници од самите земји , како и на експерти од Комисијата .

(src)="s41.2"> Esmu pārliecināta , ka šī ir nozīmīga savstarpēja pieredzes apmaiņa gan jau esošajām , gan Eiropas Savienības nākotnes dalībvalstīm .
(trg)="s76.2"> Верувам дека ова е една важна практика на заедничко учење , како за постоечките земји – членки , така и за идните членки на Унијата .

(src)="s42.1"> Danuta Hūbnere ( Danuta Hübner ) Reģionālās politikas komisāre
(trg)="s77.1"> Данута Хубнер Комесар за регионална политика

(src)="s45.1"> Reģionālā politika un paplašināšanās pirmspievienošanās finansējuma piesaiste
(trg)="s82.1"> Движење со полна брзина преку

(src)="s46.1"> Kandidātvalstu attīstības veicināšana , izmantojot pirmspievienošanās palīdzības instrumentu
(trg)="s83.1"> Регионалната политика и проширувањето претпристапното финансирање претпристапното финансирање

(src)="s47.1"> Eiropas paplašināšanās strauji turpinās , tāpēc kandidātvalstīm piedāvātā palīdzība kļūst arvien sarežģītāka .
(trg)="s85.1"> Со брзиот тек на европското проширување , помошта која ја добиваат земјите - кандидати станува сè понапредна .

(src)="s47.2"> Šajā rakstā palūkosimies , kādas jaunas dimensijas ir ieguvusi sākotnējā pirmspievienošanās palīdzība .
(trg)="s85.2"> Во овој напис се осврнуваме на тоа како првобитната претпристапна помош доби нови димензии .

(src)="s48.1"> Horvātija , tāpat kā pārējās kandidātvalstis , var izmantot ES atbalstu vides projektiem .
(trg)="s86.1"> Хрватска , како и сите земји – кандидати , може да користи помош од ЕУ за проекти од областа на животна средина .

(src)="s49.1"> daudzgadīgu plānošanu , stratēģisku plānošanu vai reģionālo un vietējo pārvaldes iestāžu pilnvarošanu .
(trg)="s87.1"> планирање или зајакнување на регионалните власти и локалните тела .

(src)="s49.2"> Šāda plašāka struktūra nodrošina kandidātvalstīm lielākas iespējas attīstīt ekonomiku un iestādes un tādējādi pilnveidot arī uzņēmēju un pārvaldes darbinieku prasmes .
(trg)="s87.2"> Оваа поширока рамка им дава на земјите - кандидати поголем простор да ги развиваат сопствените економии и институции и со тоа и вештините на нивните претприемачи и администратори .

(src)="s51.1"> Pirmspievienošanās palīdzība iepriekš koncentrējās uz iestāžu veidošanu un ieguldījumiem Kopienas politikas galvenajās jomās .
(trg)="s89.1"> Порано , претпристапната помош беше фокусирана на институционална надградба и инвестирање во клучните сегменти од политиките на Заедницата .

(src)="s51.2"> Ieguldījumus īstenoja , izmantojot pirmspievienošanās struktūrpolitikas instrumentu ( ISPA ) — uz projektiem orientētu
(trg)="s89.3"> Со ИПП ( IPA ) се надминуваат конвенционалните

(src)="s52.1"> Kopš 2007. gada 1. janvāra palīdzība dalībvalstīm ar pirmspievienošanās finansējumu savas rezerves apkopoja jaunā mehānismā , visas saistītās ES programmas un finanšu iniciatīvas apvienojot vienā pasākumā — pirmspievienošanās palīdzības instrumentā ( IPA ) .1 Iepriekš īstenotās programmas — PHARE , PHARE CBC , ISPA , SAPARD , CARDS un finanšu instruments Turcijai — deva būtiskus ieguvumus , taču to pārvaldība un jebkuru iniciatīvu savstarpēja saskaņošana visiem iesaistītajiem dalībniekiem nu kļuvusi vienkāršāka .
(trg)="s90.2"> Програмите кои претходно беа покриени од ФАРЕ ( PHARE ) , ФАРЕ ПГС ( PHARE CBC ) , ИСПП ( ISPA ) , СППЗРР ( SAPARD ) , КАРДС ( CARDS ) и финансискиот инструмент за Турција беа од голема корист , но процесот на нивно управување и одржување чекор на една иницијатива со другите стана поедноставно за сите заинтересирани .

(src)="s52.2"> Turklāt valsts iestādes tagad ir vairāk iesaistījušās un uzņemas lielāku atbildību par stratēģisko plānošanu un programmu sagatavošanu .
(trg)="s90.3"> Не само тоа , туку и националните власти се многу подиректно вклучени , а имаат и поголем степен на одговорност за стратешко програмирање и планирање .

(src)="s52.3"> IPA ietver daudzas jaunas koncepcijas , piemēram ,
(trg)="s90.4"> ИПП ( IPA ) вклучува многу нови концепти како на пример , повеќегодишно програмирање , стратешко

(src)="s53.1"> ( 1 ) Atbalsta juridiskais pamatojums ir 2006. gada 17. jūlijā pieņemtā Padomes Regula Nr. 1085 / 2006 .
(trg)="s91.1"> ( 1 ) Правната основа за оваа помош е Регулативата на Советот 1085 / 2006 , усвоена на 17 јули 2006 .

(src)="s53.2"> Īstenošanas noteikumi precīzāk izklāstīti Komisijas 2007. gada 12. jūnija Regulā Nr. 718 / 2007 .
(trg)="s91.2"> Подеталните правила за имплементирањето се утврдени со Регулативата на Комисијата 718 / 2007 од 12 јуни 2007 .

(src)="s57.1"> instrumentu , kas koncentrējās galvenokārt uz ieguldījumiem Eiropas līmeņa tīklu un vides jomās .
(trg)="s95.1"> Движење со полна брзина преку

(src)="s59.1"> Labs piemērs ir Reģionālās konkurētspējas darbības programma Turcijā , kur liela daļa finansējuma piešķirta Lisabonas stratēģijai līdzīgām programmām ( kopējais programmas budžets 2007 . – 2009. gadam ir EUR 187 miljoni , no šīs summas 75 % ir Kopienas ieguldījums ) .
(trg)="s97.1"> Регионалната политика и проширувањето претпристапното финансирање претпристапното финансирање граници , така што инфраструктурните инвестиции се комбинираат со мерки за зголемување на конкурентноста , иновацијата и создавањето на работни места .

(src)="s59.2"> Šajā programmā finansētie projekti ietver rūpniecības infrastruktūras veidošanu un atjaunošanu , finanšu pieejamības veicināšanu , pētniecības un attīstības izmantošanas sekmēšanu , jaunievedumu un tehnoloģijas attīstību un pieprasījuma sekmētu konsultācijas pakalpojumu un tīklu izveidi .
(trg)="s98.1"> управувани од Генералните директорати за регионална политика и за вработување се распределуваат за лисабонски тип на расходи ( приближно 15 до 20 % од вкупната распределба на програмите , во зависност од земјата ) .

(src)="s61.1"> IPA sekmētie ieguvumi
(trg)="s102.1"> Воочување на придобивките од ИПП ( IPA )

(src)="s62.1"> I un II komponents ir atvērts visām saņēmējvalstīm Rietumbalkānos un Turcijai .
(trg)="s103.1"> Компонентите I и II се отворени за сите земји - кориснички од Западен Балкан и од Турција .

(src)="s62.2"> III , IV un V komponents ir atvērts tikai kandidātvalstīm ( proti , Horvātijas Republikai , Turcijas Republikai un Bijušajai Dienvidslāvijas Maķedonijas Republikai ) .
(trg)="s103.2"> Компонентите III , IV и V се наменети само за земјите - кандидати ( имено , Република Хрватска , Република Турција и Поранешната Југословенска Република Македонија ) .

(src)="s62.3"> To iecere precīzi atspoguļo struktūrfondu , kohēzijas un lauku attīstības fondu pārvaldības un plānošanas principus .
(trg)="s103.3"> Тие се дизајнирани детално да ги отсликуваат принципите на управување и програмирање на структурните фондови , кохезивниот фонд и фондот за рурален развој .

(src)="s62.4"> Tādējādi IPA ļauj saņēmējvalstīm jau sākumposmā piedalīties šo Kopienas kohēzijas politikas instrumentu pārvaldībā .
(trg)="s103.4"> Така , ИПП ( IPA ) им овозможува на земјите - кориснички да учествуваат уште од рана фаза во управување со овие инструменти за кохезивна политика на Заедницата .

(src)="s62.5"> Iegūstot tiešu pieredzi šo programmu vadīšanā , tās būs labi sagatavotas turpmāko struktūrfondu , kohēzijas un lauku attīstības fondu finanšu izmantošanai , kad tie būs pieejami .
(trg)="s103.5"> Со добивањето на искуство од прва рака во работата со овие програми , тие ќе бидат добро подготвени за привлекување на идните структурни фондови , кохезивни фондови , и фондови за рурален развој во моментот кога истите за нив ќе станат достапни .

(src)="s63.1"> Līdz šim , iespējams , vispārliecinošākie IPA rezultāti gūti darbības programmu sagatavošanas laikā .
(trg)="s104.1"> До сега , можеби најимпресивните резултати од ИПП ( IPA ) беа постигнати во текот на подготовката на оперативните програми .

(src)="s63.2"> Kamēr centrālo valsts iestāžu vadībā tika izstrādāti stratēģiskās saskaņošanas pamatprincipi ( kas ir līdzīgi dalībvalstu izstrādātajam valsts stratēģisko pamatprincipu kopumam ) , kompetentas nozaru ministrijas , konsultējoties ar reģionālām pārvaldes iestādēm , ieinteresētām personām un pilsoniskās sabiedrības pārstāvjiem , izstrādāja programmas .
(trg)="s104.2"> Додека стратешките кохерентни рамки ( кои се слични со националните стратешки референтни рамки подготвени од страна на земјите - членки ) беа развиени под водство на централните органи на власта , програмите беа изготвени од страна на компетентните ресорни министерства во блиска соработка со регионалните органи на власта , како и учесници и претставници на граѓанското општество .

(src)="s63.3"> Līdztekus pamatplānošanas uzdevumiem IPA palīdzēja valsts iestādēm uzlabot prasmes arī finanšu pārvaldībā un kontrolē .
(trg)="s104.3"> Паралелно со овие клучни програмски задачи , ИПП ( IPA ) исто така им овозможува на националните тела да развијат вештини во областа на финансискиот менаџмент и контрола .

(src)="s64.1"> Kandidātvalstis pirmo reizi būs ieguvējas no finansējuma , kas paredzēts tādiem pasākumiem , kuri ir līdzīgi kohēzijas politikas instrumentu finansētajiem pasākumiem ES dalībvalstīs un reģionos .
(trg)="s105.1"> За прв пат земјите - кандидати ќе имаат корист од финансиите кои ќе покриваат активности слични со активностите финансирани во земјите - членки на ЕУ и регионите во склоп на инструментите на Кохезивната политика .

(src)="s64.2"> Ievērojama daļa IPA līdzekļu , ko pārvalda Reģionālās politikas ģenerāldirektorāts un Nodarbinātības
(trg)="s105.2"> Значителен дел од ИПП ( IPA ) фондовите

(src)="s65.1"> Šajā samērā īsajā laikā ( programmas sagatavošana un apspriešana ilga mazāk nekā gadu ) tika panākta vienošanās par būtiskiem priekšnosacījumiem un principiem sekmīgai tās īstenošanai .
(src)="s65.2"> Tā ietver programmas īpašumtiesības ,
(trg)="s106.1"> Во овој релативно краток период ( за подготовките за програмите и преговорите беше потребно помалку од

(src)="s89.1"> Reģionālā politika un paplašināšanās pirmspievienošanās finansējuma piesaiste
(trg)="s135.1"> Движење со полна брзина преку

(src)="s90.1"> Horvātijas vides projekti koncentrētu palīdzību pamatnozarēs un mazāk labvēlīgos reģionos , nodrošinot , ka programmas papildināja citus finanšu instrumentus un veicināja ieinteresēto personu sadarbību .
(trg)="s137.1"> Проекти од областа на животната средина во Хрватска една година ) беа договорени основните предуслови и принципи за успешно имплементирање .

(src)="s90.2"> Laika gaitā IPA struktūrā izveidotās sistēmas pārveidosies par vērtīgiem līdzekļiem ES kohēzijas politikas un vēlāk arī tās instrumentu pārvaldībā .
(trg)="s137.3"> Со тек на време , системите подготвени под ИПП ( IPA ) ќе се развијат во драгоцени средства за управување со Кохезивната политика на ЕУ и нејзините инструменти во иднина .

(src)="s91.1"> Īss ieskats dažos IPA III komponenta finansētajos projektos apliecina to daudzveidību , kā arī stratēģisko nozīmi .
(trg)="s138.1"> Еден брз поглед врз некои од проектите финансирани од компонентата III од ИПП ( IPA ) ја демонстрира нивната разновидност како и нивната стратешка важност .

(src)="s92.1"> Atbalsts atkritumu apsaimniekošanai Turcijā
(trg)="s139.1"> Поддршка на управувањето со отпадот во Турција

(src)="s93.1"> Horvātijas Vides darbības programma finansē lielāko daļu infrastruktūras projektu .
(trg)="s140.1"> Во рамките на хрватската оперативна програма за животна средина се финансираат големи инфраструктурни проекти .

(src)="s93.2"> Tā finansē jaunas cieto atkritumu apsaimniekošanas un notekūdeņu iekārtas , kurās pilnīgi ņemti vērā attiecīgie ES vides standarti .
(trg)="s140.2"> Се финансираат нови капацитети за цврст отпад и отпадни води кои целосно ги почитуваат релевантните стандарди на ЕУ за животна средина .

(src)="s93.3"> Piemēram , mūsdienīgi cieto atkritumu apsaimniekošanas centri plānoti Splitas ( Split ) pilsētai ( Lecevicā ( Lecevica ) ) , kur paredzēts būvēt atkritumu poligonu , atkritumu pārkraušanas stacijas , otrreizējas pārstrādes un mehāniskas un bioloģiskas apstrādes rūpnīcu .
(trg)="s140.3"> На пример , во план се модерни центри за справување со цврстиот отпад во градот Сплит ( Лечевица ) каде што треба да бидат конструирани депонија , станици за трансфер , постројки за рециклирање и за механички и биолошки третман на отпадот .

(src)="s93.4"> Aplēsts , ka kopējās projekta izmaksas ir EUR 68 miljoni .
(trg)="s140.4"> Вкупната вредност на проектот е проценета на 68 милиони евра .

(src)="s93.5"> Jaunas notekūdeņu attīrīšanas stacijas un kanalizācijas tīklu atjaunošana paredzēta arī Slavonski Brodas ( Slavonski Brod ) , Kninas ( Knin ) un Drnisas ( Drnis ) pilsētās .
(trg)="s140.5"> Исто така програмирани се и нови постројки за третман на отпадните води и надградба на канализационите мрежи за градовите Славонски Брод , Книн и Дрниш .

(src)="s93.6"> Kopējās projekta izmaksas aplēstas attiecīgi EUR 27 miljonu un EUR 18 miljonu apmērā .
(trg)="s140.6"> Вкупните трошоци за проектот се проценети на 27 милиони евра и 18 милиони евра соодветно .

(src)="s94.1"> Balikesiras ( Balikesir ) cieto atkritumu apsaimniekošanas projekta mērķis ir mazināt Balikesiras un apkārtējo ciematu gruntsūdens un vides piesārņojumu , kā arī sekmēt atkritumu otrreizēju pārstādi un atkārtotu izmantošanu , saskaņā ar ES likumu kopumu un Turcijas tiesību aktiem izveidojot Balikesiras , Bigadikas ( Bigadiç ) , Ivrindi ( İvrindi ) , Kepsutas ( Kepsut ) , Pamuku ( Pamukçu ) , Susurlukas ( Susurluk ) un Savastepes ( Savaştepe ) reģionālu cieto atkritumu apsaimniekošanas sistēmu .
(trg)="s142.1"> Проектот за управување со цврст отпад во Баликесир има за цел намалување на загадувањето на подземните води и на животната средина во Баликесир и околните села , како и зголемување на повторната употреба и рециклирање преку воспоставување на регионален систем за управување со цврст отпад наменет за Баликесир , Бигадич , Ивринди , Кепсут , Памукчу , Сусурлик и Саваштепе , во согласност со acquis-то и турската легислатива .

(src)="s94.2"> Līdz 2035. gadam projekts būs nozīmīgs ieguvums aptuveni 444 000 iedzīvotāju .
(trg)="s142.2"> До 2035 година проектот ќе опслужува приближно 444.000 жители .

(src)="s94.3"> Aplēstās kopējās projekta izmaksas ir EUR 14 miljonu , tostarp EUR 10 miljoni ir IPA atbalsts .
(src)="s94.4"> Projekts jāpabeidz un jānodod ekspluatācijā līdz 2011. gadam .
(trg)="s142.3"> Вкупната вредност на проектот е проценета на 14 милиони евра , вклучувајќи 10 милиони евра ИПП ( IPA ) поддршка .

(src)="s95.1"> Ieguldījumu atbalsts kandidātvalstīs ir tikai neliela daļa no dalībvalstīm pieejamā ieguldījumu palīdzības apjoma2 , taču liela uzmanība tiek pievērsta iestāžu un nākotnes struktūru veidošanai .
(trg)="s142.4"> Проектот треба да биде комплетиран и да почне да функционира до 2011 година .

(src)="s96.1"> IPA finansējums pieejams arī potenciālajām kandidātvalstīm Rietumbalkānos , piemēram , Bosnijai un Hercegovinai .
(trg)="s143.1"> ИПП ( IPA ) фондовите исто така се достапни за потенцијалните земји – кандидати во Западен Балкан , како на пример Босна и Херцеговина .

(src)="s97.1"> ( 2 ) Kopējais IPA piešķirtais līdzekļu apjoms pašreizējai finanšu struktūrai 2007 . – 2013. gadam : EUR 115 miljardi .
(src)="s97.2"> Piemēram , 2007 . – 2009. gadā Horvātija no Kopienas fondiem IPA ietvaros saņem EUR 34 uz vienu iedzīvotāju gadā , savukārt Bulgārija struktūrfondu programmu ietvaros saņem EUR 110 uz vienu iedzīvotāju gadā .
(trg)="s144.1"> ( 2 ) Целосната распределба на ИПП за актуелната финансиска рамка 2007-2013 : 11,5 милијарди евра 2007-09 , на пример , Хрватска добива просечно 34 евра по глава на жител годишно средства од Заедницата преку ИПП , додека Бугарија добива 110 евра по глава на жител од програмите на Структурниот фонд .

(src)="s100.1"> Reģionālā politika un paplašināšanās pirmspievienošanās finansējuma piesaiste
(trg)="s149.1"> Движење со полна брзина преку

(src)="s101.1"> Reģionālā attīstība : būtisks solis ceļā uz Rietumbalkānu līdzdalību Eiropas Savienībā
(trg)="s151.1"> Регионален развој : важен чекор кон членството во ЕУ за Западен Балкан

(src)="s102.1"> Bijušajai Dienvidslāvijas Maķedonijas Republikai 2005. gada decembris bija nozīmīgs pagrieziena punkts , lai kļūtu par Eiropas Savienības ( ES ) dalībvalsti , — Eiropadome piešķīra tai kandidātvalsts statusu .
(trg)="s152.1"> Декември 2005 година означи важна пресвртница за Поранешната Југословенска Република Македонија на нејзиниот пат кон станувањето членка на Европската унија ( ЕУ ) .

(src)="s102.2"> Tas bija apliecinājums valsts sasniegumiem un deva jaunas iespējas , nodrošinot piekļuvi pirmspievienošanās palīdzības instrumenta pieciem komponentiem .
(trg)="s152.2"> Имено , Европскиот совет и ' го додели статусот на „ земја - кандидат “ .

(src)="s102.3"> Tādējādi valsts kā reģionālajā politikā ieinteresētā puse kopš 2007. gada var aktīvi iesaistīties savas nākotnes veidošanā .
(trg)="s152.4"> Ова и ' овозможи на земјата уште во 2007 година да земе активно учество во изградбата на својата иднина како учесник во регионалната политика .

(src)="s104.1"> Ceļu būve Bijušās Dienvidslāvijas Maķedonijas Republikā .
(trg)="s154.1"> Активности за изградба на патишта во Поранешна Југословенска Република Македонија .

(src)="s105.2"> Projekta kopējais budžets ir EUR 155 miljoni , un to veido ES , Grieķijas ( divpusējas palīdzības veidā ) , Eiropas Investīciju bankas ( aizdevuma veidā ) un valsts ieguldījums .
(trg)="s155.4"> Овој проект има вкупен буџет од 155 милиони евра , кои потекнуваат од придонеси од Европската унија , Грција ( во облик на билатерална донација ) , Европската инвестициона банка ( преку заем ) и државата .

(src)="s106.1"> Pirmspievienošanās palīdzības reģionālās attīstības komponenta rezultātā bijusī Dienvidslāvijas Maķedonijas Republika kā pirmo soli ceļā uz struktūrfondiem un kohēzijas fondiem izstrādāja stratēģijas dokumentu .
(trg)="s156.1"> Како резултат на компонентата за Регионален развој од претпристапната помош , што им претходи на Структурните фондови и Кохезивниот фонд , беше изработен стратешки документ од страна на Поранешната Југословенска Република Македонија .

(src)="s106.2"> Sekojot esošo 27 ES dalībvalstu piemēram , tas papildina darbības programmas , kurās formulētas valsts vajadzības un prioritātes .
(trg)="s156.2"> Ова доаѓа како надополнување на оперативната програма што ги дефинира потребите и приоритетите на државата , следејќи го примерот на сегашните 27 земји - членки на Европската унија .

(src)="s107.1"> Šī stratēģiskā un nozaru plānošana ir devusi iespēju valsts iestādēm un pilsoniskajai sabiedrībai kopīgi uzņemties atbildību par sociālo un ekonomisko attīstību .
(trg)="s157.1"> Ова стратешко планирање и секторско програмирање им ја даде можноста на националните органи на власта да ја преземат одговорноста за општествениот и економскиот развој во соработка со граѓанското општество .

(src)="s108.1"> Viens no galvenajiem reģionālās attīstības darbības programmas mērķiem ir dot ieguldījumu ilgtspējīgā attīstībā un valsts reģionālā integrācijā Rietumbalkānos .
(trg)="s158.1"> Една од главните цели на оперативната програма за Регионален развој е придонес за одржливиот развој и регионалната интеграција на земјата во склоп на Западен Балкан .

(src)="s108.2"> Kopienas palīdzība sākotnēji koncentrēsies transporta un vides nozarēs — reģionālo konkurētspēju tajā nav plānots iekļaut līdz 2010. gadam .
(trg)="s158.2"> На самиот почеток помошта од Заедницата ќе биде сконцентрирана на секторите за транспорт и животна средина , додека пак регионалната конкурентност не се планира да биде опфатена сè до 2010 .

(src)="s109.1"> Otrs projekts ietver drošas kanalizācijas sistēmas un notekūdeņu attīrīšanas iekārtu , kas paredzēta 75 000 Prilepas ( Prilep ) iedzīvotāju .
(trg)="s159.1"> Вториот проект има за цел да им овозможи на 75.000 жители на Прилеп да имаат стабилен и сигурен систем за канализација , како и објект за прочистување на отпадните води .

(src)="s109.2"> Šī novada resursi — mīksts ūdens un bioloģiska daudzveidība — ierindo to reģiona nozīmīgāko dabisko ūdenskrātuvju skaitā .
(trg)="s159.2"> Неговите ресурси во поглед на меката вода и биодиверзитетот ја прават оваа земја да биде еден од главните природни резервати во регионот .

(src)="s109.3"> Tomēr lielais piesārņojums , ko rada neattīrīti notekūdeņi , kā arī neattīrīti pilsētas un rūpnīcu ūdeņi ir reāls apdraudējums iedzīvotāju dzīves ilgtspējīgai attīstībai un kvalitātei .
(trg)="s159.3"> Меѓутоа , значителното загадување кое е предизвикано од непрочистени отпадни води , како и непрочистен урбан и индустриски отпад , е вистинска закана за одржливиот развој и квалитетот на животот на населението .

(src)="s109.4"> Lai nākamajos gados efektīvi risinātu šīs problēmas , valsts sektoram būs jāveic ievērojami ieguldījumi .
(trg)="s159.4"> Значителни инвестиции ќе бидат потребни од страна на јавниот сектор за да се овозможи ефикасно справување со оваа ситуација во годините што претстојат .

(src)="s109.5"> Otrā projekta izmaksas sasniedz gandrīz EUR 20 miljonus — ES kopējais līdzfinansējums šajā summā ir EUR 6 miljoni , bet pārējo sedz valsts ieguldījums .
(trg)="s159.5"> Цената на вториот проект се искачува до речиси 20 милиони евра , кои се кофинансирани од страна на Европската унија до износ од вкупно 6 милиони евра , додека пак останатото е покриено со придонес од државата .

(src)="s110.1"> Papildus Eiropas fondu pārvaldības un uzraudzības pārvaldes struktūru ieviešanai valsts iestādes pašlaik īsteno divus svarīgus darbības programmas finansētus projektus .
(trg)="s160.1"> Покрај воспоставувањето на административни структури за управување со европските фондови и нивно следење , националните органи на власта во моментов управуваат со два значајни проекта финансирани од оперативната програма .

(src)="s110.2"> Šie projekti ir patiess pārbaudījums valstij , jo tie ietver ES standartu un prakses plašu ieviešanu vairākās darbības jomās — no ietekmes uz vidi analīzes līdz palīdzības sniedzēju koordinēšanai .
(trg)="s160.2"> Овие проекти се вистински тест за земјата бидејќи тие ја подразбираат примената на стандардите и практиките на Европската унија во голема мерка и во повеќе домени – од анализи за влијанието врз животната средина , па сè до координацијата на донаторите .

(src)="s112.1"> Ņemot vērā bijušās Dienvidslāvijas Maķedonijas Republikas panākumus vairāku gadu laikā un neskatoties uz tiem pūliņiem , kas vēl būs vajadzīgi , šis pirmspievienošanās laiks liecina par reālām valsts perspektīvām nākotnē Eiropas saimē un jo īpaši reģionālajā politikā .
(trg)="s162.1"> Првиот значаен проект се однесува на изградбата на нова автопат делница помеѓу Демир Капија и Смоквица по

(src)="s115.1"> Reģionālā politika un paplašināšanās pirmspievienošanās finansējuma piesaiste
(trg)="s166.1"> Движење со полна брзина преку

(src)="s116.1"> Pirmspievienošanās instrumenta pārrobežu komponents
(trg)="s167.1"> Движење со полна брзина преку