# hr/KNLR08027/KNLR08027.xml.gz
# mt/KNLR08027/KNLR08027.xml.gz
(src)="s13.1"> Instrument za pretpristupnu pomoć
(trg)="s10.1"> Ngħinu l-Pajjiżi Kandidati jiżviluppaw bil-ħila tal-Istrument għall-Għajnuna ta ’ Qabel l-Adeżjoni
(src)="s16.1"> Dok se europsko proširenje ubrzano nastavlja , pomoć koja se daje zemljama kandidatima postaje sve više sofisticirana .
(trg)="s12.1"> Hekk kif it-Tkabbir Ewropew qed ikompli għaddej b ’ pass mgħaġġel , l-assistenza mogħtija lil Pajjiżi Kandidati qed issir dejjem iżjed sofistikata .
(src)="s16.2"> Pregled načina na koje je pretpristupna pomoć poprimila nove dimenzije .
(trg)="s12.2"> Ħarsa ġenerali lejn kif l-għajnuna oriġinali ta ’ qabel l-adeżjoni ħadet dimensjonijiet ġodda .
(src)="s17.1"> Regionalni razvoj : važan korak prema članstvu u Europskoj uniji za Zapadni Balkan u Europskoj uniji za Zapadni Balkan
(trg)="s13.1"> Żvilupp reġjonali : Pass importanti lejn sħubija fl-UE għall-Balkani tal-Punent
(src)="s20.1"> Prosinac 2005 : važna prekretnica za Bivšu Jugoslavensku Republiku Makedoniju na njenom putu prema članstvu u Europskoj uniji .
(trg)="s15.1"> Diċembru 2005 : ġrajja importanti għall-ex-Repubblika Jugożlava tal-Maċedonja fi triqitha lejn is-sħubija fl-Unjoni Ewropea .
(src)="s25.1"> Tijekom posljednjih godina , važnost podržavanja i ohrabrivanja prekogranične suradnje za europske regije prepoznaje se sve više i više .
(trg)="s18.1"> F ’ dawn l-aħħar snin , l-importanza tas-sostenn u t-tħeġġiġ tal-koperazzjoni transkonfinali għar-reġjuni Ewropej , qed tkun magħrufa dejjem u dejjem iżjed .
(src)="s29.1"> Izvješće : Izgradnja čišće budućnosti
(trg)="s19.1"> Rapport : Nibnu ġejjieni iktar nadif
(src)="s32.1"> Dok Bugarska posiže za svojom budućnošću unutar EU-a , financiranje pod strukturalnom politikom za pretpristup pomaže jednom gradu modernizirati njegove sustave za odlaganje otpada i sustave vodovoda koji zagađuju okoliš .
(trg)="s21.1"> Hekk kif il-Bulgarija qed toqrob lejn il-ġejjieni tagħha fi ħdan l-UE , l-għoti ta ’ fondi taħt il-politika strutturali għal qabel l-adeżjoni qed jgħin belt partikolari timmodernizza s-sistemi tagħha talilma u r-rimi ta ’ skart li jniġġsu l-ambjent .
(src)="s32.2"> Panorama putuje do grada Ruse , najveće bugarske luke na Dunavu .
(trg)="s21.2"> Panorama jżur Ruse , l-ikbar port Bulgaru fuq id-Danubju .
(src)="s34.1"> S terena : Podržavanje gospodarskog rasta u Hrvatskoj
(trg)="s22.1"> Mill-qiegħ : Niddefendu t-tkabbir ekonomiku fil-Kroazja
(src)="s38.1"> S terena : Idemo dalje u Turskoj – novi pristup regionalnoj konkurentnosti
(trg)="s24.1"> Mill-qiegħ : Naqdfu ’ l quddiem fit-Turkija – sistema ġdida għallkompetittività reġjonali
(src)="s42.1"> ISPA na djelu : Hrvatska , Rumunjska , Bugarska
(trg)="s26.1"> ISPA fl-azzjoni : Kroazja , Rumanija , Bulgarija
(src)="s46.1"> S terena : Priprema za IPA-u – akreditacijski proces upravljačkih i kontrolnih sustava u Hrvatskoj
(trg)="s28.1"> Mill-qiegħ : Il-Bulgarija u l-ex-Repubblika Jugożlava tal-Maċedonja – jiggwidaw it-triq l-koperazzjoni transkonnali
(src)="s72.1"> Naslovnica : Trogir , Hrvatska . Fotografija : Serdar Yagci / iStockphoto Drugi suradnici : Tipik S.A.
(trg)="s33.1"> Cover : Qoxra : Trogir , Kroazja .
(src)="s74.1"> Ovaj časopis tiskan je na engleskom , francuskom , njemačkom , hrvatskom , makedonskom i turskom jeziku na recikliranom papiru i dostupan je na 22 jezika Europske unije na : http : / / ec.europa.eu / regional _ policy / index _ en.htm
(trg)="s35.1"> Dan il-magażin huwa stampat bl-Ingliż , bil-Franċiż , bil-Ġermaniż , bil-Kroat , bil-Maċedonjan u bit-Tork fuq karta riċiklata u huwa disponibbli fi 22 lingwa tal-Unjoni Ewropea fuq : http : / / ec.europa.eu / regional _ policy / index _ en.htm
(src)="s75.1"> Mišljenja izražena u ovoj publikaciji su mišljenja autora i ne izražavaju nužno stajališta Europske komisije .
(trg)="s36.1"> Il-fehmiet imfissra f ’ din il-pubblikazzjoni huma dawk tal-awtur u mhux neċessarjament jirriflettu l-opinjonijiet tal-Kummissjoni Ewropea .
(src)="s77.1"> Priprema ( potencijalnih ) zemalja kandidata za sutrašnjicu
(trg)="s38.1"> Inħejju pajjiżi ( potenzjalment ) kandidati għall-ġejjieni
(src)="s78.1"> Razvijanje bliskih odnosa sa zemljama koje se trebaju pridružiti Europskoj uniji je od najvećeg značaja .
(trg)="s39.1"> Il-ħolqien ta ’ relazzjonijiet mill-qrib ma ’ pajjiżi li qed ifittxu li jissieħbu flUE hu ta ’ importanza fundamentali .
(src)="s78.2"> Instrument za pretpristupnu pomoć ( IPA ) je novo sredstvo usmjereno ka pomaganju zemljama kandidatima i potencijalnim zemljama kandidatima u njihovim naporima , da bolje razumiju kako Europska unija funkcionira te kako bi prilagodili nacionalne politike , pravila i propise tijekom priprema za članstvo .
(trg)="s39.2"> L-Istrument għall-Għajnuna ta ’ Qabel l-Adeżjoni ( IPA ) hu mezz ġdid intiż biex jassisti pajjiżi kandidati u pajjiżi potenzjalment kandidati fl-isforzi tagħhom biex jifhmu aħjar kif taħdem l-Unjoni u kif tadotta politiki nazzjonali , regoli u regolamenti , fit-tħejjija għas-sħubija .
(src)="s79.1"> IPA kombinira , kao krovna organizacija , programe EU i pretpristupne fondove financijske pomoći i fleksibilnija je prema zemljama korisnicama u kreiranju pomoći prema njihovim potrebama dok se istovremeno dopušta poboljšana koordinacija s interesnim grupama , državama članicama i međunarodnim financijskim institucijama .
(trg)="s40.1"> L-IPA jgħaqqad , taħt saqaf wieħed , programmi tal-UE u mezzi finanzjarji ta ’ qabel is-sħubija , u jipprovdi flessibilità ikbar lil pajjiżi benefiċjarji biex ifasslu assistenza għallbżonnijiet tagħhom filwaqt li jippermetti koordinazzjoni aħjar ma ’ dawk b ’ interess , Stati Membri u istituzzjonijiet finanzjarji internazzjonali .
(src)="s80.1"> U ovom izdanju Panorame , reflektor je usmjeren ka dvije komponente IPA-e kojima upravlja Glavni direktorat za regionalnu politiku : prekogranična suradnja i regionalni razvoj .
(trg)="s41.1"> F ’ din il-ħarġa ta ’ Panorama , l-attenzjoni hi fuq żewġ komponenti tal-IPA mmexxija mid-Direttorat-Ġenerali għall-Politika Reġjonali : koperazzjoni transkonfinali u żvilupp reġjonali .
(src)="s80.2"> Prva komponenta teži promicanju suradnje između vlasti na obje strane granica koje dijele države članice EU i zemlje kandidati / potencijalni kandidati .
(trg)="s41.2"> Tal-ewwel tfittex li tmexxi ’ l quddiem il-koperazzjoni bejn l-awtoritajiet fuq in-naħat kollha tal-fruntieri maqsuma bejn Stati Membri tal-UE u pajjiżi potenzjalment kandidati .
(src)="s80.3"> Druga komponenta je osmišljena u svrhu podupiranja investicije u područjima kao što su razvoj infrastrukture na isti način kao što Europski fond za regionalni razvoj i Kohezijski fond podržavaju regije unutar Europske unije .
(trg)="s41.3"> Tal-aħħar hi mfassla biex issostni investiment f ’ oqsma bħal , ngħidu aħna , l-iżvilupp infrastrutturali , bl-istess mod li reġjuni fi ħdan l-Unjoni huma sostnuti taħt il-Fond Ewropew għall-Iżvilupp Reġjonali u l-Fond ta ’ Koeżjoni .
(src)="s80.4"> Po prvi puta , pretpristupna pomoć je bila planirana i primijenjena na strateški način tijekom nekoliko godina , time osiguravajući kontinuirani i neprekinuti protok fondova za temeljne investicijske projekte .
(trg)="s41.4"> Għall-ewwel darba , l-għajnuna ta ’ qabel l-adeżjoni ġiet ippjanata u implimentata b ’ mod iktar strateġiku fuq sensiela ta ’ snin .
(trg)="s41.5"> B ’ hekk ġiet aċċertata sensiela kontinwa u mingħajr interruzzjoni ta ’ fondi għal proġetti essenzjali ta ’ investiment .
(src)="s80.5"> Tako IPA dopušta zemljama korisnicama upoznavanje s načinom kojim se takve aktivnosti provode u Uniji kako bi , onog dana kad postanu punopravne članice , mogle koristiti dobrobiti iz kohezijske politike Europske unije .
(trg)="s41.6"> B ’ hekk , l-IPA jippermetti lil pajjiżi benefiċjarji jsiru midħla mal-mod ta ’ kif azzjonijiet bħal dawn jiġu implimentati fl-Unjoni , bi tħejjija għall-jum illi fih , bħala membri sħaħ , huma jibbenefikaw mill-Politika ta ’ Koeżjoni tal-UE .
(src)="s81.1"> U ovom izdanju časopisa Inforegio Panorama , ističemo različite načine pomoću kojih zemlje korisnice upravljaju i primjenjuju projekte koje financira IPA i njezina prethodnica ISPA , viđene kroz oči samih predstavnika zemalja kao i stručnjaka iz Komisije .
(trg)="s42.1"> F ’ din il-ħarġa tar-rivista Inforegio Panorama , nelenkaw id-differenzi li hemm fil-mod ta ’ kif pajjiżi benefiċjarji qed imexxu u jimplimentaw proġetti ffinanzjati mill-IPA u l-predeċessur tagħha l-ISPA , kif jidher f ’ għajnejn ir-rappreżentanti tal-pajjiżi nfushom kif ukoll tal-esperti mill-Kummissjoni .
(src)="s81.2"> Vjerujem da je ovo bitna vježba obostranog učenja kako za postojeće zemlje članice tako i za buduće članice Unije .
(trg)="s42.2"> Nemmen li dan hu eżerċizzju ta ’ tagħlim komuni kemm għall-Istati Membri Eżistenti kif ukoll għall-membri futuri tal-Unjoni .
(src)="s82.1"> Danuta Hübner Povjerenica za regionalnu politiku
(trg)="s43.1"> Danuta Hübner Kummissarju għall-Politika Reġjonali
(src)="s89.1"> Omogućavanje zemljama kandidatima da se razviju kroz Instrument za pretpristupnu pomoć ( Instrument for Pre-Accession Assistance , IPA )
(trg)="s47.1"> Ngħinu lill-Pajjiżi Kandidati jiżviluppaw permezz tal-Istrument għall-Għajnuna ta ’ Qabel l-Adeżjoni
(src)="s90.1"> Dok se europsko proširenje ubrzano nastavlja , pomoć koja se daje zemljama kandidatima postaje sve više sofisticirana .
(trg)="s48.1"> Hekk kif it-Tkabbir Ewropew qed ikompli għaddej b ’ pass mgħaġġel , l-assistenza mogħtija lil Pajjiżi Kandidati qed issir dejjem iżjed sostikata .
(src)="s90.2"> U ovom članku sagledavamo na koji način je pretpristupna pomoć poprimila nove dimenzije .
(trg)="s48.2"> F ’ dan l-artiklu se nħarsu lejn kif l-assistenza ta ’ qabel l-adeżjoni assumiet dimensjonijiet ġodda .
(src)="s92.1"> Dok se europsko proširenje ubrzano nastavlja , pomoć koja se daje zemljama kandidatima postaje sve više sofisticirana .
(src)="s92.2"> U ovom članku sagledavamo na koji način je pretpristupna pomoć poprimila nove dimenzije .
(trg)="s50.1"> ġodda , bħall-ipprogrammar multi-annwali , l-ippjanar strateġiku , u l-għoti tal-awtorità lill-awtoritajiet reġjonali u lill-entitajiet lokali .
(src)="s93.3"> Ovaj širi okvir daje zemljama kandidatima mnogo više prostora za razvoj njihovih gospodarstava i institucija , a time i vještine njihovih poduzetnika i upravnih službenika .
(trg)="s50.2"> Dan il-qafas usa ’ jagħti lil Pajjiżi Kandidati skop ferm ikbar biex jiżviluppaw l-ekonomiji u l-istituzzjonijiet , u bħala riżultat , l-abiltajiet tal-intraprendituri u l-amministraturi tagħhom .
(src)="s94.1"> Daljnje širenje granica
(trg)="s51.1"> Inwessgħu iżjed il-fruntieri
(src)="s96.1"> Pomoć zemljama kandidatima kroz fundiranje pretpristupne pomoći povećala se u intenzitetu od 1. siječnja 2007 . , kada su svi programi vezani uz Europsku uniju i financijske inicijative zamijenjeni jedinstvenom mjerom – Instrumentom za pretpristupnu pomoć ( IPA1 ) .
(trg)="s53.1"> L-assistenza lil Pajjiżi Kandidati permezz ta ’ fondi ta ’ qabel l-adeżjoni ħadet żvolta ġdida mill-1 ta ’ Jannar 2007 , meta l-programmi kollha tal-UE , u l-inizjativi finanzjarji relatati , inbidlu b ’ miżura waħda – l-Istrument għall-Għajnuna ta ’ Qabel l-Adeżjoni ( IPA ) .1 Ilprogrammi koperti qabel bilPHARE , PHARE CBC , ISPA , SAPARD , CARDS u l-istrument finanzjarju għat-Turkija , taw benefiċċji importanti , imma l-proċess għall-ġestjoni tagħhom u ż-żamma ta ’ kull inizjattiva bl-istess pass , saret eħfef għal kulħadd .
(src)="s96.2"> Programi koje su prije pokrivali PHARE , PHARE CBC , ISPA , SAPARD , CARDS i financijski instrument za Tursku bili su vrlo korisni , ali proces kojim se njima upravljalo i usklađivalo je sada postao puno jednostavniji za sve zainteresirane .
(trg)="s53.2"> Mhux hekk biss , imma l-awtoritajiet nazzjonali huma involuti iktar mill-qrib u bi grad ta ’ responsabilità ikbar fl-ippjanar strateġiku u flipprogrammar .
(src)="s96.3"> Ne samo to , već su i pojedine državne vlasti u većoj
(trg)="s53.3"> L-IPA jinkludi fih diversi kunċetti
(src)="s97.1"> ( 1 ) Pravna osnova za ovu pomoć je Propis Vijeća 1085 / 2006. prihvaćen 17. srpnja , 2007 .
(trg)="s54.1"> ( 1 ) Il-bażi legali għal din l-assistenza tinsab fir-Regolament tal-Kunsill 1085 / 2006 , adottat fis-17 ta ’ Lulju 2006 .
(src)="s97.2"> Detaljnija pravila implementacije pravila utvrđena su Propisom Komisije 718 / 2007 od 12. lipnja , 2007 .
(trg)="s54.2"> Regoli ta ’ implimentazzjoni iktar dettaljati huma stabbiliti fir-Regolament tal-Kummissjoni 718 / 2007 tat-12 ta ’ Ġunju 2007 .
(src)="s103.1"> Ubrzanje pretpristupnog financiranja financiranja koje se financiraju u zemljama članicama EU i regijama u kojima su na djelu instrumenti kohezijske politike .
(trg)="s58.1"> Pajjiżi Kandidati se jibbenefikaw għall-ewwel darba minn finanzi biex ikopru attivitajiet simili għall-attivitajiet iffinanzjati fi Stati Membri tal-UE u f ’ reġjuni li jaqgħu taħt l-istrumenti tal-Politika ta ’ Koeżjoni .
(src)="s103.2"> Značajan dio sredstava IPA-e kojima upravljaju Glavni direktorati za regionalnu politiku i zapošljavanje je alociran na rashode lisabonskog tipa ( otprilike 15 do 20 % cjelokupne alokacije za program , ovisno o zemlji ) .
(trg)="s58.2"> Parti sostanzjali tal-fondi tal-IPA , ġestiti mid-DĠ għall-Politika Reġjonali u l-Impjiegi , huma allokati għal infiq tat- ' tip-Lisbona ' ( madwar 15 sa 20 % tal-allokazzjoni totali talprogramm tiddependi mill-pajjiż ) .
(src)="s104.2"> S IPA , konvencionalne granice su pređene , tako da su investicije u infrastrukturu spojene s mjerama u svrhu povećanja konkurentnosti , inovativnosti i stvaranja novih radnih mjesta .
(trg)="s59.2"> Bl-IPA , il-konfini konvenzjonali ġew megħluba , biex investimenti infrastrutturali jkunu jistgħu jiġu abbinati ma ’ miżuri intiżi biex itejbu l-kompetittività , l-innovazzjoni u l-ħolqien tax-xogħol .
(src)="s108.1"> Sredstva se alociraju kroz pet komponenti : I. Pomoć u tranziciji i razvoj institucija ; II .
(trg)="s61.1"> Il-fondi jiġu allokati bis-saħħa ta ’ ħames komponenti : I. Assistenza Tranżizzjonali u Bini Istituzzjonali ; II .
(src)="s108.2"> Prekogranična suradnja ; III . Regionalni razvoj ( transport , okoliš i gospodarski razvoj ) ; IV .
(trg)="s61.2"> Koperazzjoni Transkonfinali ; III .
(src)="s108.4"> Razvoj ljudskih resursa ( jačanje ljudskog kapitala i borba protiv isključivanja ) ; V. Ruralni razvoj ( vrsta mjera za ruralni razvoj ) .
(trg)="s61.4"> Żvilupp tarRiżorsi Umani ( tisħiħ tal-kapital uman u ġlieda kontra l-esklużjoni ) ; V. Żvilupp Rurali ( miżuri ntiżi għall-iżvilupp rurali ) .
(src)="s109.1"> tehnologije , te usluga savjetovanja zasnivanih na potrebi i umrežavanje .
(trg)="s62.2"> Proġetti li se jkunu ffinanzjati taħt dan ilprogramm jinkludu l-ħolqien u t-titjib ta ’ infrastruttura industrijali , tħaffif għall-aċċess għal finanzi , promozzjoni għal ’ użu R & D , l-iżviluppar tat-teknoloġija u l-innovazzjoni , servizzi ta ’ konsultazzjoni u netwerking immexxi mid-domanda .
(src)="s110.1"> Razumijevanje koristi od IPA-e
(trg)="s63.1"> Naraw il-benefiċċji tal-IPA
(src)="s111.2"> Komponente III , IV i V su otvorene samo zemljama kandidatima ( konkretno Republika Hrvatska , Republika Turska i Bivša Jugoslavenska Republika Makedonija ) . Njihov koncept vrlo precizno preslikava principe upravljanja i programiranja strukturnih i kohezijskih fondova i fondova za ruralni razvoj .
(trg)="s64.1"> S ’ issa , forsi l-iktar riżultati impressjonanti tal-IPA nkisbu waqt it-tħejjija tal-Programmi Operattivi .
(src)="s112.1"> Zemlje kandidati će po prvi puta imati koristi od fi nanci-ranja za pokrivanje aktivnosti koje su slične aktivnostima
(trg)="s65.2"> Il-Komponenti III , IV u V huma miftuħin biss għall-Pajjiżi Kandidati ( sewwasew ir-Repubblika tal-Kroazja , ir-Repubblika tat-Turkija u l-ex Repubblika Jugożlava tal-Maċedonja ) .
(src)="s113.1"> Do sada , možda najimpresivniji rezultati IPA-e su postignuti kroz pripremu Operativnih programa .
(trg)="s65.3"> L-istruttura tagħhom tixbah mill-qrib il-prinċipji ta ’ tmexxija u programmazzjoni ta ’ fondi strutturali , ta ’ koeżjoni u żvilupp rurali .
(src)="s113.2"> Dok su se Okviri strateškog povezivanja ( koji su slični Nacionalnim strateškim referentnim okvirima ( National Strategic Reference Frameworks , NRSF ) – pripremljeni od strane zemalja članica ) razvili pod vodstvom središnjih vlasti , programe su izradila nadležna ministarstva u bliskoj suradnji s regionalnim vlastima , interesnim skupinama i predstavnicima civilnog društva .
(trg)="s65.4"> Għaldaqstant , l-IPA jippermetti lill-pajjiżi benefiċjarji biex jipparteċipaw minn stadju bikri fil-ġestjoni ta ’ dawn l-istrumenti ta ’ Politika ta ’ Koeżjoni tal-Komunità .
(src)="s113.3"> Uz te osnovne zadaće programiranja , IPA je također omogućila nacionalnim tijelima da razviju vještine fi nancij-skog upravljanja i kontrole .
(trg)="s65.5"> Bl-akkwist ta ’ esperjenza diretta fit-tmexxija ta ’ dawn il-programmi , huma jkunu f ’ qagħda tajba biex fil-futur jassorbu fondi strutturali , ta ’ koeżjoni u żvilupp rurali , meta dawn isiru disponibbli għalihom .
(src)="s144.1"> Hrvatski projekti za okoliš
(trg)="s91.1"> Proġetti ambjentali Kroati
(src)="s145.2"> To uključuje vlasništvo nad programom , koncentraciju pomoći na temeljne sektore i nerazvijene regije , te osiguravanje da programi nadopune druge instrumente davanja sredstava i promiču partnerstva među interesnim skupinama .
(trg)="s92.2"> Dawn jinkludu l-pussess tal-programm , l-iffukar tal-assistenza f ’ setturi ċentrali u f ’ reġjuni żvantaġġati , u l-assigurazzjoni li l-programmi jikkumplimentaw mezzi oħra ta ’ finanzjament u jippromwovu s-sħubija bejn dawk kollha interessati .
(src)="s145.3"> Tijekom vremena , sustavi koji se postavljaju u okviru IPA-e će se razviti u neprocjenjiva sredstva za upravljanje kohezijskom politikom Europske unije i njenih instrumenata kasnije .
(trg)="s92.3"> Biż-żmien , is-sistemi li qed jiġu mwaqqfa taħt l-IPA , se jiżviluppaw f ’ assi imprezzabbli fit-tmexxija ta ’ Politika ta ’ Koeżjoni tal-UE u l-istrumenti futuri tagħha .
(src)="s146.1"> Brzi pogled na neke od projekata koji su financirani s komponentom IPA III pokazuju njihovu raznovrsnost kao i njihovu stratešku važnost .
(trg)="s93.1"> Ħarsa ta ’ malajr lejn xi wħud mill-programmi ffinanzjati taħt il-Komponent III tal-IPA turi d-diversità kif ukoll l-importanza strateġika tagħhom .
(src)="s147.1"> Veliki infrastrukturni projekti se financiraju u okviru Hrvatskog operativnog programa za okoliš ( Croatian Enviromental Operational Programme ) .
(trg)="s95.1"> Proġetti infrastrutturali maġġuri qed jiġu ffinanzjati taħt ilProgramm Operattiv Ambjentali Kroat .
(src)="s147.2"> Njime se financiraju nova postrojenja za kruti otpad i otpadne vode koja potpuno poštuju relevantne okolišne standarde Europske unije .
(trg)="s95.2"> Hawnhekk , faċilitajiet ġodda , li jirrispettaw b ’ mod sħiħ l-istandards ambjentali relevanti tal-UE , qed ikunu ffinanzjati kemm għall-iskart solidu , kif ukoll għad-drenaġġ .
(src)="s147.3"> Na primjer , moderni centri za zbrinjavanje otpada se planiraju za Grad Split ( Lećevica ) gdje će se konstruirati odlagalište , stanice za transfer , recikliranje i pogon za mehaničku i biološku obradu .
(trg)="s95.3"> Bħala eżempju , ċentri moderni għall-immaniġjar ta ’ skart solidu , huma ppjanati għall-belt ta ’ Split ( Lecevica ) , fejn sit għar-rimi ta ' skart , stazzjonijiet ta ’ trasferiment , impjant ta ’ tisfija bioloġika u mekkanika u ta ’ reċiklaġġ , għandhom jiġu mibnija .
(src)="s147.4"> Ukupna cijena projekta se procjenjuje na 68 milijuna eura .
(trg)="s95.4"> L-ispiża totali tal-proġett hi stmata li tlaħħaq € 68 miljun .
(src)="s147.5"> Novi pogoni za obradu otpadnih voda i poboljšavanje kanalizacijskih mreža su također u planu za gradove Slavonski Brod , Knin i Drniš .
(trg)="s95.5"> Hemm ipprogrammati wkoll impjanti ġodda għat-tisfija ta ' skart likwidu , u titjib fin-netwerks tad-drenaġġ għall-ibliet ta ' Slavonski Brod , Knin u Drnis .
(src)="s147.6"> Ukupni troškovi projekta su procijenjeni na 27 milijuna eura za prvu i 18 milijuna za drugu stavku .
(trg)="s95.6"> L-ispiża totali hi stmata li tlaħħaq is- € 27 miljun u € 18-il miljun rispettivament .
(src)="s149.1"> Investicijska pomoć u zemljama kandidatima je samo mali dio razine investicijske pomoći dostupne zemljama članica- ma2 , ali stavlja veliki naglasak na razvoj institucija i struktura za budućnost . Poslovnim rukovoditeljima i državnim službenicima daje neophodno iskustvo u osmišljavanju i upravljanju investicijskim projektima , pripremajući ih za vrijeme kada će oni dobiti punu kontrolu nad programima strukturalnih fondova .
(trg)="s96.1"> Il-proġett fl-Immaniġġjar ta ’ Skart Solidu f ’ Balikesir għandu l-għan li jnaqqas it-tniġġis talilma ta ’ taħt l-art u tal-ambjent f ’ Balikesir , u fl-irħula tal-madwar , u jżid l-użu millġdid u r-reċiklaġġ , billi jistabbilixxi Sistema Reġjonali għallImmaniġġjar ta ’ Skart Solidu għal Balikesir , Bigadiç , İvrindi , Kepsut , Pamukçu , Susurluk u Savaştepe , bi qbil mal-acquis u l-Leġiżlazzjoni Torka .
(src)="s151.1"> Sredstva iz fondova IPA-e su također dostupna potencijalnim zemljama kandidatima na Zapadnom Balkanu kao što je Bosna i Hercegovina .
(trg)="s98.1"> Fondi IPA huma disponibbli wkoll għall-Pajjiżi Kandidati potenzjali tal-Balkani tal-Punent bħall-Bosnija-Herzegovina .
(src)="s152.1"> ( 2 ) U cjelini alokacija IPA-e za trenutni financijski okvir 2007.2013. je : 11.5 milijardi 2007-09 , na primjer , Hrvatska dobiva u prosjeku 34 eura po stanovniku godišnje iz fondova Europske unije u okviru IPA-e , dok Bugarska dobiva 110 eura po stanovniku iz Programa strukturalnih fondova .
(trg)="s99.1"> ( 2 ) Allokazzjoni totali tal-IPA għall-qafas finanzjarju kurrenti 2007-13 : € 11.5 biljun 2007-09 ; per eżempju , il-Kroazja tirċievi medja ta ’ € 34 ir-ras fis-sena ta ’ Fondi Komunitarji taħt l-IPA , filwaqt li l-Bulgarija tirċievi € 110 ir-ras minn programmi ta ’ Fondi Strutturali .
(src)="s159.1"> Regionalni razvoj : važan korak prema članstvu u Europskoj uniji za Zapadni Balkan
(trg)="s103.1"> L-Iżvilupp reġjonali : pass importanti lejn is-sħubija fl-UE għall-pajjiżi fil-Balkani tal-Punent
(src)="s160.1"> Prosinac 2005. je označio važnu prekretnicu za Bivšu Jugoslavensku Republiku Makedoniju na njenom putu prema članstvu u Europskoj uniji – Europsko vijeće dodijelilo joj je status » zemlje kandidata « .
(trg)="s104.1"> F 'Diċembru 2005 seħħet ġrajja importanti għal dik li qabel kienet ir-Repubblika Jugożlava tal-Maċedonja t-triq tagħha li ssir membru tal-Unjoni Ewropea ( UE ) – il-Kunsill Ewropew taha l-istatus ta ’ ‘ pajjiż kandidat ’ .
(src)="s160.2"> To je objavilo razvoj koji je ta zemlja napravila i otvorilo nova vrata , dajući joj pristup do pet komponenata instrumenta za pretpristupnu pomoć .
(trg)="s104.2"> Dan irrikonoxxa l-progress magħmul mill-pajjiż u fetaħ bibien ġodda , u tah aċċess għall-ħames komponenti tal-istrument ta ’ għajnuna ta ' qabel l-adeżjoni .
(src)="s160.3"> To je zemlji omogućilo prihvaćanje aktivne uloge poslije 2007. pri stvaranju svoje budućnosti kao interesna strana u regionalnoj politici .
(trg)="s104.3"> Dan ippermetta lill-pajjiż li jkollu rwol attiv mill-2007 l-bini tal-futur tiegħu bħala parti interessata fil-politika reġjonali .
(src)="s162.1"> Aktivnosti izgradnje cesta u Bivšoj Jugoslavenskoj Republici Makedoniji .
(trg)="s106.1"> Attivitajiet ta ’ bini ta ’ toroq fl-ex Repubblika Jugożlava tal-Maċedonja .
(src)="s163.2"> Ukupni proračun za projekt je 155 milijuna eura koji je sastavljen od doprinosa iz Europske unije , Grčke ( u obliku bilateralne donacije ) , Europske investicijske banke ( preko zajma ) i države .
(trg)="s107.2"> Dan għandu jiżdied mal-programm operattiv li jiddefinixxi l-ħtiġijiet u l-prijoritajiet tal-pajjiż , wara l-eżempju tas-27 Stat Membru preżenti tal-UE .
(src)="s164.1"> Kao rezultat komponente pretpristupne pomoći « Regionalni razvoj » , koja je prethodila Strukturalnim i Kohezijskim fondovima , Bivša Jugoslavenska Republika Makedonija je izradila dokument za strategiju .
(trg)="s108.1"> L-ewwel proġett kbir jirrigwarda l-bini ta ’ taqsima minn awtostrada ġdida bejn Demir Kapjia u Smokvica matul l-kuridur Nru X. Dan se jfisser it-tlestija tannetwerk trans-Ewropew bejn Salzburg u Tessaloniki , u li jitwessa ' l-ftuħ tal-pajjiż li huwa rekwiżit għall-integrazzjoni reġjonali .
(src)="s164.2"> To dolazi kao dodatak operativnom programu koji definira potrebe i prioritete te zemlje , prateći primjer trenutnih 27 zemalja članica Europske unije .
(trg)="s108.2"> Il-proġett għandu baġit totali ta ’ € 155 miljun li huwa magħmul minn kontribuzzjonijiet mill-UE , mill-Greċja ( f ’ forma ta ’ għotja bilaterali ) , mill-Bank Ewropew tal-Investiment ( permezz ta ’ self ) u mill-istat .
(src)="s165.1"> Ovo strateško planiranje i sektorsko programiranje je dalo nacionalnim vlastima priliku za preuzimanje odgovornost za društveni i ekonomski razvoj u suradnji s civilnim društvom .
(trg)="s109.1"> Dan l-ippjanar strateġiku u pprogrammar settorjali ta lill-awtoritajiet nazzjonali l-opportunità li jieħdu r-responsabbiltà għall-iżvilupp soċjali u ekonomiku b ’ kooperazzjoni massoċjetà ċivili .
(src)="s166.1"> Jedan od glavnih ciljeva Operativnog programa za regionalni razvoj je da pridonese održivom razvoju i regionalnoj integraciji zemlje u Zapadni Balkan .
(trg)="s110.1"> Wieħed mill-għanijiet talprogramm operattiv tal-Iżvilupp Reġjonali huwa li jikkontribwixxi għal żvilupp sostenibbli u l-integrazzjoni reġjonali tal-pajjiż fil-Balkani tal-Punent .
(src)="s166.2"> Pomoć EU će biti prvotno koncentrirana na sektore transporta i okoliša – ne očekuje se da će regionalna konkurentnost biti uključena do 2010 .
(trg)="s110.2"> L-għajnuna Komunitarja se tkun ikkonċentrata inizjalment fuq is-setturi tat-trasport u l-ambjent – il-kompetittività reġjonali mhux mistennija li tkun inkorporata qabel l-2010 .
(src)="s167.1"> Drugi projekt uključuje izgradnju pouzdanog sustava kanalizacije i postrojenja za tretiranje otpadnih voda za 75 000 stanovnika Prilepa .
(trg)="s111.1"> It-tieni proġett jinvolvi l-provvista ta ’ sistema ta ’ drenaġġ affidabbli u faċilità għat-trattament tad-drenaġġ għall-75,000 abitant ta ’ Prilep .
(src)="s167.2"> Resursi u odnosu na meku vodu i biorazličitost čine ovu zemlju jednom od glavnih prirodnih rezervoara u regiji .
(trg)="s111.2"> Ir-riżorsi tiegħu f ’ termini ta ’ ilma ħafif u bijodiversità jagħmlu lill-pajjiż wieħed mill-ġibjuni naturali prinċipali tar-reġjun .
(src)="s167.3"> Teško onečišćenje uzrokovano netretiranom otpadnom vodom , kao i netretiranom gradskom i industrijskom vodom , je , međutim , stvarna prijetnja za održiv razvoj i za kvalitetu života građana . Bit će potrebne značajne investicije od strane društvenog sektora da bi se postigao efikasan učinak .
(trg)="s111.3"> Tniġġis qawwi kkawżat minn drenaġġ mhux ittrattat , kif ukoll ilma industrijali u urbanistiku mhux ittrattat , huma madankollu theddida reali għal żvilupp sostenibbli u l-kwalità tal-ħajja tal-abitanti .
(src)="s167.5"> Cijena drugog projekta se diže do gotovo 20 milijuna eura , od čega 6 milijuna eura sufinancira Europska unija , a ostatak je pokriven nacionalnom doprinosom .
(trg)="s111.5"> L-ispiża tat-tieni proġett se titla ’ għal kważi € 20 miljun , ko-finanzjata mill-UE sa total ta ’ € 6 miljun , il-bqija koperti minn kontribuzzjoni nazzjonali .
(src)="s168.1"> Uzimajući u obzir napredak koji je , tijekom nekoliko godina , postigla Bivša Jugoslavenska Republika Makedonija i usprkos razini napora koja se treba održati , ovaj period prije primanja daje povoda za stvarno poboljšanje za budućnost zemlje u europskoj obitelji te , konkretnije , u regionalnoj politici .
(trg)="s112.1"> Meta wieħed iqis il-progress li għamlet dik li qabel kienet ir-Repubblika Jugożlava tal-Maċedonja fuq bosta snin u minkejja l-livell tal-isforz li jrid jinżamm , dan il-perjodu ta ’ qabel l-adeżjoni jagħti lok għal prospetti reali għall-futur tal-pajjiż fil-familja Ewropea u b ’ mod aktar speċifiku fil-politika reġjonali .
(src)="s169.2"> Ti projekti su pravi test za zemlju jer uključuju primjenu standarda i praksi Europske unije u velikom obujmu i u nekoliko područja – od analiza djelovanja na okoliš do koordiniranja donatora .
(trg)="s113.1"> Barra li qed jistabbilixxu l-istrutturi amministrattivi għall-amministrazzjoni u l-monitoraġġ tal-fondi Ewropej , l-awtoritajiet nazzjonali bħalissa qed jamministraw żewġ proġetti kbar iffinanzjati mill-programm operattiv .
(src)="s170.1"> Prvi veliki projekt je izgradnja novog dijela autoceste između Demir Kapije i Smokvice uzduž koridora broj 10 .
(src)="s170.2"> To će značiti završetak transeuropske mreže između Salzburga i Soluna , otvarajući zemlju još više , što je uvjet za regionalnu
(trg)="s113.2"> Dawn il-proġetti huma prova reali għall-pajjiż għaliex jinvolvu l-applikazzjoni ta ’ standards u prattiċi Ewropej fuq skala kbira u f ’ bosta oqsma – minn analiżi tal-impatt ambjentali għall-koordinazzjoni mad-donatur .
(src)="s177.1"> Prekogranična komponenta instrumenta za pretpristupnu pomoć
(trg)="s117.1"> Il-Komponent Transkonnali tal-Istrument għal Qabel l-Adeżjoni
(src)="s178.1"> Tijekom posljednjih godina , važnost podržavanja i ohrabrivanja prekogranične suradnje za europske regije prepoznaje se sve više i više .
(trg)="s118.1"> F ’ dawn l-aħħar snin , l-importanza talgħajnuna u t-tħeġġiġ tal-koperazzjoni transkonnali għar-reġjuni Ewropej , saret magħrufa dejjem iżjed .
(src)="s178.2"> Pogranične regije pate od određenog broja specifičnih nedostataka kada se usporede sa regijama koje su više središnje .
(trg)="s118.2"> Reġjuni konnanti jsofru minn għadd ta ’ żvantaġġi speċiċi meta mqabbla ma ’ reġjuni iktar ċentrali .
(src)="s178.3"> One su često manje razvijene i često su konfrontirane s geografskim i demografskim izazovima ; štoviše , njihova ekonomska sfera utjecaja i razvojni potencijal često nailaze na zakonske , administrativne , gospodarske i kulturne prepreke kojima je uzrok sama granica .
(trg)="s118.3"> Normalment huma jkunu inqas żviluppati sew u ta ’ spiss iħabbtu wiċċhom ma ’ sdi ġeograċi jew demograċi ; barra minn hekk , l-isfera ta ’ inuwenza ekonomika u l-potenzjal ta ’ żvilupp tagħhom , ta ’ spiss isibu ruħhom iridu jissuperaw barrieri legali , amministrattivi , ekonomiċi u kulturali ikkawżati mill-fruntiera nnisha .
(src)="s178.4"> Ti čimbenici su posebno akutni uzduž vanjskih granica Europske unije .
(trg)="s118.4"> Dawn il-fatturi huma partikolarment akuti matul il-fruntieri esterni tal-Unjoni Ewropea .
(src)="s189.1"> IPA programi prekogranične suradnje sa sudjelovanjem zemalja članica EU
(trg)="s130.1"> Programmi ta ’ Koperazzjoni Transkonnali IPA bil-parteċipazzjoni ta ’ Stati Membri tal-UE
(src)="s226.1"> MALTA didati ili potencijalni kandidati s druge strane .
(trg)="s164.1"> MALTA jew kandidati potenzjali fuq in-naħa l-oħra .
(src)="s226.2"> Drugo , podržava prekograničnu suradnju između zemalja kandidata ili potencijalnih kandidata .
(trg)="s164.2"> It-tieni nett , isostni l-koperazzjoni transkonfinali bejn pajjiżi kandidati jew kandidati potenzjali nfushom .
(src)="s226.3"> Konačno , ta komponenta također može podržavati uključenost zemalja kandidata i potencijalnih kandidata u programima tranzicijske suradnje u okviru Cilja za teritorijalnu suradnju , konkretno , u programima za Jugoistočnu Europu i Mediteran .
(trg)="s164.3"> Fl-aħħar nett , il-komponent jista ’ jsostni wkoll l-involviment ta ’ kandidati jew pajjiżi potenzjalment kandidati fi programmi ta ’ koperazzjoni transnazzjonali taħt l-Objettiv tal-Koperazzjoni Territorjali , b ’ mod partikolari l-programmi tax-Xlokk tal-Ewropa u l-Mediterran .
(src)="s227.1"> Suradnja je već dugo ključna komponenta Kohezijske politike Europske unije , prvo kroz inicijativu Unije INTERREG i sada s ciljem za Europsku teritorijalnu suradnju .
(trg)="s165.1"> Il-koperazzjoni ilha komponent ewlieni tal-Politika ta ’ Koeżjoni tal-UE , l-ewwel nett permezz tal-Inizjattiva Komunitarja INTERREG , u issa bil-ħila tal-Objettiv tal-Koperazzjoni Territorjali Ewropea .
(src)="s227.2"> Jedna od glavnih uloga Instrumenta za pretpristupnu pomoć je pomoći kandidatima u pripremi za implementaciju Kohezijske politike , a logika koja stoji iza toga je to što IPA također ima prekograničnu dimenziju .
(trg)="s165.2"> Wieħed mir-rwoli ewlenin tal-Istrument għal Qabel l-Adeżjoni hu li jassisti pajjiżi kandidati biex ikunu lesti biex jimplimentaw Politika ta ’ Koeżjoni ; din hi r-raġuni għaliex l-IPA għandha wkoll dimensjoni transkonfinali .
(src)="s227.3"> Istovremeno , korištenje IPA-e za omogućavanje prekogranične suradnje u novom periodu programiranja je također osmišljeno kako bi riješilo neke od administrativnih poteškoća na koje je suradnja uzduž vanjskih granica Europske unije nailazila u prošlosti .
(trg)="s165.3"> Flistess ħin , l-użu tal-IPA għat-twassil ta ’ koperazzjoni transkonfinali fil-perjodu ġdid ta ’ programmazzjoni , hu intiż ukoll biex isolvi xi wħud mid-diffikultajiet amministrattivi illi l-koperazzjoni matul il-fruntieri esterni tal-UE ħabbtet wiċċha magħhom fil-passat .
(src)="s228.2"> Većina tih programa je već u funkciji , a zatvoren je i prvi poziv za projekte za program Slovenija – Hrvatsku ( za više detalja vidi www.interreg-slohucro.com ) .
(trg)="s166.2"> L-ewwel nett , jiffinanzja l-koperazzjoni transkonfinali bejn Stati Membri fuq naħa u pajjiżi kandidati
(src)="s229.1"> Strogo govoreći , prekogranična komponenta IPA-e podržava tri tipa suradnje .
(trg)="s167.1"> Dan l-artiklu jiffoka fuq l-ewwel minn dawn l-elementi , li se jassisti sa 12-il programm bejn l-Istati Membri u l-pajjiżi kandidati ( potenzjali ) ( ara l-mappa ) .
(src)="s229.2"> Prvo , financira prekograničnu suradnju između zemalja članica s jedne strane i zemlje koje su kan-
(trg)="s167.2"> Il-maġġoranza ta ’ dawn ilprogrammi huma diġà stabbiliti u għaddejjin , u l-ewwel sejħa għall-proġetti diġà ġiet imnedija għall-programm Sloven-Kroat ( ara wkoll www.interreg-slohucro.com għal iżjed dettalji . )
(src)="s235.1"> Ubrzanje pretpristupnog financiranja financiranja strane granice i bit će izabrani zajednički od strane zemalja sudionica , a ne od strane Komisije .
(trg)="s170.1"> Il-politika reġjonali u tat-tkabbir Nitilgħu skaluna b ’ ħilet il-fondi ta ’ qabel l-adeżjoni tal-fruntiera , u dawn iridu jiġu magħżula bi proċess komuni mill-pajjiżi parteċipanti , u mhux mill-Kummissjoni .