# et/ND3008696/ND3008696.xml.gz
# sr/ND3008696/ND3008696.xml.gz
(src)="s7.1"> Piima- või lihatooteid on siiski lubatud väikestes kogustes isiklikuks tarbeks tuua Andorrast , Fääri saartelt , Gröönimaalt , Horvaatiast , Islandilt , Liechtensteinist , Norrast , San Marinost ja Šveitsist
(trg)="s7.1"> Međutim , možete uneti male količine za ličnu potrošnju iz Andore , Grenlanda , Islanda , Lihtenštajna , Norveške , SanMarina , Farskih Ostrva , Hrvatske i Švajcarske .
# et/ND3008768/ND3008768.xml.gz
# sr/ND3008768/ND3008768.xml.gz
# et/ND4602961/ND4602961.xml.gz
# sr/ND4602961/ND4602961.xml.gz
(src)="s4.1"> Vältige loomade nakkushaiguste toomist Euroopa Liitu !
(trg)="s4.1"> Спречимо да заразне животињске болести уђуy Европскуунију !
(src)="s8.1"> ( * ) V. a Andorrast , Bulgaariast , Eestist , Fääri saartelt , Gröönimaalt , Islandilt , Küproselt , Liechtensteinist , Leedust , Lätist , Maltalt , Norrast , Poolast , Rumeeniast , San Marinost , Slovakkiast , Sloveeniast , Šveitsist , Tšehhist ja Ungarist saabuvad reisijad , kellel on kaasas väike kogus oma tarbeks mõeldud piima-ja lihatooteid .
(trg)="s8.1"> ( * ) Осим путника који са малом количом оваквих производа за личну употребу долазе из Андоре , Бугарске , Швајцарске , Кипра : Чешке Републике , Естоније , Фарских Острва , Гренланда , Мађарске , Исланда , Лихтенштајна , Литваније , Летоније , Малте ,
# et/TH3110694/TH3110694.xml.gz
# sr/TH3110694/TH3110694.xml.gz
(src)="s3.1"> EUROOPA KESKKOND
(trg)="s3.1"> ЖИВОТНА СРЕДИНА У ЕВРОПИ
(src)="s4.1"> SEISUND JA VÄLJAVAADE 2010
(trg)="s4.1"> СТАЊЕ И ИЗГЛЕДИ У 2010 . ГОДИНИ
(src)="s8.1"> EUROOPA KESKKOND
(trg)="s8.1"> ЖИВОТНА СРЕДИНА У ЕВРОПИ
(src)="s9.1"> SEISUND JA VÄLJAVAADE 2010
(trg)="s9.1"> СТАЊЕ И ИЗГЛЕДИ У 2010 . ГОДИНИ
(src)="s12.1"> Kaanekujundus : EEA/Rosendahls-Schultz Grafisk Kujundus : EEA
(trg)="s12.1"> Дизајн корица : EEA / Rosendahls-Schultz Grafisk Прелом : EEA
(src)="s13.1"> Õiguslik teade Käesoleva väljaande sisu ei pruugi kajastada Euroopa Komisjoni ega Euroopa Liidu muude institutsioonide ametlikke seisukohti .
(trg)="s13.1"> Упозорење Садржај ове публикације не мора да одражава званичне ставове Европске комисије или других институција Европске уније .
(src)="s13.2"> Euroopa Keskkonnaagentuur ega ükski agentuuri nimel tegutsev isik ega äriühing ei vastuta käesolevas aruandes sisalduva teabe võimaliku kasutamise tagajärgede eest .
(trg)="s13.2"> Ни Европска агенција за животну средину нити икоје лице или привредно друштво које заступа Агенцију није одговорно за евентуално коришћење информација из овог извештаја .
(src)="s14.1"> Autoriõiguse märge© EEA , Kopenhaagen 2010Reprodutseerimine on lubatud allikale viitamisel , kui ei ole märgitud teisiti .
(trg)="s14.1"> Ауторска права © EEA , Copenhagen , 2010Копирање је дозвољено , под условом да је наведен извор , осим ако није другачије наведено .
(src)="s15.2"> Euroopa Keskkond — Seisund Ja Väljavaade 2010 : Kokkuvõte .
(trg)="s15.2"> Животна средина у Европи — стање и изгледи у 2010. години . Синтеза .
(src)="s16.1"> Teavet Euroopa Liidu kohta saate internetist portaali Europa kaudu ( w. europa . eu ) .
(trg)="s16.2"> Може им се приступити преко Европа сервера ( www.europa.eu ) .
(src)="s17.1"> Luxembourg : Euroopa Liidu Väljaannete Talitus , 2010
(trg)="s17.1"> Луксембург : Завод за званичне публикације Европске уније , 2010
(src)="s19.1"> Keskkonnahoidlik tootmine Käesolev väljaanne on trükitud rangeid keskkonnastandardeid järgides .
(trg)="s19.1"> Уважавање стандарда животне средине Ова публикација је штампана у складу с високим стандардима животне средине .
(src)="s20.1"> Trükkinud Rosendahls-Schultz Grafisk — Keskkonnajuhtimise sertifikaat : ISO 14001 — IQNet – Rahvusvaheline Sertifitseerimisvõrgustik DS/EN ISO 14001:2004 — Kvaliteedisertifikaat : ISO 9001:2000 — Euroopa keskkonnajuhtimise ja auditeerimise süsteemi ( EMAS ) kohaselt registreeritud .
(trg)="s20.1"> Штампа : Rosendahls-Schultz Grafisk — Потврда система менаџмента заштите животне средине : ISO 14001 — IQNet — Међународна мрежа за цертификацију DS / EN ISO 14001 : 2004 — Потврда о квалитету : ISO 9001 : 2000 — EMAS регистрација . Дозвола бр .
(src)="s20.2"> Litsents nr DK-000235 — Ökomärgistatud Põhjamaade luigemärgiga , litsents nr 541 176
(trg)="s20.3"> DK — 000235 — Еко-етикетирање : Nordic Swan , дозвола бр . 541 176
(src)="s26.1"> EUROOPA KESKKOND
(trg)="s23.1"> ЖИВОТНА СРЕДИНА У ЕВРОПИ
(src)="s27.1"> SEISUND JA VÄLJAVAADE 2010
(trg)="s24.1"> СТАЊЕ И ИЗГЛЕДИ У 2010 . ГОДИНИ
(src)="s34.1"> Tänusõnad
(trg)="s31.1"> Сарадња
(src)="s38.1"> Panus järgnevatelt Euroopa Teemakeskustelt ( ETCS ) : Õhu ja Kliimamuutuse Teemakeskus , Bioloogilise Mitmekesisuse Teemakeskus , Maa- ja Ruumikasutuse Teemakeskus , Jätkusuutliku Tarbimise ja Tootmise Teemakeskus ning Vee Teemakeskus ;
(trg)="s37.1"> ЕТЦ за биолошки диверзитет , ЕТЦ за коришћење земљишта и просторне податке
(src)="s44.1"> Tagasiside EIONET-ist – Euroopa Keskkonnaaegentuuri 32 liikmesriigi ning 6 partnerriigi koostöö kaudu ;
(trg)="s43.1"> Повратне информације са дискусија са колегамаиз ГД за проширење , Заједничког истраживачког центра и Евростата
(src)="s45.1"> EEA kaasautorid
(trg)="s44.1"> Сарадници EEA
(src)="s47.1"> Tagasiside Euroopa Keskkonnaagentuuri Teaduskomiteelt ;
(trg)="s46.1"> Повратне информације од EIONET-а – преко националних контакт особа из 32 државе чланице ЕЕА и шест држава сарадница ЕЕА
(src)="s50.1"> Tagasiside ja abi Euroopa Keskkonnaaegentuuri Haldusnõukogult ;
(trg)="s49.1"> Повратне информације Научног одбора ЕЕА
(src)="s52.1"> Tagasiside kolleegidelt Euroopa Keskkonnagentuuris ;
(trg)="s51.1"> Повратне информације и смернице Управног одбора ЕЕА
(src)="s54.1"> Toimetajad : Bart Ullstein ja Peter Saunders ;
(trg)="s55.1"> Уредничка подршка : Bart Ullstein , Peter Saunders
(src)="s56.1"> Tõlge eesti keelde : Katre Liiv , Marion Leppik , Martin Dislis .
(trg)="s57.1"> Превод : Александра Добрић , Слободанка Тица
(src)="s61.1"> Euroopa Keskkond : seisund ja väljavaade 2010
(trg)="s62.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s62.1"> Euroopa Keskkond : seisund ja väljavaade 2010
(trg)="s63.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s66.1"> Sisukord
(trg)="s67.1"> Садржај
(src)="s68.1"> Sisukord
(trg)="s70.1"> Садржај
(src)="s71.1"> Põhisõnumit �����������������������������������������������������������������������������������������9
(trg)="s73.1"> Кључнепоруке � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 9
(src)="s73.1"> 1� Euroopa keskkonnaseisund �����������������������������������������������������������13
(trg)="s76.1"> Стање животне средине у Европи � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � � 13
(src)="s85.1"> Euroopa toetub olulisel määral nii kodu- kui ka välsimaisele looduskapitalile ja ökosüsteemidele ... ... ... ... ... ... 13Juurdepääs usaldusväärsele ajakohasele keskkonnateabele on tegutsemise alus ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 13Euroopa keskkonnaseisundi aruanne avaldab mitmed märkimisväärsed edusammud ja ka lahendust ootavad probleemid ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... . .
(src)="s85.2"> 15 Keskkonnakoormuste vahelised seosed osutavad süsteemsetele keskkonnariskidele ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... .17Pilk keskkonna seisundile ja tulevastele ülesannetele teisest vaatenurgast ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 22
(trg)="s88.1"> Eвропасезнатноослањакаконасвојприродникапитал и екосистеме тако и на капитал ван Европе ............................. 13 Приступ најновијим и поузданим информацијама о животној средини представља основ за акцију ....................... 13 Преглед стања животне средине у Европи открива знатан напредак , али изазови су још увек присутни .......................... 15 Везе између притисака на животну средину указују насистемскеризикепоживотнусредину ................................ 17Погледнастањеживотнесрединеибудуће изазовеизразличитихперспектива .......................................... 22
(src)="s104.1"> Euroopa loodusvarade kasutamisest tulenev üldine keskkonnamõju näitab jätkuvat kasvutrendi ... ... ... ... ... ... ... ... .69Euroopa soovib eraldada majanduskasvu ja keskkonnaseisundi halvenemise ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... .70Jäätmekäitlus jätkab liikumist taastöötluse ja ennetuse poole ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... .
(src)="s104.2"> 71 Elutsükliga arvestamine jäätmekäitluses panustab keskkonnamõjude vähendamisse ja ressursikasutusse ... ... ..75Ressursikasutuse vähendamine Euroopas vähendab keskkonnamõjusid kogu maailmas ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 80Veevajaduse majandamine on hädavajalik , et kasutada veeressursse looduslikes piirides ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 81Tarbimisharjumused on võti ressursikasutuse ja jäätmetekke küsimuses ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ..85Turg toetab Euroopa ressursside importi ja mõjutab teatud keskkonnamõjude liikumist välismaale ... ... ... ... ... ... ... 87Loodusvarade majandamine on seotud teiste keskkonna- ja sotsiaalmajanduslike teemadega ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 89
(trg)="s109.1"> Аконисуподконтролом , климатскепроменемогу довести до катастрофалних последица ..................................... 25 Амбиција Европе је да се пораст просечне глобалне температуре ограничи на мање од 2 ° C ..................................... 27 ЕУ смањује своје емисије гасова са ефектом стаклене баште и испуниће своје обавезе према Кјото протоколу .................. 28 Бољи поглед на кључне емисије гасова са ефектом стакленебаштеуразличитимсекторима открива мешовите трендове ......................................................... 31 Поглед на 2020. и даље : EУ остварује известан напредак ........... 35 Утицаји климатских промена и степен угрожености разликују се на нивоу региона , сектора и заједница .............. 38 Предвиђа се даће климатске промене имати великог утицаја на екосистеме , водне ресурсе и здравље људи ............................. 40 За стварање отпорности на климатске утицаје неопходно је да Европа усмери напоре ка прилагођавању ................................... 42 Одговорна климатске промене утиче и на друге изазовеуобластиживотнесредине ........................................... 44
(src)="s106.1"> Kliimamuutus võib viia katastroofiliste tagajärgedeni ... ... .25Euroopa sihikindel eesmärk on hoida maailma keskmise temperatuuri tõus alla 2°C ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ..27EL on vähendanud oma kasvuhoonegaaside heitkoguseid ning suudab täita Kyoto protokolli kohustused ... ... ... ... ... ... ... 28Põhjalikum pilk peamistest majandusharudest lähtuvatele kasvuhoonegaaside heitkogustele paljastab segaseid suundumusi ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... .31Pilk aastasse 2020 ja kaugemalegi : ELis on märgata edusamme ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 35Kliimamuutuse mõju erineb piirkonniti , majandusharude ja riikide kaupa ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... .38Prognooside järgi mõjutab kliimamuutus oluliselt ökosüsteeme , veevaru ja inimeste tervist ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ..40Et pidada vastu kliimamuutuse mõjudele , peab Euroopa kasutusele võtma kohanemismeetmed ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ..42Kliimamuutusega võitlemine mõjutab ka teisi keskkonnaprobleeme ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ..44
(trg)="s111.1"> Општиутицајкоришћењаевропскихресурсана животну средину и даље расте ................................................... 69 Амбиција Европе је да се раздвоји економски раст од деградације животне средине ....................................... 70 Управљање отпадом и даље се креће од уклањања до рециклирања и превенције .................................................... 71 Размишљање о животном циклусу при управљању отпадомдоприносисмањењуутицајанаживотну средину и мањој употреби ресурса ............................................ 75 Смањењем употребе ресурса у Европи смањују се и глобални утицаји на животну средину ................................. 80 Управљање потражњом за водом од суштинског је значаја за коришћење водних ресурса у природним границама .............. 81 Обрасци потрошње су кључни фактори за употребу ресурса и генерисање отпада ....................................................... 85 Трговина олакшава европски увоз ресурса и пребацује неке од утицаја на животну средину изван Европе ................ 87 Управљање природним ресурсима је везано за друга питањаизобластиживотнесрединеи друштвено-економскапитања ..................................................... 89
(src)="s108.1"> Euroopa Keskkond : seisund ja väljavaade 2010
(trg)="s113.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s109.1"> Euroopa Keskkond : seisund ja väljavaade 2010
(trg)="s114.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s114.1"> Sisukord
(trg)="s119.1"> Садржај
(src)="s115.1"> Sisukord
(trg)="s120.1"> Садржај
(src)="s128.1"> Euroopa ja ülejäänud maailm kannatavad samade keskkonnaprobleemide all ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... .129Keskkonnaprobleemide vahelised seosed on eriti ilmsed Euroopa vahetus naabruses ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... .134Keskkonnaprobleemid on tihedalt seotud üleilmsete muutuste põhjustajatega ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... .136Keskkonnaprobleemid võivad suurendada toidu , energia ja vee turvalisusega seonduvaid riske kogu maailmas ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... .142Ülemaailmne areng võib muuta Euroopa pidevatele riskidele vastuvõtlikumaks ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ..145
(trg)="s134.1"> Изазови с којима се суочавају Европа и остатак света у области животне средине међусобно се преплићу ............... 129 Везе између изазова у области животне средине посебно су видљиве у непосредном суседству Европе ......................... 134 Изазови у области животне средине тесно су повезани с глобалним покретачима промена ............................................ 136 Изазови у области животне средине могу повећати ризике за безбедност хране , енергије и воде на глобалном нивоу ....... 142 Светски развој може повећати осетљивост Европе на системске ризике ............................................................................ 145
(src)="s130.1"> 8� Keskkondlikud tulevikuprioriteedid , mõningaid mõtteid���151
(trg)="s137.1"> Будућиприоритетиуобластиживотнесредине : размишљања � � � � 151
(src)="s140.1"> 6� Keskkonnaprobleemide vahelised seosed ��������������������������������113
(trg)="s147.3"> 105 Климатске промене и здравље нови изазов за Европу .............
(src)="s141.1"> Enneolematu muutus , omavahel seotud ohud ja suurenenud haavatavus toob kaasa uued ülesanded ... ... .151Keskkonnakaitse elluviimine ja tugevdamine pakub mitmesuguseid hüvesid ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ..154Looduskapitali ja ökosüsteemi teenuste heaperemehelik majandamine suurendab sotsiaalset ja majanduslikku kindlust ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... 158Tegevuste suurem integreerimine poliitikavaldkondade vahel võib aidata majandust keskkonnasõbralikumaks muuta ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... ... .162Euroopa üleminek keskkonnahoidlikule majandusele ... ... .165
(trg)="s148.1"> Досадневиђенепромене , међусобноповезаниризици и све већа угроженост постављају нове изазове .................... 151 Спровођење и јачање заштите животне средине доноси вишеструку корист ........................................................................ 154 Посвећено управљање природним капиталом и услугама екосистема повећава друштвеноекономску еластичност ....... 158 Интегрисане акције које се простиру кроз политичке доменемогупомоћиозелењавањуекономије ........................ 162Стимулисањетемељнетранзицијеказеленој економији у Европи ....................................................................... 165
(src)="s152.1"> Euroopa Keskkond : seisund ja väljavaade 2010
(trg)="s162.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s153.1"> Euroopa Keskkond : seisund ja väljavaade 2010
(trg)="s163.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s157.1"> 2010. aasta 10 põhisõnumit
(trg)="s168.1"> Кључне поруке
(src)="s159.1"> Euroopa Liidu ja selle naabrite keskkonnapoliitika on oluliselt parandanud keskkonnaseisundit .
(trg)="s170.1"> Политика Европске уније и њених суседа у области животне средине довела је до знатног побољшања стања животне средине .
(src)="s159.2"> Siiski seisame silmitsi mitme suure keskkonnaprobleemiga , millega tegelemata jätmine võib tuua Euroopale tõsiseid tagajärgi .
(trg)="s170.2"> Главни изазови у области животне средине су и даље присутни и Европа ће сносити значајне последице ако се они не буду решавали .
(src)="s161.1"> 2010� aasta Euroopa keskkonnaseisundi aruanne erineb eelmistest selle poolest , et on kasvanud arusaam keskkonnaprobleemide omavahelistest sidemetest ja nende seosest peamiste üleilmsete arengusuundadega .
(trg)="s174.1"> Оно по чему се извештај за 2010. разликује од претходних извештаја EEA Eвропска животна средина : стање и изгледи , јесте веће разумевање веза између изазова у области животне средине у спрези са досад а невиђеним глобалним мегатрендовима .
(src)="s161.2"> See lubab paremini mõista , kuidas pidevad inimtekkelised riskid ja ohtudele vastuvõtlikkus mõjutavad ökosüsteemide turvalisust ja võimaldab heita pilku nende haldamise puudujääkidele .
(trg)="s174.2"> То омогућава и већу свест о системским ризицима и угрожености чији је узрок људски фактори који прете да угрозе сигурност екосистема , као и свест о пропустима у систему управе .
(src)="s163.1"> Euroopa keskkonna tulevikuväljavaated on ebaselged , kuid on olemas eeldusi muuta keskkond vastupidavamaks edasistele riskidele ja muutustele .
(trg)="s177.1"> Изгледи животне средине у Европи су различити , али постоје могућности да се животна средина учини отпорнијом на будуће ризике и промене .
(src)="s163.2"> Näiteks keskkonna teabevõrgud ja tehnoloogia , kasutusvalmis ressursiarvestusmeetodid , ettevaatusabinõude ja ennetusmeetmete ajakohastamine , kahju likvideerimine kohapeal ja saastaja-maksab põhimõte .
(trg)="s177.2"> То су , примера ради , неупоредиви информациони ресурси и технологије , методе вођења евиденције о ресурсима које су спремне за употребу , као и обновљена обавеза поштовања утврђених принципа предострожности и превенције , уклањања штете на извору и начела „ загађивач плаћа “ .
(trg)="s177.3"> Ове свеобухватне налазе подржава следећих 10 кључних порука :
(src)="s166.1"> Euroopa looduskapitali varu ja ökosüsteemi teenusvoogude jätkuv ammendumine õõnestab Euroopa majandust ja murendab sotsiaalset sidusust .
(trg)="s181.1"> Непрекидно осиромашење европских резерви природног капитала и протока услуга екосистема на крају ће угрозити економију и социјалну кохезију Европе . Већина негативних промена узроковане су све већом потрошњом природних ресурса ради задовољења образаца производње и потрошње .
(src)="s166.3"> Selle tulemus on märkimisväärselt suur ökoloogiline jalajälg Euroopas ja ka muudes piirkondades .
(trg)="s181.3"> Резултат тога је значајан отисак на животну средину како у Европи тако и у свету .
(src)="s169.1"> Kliimamuutus – Euroopa Liit on oma kasvuhoonegaaside heitkoguseid vähendanud ja suudab täita Kyoto protokolliga võetud kohustused .
(trg)="s188.1"> Климатске промене – ЕУ је смањила емисије гасова са ефектом стаклене баште и на путу је да испуни обавезе Кјото протокола .
(src)="s169.2"> Sellegipoolest on kasvuhoonegaaside heitkoguste kärped nii globaalselt kui ka Euroopas ebapiisavad , et hoida maailma keskmise temperatuuri tõus alla 2°C . Kliimamuutuse mõjude leevendamiseks on vaja suuremaid
(trg)="s188.2"> Смањење емисија гасова са ефектом стаклене баште , међутим , постигнуто како у Европи тако и у свету , далеко је од тога да спречи да се просечна глобална температура не повећава изнад 2 ° C. Потребан је већи напор да се ублаже утицаји климатских промена и да се спроведу мере прилагођавања како би се повећала еластичност Европе .
(src)="s171.1"> Euroopa Keskkond : seisund ja väljavaade 2010
(trg)="s190.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s172.1"> Euroopa Keskkond : seisund ja väljavaade 2010
(trg)="s191.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s178.1"> 2010. aasta 10 põhisõnumit h is õ n um it
(trg)="s197.1"> Кључне поруке
(src)="s179.1"> • jõupingutusi ja tuleb panna paika kohanemismeetmed , mis suurendaksid Euroopa vastupidavust .
(trg)="s198.1"> • политикама које се спроводе на свим нивоима може допринети да се успостави равнотежа између потребе за очувањем природног капитала и његовог коришћења ради развоја економије .
(src)="s181.1"> Looduskapitali ja ökosüsteemi teenuste heaperemehelik majandamine on mõjus integreeritud kontseptsioon eri sektorite keskkonnasurvega tegelemiseks .
(src)="s181.2"> Ruumiline planeerimine , ressursiarvestus ja poliitikavaldkondade vaheline sidusus aitavad hoida tasakaalu looduskapitali ja jätkuva majandushuvi vahel .
(trg)="s198.2"> Потребан је интегрисанији приступ , који би био оквир за мерење општег напретка и који би лежао у основи усклађене анализе вишеструких политичких циљева .
(src)="s183.1"> Loodus ja elurikkus .
(src)="s183.2"> Euroopas on loodud lai kaitsealade ja programmide võrgustik , et pöörata tagasi ohustatud liikide kadumist .
(trg)="s200.1"> Природа и биодиверзитет – Европаје формирала широку мрежу заштићених области и програма за надокнађивање губитка угрожених врста .
(src)="s183.3"> Laialdased maastike muutused , ökosüsteemide seisundi halvenemine ja loodusressursi vähenemine viitavad sellele , et EL ei suuda täita eesmärki peatada elurikkuse vähenemine 2010. aastaks .
(trg)="s200.2"> Међутим , због честих промена предела , пропадања екосистема и губитка природног капитала , ЕУ неће испунити циљ да се губитак биодиверзитета заустави до 2010. године .
(src)="s183.4"> Olukorra parandamiseks peame looduse mitmekesisuse ja ökosüsteemid seadma esikohale kõigil poliitikatasanditel , eriti mis puudutab põllumajandust , kalandust , regionaalset arengut , ühtekuuluvust ja ruumilist planeerimist .
(trg)="s200.3"> Да би се ситуација побољшала неопходно је као приоритете у одлучивању поставити биодиверзитет и екосистеме на свим нивоима , а нарочито када се говори о пољопривреди , рибарству , регионалном развоју , кохезији и просторном планирању .
(src)="s185.1"> Efektiivsem ja ohutum ressursikasutus on võimalik näiteks kasutades laiendatud elutsükli põhimõtteid .
(src)="s185.2"> See aitaks vähendada Euroopa sõltuvust globaalsetest ressurssidest ja edendada innovatiivsust .
(trg)="s202.1"> Природни ресурси и отпад – Прописи из области животне средине и еколошке иновације повећали су ефикасност ресурса захваљујући извесном раздвајању употребе ресурса , емисија и генерисања отпада од економског раста у неким областима .
(src)="s185.3"> Maksustamine , mis võtaks arvesse ressursikasutuse kõiki mõjusid , muudaks ettevõtete ja tarbijate käitumist säästlikumaks .
(trg)="s202.2"> Потпуно раздвајање , међутим , и даље представља изазов , нарочито када је реч о домаћинствима .
(src)="s185.4"> Valdkondlike poliitikate rühmitamine vastavalt nende ressursivajadusele ja keskkonnasurvele parandaks sidusust , tegeleks tõhusalt nende ühiste väljakutsetega , maksimeeriks majanduslikku ja sotsiaalset kasu ning aitaks vältida soovimatuid tagajärgi .
(trg)="s202.3"> Ово указује да је , у циљу смањења притисака на животну средину , неопходно не само даље усавршавати производне процесе , већи мењати обрасце потрошње .
(src)="s186.1"> Loodusvarad ja jäätmed .
(src)="s186.2"> Keskkondlikud õigusaktid ja ökoinnovatsioon on suurendanud ressursitõhusust ja saavutanud mõnes piirkonnas ressursikasutuse , heitkoguste ja jäätmetekke sõltumatuse majanduskasvust .
(trg)="s203.1"> Могућејепостићивећуефикасностибезбедностуупотребиресурса коришћењем , на пример , приступа продуженог животног циклуса како би се илустровали сви утицаји производа и активности на животну средину .
(src)="s186.3"> Paraku on absoluutne eraldamine endiselt raske ülesanne , eriti kodumajapidamiste tasemel .
(trg)="s203.2"> То би могло смањити зависност Европе од ресурса на глобалном нивоу и подстаћи иновације .
(src)="s186.4"> Seega on keskkonnasurve vähendamiseks oluline tootmisprotsesside edasine parendamine ja lisaks sellele ka tarbimisharjumuste muutmine .
(trg)="s203.3"> Одређивање цена које у потпуности узима у обзир употребу ресурса биће од велике важности за усмеравање послова и понашања потрошача ка ефикаснијој употреби ресурса .
(src)="s189.1"> Keskkonnapoliitika rakendamine ja keskkonnajuhtimise tugevdamine toob kasu .
(src)="s189.2"> Valdkondliku ja keskkonnapoliitika parem rakendamine aitab tagada eesmärkide täitmist ja pakub õiguslikku stabiilsust ettevõtetele .
(trg)="s206.1"> Животна средина , здравље и квалитет живота – Загађење воде и ваздуха је сада мање , али не довољно да се обезбеди добар и еколошки квалитету свим воденим токовима или добар квалитет ваздуха у свим урбаним зонама .
(src)="s190.1"> Keskkond , tervis ja elukvaliteet .
(trg)="s208.1"> Спровођење политика животне средине и јачање управљања у области животне средине наставиће да даје резултате .
(src)="s190.2"> Veereostus ja õhusaaste on küll vähenenud , kuid mitte piisavalt , et saavutada kõikide veekogude hea ökoloogiline kvaliteet või tagada linnade hea õhukvaliteet .
(trg)="s208.2"> Боље спровођење секторских и политика животне средине омогућиће остваривање циљева , као и стабилности регулисаност пословања .
(src)="s190.3"> Lähikokkupuude paljude saasteainetega ja kemikaalidega ning mure nende pikaajalisest kahjust inimeste tervisele toovad kaasa vajaduse laiaulatuslikemate saasteennetuse programmide ja ettevaatusabinõude järele .
(trg)="s208.4"> То обухвата и смањење дугорочних трошкова ремедијације правовременим реаговањем .
(src)="s193.1"> Euroopa majanduse rohelisemaks muutmine tagab Euroopa ja tema naabruse pikaajalise keskkonnasäästlikkuse .
(trg)="s211.1"> Прелаз Европе на зелену економију обезбедиће дугорочну еколошку одрживост Европе и њених суседа .
(src)="s193.2"> Selle juures on oluline suhtumise muutumine .
(trg)="s211.2"> У том контексту , важне су промене ставова .
(src)="s193.3"> Seaduseloojad , ettevõtjad ja elanikud võiksid teha enam koostööd looduskapitali ja ökosüsteemiteenuste majandamisel , luues uusi ja innovatiivseid viise ressursside efektiivseks kasutamiseks ning kujundades õiglaseid rahandusreforme .
(trg)="s211.3"> Регулаторни органи , предузетници и грађани заједно могли би више да учествују у управљању природним капиталом и услугама екосистема и створе нове , креативне начине ефикасне употребе ресурса и правичне пореске реформе .
(src)="s193.4"> Hariduse ja sotsiaalmeedia kaudu saaks inimesi rohkem kaasata globaalsete keskkonnaprobleemide lahendamisse , näiteks 2°C kliimamuutuse eesmärgi täitmisse .
(trg)="s211.4"> Уз помоћ едукативних и разних друштвених медија и грађани се могу укључити у решавање глобалних питања каошто је спречавање загревања изнад 2 ° С .
(src)="s194.1"> Seosed Euroopa keskkonnaseisundi ja mitmesuguste globaalsete arengusuundade vahel viitavad suurenevatele süsteemsetele riskidele .
(src)="s194.2"> Selle nähtuse mõned peamised tõuketegurid on omavahel väga suures sõltuvuses ja tõenäoliselt ilmutavad end pigem aastakümnete kui aastate möödudes .
(trg)="s213.1"> Познавање наменског управљања природним капиталом и услугама екосистема нужно је за интегрисање притисака на животну средину из више сектора .
(src)="s194.3"> Sellisel vastastikusel sõltuvusel ja suundumustel , millest paljud ulatuvad väljapoole Euroopa otsest mõjusfääri , on märkimisväärsed tagajärjed ning võime ohustada Euroopa majanduse ja ühiskonna vastupidavust ja säästvat arengut .
(trg)="s213.2"> Просторно планирање , вођење евиденције о ресурсима и кохерентност међу секторским
(src)="s195.1"> Tulevaste meetmete võrsed on olemas : edasine ülesanne on aidata neil juurduda ja õide puhkeda .
(trg)="s214.1"> Семе за будуће активности је посејано : наш задатак је да му помогнемо да ухвати корене и процвета .
(src)="s197.1"> Euroopa Keskkond : seisund ja väljavaade 2010
(trg)="s216.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s198.1"> Euroopa Keskkond : seisund ja väljavaade 2010
(trg)="s217.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s202.1"> Euroopa keskkonnaseisund
(trg)="s221.1"> Стање животне средине у Европи
(src)="s203.2"> Euroopa keskkonnaseisund
(trg)="s223.1"> Стање животне средине у Европи
(src)="s205.1"> Euroopa , millest räägib siinne aruanne , on koduks ligi 600 miljonile inimesele ja katab ligikaudu 5 850 000 km2 maakera pindalast .
(trg)="s225.1"> Европа о којој ће бити говора у овом извештају је дом за око
(src)="s206.1"> Suurim pindala ja rahvaarv kuulub Euroopa Liidule ( EL ) – umbes
(trg)="s227.1"> 600 милиона људи и обухвата око 5,85 милиона к м
(src)="s210.1"> Eurooplased sõltuvad suuresti nii Euroopa kui ka muu maailma loodusvaradest ja ökosüsteemi teenustest .
(src)="s210.2"> See omakorda tekitab kaks põhimõttelist küsimust .
(trg)="s236.1"> Европљани умногоме зависе од залиха природног капитала и услуга екосистема који се налазе како унутар европских граница тако и ван Европе .
(src)="s210.3"> Kas varasid ja ökosüsteemi teenuseid kasutatakse praegu küllalt säästvalt , et toit , vesi , energia ja tooraine oleksid tagatud ning kliima ja üleujutused püsiksid kontrolli all ?
(trg)="s236.2"> Из ове зависности произилазе два основна питања : да ли се залихе и услуге екосистема користе на одржив начин , у циљу снабдевања основним средствима за живот , храном , водом , енергијом , материјалима , као и ради регулисања климе и поплава ?
(src)="s210.4"> Kas tänapäeva keskkonnaressursid , st õhk , vesi , pinnas , metsad ja elurikkus , on piisavalt ohutud , et inimeste tervis ja majandus oleks tulevikus hea ?
(trg)="s236.3"> Да ли су данашњи природни ресурси , нпр. ваздух , вода , земљиште , шуме , биодиверзитет довољно сигурни да могу да одрже добро здравље људи и добро стање економија и у будућности ?
(src)="s211.1"> Juurdepääs usaldusväärsele ajakohasele keskkonnateabele on tegutsemise alus
(trg)="s237.1"> Приступ најновијим и поузданим информацијама о животној средини представља основ за акцију
(src)="s212.1"> Et sellistele küsimustele vastata , vajavad kodanikud ja poliitikud arusaadavat , asjakohast , usaldusväärset ja õiguspärast teavet .
(trg)="s238.1"> Да би одговорили на ова питања , грађанима и доносиоцима одлука потребне су приступачне , одговарајуће , поуздане и правно ваљане информације .
(src)="s212.2"> Uuringute tulemused näitavad , et keskkonna seisundi pärast muretsevad inimesed leiavad , et trahvide ja õigusaktide jõulise rakendamise kõrval on info keskkonnasuundumuste ja -surve kohta kõige efektiivsem vahend keskkonnaprobleemide lahendamisel ( 3 ) .
(trg)="s238.2"> Анкете показују да људи који су заинтересовани за стање животне средине увиђају даје пружање више информација о трендовима и притисцима на животну средину , заједно са казнама и строгим законима , један од најефикаснијих начина да се решавају проблеми у области животне средине ( 3 ) .
(src)="s216.1"> Euroopa Keskkond : seisund ja väljavaade 2010
(trg)="s242.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s217.1"> Euroopa Keskkond : seisund ja väljavaade 2010
(trg)="s243.1"> Животна средина у Европи | Cтање и изгледи у 2010. години
(src)="s222.1"> Euroopa keskkonnaseisund
(trg)="s248.1"> Стање животне средине у Европи